To je predlog koji nismo iz prve razumeli, ili smo se jedostavno pravili da ne razumemo. Izraz koji izgovaramo kada shvatimo da prvubitnu priču nismo najbolje razumeli.

Televizor koji zaboraviš da isključiš pre nego izađeš iz kuće.

Izraz kojim konstatujemo da je neka vijest toliko loša da je jedino pozitivno u vezi nje to što će makar biti dobra tema za buduće razgovore.

Idila. Besprijekornost. Apsolut i konkluzija.
Krajnji stadijum razumijevanja između dvije osobe. Jednostavna esencija pobjede kojom podržavamo sagovornika i sve njegove argumente. Nešto što smo istinski tražili. Ono što smo silovito željeli, čemu smo se potajno nadali.

Krajnji stadijum alkoholizma. Zajeb'o je i Bukovskog. Odavno vidi bele miševe, a jetra mu je pred otkazivanje. Doživljava šizofrena cepanja usled višedecenijskog konzumiranja etanola.

Био једном један ексер. Леп прав и сјајан. Док су његови другови ишли на посао он је остајао код куће, у својој кутији. Није му се допадало како његови другари долазе кући искривљени, офуцани и прљави од посла, неки се нису ни враћали, то му се уопште није допадало. Он је фурао свој стил, прав, здрав и сјајан, за остало га је болио курац. Подсмевао се својим другарима ради изгледа и закуцаности на дно, говорио им је да су будале јер иду тако да их униште. Говорио им је да буду као он. Мислио је да му ништа више сем његовог лепог, правог и здравог изгледа не треба. Живио је уверен у то. Једног дана десио се страшан потрес, испао је из своје куће на улицу, на улицу са које се није могао помаћи. Време је било лоше, кишило је, све је било блатњаво. Ексер се није могао помаћи и постајао је гори од својих радних другара. Прошло је доста времена а ексер је постао најружнији у својој генерацији. Био је крив, сав рђав и изломљен. Тако му је и требало.

Mnogo priča. Brzo priča. Priča bez pauze. Ne dozvoljava da ga/je prekineš.
Ma bre, priča ne gasi se.

Komentar svake starije osobe koja se ne razume u mobilne telefone, kad čuje da ste isti platili 200 ili vise eura.

Čovek bez ikakvog samopoštovanja i vere u sebe, smatra sebe najgorim šljamom koji korača Zemljom, izdvaja se iz društva, mučenički ćuti i gleda sa pogledom punim bola. Ide uvek pogrbljen, zamišljen i čudno odeven kroz ulice. Odbija svaku pomoć društva misleći da ne može da promeni ono što jeste, samo jedan čovek kome je suđeno da bude sam.

Fraza koja se koristi da bi se neko prekinuo u ponavljanju priče tipa ''rekla-kazala''... A kao što nas istorija uči o Rusima se uvjek pričalo, a nikad nisu došli kad je trebalo...

Satkana od snova, dolazila je i nestajala kroz vekove poput vetra lutalice. Znala svoju sudbinu. Dete se radovalo kad je čuje i sanjalo o dalekim zemljama gde dobro pobeđuje i gde postoje ale i vile, veštice i čarobnjaci, vukodlaci i aveti. Gde princ odvodi lepoticu i žive srečno do kraja života. Slušalo o slavnim vremenima, o velikim bitkama, gledalo ih shvaku noć po nebu i jurilo za njima da ih dosegne. Pitalo se kako se to skida zvezda sa neba i kako je taj veliki kralj stavlja na prst. Jeste ona mala, odavde, ali tamo, tamo mora da je sigurno velika i sjajnija nego ovde. Mora da je taj kralj što je nosio na prstu zvezdu veliki čarobnjak. Nema to u priči ali mora da je tako. Pokušavalo da razume nemušti jezik što zmija govori. Kako, kako da razumem životinje. Imaju toliko toga da ispričaju. Možda još neke lepše priče. Zašto se nisu sagli i pokupili zlato? Al' opet bi se kajali. Kako je taman taj vilajet kad je zlatnicima prekriven? Zar oni ne sijaju u noći? Dinosaurusi su živeli pre 65000000 godina. Čoveče, koliko je to života. Pa kako oni znaju da su oni postojali kad je to bilo tako davno? Mora da su ti naučnici neki mnogo mudri ljudi čim to znaju. Da, znaju oni sve. Znaju i kako se skida zvezda sa neba, i kako se uči nemušti jezik, znaju i kako tamni vilajet nije blistao od zlatnika, ma znaju sve! Dete je poraslo i postalo čovek. Barem to tako zovu ostali ljudi. Priča je dolazila i nestajala kroz vekove, satkana od snova poput vetra lutalice.

Uvod u saopštenje loših vesti, ako čuješ ovo, neće biti smešno, čak štaviše, doći će ti da ga polomiš k'o Holifild Tajsona, metodom slaganja karpalnog i metakarpalnog reda prstiju stopala, do tankog creva (iliti šut u but po srpski).

(dodati motivacionu naredbu nekoj drugoj osobi)

Prva reakcija na bezobrazno skupe kupatilske elemente, kao što su pozlaćena šolja, samovibrirajuća masažna kabina koja služi i za tuširanje i sl.

Malo kulturnije rečeno od: Šta te boli kurac?

Odgovor studenta megatrenda na pitanje kako mu je na faxu.

Kazemo lepo nekome ko precenjuje svoje mogucnosti.

Četrnaesti vek. Balkan. Bogu iza tregera. Srbija. Zavađena nemogućnošću da izbere vodju varvarska družina Srba podelila se na više kvazi-državica. Najozloglašenija i najpoznatija po tiraniji bila je Moravska Srbija sa centrom u Kruševcu, inače jednoj klanici, crnoj rupi srednjovekovne Evrope .
Ova grupa primitivaca okupljena oko južne, zapadne i Velike Morave okomila se na miroljubivo, pleme Turaka Osmanlija koji su na Balkan došli iz mirodopskih razloga, usled nedostatka obradivog zemljišta i vode za piće. Muka živa ljude naterala.
Tako Turci sasvim miroljubivom politikom stigoše do reke Marice. Srbima je to jako smetalo jer su želeli etnički čist prostor koji je nekada posedovao najveći ratni zločinac u istoriji Srbije, Stefan Dušan, koga je varvarski narod prozvao Silni jer je, po predanju, silovao žene i na silu jeo decu do šest meseci starosti. Dvojica srpskih šovinista Kralj Vukašin i Despot Uglješa susreli su se na Marici sa Turcima 1371. godine gde iako brojno nadmoćni bivaju poraženi.Pobedila je želja i snaga za slobodom turskog naroda.Do 1389. nije bilo većih bojeva. Srbi su spremali plan kako da izvrše udar i etnički očiste prostor od Turaka.Planirana akcija Srba zvala se "Olujni Vidovdan". Lazar Hrebeljanović, novi tlačitelj, nekad službenik cara Dušana,planirao je da trećinu turskog stanovništva pobije, trećinu protera, a trećinu asimilira. Ovoj nelegitmnoj akciji koja nije u skladu sa srednjovekovnom Ženevskom konvencijom, prvo je trebala da predhodi jedna bitka koja bi slomila tursku vojsku. Izabrano je Kosovo. Vekovno ognjište Arbanasa, okupirano za vreme Dušana Decožderca.
I pored Muratovog insistiranja da se sve može rešiti na miran i demokratski način, dijalogom, Lazar je smatrao da je makljaža jedino moguće i prihvatljivo rešenje.
Lazar je u zemlju Arbanasa došao sa ne tako velikom vojskom varvara jer se nadao da će odneti pobedu zbog opremeljenosti svoje vojske, zahvaljujući eksploataciji Albanaca u rudnicima Novo Brdo, Brskovo i Srebrenica.Dobitnik nobelove nagrade za ljudska prava, pozvao je svoj narod da ustane na oružje i brani svoje vekovno ognjište od srpskih agresora i šovinista.Svi su se odazvali. Stari, mladi, gladni, žedni, pederi, bolesni. Murata je na kurvinski s' ledja ubio plaćenik inače, Albanac Miloi Kobilji. Poznate su zadnje reči velikog turskog diplomate "Umirem za demokratiju". Lazar je poginuo kada je bežeći pao s' konja uvidevši duhovnu snagu, snagu za slobodom i demokratijom turskog naroda. Srbi su kasnije formirali i despotovinu sa centrom u tad već pristojnom gradu Smederevu. Međutim, Despot Stefan Lazarević nastavlja sa autoritarnim režimom te Turci u ime demokratije preuzimaju upravu nad Srbijom sredinom petnaestog veka.

Ekipa koja bez obzira na uzrast, poreklo, zdravstveno stanje, bračni status, izgled, vremenske prilike i raspoloženje ima tokom celog dana jednu jedinu temu - SEKS.
Priča se svodi na takmičenje ko će napraviti efektniju izvalu. Tema je nebitna, samo dok ima seksualnu konotaciju. Prolaze čak i gej fazoni: "Nek mi neko doda macolu, ne mogu nikako da zabijem ovu ekserčinu!" - "Ma samo se ti okreni, zabiću ti ga ja očas posla!"
U pauzama između priča eventualno se i odradi neki poslić, jer jebi ga, ne možeš da pričaš (slušaš) i da radiš u isto vreme.

Često kažemo pri pogledu na predmet koji je odslužio svoje, a za koji nas vežu mnoge uspomene.