Scenario koji se dodeljuje po randumu i rođenju, i koji mi kao glumci slobodno tumačimo.

ЈНА прича је слична "ловачкој" причи, с тим што се овде тематика помера са тога како си голим рукама задавио два лава која су те ометала док си у Африци ловио слонове шурикенима и нунчакама - на приповедања везана за то како си ти био један тотално зајебан лик током служења војног рока, како си прескак'о стално ограду и беж'о у град, како си тук'о целу касарну и тер'о потпуковника да риба клозет уместо тебе кад се напијеш и напушиш, а пуковника си тер'о у пичку материну, онако из досаде, у пролазу.

Osoba koja do centra (suštine) priče dolazi sporednim pričicama koje nemaju veze sa glavnom pričom, već je u koncentričnim krugovima obilaze kao kiša oko Kragujevca. Slušanje ovakve priče je pravo mučenje za svaku iole normalnu osobu. Na ovaj način najčešće pričaju osobe kojima se ništa zanimljivo ne dešava u životu, pa na ovaj način pokušavaju da zadrže sagovornika što duže (na njegovu žalost).

Стара игра за прекраћивање времена. Потребно вам је неколико људи, оловка и папир. Игра се тако што папир иде у круг, а свако редом пише по једну реч. Текст на папиру би требало да има смисла, али углавном нема, пошто свако тера своју политику. Игра се док вам не понестане папира, или моћи да се керебечите као мутави на нечију болесну одвалу.

Rabota uličnog trgovca knjigama beletristike.

Ima govornu manu (pretežno ima problema sa R).

Radni naziv za "karakteristične sudske" procese koji se po potrebi izvlače iz raznih fijoka i traju decenijama da bi se zadovoljila glad za bajkama i pravednim životom kod onih "što nemaju 'leb da jedu". Bajke traju, a glavni junaci su, hvala Bogu, zdravo i još uvek dobro.

Persona sa vrlo zajebanim vokabularom. Koristi birokratski govor u društvu ne bi li ispao pametan.

По селу се свашта збива. Притом, кад кажем село не мислим село у правом смислу те речи. Мислим ти ја ту и на велика села и она мала и она унутар појединих персона који не могу да изађу из својих тараба, али зато у туђе и те како звиркају и зевају и не само у тарабе коментаришући њихове нијансе, већ и у авлије пуне разноликих збивања. И ту опет, не мислим на авлије ограђене само тарабама у том смислу, већ и на авлије унутар појединих персона. Елем, "прича се" је прво што човек изговара када крене у своју приповедачку авантуру користећи се многобројним стилским фигурама међу којима је најизраженија управо она што преувеличава ко микроскоп. Јединка постаје онај материјал на микроскопској плочици изложена многобројним нападима зеница посматрача што не увиђа реално стање ствари већ иде у крајност крајности, ако тако могу да се изразим. Прича се одвајкада и прича претвара у фантастику идући од уста до уста ко буксна увијена у ризлу на који се лепи пљувачка сваког буксноманијака чинећи причу маснијом, страшнијом и привлачнијом за јавност.

Moj tata je radio u rudniku dijamanata u Južnoj Africi i jednoč je našao dijamant od tri kile i devesta dvaes' grama. Bio je nebrušen s jedne ali obrušen s druge strane, valjda ga je dokačio svrdlom kad je kopao. Moj tata je inače pošten čovek i prepolovio je dijamant rukama i uzeo je sebi samo petsto grama. Tad je napustio rudnik i vratio se u Bosnu iako je počeo rat. Prodao je dijamant i kupio puškomitraljez, a ostalo mu je para i za dve vreće brašna koje smo dali u crveni krst pošto smo više voleli kuvane koprive da jedemo. Tata je uzeo mitraljez i pošto nije bilo dovoljno metaka istopio je eksere na vatri i od njih je pravio metke. Krenuo je tada da brani nas i ostale komšije. Jednom je popio kavu koju je skuvao Ratko Mladić, a Karadžića nije hteo ni da pozdravi. Bio je na ratištu kod Sarajeva i kaže da je jednom ušao u Sarajevo i da su svi muslimani bili pobegli, ali da niko nije hteo da zauzme zajedno s njim Sarajevo. I dan danas tvrdi da je mogao da zauzme i Mostar samo da je imao makar motor pošto su ovi baš bili pobegli. Pošto nije niko hteo da ide s njim on je ušao u prodavnicu i uzeo paket sa tristo autića s kojim sam se ja igrao kad se on vratio. Moja mama je bila dobra žena koja je je lečila komšije kad tate nije bilo. Kad se rat završio ja sam već išao u sedmi razred i imao sam sve petice osim iz matematike i srpskog pošto me nastavnici nisu voleli zato što sam znao bolje od njih. Prvi put sam se poljubio se devojkom tada u sedmom razredu. Ona je išla četvrti srednje i tražila je od mene da je jebem ali ja nisam hteo pošto nisam imao kondom jer je bila kriza za kondome posle rata. Molila me da mi popuši pošto sam joj pokazao koliki kurac imam iako još nisam bio očupavio. Znao sam da sviram klavir tada ali sam posle zaboravio. Baš sam rasturao Šopena i Mocarta, a Betovena sam svirao malo slabije ali daleko najbolje u gradu. Prvi put sam na utakmici Zvezde bio Zvezda Selta kada mi je Mihajlo Pjanović lično dao dres koji sam posle poklonio jednom drugu, ne znate ga vi. Posle sam završio faklutet i vojsku istovremeno. Ispit iz Makroekonomije sam naučioo dok sam bio na straži. Baš tada me probao napasti međed kojeg sam oterao tako što sam pustio na telefonu melodiju Nokia Tune i on se baš prepao. Kad sam došao iz vojske počeo sam da radim kao šef u jednoj firmi za preradu i prodaju. Imao sam platu dve hiljade evra, ali nisam hteo dugo da radim pošto je gazda maltretirao ostale radnike, naravno mene nije smeo, ali me pogađala nepravda. Kad sam dao otkaz odmah sam sebi kupio Mercedesa okonju 230 konja brate turbodizel, ide 280, a graviran je 260, ali sam merio na autoputu i kazaljka je prešla na nulu ponovo. Pošto nisam radio počeo sam da igram kladionicu i redovno skidam prelaze i od toga brate živim.

Naracija koja često ima mnogo detalja.

Usta ne zatvara. Ima mišljenje o svemu i uvek je spreman da ga podeli sa tobom. Od komšije dođoša koji mu ide na kurac, preko vremenskih prilika i domaće političke scene, pa sve do novog svetskog poretka i mračne istine koja se krije iza genetski modifikovane hrane - šta god te zanima, pitaj ga i on će ti detaljno objasniti. A i ako ga ne pitaš, opet će ti objasniti.

Početak naklapače alkosa veterana indisponiranog aktuelnim režimom, aludirajući na nekadašnje mogućnosti da se prateći prugu obrlate sve kafane usput i pritom plati drugarskim pozdravom, neznim pogledom i s nešto malo para.

Disleksičar.

Za razliku od praznog sendviča, ova ima puno priloga.

Мера за квалитет. Углавном се користи кад је су питању домаћа ракија, домаћи пршут, домаћи кајмак и тако ти домаћи специјалитети.

Прича о којој нећеш да причаш.

Demonstracije na kojima su, kako sam zaključio iz priča starijih, postojali samo prvi redovi.

Jedan od malih krupnih užasa našeg djetinjstva. Glupa, isprazna sadistička zabava u obliku beskonačnog ponavljanja naslova nepostojeće priče nesrećnoj žrtvi koja tek što je kročila u život. Njome su bubuljičavi dokonjaci iz komšiluka sebi ispunjavali dosadno popodne i siti se naslađivali ostavljajući traume (još uvijek) nesagledivih razmjera na tada nedužnoj djeci tj. sada nama.

Врхунац маркетинга на пијаци. Ни Јапанци нам нису равни.