Skup članaka napisanih na, takozvanom, hrvatskom jeziku čiju većinu čine maliciozno-fašistički pokušaji prekrajanja istorije, negiranja ratnih zločina i stavljana žiga zveri na srpski narod i pojedince.
Koristi se još i kao sinonim za gnusnu laž.

Ту курцу среће нема.

Риба са великим бојлером за централно грејање. Што се каже - разгажена к'о солунска цокула.

Наравно, израз се базира на начину вођења војничког живота који подразумева сексуални пост, јелте. Мислим, дисциплина, Спарта, рано у кревет и те муње. И сад замислите да у касарну пусте женско чељаде, право пред ноге ликовима који су пичку последњи пут видели пре осмог дела Томиног мандата. Навалили би као Срби на Пунта. Дакле, само аугмент и ништа више.

Па бре ни од Слобе Васића, лупам сад, не би остали дугмићи кад би случајно упао међ' испошњене рмпалије. Мада он и делује као неко ко би намерно тамо и упао, маме му га налицкане.

Osoba koja radi lavovski deo posla. Iz totalnog odsustva talenta čupa i izvlači na površinu ono najbolje. Nikada ne odustaje, čak i kada stvari deluju beznadežno.

Kao svedok saradnik, kao Mitrovićev sin, kao premijer na Pinku - jednom rečju, a to su tri reči - jebeno dobro zaštićen. Jer realno, ne postoji ljubitelj košarke na ovim prostorima koji makar jednom nije majku milosnu sudijama (i Rudiju Fernandezu gratis, iako igra na krilu), nakon što španskim ciganšturama na pleju Kraljevskog kluba poklanjaju faulove, čak i kada ih naši samo popreko pogledaju.

Jede slasno. Briše. Mažnjava.

Начинити грешку и урадити нешто што се првобитно није хтело. Промашити мету. Фулати. Фејловати.
Преведено, израз значи ''погрешно кликнути'' и тиме упрскати ствар случајно, из нехата.

Уз улагање максималног напора, труда плус додатног елемента среће превући нешто преко црте успеха. Таман толико да се посао обави, и на граници да исти пропадне. Ипак фортуна је овај пут превгнула тас на страну несрећника који више има осећај да су га јебали зарђалом осовином, него да је нешто привео крају. Горак осећај у устима као после пораза чак ни сама свест о успеху не може да одагна.

Na samom početku želim da objasnim nešto da ne bih stvorio zabunu. Ne, pod ovim terminom se ne misli ni na kakav politički pokret levog bloka već na stil života koji i dan-danas živi dobar deo stanovnika ove napaćene zemlje. Na pomen socijalizma ljudi u svetu obično prvo pomisle na Karla Marksa, rusku revoluciju, neke afričke i azijske gerilce koji se kolju po svetu za boga pitaj zašto, a ovi naši na neka "lepša vremena" kada je sve bilo zdravije, lepše i bolje.

Dakle, kao što sam već pojasnio naš, srpski, socijalizam nema nikakve veze sa bilo kakvim političkim težnjama i promenama, već se danas ogleda isključivo u nekim navikama koje se jedino mogu objasniti nekom vrstom nostalgije, žalom za prošlim vremenima. Populacija koja praktikuje ovaj "stil" obuhvata pretežno one generacije koje nisu imale puno vremena da uživaju u čarima bivše države, nego su svoju mladost potrošile na ratove, inflacije i tranzicije. Dešava se da ovaj fazon furaju i mlađi ali to su neki hipsteri, budale. Prvima je nametnuto, drugi misle da su kul.

Sam taj "srpski socijalizam" se ogleda u svakodnevnom ponavljanju određenih aktivnosti kao što su na primer: rano ustajanje, jeftin duvan i ispijanje kafe i rakije na prazan stomak, kenjanje i odlazak na posao. A tamo radosti. Firma koja je u govnima zadnjih n godina. Sjebao ju je Sloba, žuti su je privatizovali jednom, a sad ovi hoće ponovo. Radnici nisu primili platu od kako je firma pukla poslednji put ali se ne žale. Plavi mantil na leđa, pa ispred firme i tu malo štrajkuju malo organizovano prodaju domaće prozvode koje im šalju roditelji sa sela. Rakija, kajmak, suvo meso itd. Matori su ali još uvek mogu da šljakaju. Na kraju krajeva, ipak su oni radili u ono "radio - ne radio, radi mi radio" vreme i nije da su se nešto potrošili.

Konačno, poslije godina i godina strpljivog prikupljanja hrabrosti, sva gamad ovog svjeta koja je ikada imala išta protiv tebe, skupila je taman dovoljno muda da ti se suprotstavi. Obzirom na brojnost ove mase, ne djeluje kao da je to veliki podvig ali ako se u obzir uzme mentalni sklop činilaca iste onda itekako jeste.

Elem, eto njih, tu ispred tebe. Previše ih je. Previše i za tebe koji si veliki poklonik one da je kvalitet uvijek iznad kvantiteta.
Okrećeš se i pogledom tragaš za odstupnicom ali bezuspješno. Opkoljen si...
Stoka te je konačno dohvatila a ovog puta nema prostora za bježanje i skrivanje.
Sve su prilike i da je Betmen prispavao i da se noćas neće pojaviti... osim ako i on nije dio ove šarolike mase.
U svakom slučaju izgleda da je sve gotovo.

Krug se polako sužava i bezizlaznost situacije postaje sve očiglednija. Tražiš prijateljsko lice u tom lancu ali bezuspješno. Pomišljaš na trenutak da se predaš ali brzo odbacuješ tu pomisao. U ovom slučaju predaja je bezuslovni pristanak na linč.
Izgleda da je sve gotovo.

Izgleda... ali nije!
Odjednom cijeli život ti prolazi pred očima. Sjećaš se svih onih govana kroz koja si prošao i svih onih dobrih stvari zbog kojih je trebalo proći kroz ta govna. Sad se čine besmislenim.
Iz ovog nema izlaza. Ništa dobro neće doći poslije ovoga. Samo još govana poslije kojih ti niko ne garantuje da ih neće biti još više.
Ali onda... pali se lampica. Tvoj organizam postavlja novi lični rekord u nivou adrenalina. Mašina se pokrenula! Još si u igri.

Uvidio si ili bolje reći priznao, da si dobio nagradno putovanje za pizdu materinu i odlučio si da ih ispoštuješ tako što ćeš ih povesti sobom. Što više njih...

Uvidio si i da se nećes kvalifikovati za sljedeće kolo dobrog života ali će zato oni svaki bod koji ponesu iz ove utakmice naplatiti... i to skupo. Oh, da...

Nemaš šta da izgubiš, sad si najopasniji.

Termin koji je na velika vrata u sportsku, a posebno fudbalsku praksu uveo Miljan Miljanić, najveća pošast domaćeg fudbala. Ovu frazu koriste svi koji imaju za cilj da izgovore nešto, a ne kažu ništa, jer zapravo aktivan rezultat ništa i ne znači. Upotrebljava se za nerešen rezultat, podjednako kao i za poraz ili pobedu do dva gola razlike.

Navaliti na hranu sa entuzijazmom profesionalnog Jevreja koji je gostovao po Aušvicu, Dahauu, Mathauzenu i ostalim konc-logorima sa pet zvezdica.
Gladnih očiju pobeći iz gladi u obilje.
Prilikom knjofanja maniri za stolom ne postoje, čak se ni ne jede, nego se primordijalno ždere, skače se od jednog komada hrane do drugog, bacaju se poluzagriženi komadi butki, bataka, hleb leti na sve strane, mas' se cedi niz potkolenice. Sve to se odvija u skladu posebne harmonije koja iskazuje čistu kompoziciju animalnosti u ljudi.

predstavlja slogan koji je sažeo sve one blede boje jakni ljudi pored pečenjare, sa dve postave ljudi ili jakni sa dve postave, ne znam, te posebno blede boje televizijskih devedesetih, taj lokalni kazan novog medijaštva došlog u SRJ sa koga su curkale sve lokalne televizije pa lokalni budža kapne kao u crtanom filmu duško dugouško i vanzemaljac onaj pa kad pravi one kljunaste svoje poslušnike onaj marsovac on uzme zrno neko iz mnoštva zrna i kapne na njega neki mutogen i pap izraste odma ono kljunato nešto ružno odvratno što juri duška dugouška i popadaju sva četri ta kljunara u svemir posle brrrr e tako isto i ovaj spsovski magnat lokalni kapne na to iz kazana što je dobio malo love, malo švalerke za voditeljku, malo tombole, malo kapne odozgo za opremu i straćaru preuredi i voila imamo lokalnu televiziju par ekselans, ofarbanu pečenjaru od televizije koja švercuje snimak gladijatora još devedesšeste i pušta satelitske programe za dž i emituje reklame sa ovakvom prigodnom lakom rimom, malo šale đilkoške, malo domaćinluka stihovanog slogana u reklamama mnogim za lokalne kafane, poljoprivredne apoteke, videoteke, male oglase sa muzikom vangelisa i za pečenjare naravno, za pečenjaru prvu ispred koje vidimo matoro sredovečne ljude sa dve postave, jaknama, pivskim flašama i osmesima i umazanim kačketima od bledog sunca, smešni video i pornići, takvo sunce drljavo razmazano oko ustiju sunce, plavuša sunce ali moldavski slatka, piše tue 19.7 1993 ona gleda u kameru blentavo: šta treba da radi sad, ništa ne brini, saće, saće, oštre noževe

Natakariti nešto flafičasto na mesto koje prethodno nije odisalo tolikim nivoom gejštinluka.

Uključiti se u krvavu borbu protiv onih koji automatskim puškama i plastičnim eksplozivom žele da unesu strah i teror u živote nedužnih i slobodoumnih građana širom sveta.

Ali na tviteru.

Vrsta rodbine koja se odjednom počne pojavljivati kada ti život krene na bolje.

U nedostatku čitaj (lenjosti) ili manjka želje za korišćenjem domaćeg glagola - prebaciti - česta pozjamljenica iz engleskog jezika. Veoma zvučna i čini se jako efektna jer realno gledano rečenica poprima totalno drugi oblik kad se ovaj glagol upotrebi. Ponekad i jako komičan jer ljudi pogube kompas k'o Kolumbo pa koriste izraz gde treba i ne treba verovatno u želji da ostave utisak pametne persone.

Davanje jednog univerzalnog odgovora na svako pitanje, svaku konstataciju. Usled totalnog bole me ku•ci odnosa prema svemu.

Igrač koji poprimi sposobnosti Čak Norisa kada BHT1 prenosi Man City.
On u jednom napadu asistira, postigne pogodak i odbrani taj isti šut.

Diskać, jer još uvek nije evoluiralo u nešto više. Obično nekog popularnog naziva tipa, džungla, prašuma, trokadero, kišne šume i slično. U principu predstavlja svetilište čopora lokalnih ljaljana i šabana. Likovi koji su, što kaže Radovan, stigli do E u bukvaru, rekli "E do kurca" i zapalili ga. Gazda je obično lokalni biznismen koji je proputovao sveta i video sve i svašta, po javnim wc-ima u Švici i Austriji. Ovaj wc se nalazi, najčešće, u nekoj zabiti za koju su Straševina i Banatsko novo selo velegradi.

Odlazak na ovakvo mesto ravno je odlasku nakurčenog Kamerunca na žurku KKK-a. Kao da u dresu Piskija odeš na Jug. Kao da se tašti obratiš sa ti. Poseta ovom nekulturnom objektu se preporučuje jedino ako ti je vođa čopora, ili istaknuti član čopora(onaj koji diže traktor levom, a desnom ore) rođak. Bolje je sa krezavom babinom komšinicom, sa brcima Vuka Karadžića, gledati onu seriju na tv-u, gde slep ogluvi, pa mu noga izraste pre nego što progovori, nego otići na predigru svoje sahrane. Ukoliko ti se baš ne živi, i odlučiš se za slučajnu posetu mesta, koje brdski incesti sa sekirama izbegavaju, obavezno pre toga svrati do lokalnog grobara, da ti uzme meru.

Piće se poslužuje u čašama koje su poslednji put oprane pri pakovanju u paraćinskoj fabrici stakla, 70ih. Služi se ono vina i rakije što je gazda Mići preteklo(čitaj špiritus) ili apotekarski alkoh sa sokom na blaženje. Doktori kada prime nekoga na ispiranja iz ovog mesta, slučaj proslede mrtvačnici ili izvrše ritualno samoubistvo nabijanjem bacača plamena u anus. Hranu, iz kuhinje gde bubašvabe i miševi kolo vode, ni svinje ne jedu.

Kakav bi to klub bio bez muzike? Ako je živa svirka, maestralna za mikrofonom je lokalna brka, Mira, Mara ili nešto tako. Minić do pupka, salo do kolena. Ili muška verzija, debeljuca koji pevanje naplaćuje čašom žestine posle svake pesme. Dogura do desete i patos. Ukoliko biznismen nije u stanju da plati tri praseta i džem od šipka za muziku, pušta se izlizani cd sa 30ak pesama celo veče, ili u najgorem slučaju kaseta Brene sa pesmom Mile voli disko, iz prošloga veka.

U Srbiji nešto potpuno besmisleno, jer bukvalno svaki trend poseljačimo.