Kao i svako drugo poštenje, ima svoju cenu.
Razlika između poštene žene i kurve se ogleda u tome što kurva ima precizno određenu tarifu, dok pošteno žensko čeljade ima nejasnu sliku o potencijalnoj ceni svojih usluga, koja je podložna pregovorima, odrediva i totalno nerealna.
- Jel' bi se kresnula za hiljadu evra?
- Bože, šta pričaš, jel' ti ja ličim na kurvu!?
- A za 10.000?
- Ma beži bre od mene, stoko!
- A za 100.000?
- (hm... rešeno stambeno pitanje jednom za svagda, neke krpice i put na Mauricijus sa drugaricama...) Ne! I neću više da pričam o tome!!
- A za 1.000.000?
- (hm... stambeno pitanje, Mauricijus u više navrata, obezbeđena budućnost... Pol Zileri... Luj Viton... Dior... a ovamo 45 minuta seksa, koji ne može da bude gori nego prošlog vikenda sa onim impotentnim, smrdljivim konobarom... a i kako da odbijem 1.000.000 evra a deca iz Zvečanske se zlopate, njima pola, dobro ne pola...) Pa, za milion bih... mislim, deca iz Zvečanske, napuštene životnje, Kolo srpskih sestara, razumeš...
- Razumem. A za 800.000?
- E, sad! Ne! I dosta!
- Znači, koštaš milion, a? A vrediš ovih 200.000 hiljada razlike? A za 990.000?
- Marš u pizdu materinu!Kada u filmu Indecent proposal (Nepristojna ponuda) ne bi bilo onog nesećnog Vudi Harelsona da napravi frku, dilema bi bila rešena za 2 minuta a dalje... pa recimo da bi film žanrovski bio smešten na gornje police videoteke i zvao bi se In the ass propulsion, ili tako nešto.
Način kontrole uma koji je u praksi mnogo efikasniji od zapovesti, jer apeluje na zdrav razum i odsustvo hijerarhije, (da ne kazem slučajno - na anarhiju), a ne na slepo strahopoštovanje.
(Scenario 1):
Mojsije silazi sa planine: -Ljudi, Jahve zapoveda: "Ne tripuj druge bogove, ne primaj se na kipove, ne psuj Boga, iskuliraj nedeljom, rispek za kevu i ćaleta, ne ubi, ne karaj sa strane, ne kradi, ne laži, ne budi ljubomoran".
Nekoliko hiljada godina kasnije - pan-globalni razvrat, obrezlost u grehu, blud je društvena norma, pohlepa, laž i krađa su jedini načini opstanka, roditelji su ovce za šišanje, rat, silovanje, mučenje i tiranija su opšteprihvaćeni deo svakodnevnice.
(Scenario 2):
Mojsije silazi sa planine: -Ljudi, Jahve rek'o - ne budi vam zapoveđeno: "Ne tripuj druge bogove, ne primaj se na kipove, ne psuj Boga, iskuliraj nedeljom, rispek za kevu i ćaleta, ne ubi, ne karaj sa strane, ne kradi, ne laži, ne budi ljubomoran".
Nekoliko hiljada godina kasnije - raj na zemlji, utopijske slike iz propagandnih magazina Jehovinih svedoka postaju stvarnost, sveopšta idila vlada svuda, vesela deca se drže za ruke i igraju kolo oko blaženo nasmejanog Sunca, ljudska rasa u svemirskim brodovima istražuje granice vasione zajedno, u miru, kao jedna nerazdvojiva, savršeno harmonična celina.
Izraz koji se koristi za nešto što če se sigurno, sto posto dogoditi i nema šanse da omane. Znači zacrtano, nema vrdanja i laganini bi mogao glavu da založiš da će to da bude. Jednostavno, reč kojom stavljaš pečat na svoju izjavu da je nešto neminovno.
Tetoviranje se ovde koristi kao metafora da pokaže kolika je sigurica u pitanju, jer nije to nešto napisano običnom olovkom pa da može gumicom da se obriše, nego jedino skalpel i lokalna bi eventualno to mogli da sjebu.
- Al' će da zvekne Karleušin koncert na Ušću. Deliće karte džabe, a banuće ljudi isto kao i ja da sam delio karte džabe za svoj koncert.
- Pa ne znam baš, puna je ova zemlja ozbiljnih poremećenih budaletina.
- Propada bre, pazi šta ti kažem. istetovirano.
---------------------------------------------------------------------------------------------
- Matori jesi vid'o da su nam Šćepakadabre još tu? Eno ih na pripremama.
- Ma ne brini. Uvaljaće oni njih sto posto do kraja meseca.
- Oće kurac. Pljuni mi u usta ako prvo kolo ne budu startni tandem ta dva panja. Istetovirano.
---------------------------------------------------------------------------------------------
- Matori, evo saće da nam daju datum i za dve godine ulazimo u Uniju.
- Ma daj bre koja si ti budala. Pa samo za taj jebeni datum će nam tražiti da napravimo gej festival od mesec dana, naselimo dva miliona Romulanaca iz zapadne Evrope, priznamo Kosovo, promenimo zastavu u ciklama, odemo u Srebrenicu čoporativno da ližemo spomenik žrtvama dok u glas pevamo "Izvini dušo, izvini" i Knez Mihajlovu da nazovemo Ulica Predraga Azdejkovića Pece.
- Ma nemaš ti pojma, Evropa nas voli.
- Voli, voli, al da nas jebe. Nikada nećemo ući u EU, hvala Bogu. Istetovirano.
Arhaični naziv institucije koja svojim polaznicima uz minimalan trud pruža šaru kojom će sutradan, naravno uz tatinu pomoć, obezbediti dobro plaćen kancelarijski posao kao visokoobrazovani kadar. Socijalistički ekvivalent današnjim privatnim mega, giga, ultra univerzitetima.
Elem, i najzagriženije pristalice režima pokojnih lidera Josipa Broza i Slobodana Miloševića sa razočarenjem na licu mogu potvrditi postojanje ovakvih pojava. Samo što ih je tad realno boleo kurac da pljuju tatine sinove koji su u Prilepu završili Višu političku, a onda se učlanili u partiju i onda im postali direktori kad su imali siguran posao i platu. Što da kukaju na ljude koje vide dvaput godišnje, je l' da?
Sve u svemu, Viša sodadžiska - smer klakerski je bila, a i ostala sinonim za lipov kurac od škole i kupljenu diplomu. Realno, koji će ti kurac viša škola da mešaš klakere i kabezu. E sad ako se neko odluči za ovaj smer obrazovanja bez nekakve zaleđine komotno se može reći da je dotični jebo ježa u leđa. Danas, na pomen ove "škole" mlađe generacije uglavnom zbunjeno vrte glavom i tupe kako se danas više nigde ne uči marksizam. A nekad su se devojke izvodile na klaker i šampite, eh kako su to bila lepa vremena...
Nikola Džoni Jovanović
Još jedan u nizu... Sedmi kec u jednom tromesečju - novi rekord škole! Razredna, šarajte malo, nisam ja jedini đak u odeljenju... :DMladen Đomla Ivanović: Vidimo se u avgustu brt ;)
Nikola Džoni Jovanović: Ne seri da i ti ideš u Grčku na more buraz xD
Predrag Đope Popović: Pa šta ćeš za upis brate?
Nikola Džoni Jovanović: Ne gine mi Viša uzaludna - smer nadajući :(
Jugoslav Juga Jovanović: Ne gine ti hladnjača kod Matijevića govno malo nezahvalno. Sve si na majkine povuko... :)
Predrag Đope Popović: ROFL
Mladen Đomla Ivanović: Pa lol znači :D
Milica Mica-Cica Vrela mi je pica: Mukica :(
Srboljub Srba Jovanović: Šta jedete govna vas dvojica kad smo već platili da mali završi godinu. Posle će ko tata Viša sodadžiska - smer klakerski, pa u opštinu... Mico, daj neku de si gola. ;)
Nikola Džoni Jovanović: OMG
Da raščistimo nešto na samom početku: bilderana nije isto što i teretana. Nikada nije bila, niti će ikada biti. Jeste, oba mesta posećuju dizači tegova (poznati međ' narodom kao bilderi), oba mesta imaju tegove, bučice i tako tome slične skalamerije, ali to nisu ista mesta. Bilderana je teretana nad teretanama, proto-teretana, alfa i omega, tačka na "i", kako god hoćete.
Dakle, nisu isto. Zašto? Zato što bilderanu posećuju samo oni pravi, što bi jenkiji rekli - die hard bilderi. Nigde drugde nećeš sresti takav profil ljudi. Mikrosistem toliko samodovoljan, da podriva sve zakone logike.
To je uglavnom jedna od prvih, ako ne i prva teretana koja se otvorila u nekom mestu, sa respektabilnim arsenalom za povećavanje misićne mase i za stvaranje snage. Respektabilnim je iz prostog razloga što je pravo pitanje kako je izdržao da ostane u upotrebljivom stanju posle gotovo 2 decenije rabljenja. I sam prostor u kome se sve to nalazi odaje utisak seta za snimanje nekog postapokalipičnog, distropijskog filma. Samo čekaš da Džon Konor iskoči odnekud i počne da drvi o tome kako je ovaj rat počeo još pre nego što je on rođen.
Khm, elem... Doš'o si neki kardio da odradiš, ono malo da razmrdaš te atrofirane mišiće i da ti stanjiš stomačinu? Neće da može. Ako ti se trčka, trči oko bandere. Traka za trčanje, nordijsko skijanje? "Dećko, nije ti to neki velnes, metrogejseks flafičizam, mojne se vredžamo!" - to će ti biti dobronameran odgovor kada nekog od redovnih inventar-posetilaca upitaš za bilo šta što nije masa je mama stavki. Mleko, jaja, plazma - taj neki raduljica.
Nema tu finoće, nisi došao na fizičko. Ili radi ili batali. Nemoj da rušiš koncepiju za benč klupom, ne ubacuj se u serije na benč klupi bilo kome, jer to nije kolo na svadbi, pa da se umuvaš pored dve mlađane djeve sa napupelim cikama. Em nije kul, em niko ne želi da svoj koncept ruši zbog toga što se ti mučiš sa golom šipkom kao prestolonaslednik sa srpskom gramatikom. Hijerarhija je i izmišljena upravo zbog toga da bi se kontrolisao neki red u džungli.
Mada, i pored tolike ozbiljnosti, nigde nećeš naići na iskrenije pohvale kada napreduješ u svom radu, kada ljudi sami ponude da ti pomognu sa većim težinama. Niko ti sa većim osmehom neće davati preporuke za korišćnje nove vrste suplementacije. Osmeh će biti srdačniji od osmeha Jehovinih svedoka i Kirbijevih prodavaca zajedno, dok pokušavaju da ti se ubace u gajbu i posade svoje opskurno seme uvrnutih ideja u tvoju psihu.
Da bi ti ugođaj prilikom boravka u ovakvoj jednoj instituciji bio potpun, na zidovima imaš izlepljene slike nabildovanih likova, sa skiciranim vežbama pored njih, koje objašnjavaju kako su oni samo mrkotrpnim i revnosnim ponavljanjem postigli takve rezultate. Naravno, da ne bi slučajno bio stvoren pogrešan utisak da se likovi lože na slike mišićavih likova u nekom pogrešnom kontekstu, tu su i slike nabildovanih cupika u nekoj odeći koja je bila in osamdesetih godina (što i ima logike, jer su slike tada isečene iz novina i odmah nalepljene na zidove).
Fudbalski termin. U ostatku svijeta pogrešno izgovaran kao ofsajd. Jasno se vidi da svoje korijene vuče od osnovnih komandi zadnjeg odbrambenog igrača. Pravilo je, između ostalog, uvedeno kako bi slabiji timovi uspjeli izvući koji bod pribjegavajući odbrambenoj strategiji "opsajd zamki" protiv daleko jačeg protivnika.
Zadnji dogovori pred utakmicu.
-Slavko, ne 'vataj zjale, već slušaj taktiku. Znate da je pretposlednje kolo i da nema vremena za zajebancije. Za sada znamo da u petu ligu ispada FK Mješalac. Treba nam barem bod. Milicajci se i dalje prokleto dobro drze sa 7 bodova.
Među skupljenim igračima odjednom se provlači šapatom poneka prozivka: "Mamu im...","Gamad...", "...da im..", "Jes' ti se to us..."
-Zato odbrano moja, moji hajduci (ponovo šapat i smijeh), opet ćemo probati da ih iznenadimo opsajd zamkama. Ti, Stevo, pogotovo, slušaj dobro: Kad viknem "ajd' " izlijeći mo-men-tal-no. Nemoj k'o prošli put. Ovaj nji'ov mali...Mortunić (prigušeni smijeh) je još zajebaniji. I da, ako sudija bude nešto srao, znaš šta ti je raditi.
*Stevo profil: Njegove sitne oči i 125kg odaju figuru najstamenijeg odbrambenog igrača gostiju. Između utakmica zaposlen kao viljuškar u skladištu stočne hrane. Hobi- udaranje glavom krušaka po vašarima.
Utakmica počela, prvi napad za domaćina.
-Ooops, ooops, ooops, ooooooops, AJD'!!!
AJD' Stevo! AJD'!!! STEVOOO AAAAAJD'!!!!!1:0 za domaće.
-Je-bem ti tvoje uvo Stevo! Kako možeš biti tol'ki dunđer? Jebo me svako ak'... Znaš šta, ajd' ti u napad, brate. Kak' može ovol'ko....?
Kratak zalet i ZVIZZZZ!
-NE SUDIJU, STEVO! Oooo majko mila!
Oličenje nebitnosti. Nije super a nije ni heroj ali zato ima jednu moć - nevidljiv je. Ko zna, možda bi zbog svoje neprimetnosti u nekom drugom univerzumu bio dobar profesionalni ubica ili tajni agent. U ovom je, jebiga, statista. Igra na životnoj poziciji levog smetala i treća je postava. U drugom timu. Često ga porede sa rezervnim točkom, osim što od točka ima neke koristi.
E sad, da me neko pita zašto je to tako - tri blage nemam šta bih mu rekao. Genetika? Mentalni sklop? Možda je previše mekano umešen? Da nije stidljiv na čukun babu Radunku? Ili je glavni i odgovorni krivac nemogućnost da se nametne?
Možda ništa od toga, a možda i sve zajedno. Jedno je sigurno - pored takvih stabala prolazite svaki dan.
Nikada se nisam izdvajao. Možda zato što sam užasno tih. Od kad znam za sebe, progovaram samo kad moram, kad me nešto pitaju. Lakonski govor, Sparta i taj fazon. Ali drugi to ne vide tako, zovu me Muto. U školi sam znao odgovor na svako pitanje, ali koliko god visoko da podignem ruku, nastavnica me nije prozivala. U trećem razredu sam na školskoj priredbi bio drvo. Nije to bio nimalo lak zadatak, c! Morao sam da mašem rukama koje su u stvari predstavljale grane. Molio sam onog gore da me drvoseča secne pa da se stropoštam posred bine, bar bih tako došao do izražaja. Al' ne lezi vraže - stavila me učiteljica u sam ćošak. Čak je i mala Maja bila Sunce, i imala je puno rečenica da izgovara. Zavideo sam joj na tome, mada sa ove tačke gledišta priznajem da mi se sviđala. Čujem udala se i napravila karijeru. A ja, Muto... ništa. Evo i sada, dok mašem rukama kao nekad granama imam osećaj da me niko ne jebe ni dva posto. Pogađate, saobraćajac sam.
Definicija napisana za takmičenje ''Komparejšn kompetišn'', krug II.
Proces adaptacije starih narodnih poslovica današnjim situacijama i modernom vremenu.
Dešava se u svim oblastima života, i dešava se konstantno. Suština poslovice ostaje ista, dok se njen kontekst menja.
Današnja edicija su poslovice vezane za dragu nam Vukajliju.
Badava je dobar naslov, kad je rđav primer.
Triput čitaj, jednom minus lupi.
Za dobrim trolom, prašina se diže.
Ko rano rani, prvi definicije komentariše.
Bolje dobro ocenjivati, nego loše definisati.
Bolje je svašta čitati, nego svašta definisati.
Bolje je nemati, nego plagirati.
Plus i minus su dobre sluge, ali loši gospodari.
Moderator svašta obriše, do crna obraza.
Gde je mnogo forumašenja, malo je definisanja.
Dvaput definiše, triput plagira.
Dobra definicija daleko ide, a loša na groblje.
Dobra definicija sama se hvali.
Kad moderatora nema, nedefinicije kolo vode.
Za jednu dobru definiciju, mnogo se loših pretrpi.
Jedna odabrana ne čini autora.
Kad dobar autor pohvale daje, valja videti šta je.
Ko definiše šta hoće, mora slušati šta neće.
Ko čita ne skita.
Ko drugom definicije krade, sam u ban pada.
Laje k’o početniče na moderatore.
Pratnja je lepa ali slepa.
Mi o moderatoru, a moderator na pvta.
Na obrisanu definiciju, komentare ne piši.
Moderator je jedna muka, a ban je dve muke.
Najteže opeče trajni ban.
Nema većeg zla od zle pameti (ova je primenljiva i bez adaptacije).
Nijedan ban nije dovijeka.
Ćirilica nema ćelava, a latinica ima oshishana.
U autora ruka trne, a definicija u odabrane.
Hartija i vukajlija trpe sve.
Što nećeš nekome u oči da kažeš, nemoj govoriti ni sa duplog.
Beskičmenjak, ali ne u kontekstu pizde, već zbog mogućnosti da čovek nema krštenu kost u telu jer su pokreti njegovih udova očigledno u koliziji sa komandama koje zadaje mozak. Ruke i noge krpene lutke prave takve kretnje da zaista izgleda kao da su samo prišivene za telo sa potpunom autonomijom.
Kada sedi miran, opasnosti nema, ali zato bavljenje sportskim aktivnostima ili pokušaj ćuskanja prilikom izlaska, sa sobom nose bezbrojne opasnosti kako za krpenu lutku tako i za one koji su sa njim u društvu.
Doduše, ne treba ga mešati sa Gumifleksom, jer niti je pokušavao da sebi popuši kurac, niti je uspevao da poštedi sebe modrica i masnica posle padova niz stepenice.
- Dobro bre Marko, gde si do sad? Čekali smo te ispred kluba više od pola sata i na kraju nam dopizdelo, pa smo ušli bez tebe.
- Nema veze, nisu me mnogo smarali na ulazu... Čekaj malo, što si pustio Paju da igra? Jesi li normalan?
- Ma nisam, eto ga tu... U jebem ti, pa kad se iskrao mamu mu namazanu?
- Šta kad se iskrao? Pa odlepi pogled od Neveninih sisa, pa ćeš primetiti. Brate znaš da je Paja krpena lutka, sav je neartikulisan sa rukama i nogama, kao da su mu prišivene za telo. Napraviće neko sranje.
- Šta odma' paničiš koji kurac? Igra dečko sa ribom, nikome ne smeta.
- Trenutno ne. Ako zakači konobara, biće problema. Još više će problema biti, ako zakači nekog od mrštavaca koji su trenutno oko njega. Dok mi njima objasnimo da je zec zec, odoše muda, a onda ćemo pod borbom morati da se probijamo do izlaza.
Dugačak slogan, ali slogan. Imao smisla u vreme dok su se ljudi makar malo osećali kao deo države, a država na tu njihovu lojalnost koliko-toliko uzvraćala.
Odavno nije tako. Odavno čovek državu doživljava kao nešto što je na suprotnoj strani, kao spregu političara, tajkuna i ostalih povlašćenih kategorija, mašinu za mlevenje koja gleda da te samelje i iscedi i ono što nemaš da bi ona imala resurse za svoje parazitsko funkcionisanje. U takvim okolnostima, u neravnopravnoj borbi u kojoj je od samog rođenja osuđen na poraz, normalno je što zlehudi čovek gleda bar da ublaži posledice tog poraza.
Tako je, vremenom, slogan iz naslova (ne krivicom građanina-pojedinca) izgubio svaki smisao, jer ako ti, u rodoljubivom zanosu, uzvikneš "Državo, evo me, reci šta treba!", a država te gleda belo i nema pojma šta si hteo da joj kažeš, onda to i nije neka država. A pogotovo ne zaslužuje da ti uopšte razmišljaš da li bi za nju, tu i takvu, mogao nešto da učiniš.
Da vidimo, šta je moja država učinila za mene?
- Kad sam se rodio, upisala me je u Matičnu knjigu rođenih;
- Kad je došlo vreme, pozvala me je da pođem u školu;
- Kad je došlo vreme, pozvala me je da odem u vojsku;
- Posle vojske, dala mi je rezervni raspored i zborno mesto;
- Kad sam se oženio, i to je uredno evidentirala;
- Zvala me je na vojne vežbe, a kad je "rezervni raspored" postao "ratni raspored", zvala me je i onda;
- Otkako sam, po prirodi stvari, demobilisan, moja država me se seti početkom godine, kad mi pošalje rešenja za poreze i druge dažbine razne. Ja se, sa svoje strane, trudim da svoju državu ne opterećujem ni toliko.A i zašto bih? Kad čovek pogleda u kakvom su stanju socijalne funkcije države (zdravstvo, školstvo, sudstvo, bezbednost - ne sumnjam ja u svoju državu, taman posla! Da me neko ubije, ona bi odmah skočila da brani moj integritet, a za sve što je manje od toga, bilo bi stvarno neuviđavno da tražim da se država angažuje oko mene), dakle, kad sagleda sve to, čovek neminovno dođe na pomisao da nisu bili ludi oni koji su se rasejali po belom svetu. Za razliku od naivnog pojedinca iz naše priče, oni su na vreme shvatili da je slogan iz naslova odavno evoluirao u:
"Ne pitaj šta država može da učini za tebe, već - koja."
Pokretna kladionica. Lik koji veoma voli da se kladi, ali je shvatio da je to ipak skup sport, pa sada koristi svaku priliku i svaki trenutku da smisli i napravi sopstvenu opkladu. Obično vam je to blizak drugar, prijatelj ili poznanik koji ne radi sve ovo da bi vam uzeo pare, već da bi se nečim zanimao i 'ubio' dosadu. A ume i vama da ulepša dan...
Skola, poslednji čas, matematika.
Profesor: Ajde, taman imam vremena još jednog da izvedem pred tablu... Da vidimo...
Vilijam Hil (tiho): Brate, ae u 200 dindži da će mene.
Random lik: Ma neće bre, ćuti i spusti glavu...
Profesor: Vilijame Hilu, ajde ti pred tablu, dugo te nije bilo.
Vilijam Hil: Znao sam, bem ti sreću......
Svadba, Vilijam Hil je mladoženja, Random lik je kum, kreće Danas majkoooooo, ženiš svoga sina, ženiš svoga siiiinaaaaaaa...
Vilijam Hil (degustira pelinkovac): Kume, hik, ae u 100 evrića da da ću, hik, da uhvatim onu tamo milfaču, hik, za dupe kad bude sledeće kolo.
Radnom lik (nazdravlja šljivovicom): Ma gde bre kume, hik, pa to to ti je bre, hik, tašta.
Vilijam Hil: A da bre, hik... Eeeeee, hik, pa to je već izazov kume, onda, hik, neka bude 200 evra...
Random lik: Može kumašine, hik. RALEEEE, OPLETI UŽIČKOOOO, OPAAAA......
Sahrana N.N. liku, svi stoje u tišini...
Random lik: Tužno je ovo kume, dobar čovek N.N. beše, a i ostavi mladu ženu, nema ni 40. godina...
Vilijamm Hil: Stvarno tužno... Ej kume, ae u jednog Cvijića da udovica nosi tange.
Random lik: Beži bre u 3 lepe p.m., ti si bolestan...
Vilijam Hil: Šala bre kume, šala...
1. Strog profesor - To je profesor ili profesorica koji voli da se iživljava na učenicima. Kod nekih je to zbog ideje da je njihov predmet od odsudnog značaja i da se sve metode moraju primijeniti da se učenici natjeraju da nauče njihov predmet (najčešći slučaj kod matematičara), a kod drugih je to zbog urođene doze sadizma. Mada ni ovim prvima sadizam nije stran. Sadistički znaju biti nastrojene profesorice likovnog, koje su, ko zna zašto, utripovale da je likovna umjetnost najplemenitija stvar na svijetu, i da svi moraju znati da crtaju, ili bar moraju naštrebati silnu teoriju i znati prepoznati sve moguće slike.
2. Profesor entuzijasta - To je profesor koji obožava svoj predmet i uživljava se u predavanje. Iako i on zna biti strog, učenici ga obožavaju, ili barem veoma poštuju. Kod takvih profesora te je sramota da ne znaš. Uglavnom predaju predmete koji se na neki način bave društvom - istorija, srpski, sociologija, filozofija i sl.
3. Profesor profesionalac - slijepo se drži propisa. Ko god zakasni, ma i minut, piše mu neopravdan čas. Ispoštuje sve termine za obradu gradiva, ispitivanje, kontrolne i pismene. Predaje odlično, ali se emocionalno ne unosi. Zato oni koje njegov predmet interesuje će ga pratiti, a ostali će se smoriti. Na času ne zahtijeva preveliku disciplinu i sve toleriše što njega u predavanju ne ometa. Ipak ne dozvoljava igranje karata i slične stvari. Dijeli ocijene krajnje objektivno, a time i nemilosrdno. Ako te uvati da ne znaš, kec ti ne gine, pa da ti je on i rođeni ćaća. Takvi najčešće predaju predmete poput hemije, stranih jezika, latinskog, geografije i sl.
4. Profesor - boli me uvo za sve - Voli svoj predmet i u tome je sličan entuzijasti, ali ga voli na neki tragičan način. Svjestan je da većinu učenika to što on predaje apsolutno ne interesuje i da takođe većini to nikada neće ni trebati. Zato u nekom polutužnom raspoloženju predaje onoj šaci jada koja ga sluša, a ostali bukvalno mogu kolo igrati na času, iako u praksi, oni obično odu u lokalnu birtiju, jer on nikoga ni ne zapisuje. Na kontrolnom se može prepisati, a na usmenom se može dobiti petica i nakon svega sat-dva učenja. Mnogi, snalažljiviji dobiju 5 i na osnovu prelistavanja udžbenika na času i tuđeg šaptanja. Kod mene u gimnaziji, takav je bio profesor fizike.
5. Normalan profesor - on je na sredini između entuzijaste i profesionalca. Poštuje pravila, ali ne slijepo. Unosi se u predavanja, ali ne tako romantično kao entuzijasta. Najobjektivniji je od svih, ali gleda i druge stvari osim čistog znanja, tako da može nekome progledati kroz prste ako mu treba za prosjek ili ga poštediti ako taj dan ima kontrolni iz nekog drugog predmeta. Odlikuje ga zdrav razum i često učenicima prenosi svoje životno iskustvo, a ne samo znanje iz dotičnog predmeta. Takvi najčešće predaju neki "smiren" predmet poput biologije i sl. Malo je muškaraca takvih profesora, jer je svaki prof. bar u neku ruku otkačen, dok postoje malobrojne, ali ipak postoje, profesorice sa ovakvim smirenim i normalnim pristupom.
6. Matematičari - iako su već pomenuti kada sam govorio o strogim profesorima, matematičari su, svako će se složiti, zasebna kategorija. Kod njih može da se pojavi čitav niz pomenutih osobina, ali im je svima zajedničko da vole piti krv učenicima. Pošto misle da je matematika klikeraški, a ne štreberski predmet, skloni su vrijeđanju učenika po formuli "ne znaš matematiku = ti si glup". Čak i kod najpitomijih primjeraka ove sorte uvijek vlada napeta atmosfera na času, a o nedisciplini niko ni ne pomišlja. Mnogi dođu u srednju školu (naročito gimnaziju) sa slabom podlogom iz matematike iz osnovne, i u gimnaziji kada to dođe do izražaja profesori im nabiju komplekse kako pojma nemaju, i tako zamrze matematiku i bježe od tehničkih fakulteta ko đavo od krsta. Mnogi od njih imaju kliker i sklonost za matematiku, ali im profesorska strahovlada izazove košmare i njihov matematički potencijal nikada ne bude iskorišten.
7. Profesorica pufnica - uglavnom predaje neki ne previše zahtjevan predmet poput psihologije, logike, demokratije i sl. Ona nastoji biti stroga i održati disciplinu, ali joj to jednostavno ne polazi za rukom. Jednim dijelom zato što učenici njen predmet ne doživljavaju dovoljno ozbiljno, a većim dijelom zbog njene blage, krhke, nježne prirode. Koliko god se trudi biti stroga, toliko to ona suštinski nije. Njena "strogoća" je u tome da ti da 4, a ne 5. Svi je vole, a ako je mlađa, neki se na nju i lože. I ona često s učenicima priča o svim mogućim temama nevezanim za predmet.
Virtuelna poezija dokonosti.
Iako praktično ne služe ničemu više od ispitivanja javnog mnjenja, u teoriji dosta ljudi veruje da menjaju društvo iz korena, da započinju novi fenomen i pokret, da vaskrsavaju Zaharija Trnavčevića, ma da su omnipotentne generalno.
A: Je li moguće da ljudi kače ovo po Fejsu? Ovo mora da se saseče u korenu, mogu deca videti to.
B: Koje, šta?
A: Lav Pajkić na Farmi probao da siluje Ivana Bekjareva. ZAŠTO TO MENI ISKAČE? Jesu li mogli da okače neku lepu poslovicu, poput one, kako li već ide ''Bolje vrabac koji sam sebi jamu kopa nego koji kuću gradi'' ili klip iz one divne jezičke emisije ''Najbolje zeze iz slovenske antiteze''. To je to, počeću peticiju pa da uklone to jednom za svagda.
B: Pa nije baš to tako jednostavno, a i da je neka gledaju ljudi ako im je ćef, šta se nas to dotiče, imaš ionako opciju hajd, kao i 200 kanala u SBB-ovom paketu tako da svak...
A: Ne prekidaj me u revoluciji. Nazvaću peticiju ''Da ide sa ekrana za mesec dana'', pa će videti oni.(mesec dana posle)
B: I, jes' napravio metež u državi?
A: More marš, 100 hiljada ljudi je potpisalo i dalje ništa... Dane sam utrošio na ovo, ali znam šta ću sad. Počeću kampanju besnih mejlova pa ond...
B: E, Kastro, aj diži revoluciju drugi put a večeras izađi sa nama malo, časti brat.
Pisano za Oktoberfest 2018
Veća lopina i od mafijaša, jer od ovih drugih i ne očekuješ ponašanje u skladu sa zakonom, dok bi narodni poslanici trebalo da rade u korist građana. Malo morgen bato, makar u Srbiji.
Ova ''poštenjačina'' samo gleda gde može nešto da marne i kako da se ugradi u neki posao. Kao što poslanici obeduju za male pare u skupštinskom restoranu, tako i ovaj gleda da prođe što jeftinije ili da ne plati u opšte, ako takva mogućnost postoji.
- Dobro bre Tole šta bi sa onom tvojom najavljenom ostavkom u decembru? Pojela maca, je li? Nije pošteno brate, pusti i nas da umočimo malo kljun.
- Ajde, ajde Terza iskuliraj. Šta si zavrištao ko Damjanov zelenko, nije ti dosta Zvezda? Tamo izgleda ima toliko toga za dignuti, da si čak i Kokezu poslao kod mene u Savez da ti ne smeta u radu. I ti onda pričaš o poštenju, a u toj kategoriji si ko narodni poslanik. U ostalom, već sam najavio izbore za predsednika Saveza u aprilu.
- Ma ko će da dočeka april, sad mi gori. Zajebava me Gazprom sa sledećom tranšom sponzorstva, šalju je ludi Rusi tek u julu, a trebam i ja od nečega da živim.
- To je stvarno strašno. Vidi se i po tebi, usukao si se ko papudžijski mačak. A ni frizura ti nije nešto, toliko si ufitiljio da umesto gela koristiš jestivo ulje. Ajde ne kenjaj, ko da se ne znamo.
- Jebi se Tole, regulisaću te ja sa Vučićem.
- Hoćeš, hočeš... Pa šta misliš zašto sam još uvek predsednik FSS? Šuuuk matori.Pisano za takmičenje KOMPAREJŠN KOMPETIŠN
Floskula koja u deterministički i očekivani tok radnje ubacuje apokaliptički faktor razvoja događaja, čija je verovatnoća dešavanja otprilike između one da ćeš u sledećem izlasku na prelo biti sodomiziran od stane šiptarskog tajnog agenta hermafrodita prerušenog u mađarsku porno divu, pa do šanse da ti se život skonča u napadu zombi dvogrbih kamila na dan kad pokojnoj babi daješ zadušnice.
Saveti prosečnom maturantu pred odlazak na matursku ekskurziju u Španiju:
Prababa: "Na ti, sine moj, ova marama, nikad se ne zna da l' ćeš zaigrati kraj neke cure u kolu, sramota je da se držite za ruke, nego svako po na jedan kraj da u'vati..."
Pradeda: "Evo ti tri kile baruta i ova tandžara što mi je poklonio Vojvoda Radomir Putnik, nikad se ne zna kad će Švabo, seme mu se zatrlo, napasti!"
Baba: "Sine moj, evo ti dve tepsijice pite sa jabukama, nikad se ne zna 'oćete li imati šta tamo jesti, stranci su to, ko zna šta će vam dati, ne da bog da vas ko potruje." :krsti se i plače:
Deda: "Na ti ova gluvara, nikad se ne zna da l' će vas tamo na prelu poćerati kojekakvi brđani sa vrljikama kad im budete curama namigivali."
Mater: "Sine, ponesi ovaj termofor i ova tri džempera od merino vune, nikad se ne zna da li će kakva promaja da te ošine po krstima."
Otac: "Evo ti ovaj galončić sa antibioticima, veterinar Mitar mi dao, nikad se ne za da l' ćeš da fasuješ hlamidiju ili triper, ti popij ove dve jutro-veče, to on daje priplodnoj junadi i ovim momcima sa pilane kad idu kod Moldavki."
Osoba sklona konstantnom baronisanju, preuveličavanju stvari i nelogičnim poređenjima u svom svakodnevnom govoru. Tarzan.
- Buraz, znaš kakvu sam ribu video sinoć u klubu, znači mrak, i priđem ja njoj, a ona sve nešto nadrkana digla nos u jednoj ruci drži neki Čivas ili Džek Denijels jebem li ga, a u drugoj one Sobranje pljuge što pućka Putin nabijem joj ga majci kao da joj je ćale jebeni Bil Gejts i đuska onako u separeu al' vidim ja da me gleda ko keruša u teranju komšijskog pit bul terijera na steroidima, pa se rešim da joj priđem, a ona ovlažila curi joj niz kolena ko da tad došla sa pecanja na Tisi i kažem ja njoj "mala, oš da se jebemo", a ona jedva dočekala i odma riba vadi ključeve kao možemo u njenim kolim, a meni tu padne mrak na oči, vidim riba vozi jebenog Mini Kupera, pa je tu lepo ispičkaram kao zadnju drolju u fazonu "aj beži, jadna, da te ne išutiram u glavu" i krenem kući, a ona poče da plače ko unuk student kad mu baba kaže da još nije legla penzija. Reci koji sam kralj, a?
- Au, brate, kako ti sereš... Ladno možeš da pišeš na Tarzaniji, Dnevnjak plače za tobom.
- Pa, brate, ja i pišem tamo. Ja sam Ćićo, svađam se sa Aljošom oko faksa...
- NA KOLENA PRED VUKAJLIJAŠE!!!
NJEMU:
Veza. Ekskluzivan način da ostatku sveta poručite koliko ste zrela i odgovorna ljudska jedinka...a, pre svega, kako imate redovan seks. Ovo potonje je, razume se, jedan od ljućih mitova u istoriji civilizacije homo sapiensa a vi ste se upravo krvnički ugrizli za donju usnu. Istina je, zapravo, da ste zreli i odgovorni onoliko koliko biste bili i van veze (dakle, u onoj meri da iznamljeni film umesto sa tri, vraćate sa dva dana zakašnjenja) a da je "redovan seks" toliko redovan da je već polako počeo da se gubi u magli između redovnih jutarnjih erekcija i neredovnih onanija na lik i delo gospodične Olsen, znači bacite pogled, nećete zažaliti. Sve u svemu, nalazite se u nekoj vrsti začaranog kruga, svojevrsnoj mišolovci za dušu i muda, a očiglednog izlaza nema, tipa, kao onomad kad ste se na Maretovoj svadbi solidno ucvrcani optimistično uhvatili u krajiško kolo i sledećeg jutra se probudili u neidentifikovanom jarku sa izmeštenim unutrašnjim organima i iščašena oba jebena ramena zgloba. Pritom ste i žešći pičkopćenik. I baš u trenutku kada držeći je za ruku na putu ka pekari "Hleb&Kifle" po integralnu rol-viršlu za 189 dinara pomislite "Šta, nije ni drugima ništa bolje, nije veza samo med i mleko..." - BUM!, ispred pomenutog zdravstvenog objekta nalećete na sumnjivo iskeženu nepoznatu osobu muškog pola sa kojom se vaša lepša polovina upušta u jednako sumnjivu interakciju, čini se, sumnjivo intimne kakvoće. Vi bivate predstavljeni ovlaš, retroaktivno, možda čak ne i uopšte (mislim, ipak ste vi njen JEBAČ a ne tamo neki levi!) i čitava neprijatnost se završava njihovim (predugim) zagrljajem i oporim mirisom friške mokraće koja se sliva niz vaše obraze. "Ma, drug iz vrtića, nismo se videli sto godina..." njen je blagoglagoljiv refren koji ponavlja a vaša karta za izlaz iz tog limba. Tojest, ako niste pičkopaćenik, je li...
NJOJ:
Veza. Jedinstven način da svetu oko sebe pokažete koliko ste zrelo i odgovorno ljudsko biće, odnosno žena...a, pre svega, da ste u stanju da jednog muškarca zadržite kod sebe duže od produženog vikenda. Ovo potonje je, logično, čist mit savremenog čovečanstva a vi ste upravo brecnuli na pretpostavljenog. Istina je, ustvari, da ste zreli i odgovorni koliko bi bili i da ste van jedne emotivne veze (dakle, nošenje tampona i kondoma u neseseru se svelo samo na nošenje tampona a kako ovo drugo držite u noćnom stočiću pored kreveta za kad "ovaj navali") dok je "zadržavanje muškarca na duži period" nuspojava vaše nesigurnosti u samu sebe, teranja inata ženskom roditelju i pomirenosti da je Vanja Udovičić ipak nedostižni otac vaše ćerkice Atine-Magdalene. Bilo kako bilo - nalazite se u nekakvoj sopstvenoj verziji vrzinog kola, usamljeni a željni samoće, zadovoljeni a željni kurčine...i sve podseća na ono kada ste se na Svetlaninoj svadbi muvali sa klavijaturistom i jutro sledećeg dana dočekali slažući kablove od pojačala i jebenog Korg Tritona. Pritom ste i klasična kompleksašica. I baš u trenutku kada držeći ga za mišku na putu do "Taš" kladionice da uplati singl na Liverpul (jebeno opet) pomislite "Šta, nije ni drugima nešto bolje, nije veza samo fun, fun, fun..." - BAM!, na okuki ispred narečene lokalne institucije maltene se sudarite sa sumnjivo obdarenom nepoznatom pripadnicom ženskog pola sa kojom vaša jača polovina namah započinje jednako sumnjivo komunikaciju, čini se, sumnjivo odabranim rečima. Vi bivate predstavljeni jedva, polutiho, sramotno (mislim, ipak ste vi njemu DEVOJKA a ne neka tamo leva!) i čitav susret se završava njihovim (nedozvoljenim) zagrljajem i odvratnim smradom njenog jeftinog parfema na njegovom vratu. "Ma, ortakinja iz vrtića, nisam je video još od detinjstva..." njegovo je govnarsko objašnjenje uz tu sliku a vaša karta u jednom pravcu iz tog apsurda od veze. Tojest, ako niste kompleksašica, je li...
Zapravo, poverenje može da poljulja i bilo koja druga stvar...ako ljubav nije tu da mu drži lopovske.
U slengu kafanskih muzičara, pod ovim pojmom se računaju svirke u Požarevcu i okolini, a u tu istu okolinu se računaju i Kučevo, Veliko Gradište, Petrovac, Kostolac i okolna mesta. Sve je to Požarevac, za prekaljenog asa vašara, svadbi i ostalih veselja pod šatrom.
Možeš biti velika zvezda, možeš da nastupaš i u milanskoj Olimpiji, Karnegi Holu, u Srbiji pravi muzičar postaješ tek kad okrvaviš prste i odereš grlo od pevanja u Požarevcu i okolini. Ko preživi, smatra se muzičarem.
- E, matori, ne znaš ti kako moj bend vole ljudi. Nastupamo minimum 2 puta nedeljno, leti skoro svaki dan po klubovima, pare samo pljušte, trebalo bi da gostujemo na TV-u za par dana, a planiramo i da snimamo album. Nisam ja od juče, ja sam ozbiljan muzičar, vodim ozbiljan bend.
- Nisi ti svirao u Požarevcu svadbu. Tri dana bez stajanja, samo pičiš dvojku, a dvojka ti je i "Kuće male krečene u belo" i "Igra rok 'en' rol cela Jugoslavija". U čelo šatre stoji orkestar, s jedne strane mladin deda, s druge strane šatre sedi starojko, a u sredini kum. Svaki drži pušku. Slučajno li stane ceo orkestar, ne odsviraš li im pesmu na uvce, ne odsviraš li im kolo nego im pustiš matricu, bolje moli Boga da im puška zanosi bar metar u stranu, inače ćeš biti izbušen k'o cigansko rešeto. Posle svadbe nam svima u orkestru krvavi prsti, nokti otpadaju, pevaljka ne može 10 dana da priča, al' kad se odradi dobar pos'o, pare samo pljušte, plaćaju ne pitaju za cenu. Nego ide nas desetoro pa sviramo na smenu, jer muzika ne sme da staje. Zato klinac, ne seri, ni nos još ne znaš da obrišeš, a već bi album i nastupe na televiziji.
Turbo folk je "muzicki" pravac koji se pojavljuje u Srbiji '80ih godina.
Glavne karakteristike su:
- losa muzika ("tuc tuc tuc tuc tuc")
- lose vokalne sposobnosti (zasto inace sve ide na plejbek?)
- nedostatak talenta za bilo sta drugo sem otvaranja usta (nemojte mi reci da verujete da sami pisu tekstove/muziku?)
- manjak odece
- visak plastike
- dobar marketing
Kao posebno losa strana izdvajaju se turbo - folk tekstovi (od kojih neki, zaista, mogu poprimiti status legendarnih - jedva prestajem da se smejem kada ih cujem)
Takodje, poznat je i onaj vic :
- Zasto je turbo folk veci black od black metala?
- Sve ti se zacrni kad ga cujes.
Tekstove tog muzickog pravca krase alkoholizam (u svakoj drugoj pesmi se pominje kafana), sponzorstvo (Tina Ivanovic i "Bunda od nerca"), prostitucija (Goga Sekulic - Gacice), krsenje zakona ("Prodji sa mnom kroz crveno"), opasnu voznju i ugrozavanje bezbednosti u saobracaju (Boro Majstorovic - Kawasaki).
Turbo folk tekstovi :
1. Jedva cekam da sahranim majku pa u kucu da dovedem Rajku!2. Varao me dragi, nek je zdrav i ziv, kad ga zene vole nije, nije kriv!
3. Najbolji si najbolji od svih faca slavnih, ti vozis Ferari u gradu si glavni!
4. Moja mala nosi suknju mini, ispod mini napisala skini, moja mala nosi suknju maksi ispod maksi napisala taksi!
5. Igra kolo a u kolu Duda, od radosti tresu mi se kosti!
6. Ja sam seljak veseljak, a u dusi tugu skrivam, sta cu jadan kraj Morave kad ne znam da plivam!
7. Uz vetar sam uvek iso i nikoga nisam siso, od malena radim tako ja sam rodjen naopako!
8. Sto na kafu zoves mene kad nemas samlevene!
9. Nemoj da places na mom kucnom pragu, da mi nova vrata ne povuku vlagu!
10. O kako je lep, o kako je fin, kao da je, kao da je carobnjakov sin!
11. Placi mala placi, osto sam na Raci, nemogu ti proci, nedaju mi doci!
12. Pijem vino i rakiju vrucu i ne mislim na njivu i kucu. Sta ce meni vencanje i zena kad sa tudjom zivim bez problema!
13. Na kuci se odzak pusi na tavanu meso susi, ja sam seljak u srcu i dusi.
14. Puce puska u dolini Drima pa udari mili babo Ibrahim Selima. Ustaj more babo iz te zemlje ladne, pa nahrani mili babo sirocice gladne.
15. Pevaj ujko, pevaj rode, daj sestiricu razonode.
16. Caki, Caki, Cale kupi mi sandale, samo pazi Cale da ne budu male!
17. Nas dva brata, naucio tata, sa zenama kako se barata!
18. Kraj kazana svako vece gledam kad se sljiva pece! Gradiram svako pice pa ga punim u burice!
19. Kazi mala svoje muke, cica ima zlatne ruke! Nece cica tu da srlja, hoce samo da podrlja!
20. Moja mala nema prednji zubi, kad me ljubi jezikom me ubi!
21.Ti ode na zeleno, ja osta na crveno rastavi nas semafor!
22. Dva losa ubise Milosa, a mene ce jedan sto mu zenu gledam!
23. Hop mala bosonoga, kako zivis bez onoga, kao zivis bez onoga lole garavoga. Sladak secer, hladna voda, hajde mala dok je zgoda, ajde mala dok je zgoda ljubav da se proba
24. Plitak potok, a voda duboka...!!!
25. Majka Muju sisala na struju, kuka Muja zbog varoskih cura, u modi je dugacka frizura.
26. Nisam lopov al bi znao tom coveku sta bi krao!
27. Pozno bih te medju ruza trista, ali nije svaka ruza ista!
28. Milane moja ruzo, cale mi se naoruzo, u vazduh ce sve da digne nedaj boze da te stigne.
29. ...neces cak ni pasulj da mi skuvas, a kamo li decu da mi cuvas!
30. Vetar ljulja camac, riba trza mamac, a obalom cura seta, pecanje ometa!
31. Koka kola, Malboro, Suzuki, diskoteke, gitare, buzuki, to je zivit, to nije reklama nikom nije lepse nego nama!
32. Na moj racun picemo, prijatelji bicemo, tugu cemo spreciti, jedan drugog leciti, jer za mojim stolom, sve je pod kontrolom!
33. Opasnice spusti loptu i zaigraj na dobrotu, divlja macko kanzde skrati u jagnje se preobrati!
34. Mala zena od velike sladja, mala zena u srce pogadja, mala zena lepa kao slika, telo malo a dusa velika!
35. Da dogovor kucu gradi rekao je neko, s tobom kako stvari stoje temelj je daleko!
36. Zec voli kupus, kupus voli rosu, a ja moju malu i garavu i bosu!
37. Crna il plava, crna il plava, ej kad bih znao koja je prava. Obe il nista, obe il nista, obe il nista idem do kraja!
38. Mala moja na vrh kola stani da te moje oko nanisani!
39. Necu da ljubim jednu ili dve, ja sam covek za devojke sve!
40. Joj sto volim piti vode sto sljivove grane rode. Da je casa od tri kila jedna bi mi dobra bila!
41. Idi sad maloletnice, jos si mlada za poljupce!
42. Drum dugacak, kola trula, mala moja jesi li cula. Jesi li cula ej garava ja ne vozim za badava!
43. Ej da su suze srebrni novcici, palatu do neba mogla bih podici!
44. Zar ja mala da idem po sudu, i da slusam neciju presudu, da me tamo pita cika strani oces cerko il tati il mami.
45. Nisam majstor da napravim bure ali sam majstor da osvajam cure! Nisam majstor da lepim tapete, al sam majstor da napravim dete.
46. Moja mala lutkica, tvrdi da je devica, kaze pre vencanja nema milovanja. Devo, devo device, prelepa lepotice, nemoj samnom da se svadjas, bolje decu da mi radjas.
47. Sve, sve, sve, mozes da mi das, al ja necu s tobom jer si mafijas!
48. Da zavolis mene ti nije bilo sile, 1:1000 sanse su mi bile!
49. Opasan je jez kad ga neko takne, izbo je Snezu ne moze da makne! Broji bodlje Sneza pored starog plota, secace se jeza celoga zivota!
50. Prvo pa musko nek se zove Dusko, kolo veze sitno ime nije bitno!
51. Komandante, silo vojna, lomis srca mnogobrojna!
52. Hej konobaru donesi mi stok, hocu da se napijem da zaigram rok!
53. Ej mesece pobratime samo nocas isprati me, popio sam koju vise, sokaci se ukrstise, dok pronadjem onaj pravi, vec ce zora da zaplavi!
54. Uvek svratim na po jednu, ali imam dusu zeljnu, potego sam nocas dobro, pomozi mi stari pobro!
55. Aj koliko je tu u kolu cura najlepsa je kumina frizura.
Tvoja životna saputnica, kako bi to stručnjaci rekli i njena majka koja ti se privali na gajbu, đavoli je privalili.
-Dakle, kolega čestitam. Odbraniti doktorat u vašim godinama je stvarno veliki podvig...
-Hvala vam puno, profesore. Znate, kad sam se već u'vatio u to kolo, da to odradim na vreme, pa Bože moj...
-Vidim imali ste lepu damu u publici, da se tako duhovito izrazim... znači, potvrdili ste onu staru: Iza svakog uspešnog muškarca stoji žena...
-Da, ali iza mene stoji žena i po...
-Ohohoho, pa lepo je kad toliko cenite vašu saputnicu u ovom svetu... zato ste i doktorirali. U ime cele komisije, čestitam vam i dodeljujem...
-Ne! Niste me razumeli... ona stoji uz mene, plus njena majka je na mojoj grbači i za vratom, a to sa ovom platom ne mogu da izdržim... dakle, bilo je ili doktorat ili ona greda noseća...
-Aham... razumem vas... dakle, ovo ste sve uradili da biste se rastosiljali tašte...
-Tako je. Ova dama u publici je moja saputnica na ovom svetu, a njena majka, kao Nečastivi lično, je moj pratilac na ovom i onom svetu u svakom slučaju. E, sad. Može li odma' ta diploma, pa da idem da Mračnoj sili natrljam na nos i tako je oteram u Kovin?!
-Kolega, vi ste jedini preostali borac za muška prava na ovome svetu i ja vam se divim! Bićete vi veliki stručnjak! Neka sila bude s vama!
