Skup običaja etnički osobenog naroda sa područja Negotina i okoline. Za razliku od magije popularizovane po ostvarenjima Hansa Kristijana Andersena, Braće Grim i Volta Diznija, ovom se ne bave specijalizovani pojedinci koji žive u usamljenim kućama na šumskom proplanku i poseduju crnu mačku, već maltene bilo ko. Tako u krajevima koje naseljavaju Vlasi vlada mir i harmonija jer nikad ne znaš da li se zameraš nekome ko će samo da ti baci uginulog pacova u bunar ili pak nekome ko će na kuću takvo prokletstvo da ti navali da će sledeće četiri generacije da ti se rađaju s prasećim repovima.
- Dobar dan tetka Danka.
- Dobar dan čedo moje.
- Eto mene po savet muka naterala, onaj moj komšija Predrag, muda mu se osušila već treći put pomera među a njegov kum u opšitnskom sudu uporno presuđuje u njegovu korist. Šta da radim do boga miloga?
- Ne beri brigu, nego evo kako ćeš da uradiš što je i moja majka onom Milojici što ne voli žene pa je tužio za seksualno uznemiravanje na kosidbi:
Prvo, imaš u domaćinstvu kolko ja znam mlade ženske čeljadi, odaberi bar tri i naredi im da se za prvog punog meseca kad im se poklopi menzis skinu do kože pa trče devet puta oko njive tvog komšije Predraga.
Kao drugo, neka sve tri oko vrata drže venac prošlogodišnjeg luka a u rukama stručak bunike i jediča uvezan crnim koncem.
Kao treće, da ne trče oko one njive kraj potoka već one pored puta, tamo ima staro rimsko groblje, ne znam da li će pomoći al' da odmogne ne mož' nikako.
- Ama da li je to dovoljno jako, tetka Danka?
- Nema jače, ako se zalomi da je bar jednoj od njih prvi put da je dobila, tu kletvu neće skinuti ni četiri Vaseljenska patrijarha pa ni da se nasred njive ufate u kolo s Rim-papom.
- Ali šta to ustvari radi?
- Ne bi sad baš da ti tačno opisujem, al recimo da će tvoj komšija kad sledeći put pogleda u gaće imati šta da vidi, proći će ga volja za pišanjem. Ajd sad na posao.
Počevši od pesme koja ga je proslavila, A. Pejović u svojim tekstovima ispoljava konstantan stav o prolaznosti života i promenljivosti ( ''kolu'') sreće, karakterističan za romantičare. Tako i u pesmi ''Taxi'':
Ceka me taxi, sta to menja sad
-Postavlja pitanje o svrsi čovekovog postojanja-
ceka me taxi, zaspao je grad
-Razočaran u postojeće stanje u kom većina, simbolizovana u pojmu grada, antičkog polisa, zatvara oči pred besmislenošću života-
ceka me taxi, nemam neki plan
-Ovaj stih naročito naglašava i samu ideju vodilju ''čeka me taxi'' - sve nas čeka urbani Haronov čamac koji će nas prevesti preko Stiksa, pa kad nas već čeka Smrt, čemu planovi?-
nije mi vazno, nisam besmrtan
-Jasno naglašavanje prolaznosti i ravnodušnosti prema životu-
Sve je to ista igranka
princeza ili bitanga
-Još jedna metafora za ''kolo sreće'', i sreća - princeza - i zlo - bitanga - su deo jedne te iste predstave - života.
Često je izražen i romantičarski motiv ''otuđenosti pojedinca'':
Nije to starost ni epizoda
sve sto mi treba
sada je da budem sam
i burbon i soda da se opravdam
-Njegova želja za samoćom je duboko ukorenjena, čamotinja i splin su već deo njegove ličnosti, i oni ga navode na poroke. Ovaj motiv pronalazimo i u pesmi ''Ako me voliš, idi od mene'':
O, zar ne vidis ili ne zelis
da sebi priznas da ne trebam ti ja
od svega umoran, uludo trosen
idi dok mozes jos da pobegnes sa dna
-Pesnika je život umorio, uludo potrošio i on se odriče ljubavi, jer za nju nije sposoban. Ovde je jasan uticaj Puškinovog Evgenija Onjegina.
Motiv otuđenosti i ukletog pesnika(tu se već pomalo oseća i Bodler) uopše čest u njegovim pesmama, jasno je izražen u ''Ne diraj mi noći'':
Kako mene ovaj zivot boli...
Međutim, ova pesma je specifična i zbog oslanjanja na srpsku kafansku tradiciju. Sam naziv već ukazuje na uticaje Tome i Novice Zdravkovića (''Kafana je moja sudbina'', ''Navik'o sam ja na noćni život''), a kada je malo dublje analiziramo, pronalazimo iste motive rastrzanosti u stihovima:
pola srca samo tebe voli
pola mi je uzela kafana
Kao onu kojom odiše cela ''Kafana je moja sudbina''. Pesnik voli ženu, ali i noćni život i kafana imaju u njegovom životu veliku ulogu, i on biva tragično razapet između te 2 ljubavi.
Međutim, pored navedenih romantičarskih tendencija, značajan deo njegove poetike je socijalan, čak realističan. Počevši od pesme ''Linije'':
Jer ti me prodajes iz dana u dan
i svaki put sve jeftinije
u pola noci mi dodjes u stan
opet si negde vukla linije
-Narkomanija, problem modernog društva, koja narušava sve društvene odnose, pa tako i među ljubavnicima, ali to jasan, čulni, telesni problem, dok je mnogo veći izražen u pesmi ''Nisam se bogat rodio'':
Da li bi me ikada primetila
da pod svetlima laznoga sjaja nisam bio
Dilema o iluzijama modernog sveta u kojem novac može da kupi lepotu, a s njom i zaljubljenost, ali pesnik postavlja pitanje - Da li može da kupi i pravu ljubav? Da li je takva kupljena ljubav uopšte prava? Ne pronalazi odgovor na to pitanje, ali sama sumnja govori o tome da u takvoj ljubavi nema sreće.
A sreća je tema jedne njegove refleksivne pesme, pod naslovom ''Opušteno''. Pored opštepoznatih stihova refrena, koji su manifest srećnog života u urbanom svetu, treba obratiti pažnju i na:
spakovaću život ceo u 2 kofera
Ponovo motiv prolaznosti, ali ovoga puta u smislu da ne treba biti opterećen materijalnim i društvenim konvencijama. Život prolazi, jedino je bitno biti srećan sa voljenom osobom.
U poeziji uopšte, tako i kod A. Pejovića, veliki deo zauzima i ljubav. To je takođe konstantna tema u svim njegovim pesmama, a najdominantnija je u nekim zaista velikim dostignućima naše kafanske poezije, od kojih bih izdvojio ''Nijedna nije kao ti'', ''Ruševine'' i ''Jelena'', pesma koja je u poeziju pretvorila roman I.Andrića ''Jelena, žena koje nema''.
U njegovoj isključivo ljubavnoj poeziji se ističe forma, epistolarna, forma obraćanja, najčešće voljenoj osobi ili bratu, za razliku od uobičajene pripovedačke. Time se, s obzirom da čujemo jedino njegov glas, i mi slušaoci aktivno uvodimo u pesmu, bilo kao akter ili kao osoba kojoj je spevana.Poslednja pesma na koju bih se osvrnuo je takođe ljubavna, ''Litar krvi''. Pesma istaknute hiperbole koja naglašava snažnu, rušilačku ljubav karakterističnu za kafansku poeziju. Kod A. Pejovića se često ponavlja simbolika krvi, kao puteva srca(''U mojim venama'') i ljubavne patnje, kao analogija prolivenoj krvi - bola i bliske smrti.
1. Čekati u ogromnom redu ili naći se u masetini ljudi, ko smrdi, ko prdi, ko je hitroprelja a ko kujundžija, ti to ne znaš, svi su podjednako odbojni, ćuti i namiči taj kačket na glavu da te ne snime televizijske kamere za ismevanje naroda samo to i znaju, samo to i znate da se zgražavate, ćuti i čekaj tu ispred narodne kuhinje: kupus, opet osećam miris kupusa, da liii osećaš miris kupusa, da li osećaš miris istoka, da li osećaš snagu mog instinkta, da li osećaš koliko dugo gledam te, da li osećaš da zamrzivač puni se, da li osećaš da dvaes dinara uštedi se, da li osećaš to po komadu koliko je, da li osećaš da smo sjebali sve, da li osećaš miris istoka, da li osećaš gužvu bubanj potoka, ovde žene vole bubac ne stide se, čekam teeeee
2.? deda? seen .... e čekaj još sam ovamo ispisaću ti posle ovaj deo stani zašahirali smo se sad ispred hehe eto ti još jedan glagol ''zašahirali'' jebe deda pa raskiva a a a aj čućemo se
Prepredeni Nemac nije priznao Kosovo na karti Srbije a i iz Lidla se čuje i pesma prilagođena u najboljem maniru maksiidiotarija: Lidl Lidl Lidl_i_ja bruji čaršija, LIdl Lidl Lidl_i_ja svak nam ime zna! ha ha kupite ovog vikenda u Lidlu na sniženju pašteta od morskog jebanog ježa i nemačko mleko milf milk plus tabure od bureta s oktober festa to može samo Lidl, Lidl + ja = LIDIJA i na bilbordu ogromna Lidija Vukičević sa osmehom većim od sebe drži u ruci pile hibrid ko ćurka mister bina natakla ga na ruku i priča gore rukom, na piletu glava prikrpljena maskote Lidla, to je glava, to je glava, mala glava piska onog na brodu koji tone i tužno pijuče mali remorker: lelleeee uguši me dupe gojazne žene leeleee vadite me odavde plus ovaj materijal nije prirodan sintetika sve joooo
$ % $ % $ % $ % $ % $ % $ % $ % $ % $ % $ % $ % $ % $ % $ % $ % $ % $ % $ % $
- Lidlam ovde već četiri sata ali lidlovaću još toliko jer mi se može i imam sve vreme ovoga sveta i na kraju krajeva zašto je to toliko strašno, šta bi bilo da se mi penzioneri drogiramo, ovako lidlujemo i mirni smo a planiramo da i sledeće godine lidlujemo, da ovo postane tradicija i bude dan lidlovanja, već smo pregovarali i sa subnorom oko zajedničkog zakupa prostorija da podelimo trošak, da uštedimo, da ne kažem da i tu lidnemo malo hehe pozdrav ćerko, i samo da poručim i ti koji pišeš ovo lidluješ samo tako surfujući na današnjoj lidlomaniji baš je lidl definicija bezimenog čipsa opa evo još jednog značenja pribeliži gore pod 2.
Makedonski kulinarski šou, veoma popularan u zemljama bivše Juge. Po svemu sudeći, emisija je napravljena za kretene koji ne znaju da ispeku jaje. Narator u emisiji je baš bukvalno shvatio da mora, korak po korak, objašnjavati kako se određeni recepti sprovode u djela.
Recept: Jaje na oko
Približite se frižideru. Desnom rukom ga otvorite, a lijevom uzmite jaje. Zatvorite frižider. Stavite jaje u posudicu sa strane. Desnom rukom uzmite tavu i stavite je na kolo. Upalite šporet. Desnom rukom uhvatite dršku tave, a lijevom uzmite flašu sa uljem, i polako, pod uglom od 64 stepena, uspite malo ulja. Ostavite flašu sa uljem po strani. Dok se ulje grije, uzmite manju posudu. Dovucite posudicu koja je stajala sa strane, u kojoj je jaje. Desnom rukom uzmite jaje. Laganim potezom razbijte jaje, po sredini, o rub posudice, jačinom od 2,3 njutna. Sadržaj stavite u manju posudu koju ste prethodno pripremili. Desnom rukom uzmite manju posudu, u kojoj je razbijeno jaje, i laganim okretom šake, od 90 stepeni, istresite jaje u tavu sa zagrejanim uljem. Posolite. Pobiberite. Pecite 2 minute. Kada se ispeče sa jedne strane, desnom rukom uzmite špatulu. Stavite je pored jajeta i podvucite je pod isto. Kad se jaje nađe na špatuli, okrenite je za 180 stepeni, tako da strana jajeta, koja nije pečena, bude okrenuta prema tavi sa uzavrelim uljem. Pecite još tridesetak sekundi. Desnom rukom zgrabite dršku od tave. Smaknite tavu na radnu površinu. Isključite šporet. Desnom rukom. Uzmite opet dršku od tave, ali sada lijevom rukom. Desnom uzmite tanjir, plitki, i približite tavi. Lijevom rukom, već zahvaćenu dršku od tave, neizmjeničnim trzajem ruke, smjerom sjever-jug, jaje istresite u tanjir. Ukrasite sa šeri paradajzom i francuskim peršunom.
Uz ovo jelo, predlažemo vam da popijete, kvalitetno bijelo vino sorte Šardonej. Obiluje ukusom prezrelog grožđa, mediteranskog limuna, kivija i tragom bagremovog meda. Služi se na temperaturi od 10-12 stepeni. Prijatno.
Malo, tiho ribarsko mestašce u Crnoj Gori, nedaleko od miločerskog parka, u slobodnoj zajebanciji katkad zavičaj ljudi koje je izuzetno lako tovariti kao nerotkinje.
-Dobro bre čoveče šta ti se desilo sa mozgom, kako možeš tako da pričaš, pa koristi logiku majku mu jebem, naravno da su vratili Šešelja kao destabilizujući faktor, pa to ti je isti kurac kao izbori u Americi, naravno da će debili da glasaju za Hilari koja hoće pola sveta da spali kada je alternativa jebeni iskrivljeni Tramp, čoveku su sve firme bankrotirale, izigrava budalu za velike pare da bi se iščupao iz...
-Dobro dobro, ali moraš priznati da Šeki ima politički program da se usereš.
-Kakav bre politički program, jesi ti poludeo, čovek se zajebava, igra na kartu maloumnog naroda koji obožava tako neku budalu koja se kurči i zajebava sve redom, alo bre pa ovde će Zmaju od Šipova dići spomenik jebem ti sisu nenormalnu!
-Znam znam, ali mora tako, čvrsta ruka jebiga, dobar je Šeki.
-Ti si bre otišao u kurac, čvrsta ruka, pa ta čvrsta ruka je najveća pička na političkoj sceni, plete samo po Tomi a pičkoustog ne sme da dotakne, samo sere u fazonu "on je bio vredan student", zato Tomu poliva govnima jebote pa to je kao da od cele osnovne škole on osmak uzme da gazi autistično dete iz prvog razreda, kako ti nije jasno da je čovek klasično "evo šta vam je alternativa" sredstvo za plašenje naroda?!
-Da, nego da te pitam da nisi ti kojim slučajem rodom iz Pržna?
-Ne, što?
-Pitam onako.
Često se dešava da je tako, izgleda da je to jedna od najboljih igara koje sudbina igra sa nama...naravno njoj najboljih i najzanimljivijih.
Obično si u mladosti u najboljem vremenu, ali nisi pravi, onaj koji može da uradi ono što bi želeo da uradiš. Nedostaje ti iskustva, šmeka, nekad snage, a vrlo često šuške. Kad dođe zrelo doba, ti kao vino si postao u nekoj meri kompletan, ali šta ti vredi kad je vreme prošlo, prošle su stvari koje si hteo da uradiš, a tad nisi mogao.
Naravno dođe po neki put i obrnuta situacija, ceniš da si star, nemaš hrabrosti da uradiš nešto, pa u sebi razmišljaš eh što nisam mlad i lud očas posla bi ja to. Tad si pogrešan čovek u pravo vreme.
Pravi čovek u pogrešno vreme:
Nisi imao para za letovanja i zimovanja u mladosti, jedva ste preživljavali, dok su sinovi i kćeri lopova uživali u onome o čemu si samo povremeno sanjao, jer ni da sanjaš nisi mogao pošto si često legao sa polupraznim stomakom...ali kolo sreće se okreće, završio si škole i to one državne visoke, lepa primanja, auto, stan...imaš dovoljno da izdržavaš i bolesne roditelje, šalješ decu na zimovanja, ekskurzije...Sad možeš da ideš na letovanje, ali imaš ženu i decu koja samo što ti se ne popnu na glavu...Jbg, nema ništa od bahanalisanja, ali bar uživaš u svojoj porodici sa onim što si pošteno zaradio. Šta ćeš ostaćeš večno žedan lude mladosti, ali ako imaš dobru i mladu sekretaricu neće ti teško pasti zrelo doba.Pogrešan čovek u pravo vreme:
Eh, da ti je ona ludoća iz mladosti da ni od čega ne prezaš i svime se služiš, ali sad si iskusniji i smireniji, tako da ti kojekakve vratolomije ne padaju na pamet. Isto kao što za sebe poželimo da imamo mladalačku drskost, često poželimo da i neko ko je bio u mladosti mnogo lud, a nađe se u nekoj situaciji u kojoj baš to nedostaje, to i ispolji, pa kud puklo da puklo! E baš se setih jednog delije momka, eh Mišiću da si sad tako lud i hrabar, pa još da ti je baklja da im nabiješ!
Osoba koja mora da označi svaki trenutak svoje egzistencije. Persona koja će uvek da vas obavesti kad je i šta radila ma koliko vas bolela briga za to. Naći će ta bilo koji trenutak da se ubaci i da vas sve detaljno u najsitnija crevca obavesti. Naziv dobila po korisnicima ove veoma popularne društvene mreže, prvobitno namenjene za kačenje fotografija, a koja danas mahom služi da ljudi bez života i (veoma) mlade devojke na svakih 30ak sekundi obaveštavaju širu javnost šta su jeli, kako izgledaju, da l' su piškili-kakili itd itd...
Laki: I kažem ti tako javila mi se mala Nađa juče, sutra treba da se viđam sa njom, pa ko zna...
Zoki: Aj, aj znamo svi kako će to da prođe hehehe, a i na dobitku si mala Nađa je bombonica prava..
Laki: Ahahaha, nadam se, evo ako išta bude prvo tebi javljam!
Neca: E ja za malo da jebem malu Nađu, to jest njenu drugaricu, sve je počelo pre jedno dva meseca, usta ja tako, ono klasika istuširao se, skuvao kafu, seo da doručkujem prženice... u stvari ne tad sam jeo leba i džema, kad meni odjednom zazvoni telefon, tad sam imao onaj plavi Sagnems...
Laki: E, ok je brate znamo.... nego pratiš li fudbala?
Zoki: Aha, gledah baš sinoć tekmu.
Neca: Da pratim i ja, pratim doduše više košarku, eno da se nadovežem i baš onog dana ja tako sedim jedem džema i leba kad mi zazvoni telefon, pogađate ko je, mala Nađa kao ima drugaricu neku koja ima dve karte, pa ne zna nikoga ko bi išao a igrali KK Golubovi protiv KK Hrastova Bukva neka leva liga brate moj ne pitajte..
Zoki: Ok je liče, shvatamo. E da gledah i ja mamu im maminu pade mi tiket zbog njih...
Neca: E da i ja sam igrao tiket, evo mi ga u džepu još uvek tog dana kad sam bio na toj tekmi reko kao iz zajebavanja, aj da odigram i tako kao dogovorim se ja sa tom curom da odemo na utakmicu, ja ne znam šta da obučem. Uzmem onaj zeleni duks i one farmerke, kad vidim ma ne ide mi taj zeleni duks kad ono...
Zoki i Laki: A JE L' TI NE RAZUMEŠ DA NAS BOLI BRE KU*AC INSTAGRAMUŠO JEDNA
Sportski komentator na crnogorskoj tv in. Bolesni navijač Milana, mrzi Inter, Partizan, čitav engleski fudbal i njihove klubove, Federera(obožava Nadala), tokom prenosa iznosi mnogo podataka koje nerijetko pomalo preformuliše da mu se uklope u priču, "diže u nebesa" reprezentativce Crne Gore...
Bolesnik, kompleksaš i kreten, ali neće vam biti dosadno:
-"...ali lobi ljudi iz Milana, Galijanija i drugih je takav da će oni ipak izdejstvovati da se odigra ovo kolo iako je papa umro..."
-Neki Etiopljanin postavio rekord na 10km:
"Pa ljudi ovo je nevjerovatno!!! Zaista nevjerovatno! Ovo nije moguce... ovaj covjek je lud"
-Fiorentina-Torino, preminuo bivsi igrac Fiorentine, minut cutanja, a Šofro:
"Idemo u Kataniu, da vidimo sastav Milana. Velika novost, Pato se ošišao!"
-1. decembar (dan borbe protiv side), Šofro daje pregled italijanske lige, a u uglu ekrana ona crvena mašna:
"I poštovani gledaoci, jeste da smo malo poranili, ali mi smo već ukrasili logo za Novu godinu..."
-Na kraju utakmice se grle Ronaldinjo i Bertoto,i Ronaldinjo rukom pokazuje Bertotu u stilu telefona, kao da će se njih dvojica čuti telefonom da popričaju:
"Ma on mu to samo kaze da će ga zvat ali najbolje da će jos Bertota da zove,nema pametnija posla"
-"Ovaj Poulsen je prgav igrač,a tek kada se namršti,još sa ovim njegovim nosom, stvarno ga nije prijatno vidjeti"
-Kadiz-Barsa:
"Bilo bi romantičnije da Kadiz postigne barem jedan pogodak"
-Policija odvodi navijača koji je ušao na teren, treba da mu stave lisice i lik stavlja cigaru u usta:
"I hoće li policija i cigar da mu zapali?!... i.. ne ne, ipak ne..."
-Benfika-Barsa, Van Bomel istrčao kontru:
"Mogao je stići do Kalifornije kako je krenuo,samo preko Atlantika,eto, to je odmah tu na ivici stadiona."
-River-Boka:
"Palermo ima nadimak El loko - ludak,to je njegov nadimak još iz Praistorije"
-Njemačka-Italija:
"Na teren izlazi Del Piero...pogledajte ga samo... bez ideja na licu, bez ideja!"
-Prenos neke utakmice španske lige:
"Kakva ciganska igra ova dva tima"
-"I trči Figo, prolazi kroz odbranu kao krava kroz kukuruz!"
-"I evo gola, i evo gola!!! Ali neee!! Lopta je udarila u tu bolesnu stativu i ništa, ništa..."
-"I evo vidimo Anrija koji reklamira gel za kosu i ako je on rijetko i ima"
-"I vidimo frizuru meksičkog arbitra koji ima veoma specificnu frizuru. Njegova kosa je zalizana i zato mu je vjerovatno bila potrebna velika smješa raznih preparata"
-Igra Španija finale evropskog prvenstva i Šofro komentariše kako nisu osvojili prvenstvo 44 godine:
"Tada većina ovih igrača nije bila ni rođena..."
-Milan-La Korunja 2:4
"Milan je obavila spirala zla, igrači La Korunje kao vještice, trče i okreću se kao roboti!
Upoređivanjem proslave ispita zrelosti na različitim meridijanima, može se doći do vrlo zanimljivih zaključaka:
Američko matursko veče:
Mali štreber koji je cele godine nosio iscepane starke od 6 dolara je nekako skupio keš da iznajmi streč limuzinu od 10 metara, i da u tačno 8 uveče pokupi svoju pratilju ispred njene kuće u predgrađu. Vrata otvara pratiljin otac, koji iz zabrinutosti za himenoznu celovitost svoje kćeri na kraju večeri, biva izuzetno strog i pun podozrenja prema njenom pratiocu. Poprilično nevinom pratiocu. Utom, njegova kćer koju su čirlidersice i kvoterbekovi zadirkivali cele godine zbog njenih ''Milhaus'' naočara, masne kose, isturenih sekutića, a najviše zbog druženja sa gorepomenutim glibavcem, silazi u usporenom snimku i uz audio pratnju Selin Dion niz stepenice njihove porodične kuće u predgrađu Milvokija. Otac i štreber se okreću da vide ko je to pustio Selin Dion, i zinu kada vide malu Džejn kako silazi skockana niz stepenice. Prvo je pogledaju u sandale, pa na gore sve do frizure. Počenje i da udara neka promaja, pa joj se kosa vijori dok je ona zabacuje. Skockala se do granice neprepoznatljivosti, i od nerd-jadnice se pretvorila u prepičku sa, do juče, nepostojećim dekolteom. Malom štreberu se diže suvi kobas u gaćama, što on cvećem koje je doneo za pratilju vešto prikriva. Strogi, ali pravični otac ih ispraća u limuzinu uz zahtev da se vrati kući pre ponoći.
U limuzini se šiba šampanjac, a mali štreber je poneo i pljosku od 0,2 žestine, koja izgleda nema dno, pošto će kasnije od nje da se napije cela generacija.
Stižu u salu za fizičko ukrašenu novogodišnjim ukrasima u kojoj će se održati proslava. Za dobro raspoloženje je zadužen cover bend nekog drugog, takođe nepoznatog i lošeg cover benda. Pratilja moli štrebera da igraju na šta se on nećka, jer ne zna. Posle kraćeg ubeđivanja, polaze prema liniji za slobodna bacanja, i kao naručeno, u tom trenu se zagušuju svetla i počinje stiskavac. Štreberu se magle naočare, i suzdržava se od ejakulacije u gaćama. Ona mu šapne na uvo kako hoće da sa njm izgubi nevinost. Štreber u tom, na samu pomisao na to, džizuje u gaće, što se vidi na njegovoj ''Đani - Sve mi tvoje nedostaje'' grimasi na licu. Odlaze na obalu reke, gde je neko, ne zna se ko, spremio čamčić posut ružinim laticama i upalio mirišljave sveće. Strasno vode ljubav na mesečini tako zakoračivši u svet odraslih i uspešno položivši ispit zrelosti.
Srpsko matursko veče:
Vlada, dežurni đilkoš iz IV-3, posle kupovine belog ''Martini Vesto'' odela na čekove se upućuje ka stanu svoje pratilje, Marine, poznate po vaginalnoj velikodušnosti u njihovoj srednjoj školi. Lift ne radi u zgradi, tako da se Vlada penje stepenicama do stana na šestom spratu, pritom zaradivši znojne krugove ispod miške, vidljive i preko sakoa. Nije poneo cveće, ali je maznuo ćaletvu prepečenicu. 7 deci, čisto da se ima. Sedaju u Daewoo Lanos iz 1998., i kreću put SUR ''Šinter-mala'', gde će se održati proslava kraja pohađanja njihove 3-godišnje drvoprerađivačke škole.
Sedaju za sto, sa ostatkom odeljenja. VIS ''Karijesi'' zagreva atmosferu proverenim hitovima raznih Željaka, kao i Erosa Ramacotija i Filipa Žmahera. Na meniju od žestine ima samo vinjaka, i domaćeg vermuta za dame. Već oko 11h , Rubinov derivat Belzebubove mokraće uzima prve žrtve. Više se i ne zove hitna pomoć, već su ambulantna kola trajno stacionarna ispred kafane. Momci šibaju koks i spid, a cure se dave u rizlingu i puderu. Profesori su možda i najpijanji, te počinju da napadaju Miru sekretaricu, koja ustvari predaje Srpski jezik i književnost, a zovu je sekretarica zbog nezavidne higijene genitalne regije. Direktor šapuće ''Karijesima'' da počnu da sviraju robot-kolo da bi se učenici malo istreznili poskakivajući uz taktove klavijaturiste Milančeta, i njegovog ''Borg'' sintisajzera.
U 1h posle ponoći uzavrela atmosfera počinje da iziskuje lomljavinu. Lome se čaše, bokali, flaše, krive se viljuške, igra se frizbi ovalnim tanjirima za roštilj. Profesori prednjače, penjući se na stolove i skidajući prvi sloj garderobe. Gazda upada u pižami, hvata se za glavu i telefonom poziva predstavnike organa reda.
Policija rasteruje pijane goste u praskozorje, koji proslavu sele u školsko dvorište. Cile Đinajlu, školska budala, vrši veliku nuždu na centru terena za mali fudbal, uz ovacije cele generacije. Biva priveden u maricu koja propraćuje ovaj događaj iz prikrajka.
Jedine dve cure u odeljenju, što nije tako čudno ako se ima u vidu da je drvoprerađivačka škola u pitanju, bivaju odvedene u obližnje šipražje, da se oduže svojim drugovima za sve lepe trenutke provedene u tinejdžerskoj dobi.
Jedna od njih će na proslavi 5 godina mature vaditi sliku petogodišnjeg sina iz novčanika uz napomenu da nije tačno sigurna ko je otac, ali jebi ga ''ja sam to morala duradim''.
A onda svi plaču na silu.
Doček'o si i to, maturiraš boktejeb'o. Pun ti je više škole i svega, nećeš više gledati iste debine face svaki dan. Kupio si odijelo, platio masno, ali i dalje, na tebi je k'o na ofingeru. Koga briga, znaš da ćeš se napiti ta sve pare to veče. Za sve pare, koje su jedva skupili da ti daju. Salijeću te da se slikaju, a ti se samo smiješkaš, grliš i ljubiš sa svima, kao programiran, dok u sebi pizdiš jer se znojiš u odijelu, jer je prevelika gužva oko tebe, a i cipele te žuljaju. A onda, šlag na tortu, najsporija šetnja kroz grad u tvom životu. Staješ svakih 3 koraka, jer je nekoga ispred tebe došla baba iz Lijevča da isprati, a i tutne mu koju marku u džep. Nakon 5 stajanja pizdiš jer tebe tako ne zaustavljaju, bar da imaš više za piće. Ulaziš u hotel, sjedaš za sto, naravno uredno numerisano po razredima, i na tanjiru vidiš otužan prizor: Par komada kulena, čajne, nešto malo suvog mesa, sve tako tanko, a tako složeno, kad sve vidiš, rekao bi da ćeš se najesti. Pošto ti to inače staje u oko, suzdržavaš se, jedeš "gospocki", lagano, viljuškom i nožem, jer tu su pike iz druge smjene, pa ne bi li pale na džentlmena sa manirima (tu se moliš da se sjetiš epizode o bontonu one debilne emisije kad si bio klinac). Onda shvataš da si žedan, i da je konobar krenuo u obilazak, pa zašto da ne iskoristiš priliku, da otvoriš veče nečim laganim, tipa soka.
-Izvini!
Izvolite?
-Može Koka-k... u stvari, daj mi Nektar, veliki ako ima.
Naravno.
Srčeš taj Nektar, lagano iz čaše, jer zaboga džentlmen si, još bar sat vremena, dok se i one ne ponapijaju. Popio si već 3-4, žene su već izuvene i na podiju gdje vrište uz Nadu Topčagić i slične bezvremenske stvari. Pališ cigaretu, onako šmekerski, gledajući naizgled u prazno prema podijumu, a u stvari tek sad si skont'o kakvu šupu Maja iz šestice ima. Ni ne primjećuješ u tom zanosu da ti se cigareta ugasila u ruci, i da ti je sav pepeo po butinama pao. Tržeš se, shvataš to, a onda poluglasno pominješ svece, majke, pa čak i djecu, nikom posebnom, ali morao si. Da se smiriš, naručuješ još nešto, ovaj put jače. Sjetio se kad ti je matori pričao o onom Bogartu, što 'e neviđen smeker bio, a samo viski pio. Ne voliš viski, i znaš da ćeš vrlo vjerovatno baciti peglu, ali avaj, šta se sve za cupi radi.
Odolijevaš i dalje potrebi da izađeš na podijum, uđeš u kolo i pokažeš svoje vještine, jer to nije u stilu Džemsa Bonda i kompanije, čekaš sentiše, da pozoveš Maju iz šestice (da, onu sa prespremnom šupom) na ples, i moliš boga da je ne izgaziš.
Stiže sentiš, tvoja prilika da blistaš. Ustaješ, prilaziš joj, moliš se da te se sjeti sa ekskurzije, i najmuževnijim glasom progovaraš:
-Majo, jesi li za ples?
Čuka probija skalu, probija te znoj, sve u tih par stotinki dok ona ne odgovori.
Imaš sreće, nema metka u burencetu, pristala je. Čuka opet lupa, ovaj put od sreće. Hvataš ju za ruku, lagano, vodiš do podijuma. Zadivljen si svojom spretnošću izbjegavanja gaženja njenih bosih stopala, kao i njenim plesanjem.
Ona se vidno potrudila oko svog izgleda, i ovaj put primjećuješ više od 'paka, dok je gledaš, shvataš kako je sve i jedna iz tvog razreda mizerna prema njoj, i osjećaš neku vrstu ljubomore, jer ti nisi bio taj koji je ovakvo nešto 4 godine gledao. Ples se završava, i vodiš je do njenog mjesta, ali tada, krah, stiže joj poruka, i u 2 rečenice, kratke, sruši ti sve.
- Joj, moja ljubav me se sjetila.
Momak, ili?
- Momak. A ljubav moja.
Srušen si. Ništa gubiš nadu o nekom umakanju večeras, čak ni za krljanje nemaš energije više.
Sjedaš opet na svoje mjesto, uz neki jadni izgovor kako ideš, naručuješ piće, i odlučuješ da se napiješ, kao deva, pa makar i sa debeom Ninom iz četvorke završio, nije te briga, sve ti je postalo blase.
Što je više gledaš, sve ti je ljepša, a moral sve više i više opada, i ponovo psuješ kurevu sreću, "ubijaš lagano, konjak, cigarete".
Veče ti se vrti oko paklice, čaše i repertoara muzike, koji se nekako promijenio, pa sve više pronalaziš svoju jad u tekstovima Tome Zdravkovića i vjerne ekipe.
Budiš se u obližnjoj kafani, sa još 3 propaliteta iz tvog razreda i naravno, debelom Ninom (ona iz četvorke), koja ti se objesila oko vrata, i starim konobarom, koji se budi za šankom, i pita te za kafu. Onda shvataš da si dekintiran, i da ćeš kući tabanovića fijakerom, sa 2 cigarete, rasparene marke, koje si koznakako našao u unutrašnjem džepu sakoa.
Sve sličnosti sa stvarnim likovima su apsolutno slučajne.
Izvinjavam se svim debelim Ninama.
Poremećaj ponašanja koji se manifestuje tako što se obolela osoba kompulsivno poistovećuje sa nekim stvarnim ili mnogo češće izmišljenim likom, kopirajući mu do tančina izgled i ponašanje. Većina psihologa tu kao razlog pominje neke odbrambene mehanizme duboko ukorenje u svakom od nas, dok oni realniji skrušeno priznaju kako je uzrok najverovatnije ipak čovekova urođena glad za slavom i moći, jer, još nije zabeležen slučaj da je neko kopirao ličnost po bilo kojem osnovu u lošijem položaju od njih samih.
Kod nas je ova štetna pojava dugo marginalizovana iz prostog razloga što su naši superheroji iz legendi pretežno ljudi iz naroda tako da čovek koji je ubeđen kako je, recimo, Kraljević Marko na prosečnoj svadbi ili vašaru ponašanjem ne bi previše odudarao od norme. U cilju boljeg razumevanja, treba imati na umu i kako je na ovim prostorima odvajkada negovan i jak kult ličnosti po čijim normativima je čak preporučljivo kopirati svoju ikonu koliko god ti mogućnosti dozvoljavaju. Primera radi, svako ko je posedovao makar i trun neke vlasti iz petnih žila se upinjao da bude "Tito u malom", uvodeći rad, red, bratstvo i udarnički polet u svoje okruženje pod kojim se, srećom, najčešće podrazumevala samo bračna postelja s užom okolinom. Olakšavajuća okolnost čitave situacije bila je ta što je oboleli morao strogo da pazi kako u bilo čemu ne bi nadmašio svog idola jer bi se takav prestup često ispostavljao kao krajnje neukusan a time i vrlo škodljiv po zdravlje, pa je na kraju oprez bio taj koji je unosio preko potrebnu dozu realnosti u njegove bolesne fantazije.
Ipak, pojavom modernih heroja pop-kulture sa istoka i zapada ovaj poremećaj uzima drugi, manje nam poznat oblik i vrlo lako nailazi na osudu javnosti. Na kraju krajeva, onaj koji go do pasa na sred ulice urla "OOO TUUURCIII" ipak je daleko manje upadljiv od žgoljavog lika s naočarima koji vitla kakvim prutom i viče "Ekspeliarmus".
Sreća u nesreći je što kod nas još uvek postoje ustanove koje se vrlo uspešno nose i s ovim tipom devijacija.
- Sine, oblači kombinezon, da doručkujemo pa da rastavljamo mašinu, red je da se pregleda semering, promeni ulje...
- TI NISI MOJ OTAC BEDNI SMRTNIČE, JA SAM POTOMAK ZMAJA!
- Potomak zm... SMILJKA DOLAZI 'VAMO! Jebem li ti sunce koga to dovodiš u naš krevet dok se ja grčim u kabini i vucaram po vašljivim švapskim motelima!?
- Nemoj Đuro, ne znam šta priča, eto ga bulazni već mesec dana o nekim tamnicama, mrtvacima i zmajevima.
- Vidim ja čim mene nema mišovi kolo vode. Sine, dođi ovamo, jebeš kamijon, sedi da porazgovaramo kao dva odrasla muškarca.
- I skini tu kacigu s rogovima dok pričaš s ocem!
- Mrš u sobu Smiljka, o rogovima ćemo nas dvoje tek da popričamo.
...
- Dakle, sine, reci šta te muči, imaš li nekih problema?
- HAHAHA, PROBLEMI? JA SAM SVEMOGUĆ! MOJE MOĆI SUVIŠE SU STRAŠNE, OVAJ SVET BIĆE OKUPAN ZMAJEVIM PLAMENOM!
- Šta pričaš to sine, kakvim plamenom? Samo da znaš, ako opet zapališ šupu jebo si čvorka... khm, mislim, hajde sine, reci tati šta ti je.
- BRIGA ME ZA ZAKONE LJUDI! JA SAM LORD XENOMORGUS I OVAJ SVET JE MOJ! IDEM DA GA ZGRABIM OVIM RUKAMA!!! HA-HA-HA-HA!
...
- Smiljka, otkad on ovako?
- Ima već par meseci, brinem se Đuro, prestao je da se druži s prijateljima i samo se zatvara u sobu a ne da mi unutri. Kad izađe iz kuće vazdan se vraća s nekim zamotuljcima pod miškom i neće da kaže šta mu je to.
- Znaš šta ja mislim, Smiljka?
- Šta?
- Ja mislim da se on drogira.
- Iju! Naš Pera?
- On. Ali ne boj se, znam šta nam je činiti.
...
- Sine, pakuj se, uzeo sam par dana slobodno, idemo na odmor.
- KUDA ME VODITE SMRTNICI?
- Crna Reka, mnogo lepo mesto. Netaknuta priroda, ljubazni domaćini, a ima i jedan divan srednjevekovni manastir, dopašće ti se.
Nekim slučajem, velik broj ljudi gotivi rege muziku i prija mu s vremena na vreme da čuje Marlija, Sunshine reggae, Granta..A opet, mali broj od ono malo ljudi koji aktivno slušaju rege zaista i odlazi na svirke da se njiše i uživa. Pošto je regionalno podneblje pogodno za prihvatanje velikog broja muzičkih žanrova od strane žitelja, a zbog nedostatka sredstava ni jedna solidna svirka se ne propušta ako je upad džabe, dogadja se da masa ljudi pod raznim gasovima zapali na rege..I apsolutno nema pojma šta tamo da radi :
LjUBITELj TEHNO MUZIKE:
- po prirodi voli da djuska u ritmu muzike. Na regeu ima osećaj da je na nekoj minimal žurci, hvata ritam i čeka da dj napravi prelaz i digne masu, što se uporno ne dogadja.
PANKER:
- odlazi ispred bine, tamo gde je masa najaktivnija, i čeka da počne šutka. I čeka. Posle odredjenog vremena zaključuje da mu ništa nije jasno, i počinje da skače i gura ljude oko sebe, ne bi li napravio malo akcije i zabave. Pošto nailazi na poglede čudjenja i zazora, priseća se da na bini nisu goblini nego naprženi čiča od 50 leta sa dredovima, i rešava da iskulira situaciju popivši pivo, ogrebavši se za dim ili muvajući nešto.
TREŠ FOLK SPLAVARČ:
- njemu je od starta sve jasno - disk je izgreban, i zbog toga muzika ide sporije a harmonika se čuje nekako malo čudno. Zato odlazi da reši stvari, penje se na binu, izuva cipele i uz nezgrapan pokušaj kolo djuskanja počinje da viče "Ajmo, bre, šta je ovo, i opet nekoliko puta bre", tražeći od DJ-a da pusti cecu. Nakon odbijanja pokušava sam da nameru sprovede u delo, zbog čega biva prebiven od strane par razularenih pojedinaca.
METALAC:
- čovek u najnezgodnijem položaju. Odvaljen tetura i udara u sve oko njega, poliva pivo svuda po masi očekujući malo dždždždždž da počne da mlati glavom, startuje ljude da ga podignu i nose na rukama, i kada shvati da ne nailazi ni na kakvo razumevanje, odlazi kući.
PSIHODELIČAR:
- čovek sa najvećim problemom. Nakon trećeg micubišija, dolazi do razlaza artikulacije glave koja konta da nešto nije kako treba, zgrčene vilice i udova koji ne znaju šta će od sebe.
EMO:
- seče venu za venom. Onda shvata da svet možda i nije toliko loš i počinje da se njiše sa ostalima. Ubrzo shvata da je to jako emo i počinje da seče vene na butini. Na kraju shvata da je biti emo emo baš emo, i ponovo hvata ritam. Počinje čak blago i da se osmehuje.
THE DOORS VERNI FAN:
- nije na rege svirci. Bar poslednja dva sata. Uživa u pogledu na mesec sa jupitera, i shvata da se bića neobičnih boja i oblika oko njega izrazito prijateljski ponašaju.
ČILAUTER:
- kako koji. Neki uživa u prženju, a druge su izneli zbog epi napada.
Čovek velikih i mnogobrojnih ambicija i planova, ali nedovoljne istrajnosti da ijedan sprovede u delo. Započinje mnoge poduhvate - lične i poslovne, ali retko koji odrađuje do kraja.
-Šta radiš?
-Ništa, evo igram menadžera...
-A, sa Liverpulom, kako ide?
-Ma ne igram više to. Počeo sam lepo, odradio prelazni rok, napravio taktiku, podesio treninge, odradio prijateljske utakmice... i onda sam se smorio... sad igram sa Zvezdom...
-Pa koja ti je sezona?
-Ma prva sezona, tek treće kolo, ali nešto nisam dobro odradio transfere, nisam zadovoljan, videću da krenem sa Milanom...
-A ne učiš ništa, boli te kurac?
-Ma prijavio sam tri ispita, pa sam krenuo paralelno da ih spremam, izgubio vreme, izmešalo mi se sve, pa sad ne mogu ni jedan da stignem, pa sam odustao od ovog roka.
-Koja si ti jajara... Aj u grad onda večeras.
-Aj može. Al ne mogu da krenem pre 11, pošto idem na fudbal popodne, pa posle treba da se vidim sa nekom ribom.
-O, bravo, bravo, kojom?
-Neka sa faksa. Bili smo na piću pre neki dan, pa se dogovorili da se danas opet vidimo. Trebalo je i ranije da se vidimo, nego sam čekao dva-tri dana da bi se video prvo sa onom sa fejsbuka, da vidim kakva je, pa da vidim šta ću.
-Vidiš šta ti je internet, postade i ti jebač pod stare dane... Aj onda, zovem te večeras....par sati kasnije...
-Ajde, jel krećemo?
-E, ne mogu ja...
-Što, jel imaš upalu od fudbala, penzioneru?
-Ma nisam ni išao na fudbal, skontao sam da ne bi stigao da se vidim sa onom ribom.
-Pa dobro, bar si to uradio.
-Nisam.
-Kako bre nisi?!
-Odjebala me. Dok sam ja nju zavlačio ovih par dana, javio joj se bivši dečko, pa je ubedio da ode da se vidi sa njim.
-E mentolu... A ona sa fejsbuka?
-Ona mi ne odgovara.
-Pa ajde onda u grad bar, što si smarač?
-Ne mogu, sad mi se baš ne ide...
-I šta sad... celu noć Menadžer, Milan, liga šampiona, pičke materine...
-Obrisao sam Milan, uzeo sam opet Zvezdu od početka.
Kad čoveku u trenutku zablokira mozak, pa ne može da se seti nečeg najosnovnijeg ili nekog podatka koji inače odlično zna.
Postoje dva osnovna oblika bagovanja: spontan i potpomognut.
Složeniji oblik bagovanja je kolektivno bagovanje. Ni ja nisam verovao da tako nešto postoji, dok i sam nisam bio vrlo aktivni učesnik.
Spontano (samostalno) bagovanje
Konobar donosi kafu i kiselu vodu, servira po propisu:
- Izvolite.
- Ček, ček, mali, a gde je...
- Izvolite?
- Gde je...
- ?!
- ...
- Ne razumem, gospodine, gde je šta?
- Ma daj bre, nemoj da me zajebavaš odsabajle! Kao da ne znaš šta mi uvek donosiš uz kafu i kiselu!
- Aaaa, mislite na ratluk? Nema, zabranio gazda. Kad god kupimo, više od pola pojede baba Mara vecejka, na kvarno.Potpomognuto bagovanje
Porodična brucoškinja:
- Je li, tečo, kako se zove onaj danski egzistencijalista? Je l' Knut Hamsun?
Teča kod prvog znaka pitanja zaustio da kaže, ali ga nastavak zbuni:
- Čekaj malo, nije, Hamsun je...
- Ja sve mislim da je Knut Hamsun ili tako nekako...
- Ama, nije bre...
- A što sam ja onda ubeđena da je Knut Hamsun?
- Ama, ućuti više, jebo te Knut Hamsun, prekini da sereš!
- Jao, Seren Kjerkegor! Pa da, što sam tebe uopšte i pitala?Kolektivno bagovanje
Ne mogu u detalje, mučna uspomena i posle toliko vremena. Ukratko, razgovaramo nas dvojica i u jednom trenutku trebalo je samo pomenuti naziv ulice, i to ne baš male ili zabačene.
Sve smo izređali: i da se spušta niz Pašino brdo, seče Južni bulevar, pa se posle penje ka Kaleniću, i da je u njoj "Stara Srbija", i ona dobra pekara... Samo što još nismo nabrojali spisak stanara po kućnim brojevima - ali, nijedan da izgovori ime!
Onda smo se belo gledali nekoliko sekundi, pa okrenuli razgovor na drugu stranu, kao da ništa nije bilo. Posle dobrih 10-15 minuta, drugar tiho reče: "Maksima Gorkog". Samo sam klimnuo glavom: "Jeste". Bilo me je blam da kažem da je u međuvremenu i meni odnekud doprlo u mozak (ili se probilo od mozga do jezika - otkud znam kako idu ti bagovni procesi - ali sam prećutao).
Situacija koja nastaje na svadbi gde familija, kumovi, pa čak i sami mladenci imaju mnogo tajni, prevara, intriga i netrpeljivosti jedni između drugih, te zato s namerom naručuju pesme pokušavajući da njihovim tesktom pošalju subliminalnu poruku onome kome žele nešto da poruče.
Uglavnom se to radi uz osmeh, namigivanje i podizanje čaše u zdravlje, jer na površini svega toga, treba da izgleda kao da se svi besprekorno slažu, poštuju i vole.
- Iiiii stiže prva poručena pesma, a pošto je prva, nek bude za džabe! Samo za mladoženju od mladinih roditelja! Pesma „Kockar“! Idemoooo!
„Ja sam život svoooj stavio na kocku....“
(Mladoženja: U mamu im jebem, izvalili su da sam u dugovima zbog kocke, mora da im se ova ćurka žalila. A čekaj, čekaj, proći će i ova svadba, objasnićemo se mi!)
(Mlada: Ne mogu da verujem da je ćale naručio ovu pesmu! Eno sale već konta da sam se žalila, tačno mu iz osmeha vidim da sam najebala!)- A sada od prijatelja Bore za njegovu prija Anicu „Prijo moja kako ćemo“!
„...dok svatovi pevaju i kolo se vije, ja se malo bliže primaknem do prije...“
(Prija Anica: Ta sunce ga jebalo pijano, opet ga ’vata kalbazija! Još će prija Milena da pomisli svašta! Već je počela da se mršti posle druge strofe, a da ne zna ona da smo mi pre nego što su se oni...ma ne zna!“
(Prijatelj Pera: A vidi ga ovaj picopevac što mi se nabacuje ženi. Još ima i muda da se smejulji i žmirka na to ćoravo oko dok mi podiže čašu! Samo da mu se sin nije bacio na njega, mamicu mu švalersku!“)- Nastavljamo veselje uz pesmu „Svekrva i snajka“ specijalno po želji mlade!
„Zato svaka svekrva, nek ne bude ljuta, kad dobije lepu snajku nek’ se skloni s puta...“
(Mlada: E taaaako! Odma’ da ovoj matoroj veštici objasnim da je nova gazdarica stigla u kuću!)
(Svekrva: Vidi, vidi, što se ova ma okuražila! Od ponedeljka će već da se zna kome je gde mesto u kući!)- A sada pesma od mladoženje za sve prisutne goste, pesma simboličnog naziva „Ženim se“!
„...verni muškarac to sam ja, al’ za svaki slučaj vežite me lancima...“
(Mlada: Evo ga, opet počinje, a nismo ni dan u braku. Ako misli da sam mu oprostila Tanju iz pekare u Albertovoj, grdno se vara! Ima dana za megdana!)
(Mladoženja: Ma samo nek me vežu, uvek lanac može da dosegne do komšijskog dvorišta!)- Evo ga i kum doš’o da caluje jednu! Pesma „Oprosti, izvini“!
„...čovek koji te voli prijatelj je moj...“
(Mlada: Čekaj, čekaj, sad je meni jasno zašto mene kumova devojka ne miriše! Samo da Sale ne provali nešto. Mada neće, pijan je k’o morka!)
(Mladoženja: Majku mu, da l’ se ovo odnosi na moju Slađu? Dobro, smiri se Sale, ima kum dosta drugova. Mada, kako ja sad da protumačim to što nam ne izbija iz kuće već mesecima?)- I specijalna želja od mladoženjinog deda Mite „Sve sam pare popio“
„Sve sam pare popio, popio, popio, al’ se nisam opio, opio, opio...“
(Mladoženjin otac Bora: Pu! Đubre matoro! Naš’o i na svadbi mog prvenca da me proziva za pare koje sam ostavio kod Mileve u kafani! Fosil zadrti!
(Baba Stana: Da to meni ovaj moj konj ne poručuje da ćemo ostati švorc posle ove svadbe?)- Ajmo, ajmo, živo, živo! Još jedna pesma pred tortu od mladenaca za sve goste „Ne može nam niko ništa“
„...jači smo od sudbine! Mogu samo da nas mrze, oni što nas ne vole!“
(Mladenci u isto vreme: Ma koga bre briga za ovu formalnost i šaradu, jači smo nego ikad sa udruženim imanjima! Prc!)
Još jedna od narodnih izreka formirana na iskustvima domaćinluka i dobrosusjedskih odnosa, a koja je usljed mode da se bude sebičan, zavidan i radi samo za svoju guzčetinu, izgubila svoje izvorno značenje.
Koliko god se ti kurčio ili svađao sa komšijama, ili tračali jedni druge, bližih nema. Kad se veseli, ženi i udaje, slavi rođenje ili krštenje, koga ćeš prvo pozvati nego komšiju?Kad je muka, kad zaboli a snijeg napadao 30 cenata, hoćeš li čekati nekog rođaka iz pizde materine da te vozi u bolnicu? Ko će ti skupljati za ukop, kad nemaš pare, misliš da će se sjetiti neki rođak iz EU koji dođe svakih 10 godina?
Pola 7 ujutro, piješ kafu sa ženom... Jutarnju harmoniju kvari zvuk kosačice iz komšijinog dvorišta...
Pa ućero materi svojoj, šta kosi više okokuće, sabajle, k'o da ima u dvorištu 35 duluma, pa svako jutro pali kosačicu, nabijem i njega i kosačicu...
Ustaje prilazi prozoru, sklanja zavjesu...
-O komšija što smo vrijedni jutros od zore, a (dabogda po jajima sebi kosio)?
-A evo doćero novu pa da vidim kako radi, nisam te valjda probudio, da ne smetam što?
-Ma jok, samo ti kosi, vidim to neka specijalna trava, mora češće da se kosi, velim ja mojoj Milevi, mora da zahtjeva održavanje ko na Ol' Trafordu.
-Pa jeste, kupili gore u Austriji, pa da vidimo kako će ići...
-Fino, fino (pička ti materina seljačka, još ti trina nije iz opanaka ispala, a već si se zaželio otave).
-Vidim i novu fasadu si nabacio?
-Pa jesmo malo...
-Ako lijepa je (ko da je Kolo srpskih sestara za Vaskrs šaralo)...Popodne, čuje se turiranje...
Joj, pa od ovih konja se ne može ni popodnevni san uhvatiti!
Prilazi prozoru, sklanja zavjesu, gleda kod komšije u dvorištu dva BMW-a...
-Oooo mlade komšije, kako je , šta ima?
-Evo komšija, malo mjenjamo ulje i filter klime, nova kola pa da se ne zapuste...
-Ako, ako, baš ste vrijedni (jebo li vas ćaća vaš, turirate mi pod prozorom BMW k'o Ilija Čvorović moskviča pred Staračkim domom) ...
-A vidi, vidi tablica jebem ti sunac, MAKI1, I BOKI 1, pa đe ste to nabavili(noćas ću dodati na MAKI –KAKI)?
-Ma tamo kod nas , samo malo skuplje...
- Pa da (ne zna stoka šta će od para), a uskaču li curice u ta kola a, hehe?
-Uskaču komšo, eto meni skoro jedna odbila retrovizor nogom , hehe.
Okreće se sinu...
-Jel kod tebe koja retrovizor odbila, jebem te metiljava, osim onih pijandura tvojih, pizda li ti materina, gledaj šta momci voze, a ti od mene tražiš za cigare...Pred veče, komšinica širi veš i pjeva...
-Joj komšinice što ti lijepo pjevaš, kad bi moja Mileva tako znala, bila bi ljubljena svaki dan, kitu cvijeća bih joj donosio hehe...
-E komšija, znam ja kako ti je, i mene moj slabo sluša...
- Ma nije on onaj stari ubi ga bauštel, nego ti navrni večeras na kaficu jednu, a?
-Komšija, jesi to opet gledao Drakčeta?
-Id' u pičku materinu!Veče, sve zaspalo....
AAAAAAAAAAAAAAAAA , ženo pomjera mi se kamenje u žuči, zovi Makija nek pali BMW-a da me goni u bolnicu...
Strongmen takmičenje u životinjskom svijetu. Ako Grmečka bodljevina bakova predstavlja Olimpijadu za sve ostale sportove, i štraparijada na Driniću takođe predstavlja Olimpijadu, samo zimsku. Nije toliko popularna kao bodljevina i ne održava se toliko dugo, ali ima odredjenu važnost među sportovima u Krajini. Svi konjički sportovi su pederski u odnosu na štraparijadu.
Suština štraparijade, za one koji ne znaju, je u sledećem... Zapneš balvan za dva konja i oni vuku i čiji će par konja dalje odvući pobijedio je. Jednostavno. Ali ima i svojih caka, konji moraju biti uigrani kao Kića i Praja, kočijaš mora imati autoritet i znati kad da udari, kad je najpotrebnije da se najviše povuče. Nekada nije bilo pravila, pa su plemenite konje udarali kandžijama, letvama, okorcima, ma čim stignu. Jadno, ali tako je bilo. Danas nista, možeš pored njega udariti bičem , galamiti do mile volje ali ne smiješ ih udarati. Samo rukom.
Konji se inače dijele na toplokrvne i hladnokrvne. Toplokrvni su oni elegantni trkaći konji a hladnokrvni su oni koji se najčešće koriste za rad, čvrsti, impozantni, a mirni k'o Koštunica. Na štraprijadam učestvuju, jasno je, hladnokrvci.
Kao ključno pitanje postavlja se otkud tolika popularnost štraparijade u posljednje vrijeme? Pa, mili brate, gledaš one konje kako tegle trupce, gledaš sebe, imaš parnjaka kao i onaj, tegliš ,život te šiba, tegliš na očiglednu radost drugih, tegliš dokle možeš, jebi ga. Život težaka.
Sjedio sam u pet do ponoć i prizivao Duhove, i...Pali su Duhovi, svetac je, ne radi se, i samo jedna opcija postoji. Štraparijada na Driniću. Povešću sve svoje rođake, ima nas, a ja zaradio pare u Osterajhu, ne može ih nestati danas. Sazvao sam ih u dva auta po pet, i uputili smo se prema Driniću, najudaljenijem mjestu na planeti s koje god strane okreneš.
GLEDAJTE U TO KOLO PRED SOBOM IMA KRIVINA NA SVE STRANE!- kričila je stara majka.
Legla auta do zemlje, izdišu savlađujući puteve vukojebine, ali lagano, nakon nekog vremena već nam se smiješe šatori, Sinovi Manjače i miris janjetine. Stigli smo. “Osmica“ udara ispod svakog šatora, dok prestane pod jednim, kreće pod drugim. Nažalost, malo kasnimo, biće problem da nađemo mjesto do ograde, ima nas, krupni smo ali ovo je sve superteška kategorija, probali malo trbuom ćunuti ali ne ide. Probili smo koridor nekako, pobile se neke budale, i prišli ogradi.
Konji su Strašni sud za pogledati. Sila nebeska. Nevjerovatna je snaga u njima. Masa ushićeno urla kad god konji potegnu svom silinom napred, staza je uzorana sva, ono što oni povuku traktor ima problem da vrati na početak staze. Neki se pod silinom tereta zanose u stranu pa ne mogu više, neki imaju dobar start ali brzo im ponestane snage, nekim kočijaš usere sav trud, bar tako kažu ovi stariji ja se u gonjenje konja nešto i ne razabiram. Količina psovki je nevjerovatna, pa znamenita poslovica dobija svoje otjelotvorenje. Nema Zmaja od Šipova pa je narod uskraćen za popriličan komad budaletine.
Počinje i kišica neka, stvara se kaljuža na stazi, konjski vonj počinje da se uvlači pod kožu, a onda na scenu stupa on, čije se ime izgovara sa poštovanjem, u ovom sportu, on je institucija, Putin, Šešelj – Milorad Stojanović ZIS! Svi su se ućutali, netremice gledaju u ovog gorštaka širokih ramena , duge rijetke kose slijepljene uz glavu. Ima šake k'o lopatice na turbini Hidroelektrane Đerdap, ja mislim da bi odfikario glavu nacijelo normalnom čovjeku da ga potrefi samo jednom. Izvodi svoje konje za koje se sumnja da su direktni potomci u pjesmama opjevanog Jabučila. Cigan i Mango. Od pojave ovog tria mnogima se otima uzdah iz grudi.
Krenuli su... Cigan i Mango u istoj sekundi, uigrano,iskusno, potežu svom silinom. Zis urla za njima, udara šakom, kune klete. A oni kidaju, zastanu da uhvate daha i opet iz sve snage povlače, svaki mišić preijeti da se odvoji od tijela pod naporom. Ja ne bih mogao istovremeno dva tastera na kompjuteru stisnuti ni približno koliko ova dva konja istovremeno povlače, lagir se ne usuče ni centa. Međutim, trupac je ogroman i oni staju, ne mogu više, para im udara na nozdrve. Oduvali su konkurenciju i Zis, njihov strašni gospodar, sada počinje da ih ljubi i miluje. Utom kreće i pjesma „Za Zisova oba ata nude traktor i Pasata“, i narod se seli pod šatore...
A pod šatorom ima šta i da se vidi, muzika trešti, mladice skaču, štrapari ne žale pare, štedili su čitave godine, i bacaju na sve strane. I meni dolazi konobar...
-IZVOL' , ŠTA'Š PIT'?
-JEN', DVA, TR', ČETR'...DES'T. DAJ DESET GAJBI PIVA. USTVARI NEMOJ, PORENI JEDANEST, MORE KO POZNAT NAIĆI.
MOŽE LI DA VAM DONOSIM JENU PO JEDNU, DA SE NE MLAČI.
NE MORE, SVE PORENI OVAMO, IMAM PLATITI NIŠTA SE NE BRINI KRV SAM PIŠ'O 6 MJESECI ZA OVO.
Donesoše momci, naslagaše, muzičari se zgledaju.
-KOL'KO JE ?
-PIVA PET MARAKA, 'ILJADU I STO!
-HRK PU! STO DVJES' TRISTA...'ILJADU I EVO TI PEDESET NA KAVU. SAMO MI OSTAVI OTVARAČ DA JE NE BI JA SAPONOM OD OPANKA OTVRAO. I PORENI JANJETINE.
- KOLIKO, IMAMO I SALATU SAMO RECI KAKVU ĆEŠ.
-SVAKOM PO KILU, BOLJE DA IMA NEGO DA NEMA, I CRIJEMOŠE U SALATU, AKO NEMA GREDICU LUKA MLADOGA. I NAVRATI NA PIVU SLOBODNO. ŽIV MI BIO...
I tako do duboko u noć...
Avantura.
1. Proveravanje svakog dana ima li predmeta htenja na oglasima.
2. Skrolovanje predugih lista sličnih predmeta ili izbacivanje ''nije pronađen nijedan oglas''.
3. Iiiii evo je. Dođi kod čike. Uočavanje tražene stvari na osnovu karakteristika iz opisa kao i finih slika, odlučivanje da je to ona prava.
4. Razgovor sa ponudiocem. Presudna faza.
Halo, halo; zovem u vezi oglasa vi prodajete, da ja; u kakvom je stanju, odličnom ali ima ogrebotine i nije novo ali radi besprekorno; je l isto ko na slikama, jeste... skoro; može li dogovor oko cene, zavisi druže hehe; ok poštom ili da se nađemo negde? ma dođi ti do mene, ne mogu da se bakćem oko pošte, kad završim posao večeras...
5. Preuzimanje predmeta.
Završila se odavno slagalica, pade mrak... Ajde, ''čovek radi do kasno, mrzi ga da se cima do grada sad'', a i nisam imao pametnija posla to veče, pa pravac NBGD na zakazanu čuku i kupovinu. Iz dokolice, istripujem da sam na nekom tajnom zadatku i kao ponesem kuhinjski mali nož sa sobom, zlu ne trebalo. Zadenuh ga u zadnji džep od bermuda.
Dođem ti ja do adrese, zgradetina ima milijardu stanova. Pozvah gospodina prodavca da siđe dole, a on će ''Ee sad sam stigao s posla, ne mogu da silazim...Ajde mlađi si, popni se do mene, 4 sprat, stan Velimirović''. ''Važi'', ništa mi drugo ne preostade i ja krenuh uz stepenice.
Vrata širom otvorena. Proveravam ime, zaista Velimirović. To je to. Nisam mogao da vidim ništa unutra, svetlo nekako prigušeno. Samo dugačka hodničina sa nekoliko prostorija na obe strane. Kuc kuc, ''Dobro veče'' tek radi da budem fin. ''Ovamo'', reče Velimirović i ja nesigurno skrenuh druga levo, tamo odakle mi se činilo da dopire glas koji se odazvao.
Pogodio sam nekako u dnevnu sobu. Iako mi se tada činilo da se nalazim u nekom hipi/narko/makro stanu u San Francisku u najšarenije vreme. Zidovi, slike, zastave, kolaži, zavese, nameštaj... Sve je bilo u stilu Leto ljubavi 67. Neki lik je kljucao na kauču dok se jedna devojka (35 god tipa) sa sve ajncerom muvala od stola do kuhinje. Osetio se jak miris trave i onaj ustajali vonj alkohola i znoja. U vazduhu skoro da se stvorila laka magla od dima. Uhvati me blaga vrtoglavica.
Velimirović je grizao buksnu, u znak pozdrava lagano napravio prijateljsku grimasu i prebirao po svojoj zavidnoj zbirci vinila. Stari hipik, kosijaner, u nekoj teksas košulji otkopčanoj do pola. Odmah me je skontao. ''Ma ja sam ću to Dugme i Radmilu M ortaku za rođendan, da ga zajebavam''. To je bila istina ali sam se ujedno i pravdao što uzimam takvu trešinu.
Šta je dalje bilo ne znam baš najbolje ni sad.
Imao je dva primerka i sećam se da mi je dao onaj sa manje sjebanim omotom. Pre nego što sam mu platio, razvila se tu neka priča o muzici, gitarama i Malerovim kvartama. Pošto sam i sam muzičar (patišpanj jbg), počeli smo da razmenjujemo informacije i najednom, kao u magnovenju, Velimirović me ponudi travom.Ja uzeh, pa uzeh još malo, pa još jedan i sledećeg momenta sam bio na Kepleru-452b. Uopšte ne znam da li sam još nešto uzimao osim trave, toliko sam bio stondiran. Sedeli smo za stolom, on je motao demone a ja sam se potpuno izgubio u tom stanu. Ono je bilo prskano dopom, kunem se. Vrlo brzo sam zamenio kljucavca i slabo se sećam ostatka večeri. Velimirović je bio jako simpatičan, a ja pojma nisam imao šta radim.
I tako, kupovina se uspešno obavila. Dođoh ja kući negde u po noći sa Radmilom M. Tek sutradan shvatih da mi nema onog mog noža. Nisam se valjda izblamirao pred njima, da mi ispadne nožekanja a ja ispadnem debil. E to nikad neću saznati.
Kaže se u teoriji haosa da ako leptir mahne krilima na nekom mjestu da na drugom dijelu zemlje moze izazvati cunami. Krunski dokaz ove teorije može se naći u svijetu fudbala i kao takva se može uzeti kao aksiom. Mala promjena na terenu sigurno u drugom dijelu svijeta može značit veliku promjenu, a to znaći ako si igro manje od 3 gola na Milan i on vodi do 93 minute 2:0 i Inzagi ga dadne u svom stilu, za što Milanu uopšte i nije bitan go jer već ima pobjedu, a tebi sruši sve nade o odlasku na more, plačanje zakašnjele alementacije od maja onda bi bilo dobro da ispratiš sljedeće događaje koji su bili na uzrok mnogih srčanih napada, razloga slavlja, tugovanja, ili osuđivanja da cijelo ljeto jedeš aleve paprike.
10. Željezničar - Videoton(polufinale Kup UEFA 1984)
Jugoslovenski nogomet krajem 80 je bio na vrhuncu moći što će kasnije Crvena Zvezda krunisat titulom u Bariju. Ivica Osim je prije nego je posto selektor reprezentacije vodio Željezničar do historijskog uspijeha gdje će ga jedna minuta dijeliti do duela sa velikim Realom. U prvoj utakmici Videoton dobija 3:1. Uzvratna utakmica se odigrala pred nikad punijom Grbavicom i do 90 minute su vodili 2:0 i onda Mađari prave prvu priliku na utakmici i Čuhaji daje gol za prolaz dalje. Navijači Želje i dan danas se sjete keve od Čuhaija. Cijela Jugoslavija je u toj tekmi navijala za Želju osim navijača Sarajeva koji sigurno ne bi mogli da podnesu vječito podjebavanje koje bi nastupilo da Čuhaji nije ugasio nade Želji.9. Gana -Urugvaj(Četvrtfinale svjetskog prvenstva 2010)
Ako postoji ijedna zemlja u kojoj se slavilo što je tvoj igrač dobio crveni karton i gdje je sviran penal protiv tebe u zadnjoj minuti igre onda je to sigurno Urugvaj. Surezova ruka koja je spasila gol Urugvaja u 121 minuti i sigurno ispadanje u četvrtfinalu je momenat u kojem je mnogo ćemu uticao na živote kladioničara koji su odigrali prolaz Ganaca. To je trebao biti njihov historijiski uspijeh, a i cijele Afrike jer se nikada nijedna ekipa sa crnog kontinenta nije plasirala u polufinale svjetskog prvenstva. Asamoa Gijan kao najbolji igrač je preuzeo odgovornost na sebe i pogađa prečku i postajaje Mijatović Ganskog nogometa, a nekoliko minuta kasnije je pogadio u izvođenju penala, međutim Urugvaj dobija 4:2 i prolazi u polufinale svjetksog prvenstva gdje osvajaju četvrto mjesto.8. Njemačka - Italija(Polufinale svjetskog prvenstva 2006)
Kad ti neko kaže da su Italijani zasluženo osvojili tada prvenstvo, pljuni ga i otjeraj u pičku materinu. Do zadnje minute te polufinalne utakmice su se branili i i onda u stilu koji je svojstven samo žabarima i Mančesteru daju go. Groso koji se stvario niotkud daje gol u 119 minuti i pravi muk u Dortmundu, sličan onom ko kad je umro Tito. Poslije je Del Piero samo još više zapečatio sudbinu švaba sa još jednim golom. Njemci koji su bili najjači na tom prvenstvu pali su u zadnjoj minuti. Poslije u finalu Italijani dobijaju Francuze na penale koja će biti jedino upamčena po tome što je Materaci isprovociro Zidana i ovaj prekino karijeru na najgori mogući način, crvenim kartonom.7. Liverpul - Arsenal(zadnja utakmica prvenstva u sezoni 1988/89)
Mnogi veliki stručnjaci će reći da je to jedna od najboljih Liverpulovih generacija ikada. Nakon havarije između Livepulovih i Notingem forestovih navijaća tekma sa Arsenalom je odgođenna i odigrana je nakon svih regularnih kola. U toj tekomi su mogli i da izgube i sa jedan razlike ali crnac Majkl Tomas u 91 minuti im jebe kevu. 0:1 je bilo za Arsenal i onda Tomas izaziva erekciju kod svojih navijaća i donosi devetu titulu Topnicima. Kasnije je Tomas prešao u Liverpul i sa njima osvojio posljednju ligašku titulu Redsa.6.Argentina - Engleska(Četvrtfinale svjetskog prventstva 1986)
Kada je foklandski rat 1982. godine završen, Englezi nisu nikako mogli zamislit da će im Argentinci kad tad osvetit, a osvetili su im se u njihovoj igri. Četvrtfinale prvenstva u Meksiku i Maradoninu ruku Englezi će pamtit do kraja svijeta i djeca od malena će učit da Argentince ne treba volit bilo da se radi o Mesiju ili Tevezu. Nakon što je Maradona postigao jedan od najljepših golova ikad, koji se i dan danas vrti na onim špicama prvenstva kada je puste, daje jedan i od najneregularnijih golova na prventsvima, rukom. Sam Maradona je kasnije i priznao da je taj go dao rukom, a njegova karijera će biti upamčena najviše, pored toga što je jedan od najboljih svih vremena, zbog te ruke, ali rijetko ko će znati da je sasuo ogromnu količinu kokainđe u nosurdu. Argentici su kasnije i osvojiti drugu i posljednju titulu svjetskoh prvaka.5. Italija Franckuska (finale evropskog prvenstva 2000)
Žabari su do ovog zadnjeg prvenstva imali jedinstvenu taktiku, daj go i pravi katanačo ili čekaj do zadnje minute i daj go. Tako su i uradili, ali Francuzi su ih nadmudrili u njihovoj igri. Wiltord kao đoker sa klupe u 94 minuti daje go i vraća nadu pjetlovima. Pošto je tada vrijedilo pravilo zlatnog gola, Trezege u 102 minuti nakon Piresovog šamaranja talijanske odbrane i odlične asistencije, postiže go, koji Frnacuzima donosi evropsku titulu, ćime su postali prva ekipa koja je postala svjetski i evropski prvaci. OVo silovanje u zadnjoj minuti je sigurno i kosmička pravda, jer Talijani su u polufinalu, na penale, prošli Holandiju koja je sigurno bila jača.4.Hamburg - Bajern Minhen(zadnja utakmica prvenstva 2001)
Bajernovci koji su 1999 godine izgubili ligu prvaka u zadnjim minutama igre je u zadnjoj prvenstvenoj utakmici 2001 saznao kako su se osječali igrači Mančestera. Njima je trebalo nerješeno i sve do 90 minute imali su titulu, bilo je 0:0, a onda Hercegovac Barbarez donosi erekciju navijačima Šalkea koji u ovoj situaciju osvajaju onu tablu, koja Njemcima predstavlja pehar. U Gelzerkirhenu su svi tada uletili na teren i mislili su da je titula njihova ali tu su se zajebali. Hamburgov golman Matia Šober, koji ironićno je bio na posudbi od Šalkea uzima loptu u ruke nakon što mu je vratio njegov igrač i pravi indirekt u 93-oj minuti. Patrik Anderson puca kroz živi zid i pogađa gol i time postaje Šeringem svoje ekipe, a navijači Šalkea bivaju osuđeni na podjebanje od njihovih najveći rivala, Dortmundovaca, a i cijele Njemačke. Bajern kasnije osvaja i ligu prvaka.3.Zadnje kolo u španskoj ligi(sezona 2006/2007)
Ova sezona je možda u posljednja u kojoj se prvak Španije ne zna 5 kola prije kraja i sezona u kojoj Barsa i Real nisu bili sigurni fiksevi. Real i Barsa su do tog kola imali isto poena 72, a Real u slučaju izjedačenog broja poena osvaja ligu(zbog boljeg međusobnog omjera prim. aut.) ili ako bi oba tima izgubila Sevilja ako pobjedi Majorku bila prvak. Real je igrao sa Zaragozom, a Barsa u gradskom derbiju sa Espanjolom. Do 88 minute Zaragoza je vodila 2:1, kao i Barsa, a onda Holandski virtouz Van Nisterloy vraća nadu Realu. 17 sekundi kasnije Raul Tamudo čini ono što se i treba največem dušmanu, postiže gol i Barsa gubi priliku da odbrani titulu. Obje tekme završavaju 2:2, a Real osvaja možda nikad slađu titulu lige. Bitno je napomenuti da u ovoj tekmi Mesi postigao gol rukom koji je priznat.
2.Liverpul - Milan(Finale lige prvaka 2005)
Ova utakmica je proglašena za najboljom utakmicom lige prvaka ikada. Ona to i jeste, ja ne znam drugu koja bi mogla da ponese taj epitet. Svako ko je odigrao na Milan te noći na poluvremenu je bio siguran da će sutradan vlasniku kladionice podiči pritisak jer je Milan vodio sa 3:0, a Liverpul je to poluvrijeme bio očajnički loš. Šta se tačno desilo na poluvremenu utakmice u svlačionici Liverpula do dana današnjeg nije objavljeno i koji govor je Rafa Benitez održao igračima i kolko ih je naložio sigurno će se nekad kada ga objave svrstavati pored onog "I have a dream". Đerard, Šmicer, Alonso postigli su nemoguće za samo 6 minuta izjednačili su na 3:3, te kasnije pobjedili na penale. Roben te utakmice je sigurno Šefčenko jer je mašio mnoge zicere, a na kraju i odlučujući penal.1.Mančester - Bajern(Finale lige prvaka 1999)
Najveći uzrok infarkta u Bavariji 90-tih nisu cigarete, holesterol, masnoča već Solsker i Šeringem. Ovo je utakmica u kojoj je Mančester dao do znanja da se igra do zadnje sekunde i u kojoj su stekli status ekipe koja uvijek daje golove u zadnjim minutama. Bajern je odigrao veoma dobro tu tekmu i vodili su od šeste minute pa do sudijskog vremena, onda se dešava nemoguće. Prvo Solsker vraća Mančester u život, a minutu kasnije Šeringem prvu titulu lige prvaka Fergusonu, a navijačima Bajerna infarkt. Ako ikada na youtube budete gledali klipove sa tužnom tematikom uvijek će te vidjeti ono Kufurovo lupanje šakom od teren.
