Idealna kletva za radnike EPS-a kada dođu da iseku struju ili ti uruče račun čija je visina približna računu omanje fabrike. E moj brajko, a lepo su rekli iz ministarstva za energetiku da se prištedi a ti 'oćeš i da gledaš TV i da ti gori sijalica u isto vreme. Ne može to tako, ako državni vrh steže kaiš moraćemo i mi.
- Dobar dan gospođo, došao sam da vam uručim račun.
- Dobar dan, sinko. Šta piše, koliki je račun? Ne vidim dobro a naočari mi ostali unutra. Ko' Boga te molim pročitaj mi.
- 72.832 dinara staramajko.
- Šta more toliko? Dete, nemo' se sprdaš sa mnom ja samo jednu sijalicu imam i to je sve!
- Žao mi je gospođo, trebalo je da mislite o tome kada ste trošili. Ako ne platite bićemo prinuđeni da vam isečemo struju.
- Secite jebo' ve otac, ne treba mi ni ova sijalica sveća će da mi svetli! Dabogda zaigrali strujno kolo sa sve Škundrićem na čelu!
Bog za kompjutere i elektrotehniku što bi rekao DR Karajlić.
Neki ga zovu i imenom. U glavi mu vlada matematičko vrzino kolo koje on iskorišćava na najbolji mogući način. Stvarajući neki svoj svet.
Soba sa prigušenim svetlom, puna piksla pikavaca, šolja kafe i čašica žestine.
Tu ćeš me naći. Na ulici izgledam kao običan čovek a kad sam onlajn, neko pozdravi neko izignoriše, što i nije tako loše.
Asocijalan sam ceo život, i to mi odgovara, ta anonimnost, taj osećaj da danas mogu da rešim 100 problema, sutra nijedan. Nije lak taj život izigravanja Boga, celodnevnog igranja i razmišljanja kako danas da preduhitrim sebe i popravim status dobrog programera za kojeg smatram da čuči negde u meni i samo čeka kad će da eksplodira.Vidiš, ovo je moj sajt, evo tu sam dodao nekoliko linija koda, ovde isto. Samo ime za sajt sam smišljao 7 dana. Prelomio sam, jesam, i ne kajem se zadovoljan sam.
Glumci su poznati jer glume, pevači pevaju, a ja imam samo ovih 10 prstiju i znanje sa kojim mogu da usrećim hiljade ljudi, ali isto tako ih i rasplačem ako kliknem negde gde ne bi trebalo. Ne pruža zadovoljstvo ako nešto napraviš i to ne potraje ni jedan dan. Nešto mora ostati u amanet da me se ljudi sećaju, u stvari sajta da se sećaju, ja ću u njihovim očima uvek biti Admin, ne Žarko, ne Đorđe, nego Admin.
Strahovaće ljudi od mene iako im ne želim ništa zlo, ja samo radim svoj posao i negujem čedo koje sam napravio svojim znanjem i svojom dosadom, složićeš se da mi nije bilo dosadno ne bi ni tebe bilo ovde gde jesi, zar ne?Hehe, to ti kažem, ako se sretnemo na ulici proći ćeš pored mene kao košava beogradskim ulicama, a ti ćeš se smejati. Ne zato što si mene sreo. Ne. Smejaćeš se mom sajtu koji sam napravio, a ti ga koristiš na svom smart mobilnom telefonu koji otplaćuješ još godinu dana. Na kraju ću se smejati ja, jer znam da sam baš tebi izmamio osmeh i skrenuo misli sa kredita koji otplaćuješ, devojkom koja te ne voli, i ćaletom koji ti kenja već 10 dana zato što ništa nisi od sebe napravio.
U pravu sam, zar ne?Znam da jesam. U stvari kad bolje razmislim, ja i jesam tu negde, i ličim i ponašam se kao Bog. Evo počeo sam i bradu da puštam, i stomak mi je malo opušten od onog piva koje smo popili pre 7 dana kad smo se sreli. Dodao sam dizajn, boju, korisnike, prvog Adama i prvu Evu sam ja registrovao, dao sam im duševnu hranu. Ako me izdaju banovaću ih bez pogovora sa ovog rajskog sajta i oni će otići smrknuti. Sa jednim klikom miša napraviću armagedon koji će se pamtiti više nego kad je bio potop...
Nego vidim da sam se raspričao sa tobom, imaš posla zar ne?
Ajde pozdravi društvo, videćemo se za neki dan kad budeš imao više vremena da popijemo po neku, važi, a?Ajde budi mi pozdravljen...
Ima se može se.
Fraza koja obično opisuje veličinu nekog prostora gde ljudi provode vreme inače, a niko da pita koj kurac je to moralo baš toliko biti napravljeno.
Ali nekako se mora zadovoljiti ličnost čoveka koji je u švabiji proveo 30 godina, i ne ume drugačije da pokaže i dokaže šta je sve steko nego mora ovako, materijalno.
Jer jebeš čoveka koji ode van a ne vrati se sa njemačkim autom i ne sazida čardak koji para oblake svojim špicevima od prirodne bukovine i makar dva gipsana lava ispred kuće.
Sramota bre, selo će te ogovara.
Ding dong
-Oooooooooo. Willkommene gäste, willkommen.
-De si Žiko KUĆO STARA! Šta ti to meni reče sad?
-Oh. Entschuldigung. Eto ja einige naški einige njihovi, pardon.
-Asi napravio ovo lep ti jebem. Fiiiijjjjjjuuuu Jel koj ti ovo kurac?
-Automatische maschinen za kafu, ustaneš i uz frühstück sačekaš da skuva sama.
-AU LEBA TI! A ja se jebavam sa moj smederevac, moram duzmem i ja jedan.
Je li aj pre nego što popijemo nešto di ti je kenjara?
-Bitte. Druga vrata richtig. Ovaj pardon, desno.
10 minuta posle*
-Jebote KRU! Al si napravio kenjaru možeš kolo da igraš boktejebo! Ali što je ne završi?
-Pa arbajt kaput! Kako najn gotovo?
-Pa šolja ti nema ni dasku ni kotlić, a i pušta se voda sa česme neke malečke, jedva govno ode jebote.
-Oh nein! Mein bide!
Kaže se osobama koje se hvale da znaju koješta, ali u stvari ne znaju ništa od onoga čime se hvale.
A: 21 - 3! Ti reče da znaš da igraš basket?
B: Jebi ga, nije mi dan...
A: Aha, vidi, ako ne znaš da igraš ne ulazi u kolo!
Udruženje naših rodoljubivih majki, sestara i kćeri, zasniva se na Teslinom principu naizmenične struje i lepih i poskočitih srpskih narodnih igara.
Najiščekivaniji mesec + za veliki broj ljudi je to pravi početak godine.
Naime, ljudi se u periodu od sredine oktobra do početka februra troškare i zadužuju (tol'ke slave, preslave, zavetine, Nova godina, Badnje veče, Božić, a i poneki rođendan pride - pa kako da para ne ode) da jedva čekaju da veći deo zime (što vremenske, što finansijske) što brže prođe.
Jes' da lepo mezetilo, jes' da se dobro popilo, al' kad vi'š račun za struju, sa leve strane grudi počne nešto da žiga.
Psuješ Baba Martu, al' moliš joj se i dan i noć. Da konačno vratiš dugove, poplaćaš račune, da saldi na nulu svedeš. I da ponovo zaigraš vrzino kolo, da zadržiš formu.
Komšo, ud'ri recku, vraćam kad bude plata. Nadam se.
Najduže kolo. Kolo koje traje cca četrespet minuta, i sastoji se iz nekoliko kola. Zbog čega je znano i kao Frankenštajn kolo.
Svira se na sredini svadbe, negde kad se iznese pečenje. Svrha mu je da se razbuktale strasti smire, već pijani malo otrezne, i da se ostali dovoljno izduvaju do vrhunca - do trenutka kada se pogase svetla i u sobu uđe torta na tri sprata ukrašena kineskim prskalicama, dok orkestar svira "Moji su drugovi".
Kamikaza kolo služi i da potencijalne udavače pred kibicerima pokažu svoje tresuće obline, kao i izdržljivost, a tetkama da pokažu da još nisu za bacanje i razbuktaju davno zagašenu vatru kod svojih muževa.
Na kraju je obavezan aplauz retkim preživelima, koji su ponosno ostali na bojištu, crveni kao bulke, znojavi ko trkački konji, neki u predinfarktnom stanju, ali ponosni poput pauna.
početak - 5. minut - Počinje laganim Moravcem, svi igraju, fino se zabavljaju.
5. - 15. minut - Ubrzava se Moravac, prve eliminacije. Otpada pijani teča koji ne može da se seti na koju stranu da ide kad se ritam malo ubrza, debeli koji shvati da ovo nije za njega, i omladina koja bi radije da kida špricere nego noge.
15. - 25. minut - Komplikuje se. Prebacuje se na Užičko kolo. Em je brže od Moravca, em ga ne zna ni pola igrača. Pijani Rade pokušava i dalje da igra Moravac jer ne zna Užičko a ostao bi u kolu, maltretira ove oko sebe. Kolo se prekida na dva dela. Ovaj deo je i prvi pravi eliminacioni deo. Na kraju 25. minuta ostaje manje od trećine prvobitnih igrača. Pijani Rade, pomalo otrežnjen od tolikog fizičkog napora, već na dvadesetom minutu shvata da ovo ipak nije za njega i napušta kolo. Seda za svoje mesto glumeći nonšalantnost.
25. - 35. minut - Ritam se usporava, ali to je samo varka za neiskusne. Ovde se ubacuju maksimalno komplikovana kola, samo za prave igrače. Eliminišu se amateri. Ostaju devojke koje su igrale u KUD Abrašević i tetke koje ceo život igraju po svadbama. Muškaraca više skoro da i nema, svi uglavnom već odavno sede, komadaju lešine po tanjiru i snimaju mlade iz KUD Abrašević. Muzika iz samo njima znanih razloga počinje da peva neke inkluzivne pesme koje onako nepovezane zvuče kao da ih drma epilepsija.
35. - 45. minut - Ritam dolazi do maksimalnog ubrzanja, uz Vlaško kolo. Tetke otpadaju, a ove tri što su ostale, tu su iz inata ovim mlađima, da sačuvaju obraz stare garde, i da pokažu muževima da su još u snazi. Na kraju, kada se Kamikaza kolo konačno završi, ostaje jedva desetak kandidata, svi ostali su eliminisani. Devojke koje su do kraja ostale u kolu zadovoljno upijaju pohotne poglede muške populacije. Sledeće godine možda igraju na svojoj svadbi. Tetke će večeras možda i da se omrse.
48. minut - Gosti su se povratili uz pečenje i slavlje može da se nastavi. Samo od kuma za mladence i sve goste Gde si bila kad sam bio niko
Naizgled nemoguća, ali svakako izvodljiva situacija kada je vapaj u pitanju.
Nešto si se dobro zajebo, i znaš da ti niko drugi nije kriv, ili si upao u neko vrzino kolo malera iz kog se ne daš izvući.
- Visok datum, a ne znam kome sam više dužan. Neće Udineze iz dvojke. A jebem te mene!
---------------
- I sad mi kažeš da moram opet da se vratim u grad po plavu kutijicu, a da vratim ovu crnu koju sam doneo? A jebem te mene, što patim s ovaj narod.
Čuvar tradicije. Zabava miliona. Haotični, mešoviti skup jedinki koji funkcioniše kao organizam prateći zvuke, nasleđe naših predaka.
Kolovođa – sveznalac vrti maramu dok samouvereno pokreće noge ozbiljnoga lica. Ili, pijanica koja ne dozovoljava drugima da iko stane pred njega i povede. On je prvi! I on će svima vama pokazati kako se igra! Da! Gledajte! Nearitkulisani pokreti i čudna faca. Pravi kolovođa!
U nizu su štikle, bosonoge, jedni igraju uzdignute glave, drugi pognute, uče korake jer nekada su govorili da je folklor za seljake. I da, sise! Nezaobilazne. Očaravajuće u mlade čeljadi. Klik-klak devojka. Gore dole. Zabava miliona. Ah, ta divna tradicija.
Igra koju su Srbi izmislili da bi gledali poskakivanje zenskih grudi.
Ono sto ni trezan ne znas, a pijan imas neverovatno veliku zelju da naucis.
Muzička podloga za srkanje čorbe ili supe na svadbama i proslavama.
- Majstore, cepni jedno užičko pa da serviramo supu.
Igra koju su izmislili ljudi jer ih je bilo blam da igraju sami.
Muzička kompozicija neograničenog vremenskog trajanja.
Dve reči kojima se može opisati politička scena u Srbiji.
Jedan korak napred, dva koraka nazad.
Igra koja se igra pod tušem kada nestane tople vode.
Vrhunac gej žurke.
Vremenski ciklus u životu strastvenog kladioničara.
-Kad ćeš na more?
-Za 3. kola, brate. I ostajem 2 kola i finale Kupa.
Igra u kojoj ljudi plaču, igraju, vesele se, žene se, ispadaju, umiru, i sve tako u krug držeći se za ruke u toj sumanutoj mantri.
