Bosanski Jin i Jang koji se dopunjuju. Jedno bez drugog ne može i moraju biti u korelaciji da bi se održao univerzalni princip kosmičke ravnoteže. Kod pojedinca ne moraju biti nužno u ravnoteži ali što više neko doživi meraka neko drugi mora se češće puta osevapiti.
Za neupućene: Merak-ono što drugi čine da bi nama bilo lepo.
Sevap- kad bez obzira na cenu učinimo nešto da bi drugom bilo lepše.
-'Đe si ba Mirza, šta ima novog?
-O jaro, đe si .... ima štošta!
-Pričaj, ba !
- Eto prekjuče izaš'o malo do čaršije na ćevape i hurmaš'ce, kad tamo ono u slastičarni i Raza!!! Udarila po nekim baklavama sve joj saft niz bradu se lijepi. A ti znaš kol'ko ja imam merak na nju. Da l' joj spuco oni šećer u glavu il' šta ti ja znam tek pozva ona mene da sjednem. Ja se sav nešto smant'o al pogodi stol'cu do nje. I tako riječ po riječ, tamo-vamo, goram-dolam da ti ne dužim al' završi smo mi kod nje u stanu. Jes vala vredilo čekat...
-Ooooo, braca moj pa ti si to onako meraklijski opaučio.
-Jašta bolan, nego samo mi malo odmorismo i Raza izadje do grada da još završi neka posla kad eto njene stare. Banu žena i kad me viđe nako raspasana krenu nešto da rekne pa se predomisli i , bolan, dina mi, poče se skidati... Ja šta ću kud ću, znam da Raza neće bar još po sata uzmem i završim i taj pos'o....
-Staru opaučio ???
-Jašta, pa znaš da je Razin otac više od po godine u Njemački na arbajtu...Užel'la se valjda!
-Ako brate ako, jesi i sevapa uhvatio...
-Šta kurac sevapa, matora bolja od ćerke....čist merak!
Old skul sleng za situaciju kad ti gospođa uhvati zečka.
- Šta ima Đuro? Jebe li se šta osim onog što moraš?
- Slabo! Ne udaram više ni ono što moram.
- Što? Nije red!
- Ma streso sam čelca i zakačilo se.
- Pa kako? Što si pokvario igračku?
- Šuti ba, zagorio sam ko četnička tava!
Evo jedne presudne godine za veliku berbu ušiju. Te godine bunio se narod na celoj planeti. Amerikanci su se bunili protiv rata i sankcija i mobilizacije, Evropljani proti cepanja atmočiča, a domaća studentarija videla da se konji podkivaju i podigla nogu. A SLOBODNA STUDENTSKA MISAO!
Te demonstracije su kulminirale kad je milicija studente koji su krenuli sa NBG saterala ispod podvoznjaka i tu ih ugazila. To je bilo prvo pendrečenje naroda od drugog svetskog rata. Završene su tako što je Tito rekao da su studenti u pravu. Na taj način izvegnute su veće pobune koje su bile jako popularne u celom svetu.
Godina se pominje u asocijaciji na matorog hipika i veterane 68.
Da ja ne pametujem, pogledajte na vikipediji opsirnije:
http://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A1%D1%82%D1%83%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_1968._%D1%83_%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B8
Usklik olakšanja prouzrokovan prevrtanjem želuca na morbidne, neželjene, ali istinite činjenice koje krase pojedine delove ovog putujućeg globusa.
- Tamo u Južnoj Americi se ljudi nerealno lože da ubijaju ljude i životinje, da ih seckaju na komade, još to snimaju i kače na internet... Za njih je deep-web dobar dan!
- :gulp: Živela Srbija!
____________________________________- Komšija, sto godina! Kako je na baušteli? Je li dobro k'o što se priča?
- Ma šta bre, ne mo'š alkohol da okusiš kako valja, ljudi ne prave slavlja, čim napraviš omanju buku eto ti komunalne, svi nešto smrknuti kao da im se ne živi... Al' zbog para, mora se!
- Selo moje lepše od Pariza! Prokleta je Amerika! Ma živela Srbija!
- Jebeš ti to kada banka, izvršitelji i ostala banda bez milosti penetriraju u tebe, zar ne? A tebi preostaje samo da im se natrtiš, 'nako, s osmehom, jer im drugom valutom ne možeš platiti.
- I to što kažeš.
Osoba koju ne priznajete kao majstora, jer u vašoj kući(ako ste muško) to ste vi, pa makar to što popravljate i ne bude funkcionisalo baš najbolje.
Dragi, 'esi popravio veš mašinu.
Idi u kuhinju! Daj skuvaj kafu! Što me sad pitaš, vi'š da su mi sad klešta ispala i o'šla u ono! Joj, pusti me da popravim ovo, a kad popravim onda me jebi!
5 minuta kasnije:
Dragaaaa! Ajde uhvati kleštima ovo! Ne tako! Joj, koji sam te i zvao. Idi, sam ću!
2 sata kasnije:
Idi upali mašinu.
Dragi, ono ne radi, samo neke varnice sevaju i cvrči, a i neki plavičasti dim se pojavio.
Pu majku mu! Kako si to uključila? Pa deseti put je popravljam od jutros!
A da zovnemo majstora?
Jest! Da mu dam 50 eura za sitan kvar! Nedam!, Umem ja to!
Sutra dan:
E draga, a da odemo do radnje po novu mašinu, ova je i stara, i čim se ona počela kvariti nema od nje ništa.
Jednom sam uspešno popravio radio. Milovanom sam mu jebo kevu i o'šo kupio nov!
(engl. Thai mouth)
Vreme za predah i opuštanje u Tajlandu sa bangkoškim kurvama, koje pružaju isključivo oralne usluge i to veoma povoljno.
Hamzo: Ne merem ja više, jarane. Odo' malo do čaršije. 2 mjeseca sam u ovom Tajlandu, a ni B od Bankgoka ne vidjeh.
Edin: Čekaj, đes, ba, poš'o? Mora ovaj Budo da se završi do petka, jebototac!
Hamzo: Pa završ' ga.
DOŠ'O HAMZO U GRAD I SEO U JEDAN LOKAL. PRIĐE MU NEKA DEVOJKA
Devojka: Mister Hamzo, would you like a thai mouth?
Hamzo: More, more... tajm aut jedan da danem dušom. Cijeli dan miješam mal...
Devojka: AAAAGLUULUHGLURP! SRK SRK! GLUULUHGLURP!
Hamzo: Oooo... Kval'tetne li motivacije. More li jedna cedevita posle da se malo osvježim? Ohoho... juju...
Pateticna recenica koja cesto valjano opisuje neka dusmanska zbivanja oko nas koja osecamo kao cist fasizam i pozelimo da dusmanu u najmanju ruku gaziramo juhu sa strogim ali pravednim prdezom koji ispod cebeta ubija coveka na mestu.
Ni sva nasa ljubav, cini se, nece biti dovoljna da prouzrokuje neku promenu na tom polju u blizoj buducnosti.
Bugarsko letovaliste, sto sa srpskim turistima najduze ceka na kelnebara.
-Jeeee... Sta je bre ovo, kao da nismo prisutni?! Treba da uputimo apel?
-Ma brate mrze nas... Zato sto smo Srbi! :)* * *
Neka bosanska TV, polemicka emisija, gost zbori:
''...I znate, zasto je Ivo Andric dobio Nobelovu nagradu? Jer je dobar pisac? Ne ba, vec zato jer je pisao protiv muslimana! (...)''
Cale menja kanal i cedi:
-Mrze nas... Zato sto smo Srbi!* * *
Ana Ivanovic, za neke britanske novine izjavljuje:
-Mrze me koleginice zato sto sam lepa!
(a u sebi zbori: I da sam k'o Navratilova mrzeli bi me...ZATO STO SMO SRBI! :) )
Najkvalifikovaniji sudija seoskih i opštinskih fudbalskih liga. Sudija koji ima sve predispozicije da sudi lokalni derbi. Omražen je među seoskom publikom jer nikako ne uspevaju da ga uhvate, uvek im pobegne, bez obzira na visinu ograde oko terena.
Milisav- O, komšijo, de si, leba ti jebem?! Što ne dođe na utakmicu jučer?
Milorad- Ma, morao sam didem neko seno da prevrćem. Al čuo sam da ve izjebaše delegati ki konji.
Milisav- Zajebaše ne, sve im jebem njiovo! Poslali nam onog Sotomajora, mamicu mu njegovu duguljastu.
Milorad- Pa, šta bilo?
Milisav- Pa, bilo 1-0 za nas, i tam negde, oko osamdesetog minuta svira čoek penal za nji. I tu mi jurnemo da ga uvatimo, taman smo planirali da ga zavežemo za đeram dok ne poništi odluku. Al oćeš kurac, zalete se stoka, preripi ogradu i pobeže. I koj da ga juri posle.
Kada zbog ličnih principa ili neprijatniih iskustava konzumiraš strogo određen spektar pića.
- Evo je kume piva, 'ladna ko kurvino srce.
- Jel' to bogat' ono govno tvist? Čibe, ba, to od mene, ne pijem ja ta pederska pića.
----------------------------------------------------------------------
- Imamo piva, likera od čokolade za pičoke, bijelo vino, one moje rakije i 'oš da uzmemo crno vina ono čisto da se nađe?
- Uzmi ako hoćeš, samo da znaš da ja to ne pijem. Otkako sam se ispovraćao za onu Novu godinu, ja i crno smo na Vi. Samo po slavama, radi običaja.
Mlade cure, od njive videle hleb, a od rada, utakmicu Zvezde na Marakani pre neki dan. Napirlitane i sjajne kao ciganjski vašar. Količina šminke na njima je srazmerna kapacitetu ovećeg silosa. Dane provode razgovarajući o gorućim temama, kafi i kupki. Kada se delio mozak, nisu bile pozvane na prijem.
Glavni cilj, dobro se udati. Dobro=bogato. Da budžovan bude visok kada stane na novčanik. Nema veze ako mu je piša veličine smežurale ribizle. Ili to što je impotentan ostao u Titovo vreme. Guči torbica je ipak mnogo bolja od pijačnog cegera. I da mu oko stoji mesto pupka, nema veze, pare su pare. Bica je sada verovatno završila treći razred, a i da nije, obrazovanija je od ovih oživelih lutaka na naduvavanje.
- Milodarka, došo neki da te ženi! Kaže crnac!
- A šta vozi?
- Mercedesa!
- Dolazim, samo da napuderišem nos.
- Šta radi?!
- Ma Radomire, ide da stavi ono što tera muve.
- Evo me!
- Ðes, ba! Udaj se za mene, pa idemo na sirnicu!
- Oh... Kako je romantican!- Bi li ti u mojoj vili od 2423kvadrata, sa 543 kupatila i 323 spavaće sobe, popila moje čokoladno mleko?
- Ti i nisi nešto crn...
- Ženska glovo, ja sam crnac iz Norveške! Čoko mleko?
- Jao, pa nikada nisam videla da to ima braon boje.
- A videla si crnca iz Norveške da priča sarajevskim dijalektom?
- I to što kažeš.
Mitsko biće koje nikada niko nije ni čuo ni video, ali je definitivno od njega nešto pročitao. Fantomsko stvorenje veoma slično Jetiju, Čupakabri ili, pak, Deda Mrazu; iako, naime, nema i najmanjeg dokaza da postoji, svi u njega veruju.
Elem, nastanjena na područjima oko Četa i Foruma, ova endemska vrsta ( koja to ustvari i nije ) se već godinama svojski trudi da ostavi kakav - doduše, virtuelni - trag o svom postojanju i slavnim trsiteljskim poduhvatima ali živog primerka koji diše i pije pivo do dana današnjeg NIKO ( pa čak ni jebeni Ber Grils; prim.prev.) nije ni upoznao a kamoli proverio njegov navodni pastuvski CV, a sumnjam da će se to promeniti i do onog dalekog trenutka u budućnosti kada za sto i kusur godina našeg dragog i voljenog Kaizena poput Volta Diznija budu zamrzli u jebeni kriogen, u nadi da će se kad-tad pronaći lek za smrtonosnu boljku koja ga je zadesila. Ipak, na ovom mestu bi valjalo - i to najviše iz razloga optimalnog trajanja ovog teksta - nabrojati par stidljivih primeraka koji se onako muški trude da ponesu tu laskavu titulu Jebača sa Vukajlije...ali me u tome sprečavaju pravila auto-cenzure koja sam nametnuo samom sebi ( koja mi, između ostalog, ne dozvoljavaju da govorim i o izvesnom autoru šarmantne pojave i štekarske fudbalske prirode i njegovoj "energetskoj" avanturi ). A i mogu nekako BEZ tih osam 'iljada minusa. Ne računajući duple naloge, razume se.
Treba, doduše, razumeti te hrabre ljude. Verovatno inspirisani ličnim seksualnim avanturicama ostvarenim širom virtuelnih društvenih mreža, ova gospoda su, prirodno, očekivali da svoj nepobitni dečački šarm iskoriste i na sajtu vrste Vukajlija gde bi do izražaja svakako došao i njihov isto tako dečački humor. E sad, da li zbog toga što to Bog nije dozvolio ili je, pak, Đavo navratio do Žargonauta i rešio da tamo i ostane, tek, pomenuti pristup je kod ponosnih, tvrdoglavih i izuzetno zajebanih Vukajlijašica naišao ( i dalje nailazi ) na neprobojan zid sačinjen od fora, fazona i igrica koje se obično završavaju sa sada već paradoskalnom rečenicom "Ne, nećeš jebati." Jer, u tome možda i leži glavni razlog nemogućnosti postojanja kreauture iz naslova - mi muški smo na Vukajliji konačno naišli na sebi ravne. A to je čudovište koje smo sami stvorili...idioti...
Džoni Kurajber: A ja, brate? Jebote - a JA?!?!
Txe Prof: Šta sad ti 'oćeš, Kurajberu?
Džoni Kurajber: Pa, JA jebem, bre! JA sam taj famozni Jebač sa Vukajlije!
Txe Prof: Nisi, brate. To je ljubav a to se ne računa...
Pojam kojim želimo opravdati neki nedostatak ili ograničiti neku pojavu tom simboličkom jednicom od 7 znakova. Naravno prečesto se koriste,ali istovremeno mnogi sudbinu koriste da zloupotrijebe vlastite minuse u opažanji i neracionalno korišćenje prirodnih resursa. Sudbina je izraz koji bi u nekom pojmovnom objašnjenju trebala predstavljat pogodno tlo za pesimističke optimiste ili ti optimistične pesimiste. No naravno kako je vokabular slab,onda je najlakše reći sudbina. Pa tako leptir padne sa bandere u vodu i prva pomisao je pa to je bila sudbina da se on popne na banderu,a da se prethodno niko ne zapita da li je ta bandera sagradjena tu zbog potreba ili zbog toga što je neko želio da ima u videokrugu banderu ?!
Jedna baka je šetajući obalom rijeke doživjela moždani udar. Dečak koji je bio u blizini u prvom momentu je mislio da je pijana. Kada je skontao o čemu se radi pritekao je u pomoć. No stare kosti nisu izdržale,baka je nastradala. Na vječnom oproštaju, sredovečniji gospodin je prokomentarisao " ma da se taj dan ona nije šetala i da je nije pokušao spasiti dečko koji je taj dan nosio majicu na ve izrez ne bi ona danas bila u vječnoj kući ,već bi vjerovatno umjesto te zlurade sudbine danas šetala istom tom obalom i stavila naočare,koje taj dan zbog sudbine nije bila ponijela ".
Uzvik detekcije baronisanja. Skraćeno od "O, jebote kakvih lovačkih priča se naslušah ovde, Sveti Oci i askurđeli".
- Ne znam sad odakle ni da počnem, a glupo mi malo ispašće da se hvalim. Uglavnom, evo samo primer jedan - kad sam bio kod Saleta Popovića na slavi, upoznao sam jedno sto tih kako ih zovete selebritija, da ne nabrajam sad, ali grandovci komplet, pa onda bilo tu i ministara, pa fudbaleri, glumci, znači svi. Kad je odmaklo malo, ja popio već dvajestak čivasa i vidim nešto me munulo u nogu dole, pogledam, a preko puta mene sedi Rada Manojlović i sve štiklom i smeška se. Izađem posle do vecea, ona za mnom u muški ve-ce, reko da li si normalna, videće nas neko, ona kaže neće, a tu baš pišo Saša Matić, posle sam mu se izvinjavao, ona navalila, reko ne smem danas posna slava, a i već sam u jednoj ozbiljnoj i dve kraće veze, kaže ona...
- Oj lovačkih!
- Evo ti Saletov broj, pa pitaj, čekaj.. Ovo mi nov telefon, stari sam dao...
- Da pogađam - Kemišu?
- Ej, kako si...
- Aj izlazi bre, treba da potrem.
Nepovrat propuštenih prilika kroz bahatu prizmu filmske replike zapaljenih sela. Svođenje računa na manje popularan način i omaž vozu na koji samo malo okasnismo. Kajanje.
:Radismo onako kako htedosmo i naravno pritom bejasmo valjani, časni i pošteni, već nam sutra nametnuše drugačije! Valjda smo se snašli! Ko danas dohvatio obojke a ko opanke bolji je makar onoliko od onoga što sutra neće ni toliko!... Fora, je l'? Hehe, jepse pesimisto!:
...
- Gazda da dovršim... i samo po još jednu! Duplo plaćam ako treba!
- Ne mere sine... propisi su propisi! Zatvaramo diskoteku!
- A juče je moglo... Pa dajte prijatelji, učinite! Čika Sreto vi me bar znate... Pa moj ćale je klarinet u vašem bendu svirao... Još jedna tura!
- Alo, decxko!
- Ali...
:pljus:
...Da zajebano, tako je... Ekskomunicirati te, tek onako, nenadano... jebeno, skoro kao suza mladih skviterki Lauša, da tako narodski reknem i kršnog Obilića spomenem, Vukovog zalizanog doktora medecine, oficira s ružom, Šmajsera... Pa da, i ja se povremeno rastužim i dozvolim sebi da mi pređe koja kap baklavice ili oka svetog tog... Prošlo je podosta, možda ne godina, kanda nedovoljno, ali 3 656-ti dan sigurno... prdalo se u čabar još onda i to većma mnogo, no ne samo tako javno i tako dramatično... Svi smo mi tako pomalo, pa se posle kajali, plakali, poistovećivali...
- Decxko, grudvaš se, aaa???
- Jok tebra, ja emotivac...
- Aaaa to... evo još šargarepicu umesto nosa i pesma! Ojhaa!
- Aaaa???
- Patetika... i to ona najgora!Hehe, razmišljam nešto, da su me onomad poslali u zatvor, eventualno stavili neku nanogicu, za npr. neko delo koje ću u budućnosti počiniti... :Hmmm! Kako bih kul ispoštovao taj pritvor, valjano:... bar bih imao neko opravdanje dangubljenja a ne epitet mrcine i parazita. Pa nisam ni ja nepismen, pisaću... Da pisaću, hehehe i nepismeniji su to radili i gluplji. Dobro, možda ne gluplji ali zar je to sad bitno, koristiću pseudonim, princ od Luvra, hehe, dobro je to, načitano, bolje nego Bole litar-litar. Luvr, haha... Jebem ti francuski zamak, kuj mu ime samo dadnu? I sve prvnje sprave tamo denuše! Ko u zatvor, dete im...
- Alo Đekile, decxko...
- Nije mi dobro... vidim duplo, my dear Hyde... Sve više sam s njom, čak i kad sam sam... Znaš, žena, opet vidim je, a ona više voli nežnu reč makar bila i glupa nego pametnu, ako je gruba... A često opet nemaš mogućnosti da kažes ono što ti je na srcu, pa da posle i stradaš! Premlatiće te i da ne progovoriš, da iza tebe ostane sramota ili ćutanje...
- Hahaha... ako se sećaš zajedno smo čitali Tvrđavu, nemoj mi te Mešine fore!
- Ne, ne, naprotiv... ja je čitam i dalje, iznova i iznova i proživljavam i dozivam, ponovo a opet drugačije!
- Na čemu si stari? Maksel devedestka, Đani, lepi Mića, budi Bog s nama nije valjda da si diro moje ploče Smaka???
- Egregor!
- U jebem ti sunce! Najbolje je da ti ipak malo odspavaš!
...
I eto opet se setih te štikle, više onoga iznad... pune su, ali ne previše, ja ih volem... opet jezik moj pogani bi brz pa zasra... a sad bar da ih samo malo, bar one prenesene pulzacije međuprostora...
Titititit...
Titititit...
- Kasniš, ustaj, ajde!
(Aukurac, opet ista priča... Ostalo mi još samo pola pive, mogu s nogu da dovršim čini mi se... a izbacuju me... ponovo! A ono kaže... tadadadadam!)
- POJZEENNN! Odoh!!
- Aa?
Rečenica koju izgovaraju oni koji su shvatili da su se zajebali.
GRUPA FEMINISTKINJA: Želimo rodnu radnopravnost!
ZADRTI ŠOVINISTA KOJI JE U POZICIJI DA ODLUČUJE: Dobro, žene neće više iću u penziju sa 55 godina, nego će se izjednačiti sa muškarcima i ići će u penziju sa navršenih 65 godina života i moraće da idu u vojsku ako ponovo postane obavezna.
GRUPA FEMINISTKINJA: Samo smo se šalile.
ZADRTI ŠOVINISTA KOJI JE U POZICIJI DA ODLUČUJE: Pa što odmah ne kažete da se se šalite, sad ćemo to da rešimo. Žene će od sad ići u penziju sa 63 godine, ali ako vidim da ne podižete dasku od ve-ce šolje, moraćete da radite još dva meseca duže.
Jači stepen gradacije ambicioznih retarda, vonabi faca, u nečemu što im ni majka priroda, a ni tata novac ne dozvoljavaju.
....I Ščepović ide jedan na jedan sa odbrambenim igračem Timoka...iiiii....pokušava popularnu biciklicu kao nekad Zuba...ijaooo...jao, jao...oduzeo je loptu centarhalf Timoka i izbacio u aut..ostao je da leži na travi Šćepović...ko će sad da ga iznese sa terena...de je sad Anlave kad nam treba..pitanje je kad će se nastaviti utakmica, treba balvana izneti sa terena, da nam je sad tu jedan šticar...
Kamen spoticanja u izjednačavanju prava radnika u državnim i privatnim preduzećima.
Nijedna krajnost nije dobra, a ovdje imamo baš taj problem. Dok u državnoj firmi možeš opis da staviš u jednu rečenicu, u privatnoj mo'š da napišeš esej.
- Đes' druže! Šta ima? Nisam te vidio od srednje, ljebtejebo!
- Đes' ba!
- Jes' naš'o neki pos'o?
- Jesam brate u jednoj privatnoj firmi. Nije loše. Radi se od 7 do 6 popodne. Plata skoro nikad ne kasni više od mjesec. Radim u kancelariji, al' kad ima posla u skladištu odem i tamo da pripomognem. Nekad moram da ložim vatru preko zime, a i gazda ne smara previše. Ljeti samo jednom sedmično moram da odem kod njega kući i pokosim mu dvorište. Stvarno nije loše. Sanš'o sam se. Kod tebe?
- Pa 'nako. Radim u pošti. Nije nešto.
- Pa šta radiš?
- Udaram pečate na uplatnice, jebiga.
Onomatopeja – Ah, ti prijatni zvuci iz prirode ali i oni zvuci kojima bi se rado najeb’o mile majke. Zvuci koji u tebi mogu probuditi želju da tragaš, želju za pronalaženjem i stvaranjem nečeg novog, još nepoznatog ovoj našoj ljudskoj vrsti. Zvuci koji te mogu učiniti poznatim. Zvuci koji ti daju ideju.
Bup! - pade jabuka sa grane i probudi Isaka koji izmisli šurnaest zakona u fizici i posta poznat zahvaljujući jednoj običnoj jabuci.
Dingggg! - zazvoni telefon i Aleksandar Bel skoči od sreće jer je izmislio stvar koja će kasnije uz internet prerasti u nezamenjivo sredstvo komunikacije međ’ ljudima.
Cnk! - upali se sijalica i Tomas Edison zajedno sa Džonijem Teslom popizdi od sreće jer su raju izbavili iz mraka.
Još mnogo zvukova se pretvorilo u odlične ideje koje su u mnogome poboljšale ovaj svet i još mnogo će ih sigurno i biti. Vušššš! Awww! Capppp! Gulppp! Biiiippp!, kao i i životinjski zvukovi tipa Vufff! Mrnjauuuuu! Njaaaaaa! možda nisu direktno uticali na nastanak ideja, ali su takođe i oni tu, važan šraf u funkcionisanju ove naše zemljine kugle.
Jebiga maćore, zvukova – onomatopeja će uvek biti, sviđalo se to tebi ili ne!
BUMMM! - Eksplodir’o dinamit i Alfred Nobel posta čovek po kojem se dodeljuje jedna od najpoznatijih nagrada.
Brrrrrmmm! - Zajedničkim snagama rekoše Vat, Kinjo i Benc i krenuše da se provozaju automobilom.
Šššššš! Klik! - otvori moderator ladno Jelen pivo slimunom i banova me.
I odoše u kurac i onomatopeje i ideje!
Neočekivana korist kakvu redovno ubiraju osobito prefrigani ljudi.
Istini za volju, ta korist je neočekivana svima osim njima, oni su sve to unapred isplanirali, istrasirali, pa ako treba ponekoga i istranžirali da se ostvare njihovi mračni planovi. Ko god pomisli da se osvedočeni prepredenjak negde u proračunu prevario i
da će tog puta ostati kratkih rukava, zajebo se, a ukoliko neko misli da će omastiti brke umesto njega, duplo se zajebo. Takvima je nadmudrivanje smisao života i
dobri su u tome inače ne bi bili tu gde jesu, obično su i bogati ali mnogima to nije preterano bitno, novac je samo način da se prati skor u stalnoj borbi protiv ostatka sveta.
- Hasane, jesćuo ba da se onaj ćafir Milan s ćarš'je oženio?
- Valahi? Nijesam prorokove mi brade ama baš ništa.
- Svega mi, eto baš prekojuće uzo đevojku zaruku pa pred mat'ćara, ama tek tako, nit' zurle, nit' gajde nit' armunj'ke. Oženi' se insan ko najzadnji jazavac , bez
svatova jal šenluka.
- Ma ni mukajet jaran'ma, šejtan ga odnio? Ono jest', otkad ga onda zgužvasmo kad je preć'ro s rakijom i na beut pjev'o kaurske pjesme ni avaza od njega.
- Ma svejedno moj Haso, da je pozva' ka ćo'ek mi bi došli, slava Alahu pa nijesmo zlopamtila.
- Bezbeli, moj Ibro. Zna li aga što je ućinio?
- Alah ga poživio, nije mu odviše zamjerio. Ja mu juće stojim spred avliju kad ulazi đuvegija, selamim ga, ič ne divani, saga' glavu, belćim se dobromu ne nada.
- A što bi drugo, hajvan, tvrda je vjera da aga mora prvi nevjesti, dobro je živu glavu iznio.
- Vala sam ga i ja vidio na ćengelama, kad li izađe u zemana s osmjehom na licu, ćujem oprosti' mu aga al da odvoji još treć'nu.
- A ne valja mu to moj Ibrašine, što će ba ako se proćuje?
- Aratos ga bilo, stari ti je kumazin naš aga, gleda za njim, hesapi, a brk mu se smiješi ka' da je muštuluk dao, otkako ga đutur steg'o ni ne može ko kad je mlad bio, međer bi mu i pasalo.
Poslednji dobronamerni pokušaj plaćanja računa koji premašuje finansijske mogućnosti i kreditnu sposobnost.
- Dakle, da vidimo, vaš račun je sto šezdeset osam hiljada petsto osamdeset dinara. Bez bakšiša.
- Kako bre srbine, tol`ko?
- Pa, ne znam kako da vam kažem, ali pre nego što ste pali pod sto, naručili ste i treću turu viskija za celu kafanu.
- Uh, majku mu. Ček da vidim, kol`ko imam... mmmmm, da, mislim da imamo problem. Primate li možda bubrege?
- Naravno, sad ću da pozovem hirurga. Kizo, imamo jednog duhovitog, vodi ga pozadi da mu izbiješ burege. Uzmi i par zuba za bakšiš.*
- Dakle, ovaj model sa punom opremom i ful kaskom bi vas sa akcijskim popustom koštao 36.800 evra. Može i na rate ili preko web kredita.
- Eh, malo sam kratak, a kredit već plaćam za stan, nego, primate li bubreg?
- Mi ne, ali ako odete u naše predstavništvo u Prištini, mogu da vam završe.
