Nazvati stvari pravim imenom, građansko vaspitanje stajl. Neprejebiva kulturica ako nameravate nekoga ili nešto da spustite tamo 'de mu je stvarno mesto a da svoj jezik pritom ne inficirate standardnim fristajlom psovki i uvreda iz vokabulara serbskog (pička, govno, kurac, sisa). Ono, jeste da pominjanje ženskog roditelja u konotaciji sa vašim polnim organom teško da će ikada biti skinuto sa pijedestala Spustova&Uvreda Naroda Nebeskog (M.Vujaklija, Matica Srpska, 324 str., tvrd povez), ali ponekad, i to samo ponekad, nije naodmet biti fin.
Elem, konstrukciju iz naslova možete i trebate koristiti u svim onim prilikama i situacijama pri kojima se neko ili nešto oko vas "pokaže ispod nominalnih očekivanja"...ili što bi naš narod rek'o - usere motku.
Naš narod baš zanimljivo priča, zar ne?
- 'Ajde, bre, jesi ga ugur'o već više jednom???
- Kako, bre, jesam ga ugur'o?! Pa, jebem te već pola sata!!
- Pu, sve ti jebem, koji si ti bedan izgovor za muškarca, pih!
- Koga jebem i svaki izgovor je zlata vredan, hehe...---------------------
- Tebra, kakav ti je to bedan izgovor za šulju, majke ti?
- Šo, ša joj fali?
- Pa, fazon, od azbesta je, vidi dlanove na šta ti liče...
- Ma opušteno, brat, razgaziću je.--------------------
- Gospođo, je l' tu Ivana? Moram da razgovaram sa njom...
- Ne znam odista odakle ti obraza da se pojavljuješ ovde, Kristijane...naročito nakon što si prevario moju ćerku sa nekom tamo fufom! Ti si bedan izgovor i za muža, i za zeta, da znaš!
- Uz dužno poštovanje, gospođo - vi ste bedan izgovor za Emiliju Popadić, tako da sagneš mi se...IVANAAAA!!! SILAZI DOLAZI DA SE JA NE BIH POPEO GORE, ŠČULA?!?!-------------------
- E, poštovanje, teta Snežo, 'el tu Dalibor?
- Nije, Miloše, sine, ode upravo na trening, ne znam kako ste se mimoišli...Je l' trebaš neku knjigu, loptu...?
- Ma, jok, nema veze...Uuuu, šta to lepo miriše iz vaše kujne, hehe?
- Pravim gibanicu za kad se Dalibor vrati, hehe, al' nije još gotova...možeš da svratiš posle da probaš, ako hoćeš...
- Neka, nema veze...mada je gibanica moje mame bedan izgovor za gibanicu u odnosu na vašu, realno, hehe...
- Hm, mislim da se ovde ne radi o mojoj gibanici, je l' tako, Miloše?
- Paaaa...
- Čuo si da sam već davala pičke nekim Daliborovim drugovima pa bi i ti parče, je l' tako?
- Paaa, ovaj...
- 'Ajde ulazi, mali, zagorećemo i ja i gibanica ovde na vratima a onda nikom ništa, je l' tako?
Izraz koji usmerava neku buduću radnju u najbrži mogući pravac i smer delovanja kako bi se ista odigrala veoma brzo.
Vodi poreklo od Josipa broza Tita - JBT, koji je bio poznat po tome što je jako voleo da mu se titraju jajca.
A i titrana su mu, jer je uspeo da pokaže na primeru raznih pojedinaca kako završavaju oni koji mu ne titraju.
A kako ga je narod voleo mlogo nadavao mu je razna imena od milošte: Tita, Tile, pa i Tili, pa se odatle i kumuje izrazu koji je kasnije prenet i na dalje generacije.
1960. Brioni. JBT leži na grudima mladih pionirki dok mu iza leđa stoje Bijedić, Dolanc i Đilas. Uto će Tili: "Dećki, bum li ste bejali hoteli da mi jaja budu u stilu imena ovog toponima, majku vam Božju!"
Ova trojica se samo pogledaju, a Bijedić reče: "U šupak, ba ljudi, moramo mu ih brijat!"..."Da, da, Brioni" - prekinuše ga ona dvojica. Onda dodade Dolanc: "Kot je bilo pred kratkim, Krcun njegovo jih obrijal, in to mesto je bil imenovan Brioni". "A do mojega", reče Đilas...Dok se oni tako dogavaruhu, Tili dreknu od nestrpljenja: "Dećki, vi za Tili bum sve učinili, za Tili...čas, čas!" namignu ispod oka, pa opet dreknu: "Dolazite ovamo bagro komunistička i brijte mi jaja!"
------------------------------------------------
2845. godina, Kupratin, planeta u sazvežđu orla, intiman razgovor između dva vojnika istraživačkog broda Mundik, ženskog Leposave i muškog Ležimira, mada više ovaj prvi ženski vojnik priča: "Da si došao ovamo, da očistiš ovaj svinjobotac od sobebota, da ti ne bi sad jebala epruvetu iz koje si izašao, dokle ja da čistim, jebem mu DNK, ajde za tili čas!" Ležimiru, na ove reči proradiše prastari geni njegovih predaka koji su verno klečali pred izvesnim čovekom i on uplašen morade da ode da počisti sobubota.
Tanka korica kajmaka na posnom mleku, koja lako puca kada je najnežnije dirneš.
Banalan primer:
Radnja se dešava u autobusu GSP.
Osoba A: Gospodine, molim Vas pomerite se da siđem.
Osoba B: Polako, gospođo, ne morate toliko da se gurate.
Osoba A: Ne guram se, nego ne mogu da prođem od ovog što je ovde stao.
Osoba C: Šta bre, ne možeš od mene, šta ti ja smetam koji kurac, vidiš kol’ko ima mesta.
Osoba A: Kako ima mesta kad si se nabio na sred prolaza, majmune jedan.
Osoba C: Ko je bre majmun, stoko jedna. Tata ti je majmun!
Osoba A: Sram te bilo, kako se to ponašaš. Idi tamo odakle si do’šo, pa se tamo tako ponašaj, znaš. Ne smeš kući da pisneš, pa se dereš na pošten svet u autobusu. Onda se obrati ponovo osobi B: A ti se skloni sa tih vrata mamalaze jedan, šta se smeješ tu k’o kreten.
Osoba B: Nemoj da ti mamlaz jebe malo mater, kravo jedna debela.
Osoba A: Ma jedi govna i skloni se da siđem dole (kao da se silazi gore) debilu jedan.
Osoba B: Slušaj ti, sreća tvoja što si žensko, inače bi te ja naučio pameti, krmačo jedna.
Osoba D: Daj bre, šta si napao ženu, pomeri se da siđemo.
Osoba B: Šta bre ti ‘oćeš pederu, jel’ tebe neko nešto pit’o?
Osoba D: Ej, pazi šta govoriš, nisam ti ja za zajebanciju. Nemo’ te sad polomim ovde.
Više nije ni bitno koja osoba:
- Koga ti da polomiš? Pogledaj se u ogledalo, some.
- Ma jebaću ti mamicu, samo nastavi da sereš.
- ‘ajd’ izađi ako smeš, seljačino jedna neotesana, ‘ajde izađi.
- Nije moja stanica, što bi’ izlazio. Neću bre prljam ruke s’ takvima ko ti.
- Skloni se da siđem, zatvoriće se vrata.
- Siđi već jednom i idi u pizdu materinu.
Osoba A konačno silazi krajnjim naporom se gurajući kroz gužvu i dok se vrata zatvaraju, ona dobacuje poslednju strelicu mašući preteći pesnicom sva razdrljena od guranja:
- Đubre jedno. Majci svojoj tako kaži. Dabog da ti...
Ostatak rečenice se na čuje jer se vrata zatvaraju i autobus odlazi dalje.
A moglo je i ovako:
- Gospodine, molim Vas samo malo se pomerite da prođem.
- Izvolite.
- Hvala!
tj. ćale poreklom iz Hercegovine. Visoko tamnoputo biće, neshvatljivo za ostatak sveta, pogotovood strane svoje "đece".
u marketu
komšija: dobar dan komšija
ćale: (jebem ti i mater i oca) zdravo, zdravo...
komšija: Vaš sin je sinoć bio kod nas, tj kod moje kćerke.
ćale:(jedi govna) pa...?
komšija: ba uhvatio sam ih u prilično "intimnoj" situaciji
ćale: (ne seri!) pa dobro....vole se đeca.
komšija: o tome se i radi, molio bih vas da razgovarate sa njim....da se to ne ponovi
ćale: (oće, oće)...nema problema....kući
ćale: odi SINČINO moja, odi ta te tvoj tajo zagrli...
sin: (šta koj kurac)
ćale: čuo sam da si bio "onako" sa onom Paunovića malom
sin: (sad sam najebo)
ćale: i ako si, sav si na mene, i na svog đeda Ljubomira, i prađeda Đorđa, i čukunđeda Jovana.....(i jos 10 generacija unazad)....osvetlao si nam obraz. To pokazuje da časna pravdoljubiva krv 'ercegovačka teče tvojim venama....
sin: što pravdoljubiva?
ćale: e moj sinko, kad je moj đed, a tvoj praćed Đorđe doselio ovamo, ona paščad, naše sadašnje komšije, su za njega govorili da je divljak a za nas nazivali gorštacima i na jo mnogo načina vređali naše časno 'ajdučko ime (prezime).
sin: oksutradan u marketu
komšija: O dobar dan prijatelju
ćale: (koga si nazvao prijatelju pizda ti materina): da, da dobar dan...
komšija: i prijatelju, kaće svadba?
ćale:(mater ti bezobraznu): kakva svadba?
komšija: ćerka mi je trudna....kod kuće
ćale: BARABO, KONJINO, MAGARČINO.....
sin: (koj ti je sad ) A?
ćale: pizda ti materina.....ništa nisi na nas....sve si povuko na tvoje ujake.....KRETENČINO........ona KURVETINA je trudna.....pa de baš sa njima da se orodim........
Primitivan način da se od ionako izmrcvarenog I umornog mladoženje izvuče još koji evro/dinar/marka/franka/dolar-štagod. Lova je lova.
Još ako mlada ima braću koji su blizanci, tu je tek najebo, ne pomaže mu ni MMF.
“Običaj” je da novac ide braći kad se mlada proda, a mali balavci će uvek, ali uvek kenjati kako si dao malo, pa daj zete otvori se, pa nije moja sestra bilo koja pogledaj je vodu iz usta da joj piješ.
Iako je preko nje prešao ceo F.K. Vojvodina, sad nema nazad.
-Ooooo zete de si ba to pošo,hehehe.
-Došo sam distovarim one cigle , pa da kupim tvoju sestru zato sam došo, ajde puštaj.
-A ne može to tako ko što ti misliš bajo moj, lova na sunce, solarno!
-Dobro evo, jel dosta jedna crvena za čokoladu, cenim nemaš više od 10 godina?
-Pa nisi moju sestru našao ispod plavog mosta pa tako da plaćaš ne ide. Ajde ajde,još.
-Bolje da sam kurac u košnicu stavio nego što se jebavam sa tobom.Dobro evo 50 evra, vadi sestru pa da pravimo bahanalije.
-PF! 50 EVRA! LJUDI JEL ČUJETE VI OVO?! Ajde matori potrudi se moram kupim nov ajfon, više to malo.
-Šta da kupiš?
-Ajfon, jebo ga ti. 400 evra minimum na sunce. A pare , a sestra, molim lepo.:okreće se kamermanu: -Gasi kameru.
-Ali.
-GASI KAMERU da ti je ne bi u dupe nabio! A ti mali dođi vamo iza kuće, da se dogovorimo,hehe.:vata ga za kragnu, I diže ga u visini glave:
-Slušaj izrode jedan, sad ćemo da idemo gore I imaš da pristaneš na cifru koju ja odredim, inače ću da ti prvom prilikom ispod šatora nabijem pivsku flašu u bulju, Vendi ima da ti zavidi, imam FI čmara da ti raširim nikad više zatvor nećeš imati, ŠČUO!
-J…j.j..jesam.
-A sad ajmo gore.-I kažeš dovoljno 50 evra za seju, a?
-Prodato.
Sedi minut jedan, samo da ti ispričam priču.
: Bilo je to 1947. dve godine nakon svršetka drugoga svetskoga rata, najstrašnijega rata u istoriji roda ljudskoga, uputili se tako Milun, Armen, Nikola, Sava, Davor i ja put skandinavije. To je tad bilo razvijeno do bola, i tako nas šestorica odlučili da obiđemo malo Švedsku, Dansku, Farska Ostrva, i ostale rabote. Nakon par dana pakovanja, odlučimo se da krenemo vozom koji je kretao u 9.00 na peronu 3. Mi svi imali po 26 godina, osim Nikole koji je bio ponavljač, a potom je i obnavlja godinu na faksu, ali jebiga to je već poduža i tužna životna priča, prvo je sa 12 godina izgubio roditelje, a onda sa 20 i mlađu sestru, tuga je to, ali elem on je imao 28 godina. Našli se mi tako na stanici oko 8.20, ali naravni tu je uvek ludi Sava koji se noć pred put klasika olešio od alkohola. Ti znaš i sam da tad nisu postojali ovi vaši mobelni telefoni, nisu čak bili ni ovi za po kući kod svakoga, već samo kod bolje držećih porodica. Kako sad doći do Save i reći mu da ima da zakasni na voz. I tu se Davor seti, da pošto je Sava živeo u komšiluku, da da razglas na onom megafonu. Zamolismo mi tako onog konduktera da nam pozajmi taj megafon, kondukter bio ljudina od čoveka, kad je čuo situaciju samo se osmehnuo i dao nam taj magafon. Milun je bio najgrlatiji od nas te se on dovatio megafona i viknuo :" SAVO JEBEMLI TI RAKIJU TU TVOJU BUDI SE ODMA OBLAČI SE I DOLAZI ILI MI ODOSMO BEZ TEBE!!!". Sava se pojavio bukvalno 10ak minuta kasnije, negde oko 8.46, i tu se mi uputismo put voza, ali naravno Armen je zaboravio pasoš, i ostalu dokumentaciju, to nebi bilo problematično, da Armin ne živi u Sjenici, i da nije ostavio pasoš i dokumentacije tamo, jer je on uglavnom samo leti dolazio kod nas u Beograd, a svi smo već pozaboravljali da je ovaj put bio isplaniran onako potpuno na usput, što bi se reklo. Mi šta će mo, batalimo put, kad progovara Armin :" A ba, što ne bismo išli mojim kolima, jarani? Vi i sami znate da sam ja od onog Švabe dobio ono neko kamionče, već sam ga prefarbao, sad je onako lijep i plav." Složismo se mi tako da krenemo Arminovim "plavim kamijončetom", stigosmo nakon 33 sati vožnje ,te zbog toga što smo morali prvo da odemo da Armin pokupi svoje stvari, te zbog silne gužve, jer znaš kako, rat faktički tek gotov, sve još razrušeno, radi se, ali to ide veoma sporo. Stigli smo u Helsinki u Finsku dvajesipetog jula tačno u 13 časova. Ala je tamo bila zima. Ponavljam još jednom dvajespetijuli a tamo ni manje ni više nego 11 stepeni celzijusa. Mi mladi i glupi, iako smo znali da idemu da obilazimo Skandinaviju, najdeblje što smo poneli bile su neke farmerke, i neki tanani polo džemperići. Šta ćemo sad? I mi lepo prvo, pa muško odemo i nakupujemo po par pantaloni, džempera i jakni, dodamo po kapu, par rukavica, i šal koji smo uzeli samo ja i Nikola. Helsinki je lep grad, samo smo se mi tolko smrzli, da ga se da te ne lažem baš i ne sećam najbolje. Kroz ostatak finske smo protutnjili što bi vi mladi rekli. Stigosmo u Dansku, a u danskoj malo toplije tj. tog 27.7. u 11.00 bilo je sećam se tačno 18 stepeni celzijusovih. Danska je već lepa zemlja, Finska je uvek smatrana mešavinom Skandinavskih naroda (Germana, Nordijaca, Vikinga) i neke podvrste Rusa (Slovena) te im je i mentalitet neka mešavina našeg i tog prefiganog Skandinavskog. U Danskoj već ne, oni su već 100% Skandinavci, tu nema priče.
EDIT: Nastaviće se
*zzzZZZZZzzZZZZzzzZZZZzzZZzZz
izgovor za nerad, lijenost, nehigijenu, nezainteresiranost, pogan, nezaposlenost
često možemo dobit socijalnu pomoć preko csr jer smo "invalid"
A: Ovaj lik što živi u ovoj kući preko puta pravo čudan. Ne izlazi iz kuće 10 godina, pljuni me u usta ako sam ga vidio bar jednom da je prošao ovom ulicom. Šta li radi, Boga pitaj. Od čega li živi? Bukvalno ne radi ništa.
B: Pa jesi li ga pitao? Možda ima neku bolest? Imali smo mi takvog lika dolje u Sandžaku, nije izlazio, bojao se ljudi, po čitav dan samo gleda TV i igra igrice na računaru, a 30 mu godina već. Mislio neko mu sihre poturio. Na kraju se ispostavilo lik ima šizofreniju, paranoju, anksioznost. Kaže u njega su to pasivni simptomi šizofrenije: alogija - siromaštvo govora, avolicija - nedostatak volje i apatija, anhedonija - nesposobnost uživanja, asocijalnost - nedostatak volje za ljudskim odnosima, socijalna povučenost, nebriga za sebe i higijenu, nezaposlenost.
A: Nezaposlenost i pogan simptomi bolesti? Ma daj ba, i ja imam bijedu kao simptom mog nerada. To treba istjerat iz kuće, natjerat da radi, naučit kulturi i ponašanju. U Titino doba ta šizofrenija nije ni postojala. Kako bi njega Titina milicija otjerala na pusti otok da je bio u Jugoslaviji. Simptom bezobrazluka i nekulture! U mene dječak od 7 godina već vozi traktor, radnik i po.
...9389. godina, negde na teritoriji antičke Donje Mezije... nekadašnji rimski grad Justiniana Prima... noć pred sahranu... ritual čuvanja pokojnika...
Rajko: Kad već pominjete Srbe, da li možda znate nešto više o njima? Da li ste znali da je ovaj običaj čuvanja pokojnika ostao baš od njih?
Ištvan: (šapatom) Sad kad opet krene sa nekom filozofijom, njemu definitivno treba oduzeti vremenski modulator.
Mate: (šapatom) Ili mu zbraniti onaj ćaj od Prunus domestice, što ga on nazivaše rakijom... hahaha?
Behrami: Stari ti bi mogao da odmoriš malo!
Mate: Ti Srbi, jel' to beše neko izumrlo pleme, nešto kao Huni, Avari, Vandali?
Rajko: Vidim da niste baš upoznati... a i ti mili moj Mate što tako iza leđa spomenu rakiju... da znaš samo, i ona vam je od njih... a pošto je duga noć pred nama iskoristiću priliku da nešto prvi put kažem o sebi... ne samo o sebi, nego i o vama.
Behrami: Kakve sad to veze ima sa Srbima?
Rajko: Ima i te kako. Sećam se priče đeda...
...
Pre tačno osam hiljada godina moj pra-pra kurajber Miloje Serbski, konjanik oklopnik krenu baš iz ovog mesta... :Huuuu: (uzdah i suza na lice staračko)... krenu sa svojom vojskom na Dardanijsko polje u boj, kasnije se to zvalo Kosovo... Behrami je verovatno čuo i njegovi su iz tog kraja.
Behrami: Jeste, čuo sam... i to da su Srbi na tom polju doživeli strašan poraz i od onda im se briše svaki trag.
Rajko: Daleko da je tako moj Behrami. Mi smo nakon toga na ovim prostorima, obitavali još oko 2000 godina, nas je samo istorija zatrla i sve ovo se ni bi sada ponovo nazivalo rimskim nazivima, već srpskim... i ovaj jezik što govorimo nije nikakav Balkanski no nekadašnji Srpski.
Ištvan: Oćeš da kažeš da si i ti od Srba?
Rajko: Naravno. Ali to sad i nije više bitno. Da nastavim...
Mate: Samo ne moraš toliko detaljno, krati slobodno! I isprićavam se meni je deda prića, da se ovaj Balkanski jezik nekada zvao Hrvatski a ne Srpski.
Rajko: Znam da nikada nisi voleo moje priče, skratiću koliko god mogu! A te izumrle Hrvate što pominješ... samo da znaš da su ti i oni bili nekada Srbi.
Mate: Nije točno! Hrvati su bili naslednici Ilira a ti Srbi neka Slovenska pljačkaška banda.
Ištvan: Daj pusti čoveka neka priča! Kao da je bitno ko su sad Hrvati.
...
Rajko: I desi se tada velika bitka, bi baš na Vidovdan... divlji udariše na pitome... Islam na Hrišćanstvo... Azija na Evropu, a samo Srbi kao okosnica... I junački se borismo protiv brojčano nadmoćnijeg neprijatelja, borismo i izgibosmo, ne svi ali podosta, 60 000 muškog življa, porobiše nam zemlju... pa jebaše i oca i majku 500 godina potom...
Tamo ti negde u 19. veku konačno zbacismo okove turske i krenusmo da jačamo kad eto ti nevolje opet, udariše Germanska plemena... u dva navrata i to žestoko. Ginusno i tada, al' preživesno opet... pa napravismo pakt sa tim Hrvatima, što spomenu Mate i s još nekima.
Kratko potraja, kol'ko zbog međusobnih čarki, tol'ko i zbog snage koju imadosmo tada, te opasnosti po velike sile.
...
Puče fudbal raziđe se društvo... okriviše Srbe za pocepanu loptu!
Svetski ''čuvari mira'' poslaše nam anđela, ''milosrdnog''. Nova stradanja. Mi Srbi rešismo da menjamo nešto tada, da se složimo i okrenemo novi list!
Ištvan: Ko bi rekao?
Rajko: Ma šalim se samo... hahaha! Priča postaje previše sumorna pa da osvežim malo. :Sine aj nalij još po jednu!:
Mate: Ajde sipaj i meni!
Rajko: Posle tog anđela, bili smo sluge, robovi... dođosmo do zaključka da je bolje biti rob nego Srbin, biti miran, tih, ljubiti dupe drugima i živeti a ne stradati, u stvari samo životariti.
... Napravismo kobnu grešku, polako, polako... bivasno sve manji i manji... mešasmo se sa drugima, nekada nedostojnima i nekadašnjim neprijateljima. Oni viđeniji se razbežaše i razastrše po svetu kao Cigani. Nametnuše nam nove jezike i imena, novu ''kulturu'', izgubismo sve... Državu, naciju, tradiciju... postadosmo čerga, a čergu vetar odnese...
... starac ponovo zadrhta i krenu da jeca, spomenu pokojnika ponovo, pa šakama prekri lice... i ostali se zamisliše i zaćutaše... Mate zagrli Ištvana pa spomenu i sopstvenu tužnu sudbinu i gubitak identiteta, reče: Mislio sam da ovo nikada neću reći... ali... bolje je biti Srbin nego rob!
definicija pisana za takmičenje Bolje rob nego...
Kad kladioničara žiga pred kraj sezone većine najpoznatijih fudbalskih liga u Evropi, koje se uglavnom završavaju pred početak leta.
"Sunce žeže, za parama je ljut.
Svaki kladioničar stoji za Flitvud.
Tiket jedan klonuo je Sedan –
na toj Soči oće da s’ oči.
Aj, na toj Susa oće da s’ usa.Iz daleka strašan oblak Beri
Tiket ga moli da tako ne žuri:
Stan’, oblače, Noc mi kaunti
da se život u meni Porcmauti.
Aj, da se život u meni Porcmauti.Stani, Tikete, pričekaj me bolan.
Pun sam Eda, dalje ići moram.
Kad se vratim, pomoću ti duši.
Tiket ode, dobitak se osuši.
Aj, Tiket ode, dobitak se osuši."
Upadljiv trenutak tišine često propraćen uzvikom ''au brate'' ili ''au, jebote'' izgovorenim u sebi, izazvan spoznajom razmera opšteg raspada i idiotluka u okolini.
1) Mlađani komšija, samoproklamovani navijač i veliki patriota prepričava nemili doživljaj sa časa istorije, pa kaže:,, Reci brate šta mi se desilo, ono, da ostaneš bez teksta, znači, istoričar majmunčina mi dao keca, znači zovem Šoneta i ekipu da mu namestimo neku sačekušu, lik se nešto gadno istripovo, pito me ko su Solunci, ja lepo reko oni iz Soluna, a on kazo da smo na času istorije i da probam opet ša znam o Solunu. Ja kontam oće lepo izražavanje ovo-ono, pa reko to su ljudi koji su se rodili i žive u Solunu, tamo u Grčkoj. I on me istera napolje. Izvali debila retardiranog, pa šo me on pita iz geografije kad smo na istoriji...'' Ja: ... (muk)... (u sebi- auuu, jbt!)
2) Asistent ocenjuje seminarske radove studentima četvrte godine i kaže: ,,Bravo, zaslužila si maksimalne poene, rad ti je bio vrlo pismen...'' ja:...(muk prvih par momenata uz propraćeno au, brate koji kriterijum, i državni fakulteti otidoše u krc!), a onda : ,, hvala, doviđenja.''
3) Razgovor između profesora i studenata na predavanju iz pedagogije vezan za naša prva iskustva sa školom.
Studentkinja priča : Moja prva učiteljica je bila jedna divna žena, jako ljubazna, nasmejana, organizovana, bilo mi je bap lepo na njenim časovima, šteta što je nakon mog prvog razreda otišla u penziju, pa je onda došla jedna druga...''
Profesor: ,, Pa koliko si učila kod nje?
Studentkinja: ,,Prvi razred sam završila kod nje, pa je došla nova učiteljica''
Profesor: ,, Pa zašto je došla nova, kad je došla ta nova ?''
Studentkinja: ,, Pa zato što je učiteljica posle godinu dana otišla u penziju, u drugom razredu nam je došla druga učiteljica.''
Profesor: ,, Pa ne razumem zašto je došla ta druga...?''
Cela grupa:...(muk)...
Dokaz da su globalizacija i tranzicija ušle u sve pore života.
Sahrana, 1924. godine:
Konjska zaprega vuče sanduk, mir i tišinu kvare jedino konjske potkovice koje udaraju u kaldrmu. Stari sveštenik počinje jekteniju, ljudi plaču, postave se 3 do 5 sofre i to je to.Sahrana, 2011. godine:
Kombi marke Mercedes-Benz 220 cdi vozi pokojnika. Iz kombija dotične marke se čuje pesma, jebi ga vozaču niko nije umro. Mladi pop koji fura jašarku i izgužvanu mantiju pevuši "Ramo, Ramo" dok se rodbina i prijatelji opraštaju od pokojnika. Dok su iz kapele iznosili sanduk, jedan od nosača je mobilnim telefonom ugovorio biznis, da mu veterinar očisti vepra (da ga uštroji ili ti izvadi muda) jer ako to ne uradi kad vepru padne svinja na pamet razjebe mu celo dvorište. Posle sahrane se ide u obližnji restoran gde se servira kompletan meni sa Nove Godine, izuzev pihtija. Često se desi da neko od rodbine ili prijatelja posle cele ove ceremonije sa oduševljenjem kaže "Što smo se dobro proveli na sahranu!"E ni sahrane nisu k`o što su nekada bile!
Jednačina sa jednom nepoznatom sa kojom zaljubljeni par i budući mladenci izglasavaju budžet za predstojeći najradosniji događaj u svih Srba. Algoritamska formula sa kojom bi i NASA-in lansirni panel u Hjustonu imao poteškoća...ali ne i pronicljivi roditelji trudnih mladenaca. I bakuta, naravno. Ustvari, od mladinih i mladoženjinih roditelja umnogome i zavisi da li će finansijska konstrukcija predstojećeg hepeninga izdržati teret ambicije i sujete koji joj je nametnut ili će se pod istim urušiti k'o onomad one dve straćare u Njujorku, pa za malo dana jopet.
Međutim, ako ste pod ovim prethodnim zamislili da su entiteti roditelja ti koji su odgovorni displjunu pare za čitavu operaciju zvanu “Svadba našeg Nikole/naše Ivane sa tamo nekom/nekim” – bojim se da su ta lepa vremena u nas Srba odavno prošla. Uhvatila, bre, kriza pa nikako da pusti (bismo mi nju al’ neće ona nas), zavladala insuficijencija na svim poljima, više ni kredit nije tako lako dobiti, gledaju ljudi kako će kraj sa krajem da sastave a ne sto sa stolom…uglavnom – kome je još do svadbe na ovu nemaštinu? Ali, eto, desilo se, deca se volu i to (snajka je u trećem mesecu;prim.prev.), pa je red da tu euforiju i ozvaniče pred zakonom, prijateljima i ljudima koje do tada nikada u životu nisu videli. Doduše, da je do nas dece, mi bismo verovatno napravili neku žurku za nas mlađe drugove & drugarice, ono, ništa fensi, neki ok prostor, lajv zika, previše alkohola i nešto za zobanje s nogu, pa ujutru na Kališ i gledanje izlaska Sunca uz burek od “Trpkovića” i jogurt iz čaše. Ili tako nekako. Avaj, ali, to su samo pusti i neostvarivi snovi poslednjih generacija stare Jugoslavije jerbo se danas svadbe redom prave zbog rodbine i tih gorepomenutih ljudi koje do tada nikada u životu nismo registrovali…što najčešće ume da bude jedno te isto, al’ ajde.
Bilo kako bilo, uz narečene elemente finansijske skljokanosti i dijametralno suprotnog broja gostiju na predstojećem radosnom događaju (čiji smo većinski profil svakako utvrdili u prethodnom pasusu), u čitavu stvar treba uračunati i poslovičnu predusretljivost nasumičnog ugostitelja po izboru a za čiji se šator budući bračni par opredelio da bude poprište centralnog slavlja (ždranje, oblokavanje, drpanje, trpanje i slične aktivnosti). Jer on je human čova koji veruje u pravu ljubav i vazda želi da joj izađe u susret…iako ta ista najčešće nema para da mu unapred plati za svoju kmetovsku promociju, jelte. “Platite posle svadbe” parola je kojom se vodi samo ne on već i gomila savremenih pružaoca svadbarsko-propratnih usluga a motivisana takođe savremenim običajem uručivanja koverti mladencima ‘mesto prevaziđenih i najčešće tripliranih escajga, tanjira, svećnjaka, miksera, sokovnika, pegli, usisivača, palmi, “umetničkih” slika, otirača, bade mantila, peškira, zidnih satova, bugarskog zlata i inih poklonoidnih kategorija iz doba mezozoika. To praktično znači da su u savremenom poimanju stvari svatovi nedvosmisleno ti koji će u najčešćem broju slučajeva iz ličnog džepa platiti za boravak i provod na manifestaciji na koju su pozvani svečanom crnom pozivnicom sa roze mašnom...koju su, ispostaviće se, opet oni sami sponzorisali. Kovertom.
Da, koverta. To zapljuvano parče papira koje u sebi krije još papira, samo od vrednosti. Ali koliko tačno vrednosti? E, tu dolazimo do jednačine iz naslova i više nego komplikovanog procesa prognoziranja sadržaja koverte svakog gosta ponaosob, u paru ili porodično, a kroz analizu njegovog porekla, karaktera, stanja zaposlenosti i rodbinske linije, preko marke kola koju vozi i destinacije na kojoj letuje/je zimovao, do toga kojim stilom se oblači, hrani i vara ženu sa neimenovanom studentkinjom 2. godine turskog jezika. Jer od toga zavisi hoće li naši Nikola i Ivana imati švecki sto ili 6-delni meni, hoće li torta biti od dva ili tri sprata, hoće li bend biti kršten ili nekršten i, konačno, hoće li prvi ples otplesati uz ono govno što istovremeno ispušta dim i mehuriće od sapunice ili će “FIRST” hi-fi linija žešće da baguje dok sa zvučnika bude zavijao “Moj svijet” od Sergeja Ćetkovića, jebem mu majku da mu jebem stvarno.
- A mehurići? Šta ćemo sa mehurićima?? Kako može prvi ples bez mehurića???
- Ćero, već sam ti rekla da su u familiji tvog oca sve stipsa do stipse, ne znam ni da l' će se pretrgnu i tu čokoladnu fontanu da plate a kamoli šta drugo...E, a da pozovem ja onu moju tetku-štali što živi u Sidneju, a?
- Bože, mama, pa ona ima 80 banki, gde bi u tim godinama zapucavala čak odatle?!
- Pa, možda i bi, šta znaš...al' barem mož' da pošalje nešto onih njihovih dolara, pa duzmemo one fine kifle 'mesto običnog leba...
Za većinu nemoguća misija, jer opšte je poznato da se iz zimskog sna međed probudi silno napumpan adrenalinom i nabujalog libida, toliko pun želje za zabavom i dobrim provodom da ga to obično drži do iduće jeseni. Priča se da su mnogi pokušali da smore međeda, brojni su tu avanturu i platili glavom ali legenda kaže da postoji samo jedan čovek kome je to i pošlo za rukom.
- OPAAA! Ustaj Brundo, dosta je bilo izležavanja, op, op... pu majku mu smršao sam samo sedamdeset kila ove hibernacije, moraću još malo da se utegnem za ovogodišnji festival lososa... mmm losos, daj da vidim ima li šta u špajzu, ako je opet upao zeka i sve pojeo jebaću ga u kržljavu borovnicu...
...
- E, dobro, sad kad smo prezalogajili malo da vidimo šta ima novo na tv-u... šta je ba ovo, što vatam samo pink? Čekaj, da nisam zaboravio da platim kablovsku za četiri meseca unapred... jebote pustio mi SBB samo pink za kaznu usta im se osušila. Dobro, bolje išta nego ništa, da vidimo... Amidži šou, ma nemoj da kenjaš da još puštaju to sranje?
- Meedo, Bruundo, ponaša se luudo...
- Boktejebo pa on još ganja ovaj debilizam, ovo je za oskar idiotluka, idem još nešto da pregrizem dok se neživljenik ne iživi.
...
- Mmm, ništa kao kiso kupus sa Blažovom ovčetinom, jebo mater svoju bosansku najbolje ovce u kraju ima al džaba kad moram svaki put da se rvem za nji'. Op, da vidimo šta je sad na programu...
- Meedo, Bruundo, ponaša se luudo...
- Ovo već postaje pomalo neukusno, država duradi nešto, pune fotelje blago retardiranih i baš niko da se oseti prozvan. Ma pušite ga više, daj da vidimo imal' kod Himze još bureka, recimo kilo i po da pazarim i možda po još tolko pite sa sirom ili višnjama.
...
- #krc# #mljac#... ma to je ono što ja ljudima pričam, burek je samo s mesom... #klik!#
- Meedo, Bruundo, ponaša se luudo...
- #mljac#... #žvak#... ... #krk#... ... ... idem nazad na spavanje.
Umetničko ime bosanske pevačice, misteriozne žene, koja je i dalje predmet rasprave naučnika sa balkanskog poluostrva i kolega sa Masačusetsa.
Pitanja je milion a odgovora, tek po neki.
Ko je ova romantična plavuša? Ime i prezime skroz nepoznato...
Iz kog dela Bosne? To se samo pretpostavlja... NASA tvrdi da je poreklom iz Dimenzije X...
Ko piše pesme? Pitaj kurac.
Da li je svesna? To ni EEG ne zna, uvek daje drugačije rezultate...
Meštani bosanskog gradića Visokog čuvaju vekovnu tajnu. Bliska rođaka sa Novelom i potomak faraona Hajrudinzsa XIII, prvog narko bosa u istoriji starog sveta. To svedoče i hijeroglifi. Pored njegovog imena prvi put se pojavljuju simboli za teške droge.
Jebe se sa Supermenom!
... u toku je emisija Kvadratura oktaedra...
Jelena Bačić Alimpić: Kakvi su ovo naslovi u novinama, pobogu Senny??? Ovo je smejanje.
Senny: A štaš ba, šejtan ih nosio. A jes ti prijatno ovde u studiju.
Jelena Bačić Alimpić: Kako možete biti tako hladnokrvni prema ovome? Čuj, Seks u Renou 4, Pra-pra-pra-deda ipak bio bivši legionar, Senny sunča ribicu na Kopu, Vitez Koja ubijen u Pukovac..., a ne, pogrešna strana.
Senny: Ljubomora. Ma, šta me briga, meni je super.
Jelena Bačić Alimpić: Ma da. Žena tolike harizme ne zaslužuje ovo zaista. Ccc.
Senny: Hihihi.
Jelena Bačić Alimpić: Ma mogu da vam puše kurac. Ali, zaista. Onaj hit Rastafarijanska je tuga pregolema ne silazi sa top lista mesecima. Prodaja suvog vrata sa vašim likom je ojačala ekonomiju na ovim prostorima. Ma, kad bolje razmislim, serem im se u usta. :okreće se publici: Izvinite ali moja čeljusna drobilica nije mogla da izdrži. Iju, šta mi bi?
Senny: Opušteno, samo opušteno. Rileks.
Jelena Bačić Alimpić: Cepaj ribo, pokaži ko je najbolji na estradi. Režija, pusti onu moju.
Senny: IDEMOOOOOOOOO... Boj, boj, boooj, ti si belaj boj...
Publika: SENNY MI TE VOLIMO! SENNY MI TE VOLIMO!
Jelena Bačić Alimpić: Toooooooooo mačkooooooo... jebote, kakva podrška. Dragi gledaoci, gori nebo zemllja se otvorila. U studiju je looodilo...... kisss za režiju, Dana --- poruka za Tamaru: ako si za ljubav u dvoje javi se na 064/2277XXX --- Senny, oprosti... Imaš li malo ljubavi za mene, stare vatre nisu zgasle... Klark K. :( ---
Moja baba: Ovo sve drogirano!
Udarci niži od Džeja. Ne, ne, niži od našeg standarda. Ma, niži čak i od plate baba sere na železničkoj stanici u Ljutovu.
Niski udarci su najteži kad ih dobiješ od rodbine. Rodbine koja živi u kući do tvoje, u spratnici, sa ogromnim dvorištem i pozamašnim primanjima, dok ti živiš u običnoj, prizemnoj kući, napravljenoj od sedamnaest vrsta materijala, od kojih je cigla najmanje zastupljena.
Od igle do lokomotive, ili u ovom slučaju, od jajeta do kuće.
-E, ćao, izvinite što zovem ovako kasno, trebaju nam dva jajeta za palačinke.
-Ma eto ti, uzmi, u redu je.
-Jao, hvala, drž’ puš’, ovo ono...
Posle tri dana dobiješ palačinke što su „pretekle“. Ah, pa dobro sad..-Mali! Imaš piva, nestalo nam?
-Ima samo dva što je keva za goste ostavila.
-Daj!
-Ali...
-Ma ionako ti neće nikakvi gosti doći.
...-Nabraćemo malo blitve iz vaše bašte, i uzeli smo malo zeleni, i ribizli, i...
-Da, da, još ja mislio opet komšijin gusak pravio sranje po baštama..-E, vi ono beše imate kiselog kupusa?
-Jes, stavljali ja i keva u džakove, jedva svezali..
-Super. Super! Uzeću hmm... pet glavica za sarmu.
-Pa... ok, a vi niste kupili u radnji kad nemate baštu?
-Nismo stigli.
-I to što kažeš, niko nije blesav da prošeta tri ulice.-E! Daj kosilicu! (sedamdesetak puta)
-Eto ti u šupi... pa sunce mu jebem, u bašti stoji montirano igralište za decu i bazen, vrede ko ova moja straćara, a ne kupe kosilicu za par iljada.
Dobiješ je nazad tapaciranu travuljinom, a nož otupeo i iskrivljen ko da su kosili armaturu i oras.-Mali, bicikl za...
-Šupa.
Prekide te u gledanju onog Save iz Kikinde i njegove rečenice „e neš kolega, mrš iz moje avlije!“ Eh...-Moram da vas zamolim da ne bacate djubar po bašti po danu, usmrdi nam se veš na štriku.
-Dobro, ja ću pod mesečinom da gazim golubija govna..-Pa ’di ćeš ti sotim autom sade?
-Idem na pecanje, baba...
-Ne mož! Treba njima, kažu da idu negde u Srem za vikend, a njev auto ne valja.
-Ko me pitao? I ja sad, s oproštenjem, da glodjem onu stvar?
-Ništa t’ja ne znam kazati, tako je rečeno.
(taraba, munja, kosturska glava, bomba, oblak, munja, bomba)-Eeehehe, he, nešto ja mislim, zafalilo nam hiljadu evra za kaparu za stan..
-Mhm...
-Pa rek’o, ako imate iz njegovog fonda za fakultet da uzajmite, do kraja meseca, bla, truć...
-Kevo, imam fond za fakultet?
-Ćut’ bitango! Nemaš. Više.ŽIRANT! Krv ti jebem! Nema dalje!
-Hihihi, uzeli mi i drugi stan, na kredit, dvades’ godina, a kuća nam pod hipotekom za onaj prvi.. pa ako bi mogli...vaša...kuća...hipoteka...
-Moja...kuća...se raspada...ležem pijan da bi lakše podneo ako mi padne plafon na glavu u snu.
-Ma to je privremeno..
-I ja sam privremeno pijan.
-Pa dobro, razmislite, mi ćemo sutra neke takse za to da uplatimo, pa će doći geometar, šuc muc...
-Mhm...-E, sutra u šest ujutro trebaš do opštine da potpišeš nekih pedesetak papira i izjava.
-Da, što se tiče toga, NE MOŽE! Nije vam baba rekla?!
-Ali već smo sve...
-Ne može.Niže od Džeja, rekoh...
Samostalni uslužni organ reda koji čine dvojica ili više kućnih prijatelja čija je intervencija neophodna za vreme iliti nakon piratskog partija.
Usluge:
- Sprečavanje povraćanja po prostoriji ili nekom od članova pira.
- Ukoliko je do pomenutog došlo - detaljno pranje i ribanje dotičnog.
- Pospremanje krša nastalog usled atmosfere tipa 'čaše lomim, ruke mi krvave'.
- Uteha - ukoliko je pijanac doživeo emocionalni krah 'oči mi suze, molim te, vrati se' - oduzimanje flaše i deportovanje do najbližeg komada nameštaja uz bratski zagrljaj i rolnu toalet papira.
- Izbacivanje nepoželjnih sa galije, kao i onih koji nadleću pesnicama spremnim za tuču metodom ''Marš napolje mamu ti jebem džibrosanu!"
- Odnošenje/odvoženje 'mladih moma' koje su presisale, do njihove pa i svoje kuće.
- Smeštanje organizatora pira u krevet nakon hladnog tuša i par servisnih šamara.
01:03h
Žnj: Teče vino crveno venama mojim svaka me čaša ljubi kao usne njene
Dz: Daj mi taj martini! (otima mu flašu)
Mrki: Alo slušaj ovamo - ne pravi frku da ne okrenem kog ne treba!
Esma: Daj vodku!
Buba: To je rum šunto!
Esma: Nema veze, daj!
Mrki: Prekini da mešaš više devojko, biće ti muka.
Esma: Nema veze nemam morsku bolest!
NLO: Zovi one šišmiše!
Mrki: Koje? A da ...
D-mol: Da MaLo PiJu S nAmA ...hik!
Mrki: A evo za par minuta.04:07h
Tu_ _tu_ _tu_
Cile: 'Alo? (otegnuto)
Mrki: E brate!
Cile: Šta je bilo?
Mrki: Cile brate...
Cile: ŠTA JE?!
Mrki: Dođi na žuraj brate.
Cile: 'Si ti normalan bre?
Mrki: Aha, dođi brate. I ...hik! Povedi Žiku brate.
Cile: Je l' ti znaš kol'ko je sati?
Mrki: Cile brate frka, mjuza hao(u)s brate!
Cile: Ajd' vidimo se.
Nakon 20 minuta stižu. Zatiču sledeće:Nekolicina praznih gajbi, iskapljene oborene flaše, čaše, opušci, dim.
Draper zavese svučen, pred Žikinim nogama gomila smrskanog stakla, upovraćane piksle, soba seća na smrdljivu pećinčinu ogrezlu u magli u kojoj se pari šumsko zverinje.
Levo polegali 'gusari' razbarušenih kosa i znojavih čela, polu-mokrih majica što im zasukane otkrivaju naduvene stomačiće.
Na jednoj od fotelja navaljena otvorena flaša iz koje u tankom mlazu curi vinjak nekom klipanu preko otvorenih usta.
Desno muško-ženski miks isprepletanih tela - pospalih, razume se, jedan preko drugog tako da se ne zna čije je koje.Žika: Žurka, a? Prejebao nas k'o Alija mladu Anđeliju!
(udara mu kokavac)
Cile: Pa kaže žurka... Opet da mu očistimo stan! Jebem li mu...
Žika: Ćut'! Ajd' sad suči rukave! I kreni blago meni. (za sebe) Kupi mi majko top!
Cile: Znaš, počeću da naplaćujem svoje usluge. U inostranstvu se to zove lepo rum-servis!
Žika: (Opet ga mlatne po temenu) Ajde ćuti! Ako se on toga doseti nećemo se moći otplatiti doživotno!
Uto se jedan podiže iz gomile i zavija: Nije mene du u u u u šo u bi l o lol lo, ubil o o vino rumen o o ...
Cile (Otima mu čašu, lakim pokretom. Miriše je): Nije vino rumeno, al' rum jeste!
Žika (prilazi, opet zakiti Cileta, a ovog pričvrlji i vrati ga na patos uz): More nije ni rum, ali ja ću! Ćut'!Cile: Ahaha a Gledaj ga ovaj! Ahahaha! (pokazuje prstom na pozinulog)
(Mrki je onaj klipan što mu se vinjak rastiče povrh usana)
Žika (prilazi i otvara mu kapke vrhovima prstiju): Ajde budi se uspavana lepotice! Došli prinčevi!
Izraz koji simboliše povlačenja u raspravi sa kompletnim idiotom.
B: Znaš li ti brate šta je seta?
D: Kako da ne znam!? Seta je onaj lik iz mog kraja što sad visi pred prodavnicom. Puko je svu lovu i sad radi kao noćni čuvar na nekoj farmi za 7000. Dobio je nadimak zato što nije znao da izgovori reč "supa" i onda su ga ovi kurajberi prozvali Seta. Nije loš ovako kao čovek, hoće da pomogne.
Sećam se, u ono davno vreme 90tih je držao nešto kao kafanu s`tim što to i nije bila ona prava kafana. To je bilo nešto kao lokal za lađenje muda. Za nas klince je to bila igraonica sa par onih seginih automata i bilijarskim stolom a matorcima mesto gde će sedeti na stepeništu ulaza i piti pivo iz gajbe. Oni su sedeli na ulazu lokala a mi smo bili na drugoj strani. Nismo se nešto ni mešali jedni drugima u teritoriju.
Sećam se, kod njega je sat vremena igranja mortal kombat-a bilo 50 para.
Jeste da je kombat bio mator nekoliki godina al adrenalin te je tukao kad pičiš protiv ostalih klinaca iz kraja.
Ono, ćapiš kevi 20 dinara iz novčanika i gas kod Sete.
Bili smo u stanju da igramo kombat ceo dan.
Još ako si imao šifre e tek onda si bio car.
Dosta nas je puta Seta i puštao da pičimo za džabaka.
Znao je smo se navukli i da nemamo love a da pičimo bilijar, nismo znali.
Ma legenda od čoveka!
E onda je došlo ono sranje sa bombardovanjem i Seta zatvorio bircuz.
Nije se znalo ko je više propatio.
Mi klinci, navučeni na kombat ili matorci sa stepeništa.
Mislim, prvi nolajferizam u životu nas je dobro navukao, nema šta a matorci su se morali vratiti nazad ispred prodavnice gde ih žene vide.B: Jesi li ti normalan? Ajde reci mi, JESI LI TI NORMALAN!?
D: Šo brate?
B: Pa ne mogu da verujem koliko si idiot!
D: Ne razumem
B: Kako da razumeš kad si kreten kojeg sam pitao obično glupo pitanje a on odgovorio sa pola sata dugim glupim odgovorom koji nema apsolutno nikakve veze sa bilo čime.
D: Pa pitao si me za Setu, zar ne?
B: Pa pitao sam te za setu kao reč šta znači genije a ti meni opiso celo svoje detinjstvo. Dobro je da mi nisi rekao do kojeg te je meseca keva dojila.
D: Pa rekao sam ti za Setu, šta tu nije jasno? Ne kontam te.
B: Ajdeeeee! Ajde... NIJE NI BITNO! Zaboravi i pitanje i celu ovu stvar i u tri kurca i ja i moje pitanje.
Pehirati. Svezati šuhru bi u nekom Bosanskom slengu znacilo izazvati neciji pogresan potez, neku nezgodu, izgovoriti neke rijeci ili uciniti nesto sto ce neku osobu moralno oboriti tako snazno da i one stvari, koje inace radi rutinski, izvede kao najveci amater.
E upravo je to moja supruga sinoc uradila Sammiru iz Dinama.
Ali vratimo se par sati prije tog dogadjaja. Ponosno sam izasao iz kladionice noseci "sigurno dobitni" listic. Prepoznao sam dobitnu konbinaciju, 5 parova koji ce mi sigurno donijeti novac da platim racun za struju koji je prosli mjesec malo jaci nego inace (zahladilo malo, pa se grijalica pali).
1 na Atl.Madrid, 1 na Lille, 1 na Villareal, 1x na Salzburg protiv Juventusa (poklon kladionice) i 1 na Dinamo protiv Brugge-a.
Pocinju tekme, sve se laganino odvija u prvom pravcu, cak i ovaj Salzburg koji je po meni bio najrizicniji potez (ali je dobra kvota) povede sa 1:0 protiv Juvea.
I tako laganino pratim Dinamo na TV-u, mrljave, vec me nerviraju, pate se protiv ekipe koja nije puno pokazala u prve dvije utakmice. Negdje na sredini drugog poluvremena kada je kcerkica zaspala, dodje i supruga, sa svojim cuvenim pitanjem "sta to gledas?", a ekran metar sa metar, zeleni pasnjak i 22 hajvana gone loptu. "Gledam ljubavi pornic, zar se lijepo ne vidi. Cuj sta gledam?". Prica od prilike ide dalje ovako:
Ona: "Sta se nerviras, pitanje je bilo retoricko."
Ja: "Ma ne nerviram se, ustvari nerviram. Stavio na kladionici da ce Dinamo dobiti i vidi kako se pate."
Ona: "Sto se kladis, kad ne znas."
Ja: "Eto ti mi reci. Nemoj me majke ti dodatno loziti. Dosta mi je ovih 11 morona."
... mucna tisina ... pljus penal za Dinamo, 10 minuta do kraja.
Ja: "Evo ga." ... igraci se natezu sa sudijom ... par minuta prekida ...
Ona: "Promasice."
Ja: "De ba koji ti je, sto ce promasiti. Lik dao 17 golova u ovoj sezoni, ovo je rutina. Ide lova."
Ona: "Pa vidi ga kako se usro od straha. Osim toga, kad si ti dobio na kladionici."
... Sammir se zatrca i slozi u stativu ...
Ja:" Pa hebem ga ja , da ge hebem, svezala si mu šuhru toliku da bi promasio da nije bilo nikoga na golu."
Ona: "hi hi hi hi ..."
Ja: "Gori sam ja hajvan koji sa zenom gledam utakmicu. Gledaj "Kucanice" na RTL-u, odoh u drugu sobu dogledati kraj."
.......
Đurđevdan. Dan na koji se u davna vremena iskupljala hajdučija po šumarcima i započinjala planove za dekapitaciju (lolololol) turskih zulumćara, seme im se zatrlo. Znala je to da bude parada pijanstva i kiča te su hajduci pokazivali veštine koje su stekli tokom zime, a znala je da padne i poneka masna priča o tome kako je oplođenja kćerka jataka ili nedobog jatačka gospođa.
Bajo Pivljanin - Zdravo pobratime Ivo!!!!
Ivo Senjanin - Nisam ti ja pobratim Bajo Pivaljanine, drešino stara!
Bajo Pivljanin - Nisam ja star međede! Šta bi onda reko za Starinu Novaka!
Stari Vujadin - Ja sam ovde najastariji!
Janković Stojan - Ti prdonja da šutiš!
Smiljanić Ilija - Sikter more bagro neotesana!!! Deder uspite po čašu rujnog vina što sam posudio od mog jataka, pa da nazdravimo!
Stari Vujadin - 'Naš šta Smiljaniću, za to "bagro neotesana" sam ja nekad nabijao na kolac!
Bajo Pivljanin - Ne srdi se Vujadine, pogače mu! Živio!!! Živeli!!!!Živeli!!!! :zagrmi se šumom:
U daljini među bukvama naziru se siluete par ljudi..
Ivo Senjanin - Na oružje Sebri!!!!
Stari Vujadin - Ne urlaj stoko uskočka! Nisam ja godine vojevao, palio i žario, pa da me, sad, pod stare dane nabiju na neomašćen kolac!
Smiljanić Ilija - Leba ti Vujadine, šta si navalio na te kočeve celi dan? Da nisi malo zastranio? A? Hahahahahahah....
Janković Stojan -Ilija, konju, 'vataj sablju i ne zajebavaj čo'eka!U međuvremenu....
Stanoje Glavaš - Stanite!!!! Meščini da vidim nekog tamo među onim drvećem!
Hajduk Veljko - De ba Stanoje, šta s' se istripov'o!? U šumi smo čoe'če! Đe god okreneš, drveće je!
Mali Radojica - Vidim i ja!
Zeka Buljubaša- Mali, čini ti se, nema tamo ništa!
Stanoje Glavaš - Da nam je sad Pera Tunguz i ono njegovo oko sokolovo?
Hajduk Veljko - De ljudi , polako ćemo, izvucite sablje! A ti Radojica što si se prep'o tolk'o? Đe su ti muda?
Zeka Buljubaša - hahahahahah...šta ti misliš? Što njega zovu mali, lololo?
Mali Radojica - Ne bih se smijao na tvom mjestu Zeko, pogotovo sa takvim prezimenom! Bulju baša hahaha...kao šupak razumeš...furundžija...
:Šljas, iza ušiju: - Ti 'š takvom junaku da je šupak sramoto jedna!
Mali Radojica - Šalio sam se Stanoje..:šmrc:Druga strana...
Ivo Senjanin - Ilija, jebo me sav svijet ako ono tamo nije Stanoje Glavaš!
Ilija Smiljanić - Misliš?
Janković Stojan - Vala, 'nolke glave nema u Turaka!
Stari Vujadin - OOOOOoooooooo....braćooooooooo!
Bajo Pivljanin- Vid' konja materet! Tišina!!!!
Stari Vujadin - E jebem ti kolje, otkad sam doš'o stalno me neko jebe! Dalje neće moći!!!! :zamanjuje sabljom na Baju:
Ivo Senjanin- Vujadine, brate, smiri se!!!!
Ilija Smiljanić - Zajebav'o se čovek!
Stojan - E jebem ti....jebem tiiii.....jebemti...
Bajo Pivljanin - Vujadine, malo zeze čoveče, vidiš da je Stojan ponovo zabagov'o. Znaš da ima disleksiju kad se uznemiri.
Stari Vujadin - E deco deco! Stojane jes' dobro....Na drugoj strani...
Hajduk Veljko - Ljudi ono su naši!!!
Mali Radojica - Eno ga deda Vujadin!!!!
Stanoje Glavaš - Tooooo braćoooo!!!!
Zeka Buljubaša - Opaaaaa.....ubi zakolji da Turčin ne postoji (ne Bošnjak prim.aut.)Ubrzo se zaori :ubi zakolji......:
Kad su skupili svi skontali su da nema dovoljno vina za sve, bio žešći smor.
Slava, omiljeno okupljanje u nas Srba. Jedino pozitivno po čemu smo jedinstveni u svetu. Na slavu ti dolaze samo najmiliji. Nećeš komšiju nadžaka zvati na slavu sigurno (osim ako sam ne dođe, ali ni tad ga nećeš oterati). Posle dobre slavske hrane uvek mora i dobro da se zalije. E baš to zalivanje i prelivanje domaćim vinom i rakijom je zapalo za oko jakim stranim vojnim-političkim silama (čitaj - Americi). Posle 9-10 bokala vina, i ljudi koji se prvi put u životu vide će se pobratimiti i zgotiviti, a kamoli kad ti na slavu dođe kum, brat, pašenog i sl. Planovi protiv njih koji mogu da se skuju u tom stanju gorepomenute sile sprečavaju tako što uvek uoči neke velike slave izmisle ili plasiraju neki događaj u svetu, ne bi li onako pjana Srbadija pričala o tome do jutra. Samim tim oni opstaju, jer znaju da samo mi (čitaj - nebeski narod) možemo da im se najebemo milosne majčice.
20.Janurar 2012 - Jovanjdan - Amerika izdaje naređenje da se evropskoj uniji dodeli nobelova nagrada za mir (ironija). I umesto da se raspravlja o tome što se narod mrzne na barikadama na Kosovu, vodi se druga priča.
R - I dobiše ova govna iz jevropske unije nagradu za mir, dete im jebem.
V - Ko dobio?!
R - Pa oni.
G - Koji?
R - Evropska unija bre.
H - Kad?
R - Malopre čitah u vestima.
J - Pa sunce im okupatorsko, sve bi ja to strelj'o.
V - Koja unija?!
R - Ne daj kumu više rakije, vidš da je ubeutio.
V - Ko ubeutio?!
R- Pa ti nesrećo
V - Koji Srećko?! (povraća) :buaaaaarrgrgrhrggrrh:
--------------------------------
6.maj - Đurđevdan - Pesma Evrovizije se približava...
M - Ako onaj muškarčić :hik: Šerifović ne pobedi, pa jajca ću :hik: da mu odsečem!
M - Ma to ti je golman Partizana, za pesmu ti pričam budalo pijana.
V - Ona je učestvovala pre 15 godina bre. :hik: Odma posle Bebi Dol. Sad je Željko :hik: Joksimović.
R - Uuuuu, za njege će da glasamo, spremajte telefone, i za 15-ak dana da pošaljemo 1000 poruka bre. :hik:
J - A da zapevamo mi našu evrovizijusku kako dolikuje?!
Svi zajedno - Laaaaanee mojee ovih daaaanaaaa....
-----------------------------------
21. Novembar - Aranđelovdan - Za mesec dana čuveni smak sveta, a i Skok Felixa Baumratabtatjashbdjha...R - Kako ćemo d'izginemo za 30 dana, k'o Mančester.
V - I ti veruješ u to.
R - Pa budalo, biće ti smak sveta!
V - Neće
R - 'oće
V - Neće
R - 'oće
V - 'oće!
R -Neće!
V - Neće.
R - 'oće.
V - A šta?
R - Crni kume, pa ti luđi od one budale što skoči s meseca, jebeš mi sve.
V - Ko skočio?! Ma to namešteno bre, nemoj da si luud!
R - Nije
V - Jeste
R - Nije!
V - Jeste!
.........--------------------------------
19. Decembar - Nikoljdan - 2 dana do smaka sveta, Amerika istrošila sve adute, nema više šta da nam uvali za Novu godinu, ali olakšava im stvar činjenica da za proslavu Nove godine većina Srba nije u stanju da govori a kamoli da kuje zaveru protiv dušmana. Apokalipsa i dalje glavna tema.
K - Daj da popijemo i ono drugu :hik: bure bre gazda, pa da odemo na onaj svet k'o ljudi.
G - Ma i to što:hik: kažeš, sad ću zovem komšiju da dođe sa kranom dan ga prebaci ovde u dnevnu, ioanko će se :hik: sruši kuća prekosutra.
J - E ja moram da idem, treba vozačku :hik: sutra da obnovim.
K - Koji će ti :hik: kurac vozačka, da nećeš po oblacima da voziš juga?! hihihiihihihihihihi
