Obavezna rabota. Posle peglanja još jedna stvar pomoću koje će vaš organizam pokušati da iz sebe izbaci sav alkohol koji ste uneli predhodne noći.

Dan kad kreces iz kuce maximalno skockan....pun optimizma jer ti je neko vec govorio o toj firmi da je tamo super,da su plate na vreme i ok....dan kad si toliko uplasen i skenjan jer dolazis u kontakt sa novim ljudima i u novu sredinu gde se tek trebas ukolpiti i dokazati kao najmladji radnik, naravno trebas biti i najvredniji....najnasmejaniji...a nije ti do zivota a ne do posla ....
Toliko ti je dobro da jednostavno nisi popamtio ni imena koja treba da popamtis a kamoli gde i sta treba da uradis u datom trenutku....
Svi se nesto dosaptavaju a ti ubedjen da tebe ogovaraju vec gubis i volju i nadu ali ne odustajes jer ti naravno trebaju parice...
Prvi radni dan ili vatreno krstenje ....stalno gledas na sat,minuti kao godine....nepoznata lica....ne znas gde je aparat za kafu...gde da kupis dorucak....kome smes da se obratis a koga da se cuvas......Jednom recju pakao koji ostaje dugo u secanju ako naravno ne upadnes u neku normalnu sredinu gde su svi predusretljivi i uvek spremni da pomognu...a takvih je malo.....

Каже се кад догађаји неочекивано пођу по добру.
Као што је дан кад се очекује да легне плата одавно прозван "Спасовдан", тако може бити и више "бадњих дана" у току године, невезано за конкретне датуме. Код оних предузимљивих (агилних), то уме баш да заређа; код оних што се моле богињи Фортуни омакне се понекад, тек толико да се зарадују и да, бар накратко, сметну с ума да су, у коначном збиру, безнадежно у минусу; код обичног света (социјално, здравствено и редовна плата) испада да то стварно буде једино на "Бадњи дан" (ако и тад буде).

Praznik koji devojke obeležavaju kao dan kada su počele da vole svog dečka više od
hi-mena

Izraz znači totalnu propast koja je proistekla iz naoko nemoguće dobre situacije. Grčka dobila organizaciju Olimpijade a par godina iza umalo nije (što ne znači da neće) bankrotirala između ostalog i zbog Olimpijade.

Interesantno kako posle svake utakmice svih liga i svih nacija menadžeri po difoltu izgovaraju jedne iste rečenice, doduše, drugim redosledom.

Najsigurniji način da jednim pitanjem izazoveš panični napad, a potom i depresiju kod studenta koji je pri kraju faksa.

Razočaravajuća i pomalo ljutljivo izgovorena rečenica, nastala kao posledica lošeg stanja u državi, bilo ekonomskog, bilo društenog, materijalnog, pa i seksualnog. Sve veće tonuće u monotoniju i ustaljenost života i izvrtanje tradicionalnih običaja koji su bili standardi jednoj populaciji, dovodi do erupcije negativnih emocija i želju za novim, razvojnijim životom. Sve ono što smo dosad imali gubi smisao, pa novi poredak jača i samim tim pozicija nadređenih.

Biće, ali malo sutra.

Nema dalje. Kada vam upute ovu rečenicu, znajte da ste preterali, šta god da je to što radite. Ona predstavlja izraz poslednjeg stadijuma finoće onoga ko ju je izrekao. Posle toga, u zavisnosti od vašeg uzrasta, slede ili batine, ili malo oštrija grdnja, ili odmazda (dok budete spavali - potapanje ruke u čašu ili crtanje hitlerskih brčića). A možda, kada se probudite, i ne zateknete džojstik ili diskove na mestu na kom ste ih ostavili.

To je dan u nedeljnoj dijeti, kada moj kolega sanker dodje na posao, i ubije se od svih zivih rakija koje imamo.

Kaže se za nekog ko apsolutno nije u stanju da odradi ili uradi nešto što mu je bilo prethodno namenjeno.

Da je sreće pekli bismo prase i ćurku, ali u suprotnom to je još jedan od razloga da kod privatnika tražite slobodan dan, i da Vam ga isti ne da, jer kakve on veze ima sa državom, pa zato ti lepo arči, jer ko arči taj možda za Uskrs dobije pola dana slobodno.

Stihovi koji dočaravaju osećaj posle seksa sa lepšom polovinom koja ima preko 120 kila (čitaj: sa Amerikankom).

Baba koja ceo dan, a bogami i noć provodi "viseći" na prozoru i trudi se da joj ništa ne promakne. U svakom trenutku nepogrešivo zna ko je ušao, a ko izašao iz zgrade. Sigurniji je čuvar reda od pozornika.

Питање мушког родитеља упућено мајци, а које се директно односи на интелигенцију њиховог сина/кћерке.

Kako je nauka u poslednem veku vrtoglavo napredovala, tehnologija je polako ali sigurno počela da ulazi u sve pore društva, iz razloga što stvari uglavnom pojednostavljuje i čini dostupnijim. Tako je bilo i sa učenjem. Više nije potrebno odlaziti do biblioteke i čitati sve one silne knjižurine, ispitivati starije ljude svaki čas kad vas nešto zanima, ili čekati da porastete pa da vam se samo kaže.
Dobri ljudi su izmislili televiziju i internet.
Više nije potrebno provoditi godine nad literaturom kako bi izgradili svoju ličnost i stavove, i našli odgovore na pitanja u vezi sa ljudima i dobrim i lošim stvarima koje rade.
Dovoljno je pogledati nekoliko serijala csi Miami-a i nekoliko holivudskih visokobudžetnih ostvarenja, pa da shvatite da se zločin ne isplati, na kraju će vas ipak uhvatiti jer pravda je dostižna. Na discoweriju postoje i emisije koje će vam objasniti kako je posle u zatvoru.
Ako želite da razumete devojke i da shvatite šta zapravo žele, ponudjeni odgovor i rešenja naći ćete u nekom od bioskopa sa romantičnim projekcijama. O životinjama, nastanku sveta, arhitekturi, umetnosti, zapaljivim stvarima, i još mnogo toga, više ćete naučiti uz explorer, animal planet i naravno national geographic.
Više ne morate bacati pare na odlazak u Italiju ili Francusku, pogledate dokumentarnu reportažu i kao da ste bili tamo.
Ako želite da saznate kako žive ljudi u Africi, pogledajte program i sačekajte dan u nedelji kada se i to emituje.
Ako želite da ispratite trend i saznate šta je danas u modi i kul, kako treba pričati, šta se sluša, jede i pije, imate mtv, vh1 i razne trendi emisije.
Za sve nesvakidašnje situacije, imate pogodan reality show, gde možete saznati kako se opstaje u divljini, kako žive ljudi na pustom ostrvu ili kada im se oduzme sloboda, ograniči kretanje i primoraju se na druženje sa nepoznatim ljudima.
Za one koji ni takvim izborom nisu zadovoljni, postoji sveznajuća wikipedia. Tu je i youtube, sa širokom paletom gluposti koje ljudi od sebe mogu napraviti.

Dan na kojem pijani Srbi jurišaju po brdima sa sekirama u rukama, a da pritom niko ne strada.

Prolećni dan 1997. godine kada je cela Srbija stala.

To je dan kad smišljam definiciju koju ću staviti na vukajliju, na kraju kad je smislim sjedem za kompjuter da je napišem - sve lijepo uštimam, sredim pa se divim sam sebi 5 minuta i na kraju kad se odlučim da je pošaljem, hop, mauna, kao da mi je neko prosuo kantu hladne vode na glavu........zaboravio naslov, idiot. Naravno onda da ga *ebeš ne mogu ga smisliti, iznerviram se i polomim šta mi bude prvo pri ruci. Kasnije kad napokon provalim naslov, opet sjedem za kompjuter, hehehe, kao što sam već rekao IDIOT, ovaj put zaboravio definiciju, prekrasno. Odem u školu iznerviran, kasnim po običaju, profesor mi kaže kad već stojim na ulazu da obrišem tablu....AAAAAAAA.....od nervoze otjeram ga u 3 lijepe )(/&%$#$%&)(/&%$, završim kod direktora..itd. Vraćam se kući BIJESAN ulazim, bacam torbu u hodnik i idem u sobu što brže da me niko ne vidi jer ni sam ne znam kako ću reagovati, ali naravno tu je keva, našla moju tastaturu na balkonu dok je sušila veš (koja je tu završila kroz prozor od sobe poslije onog zaboravljanja definicije). Zbog tog' mi ukine džeparac za sledće dvije sedmice. Već popizdeo i na pragu sloma živaca odem u internet caffe jer mi kompjuter više ne radi (nadam se da ste shvatili i zašto) sjedem i napišem ovo sranje koje je sve osim definicije, i sad strepim u nadi da će te me razveseliti bar jednim (up) plusom...