To je ono kad se osećaš pomalo neprijatno pa nesvesno radiš neku glupost da bi ti bilo lakše.

Naša verzija bi bila papučar, al nije to to. Simp je mnogo mnogo gori.

To su ljudi, biološki fenomeni, beskičmenjaci a sisari, koji svaku ali svaku žensku osobu obožavaju kao da je Boga uvatila za muda, više puta. Nema veze koliko ih žene terale u kurac od konja, oni su tu da budu sluge pokorne i da joj poližu đon kad u gomno ugazi. Što je još gore, ovi ljudi nisu mazohisti, ne loži ih to, nego ih je reddit sakati (i slična sranja sa zapada) potpuno ubedio da su žene neka sveta svemoćna bića, koja su tu da bi ih oni, smrtnici, veličali. Ubedljivo najgora stvar kod ovakvih pojava je do kog jebenog ekstrema oni idu. Ne, oni neće pičke. Oni duboko u svom umu veruju da to ne zaslužuju. Ne, oni ne glume da bi nešto dobili (nudes, ili još bolje, ausvajs), oni su jednostavno pukli. I jezivo je. Ovi likovi su oni koji kupuju nošene gaće, čarape, uloške i tampone (da - korišćene), znoj koji je neka maramica upila, dlake i slično i to za 500+ evra bajo. Šta s tim rade, Bog sveti zna. Verovatno se mole pre spavanja i ujutru kad ustanu, ne znam. Tampon u džep za sreću. I naravno, ovakav sjeban um odgovara droljetinama koje izgledaju kao onaj morž iz filma Tusk a ličnost im je na nivou nadrkanog zamorca pa rade šta hoće s ovim debilima. Ovi ljudi su razlog zašto svaka kučka ima preko 5000 pratilaca na bilo čemu a kvalitet nula. Oni su razlog zašto postoji ovo novo e-girl sranje na internetu. Pored toga što kupuju ono što sam naveo, takođe i PLAĆAJU RIBE DA IGRAJU SA NJIMA LOL/KANTER/ŠTAGOD PO DVESTA EVRA SAT KRSNA SLAVO!!! Ja protiv prostitutki nemam ništa, to su žene koje pošteno zarađuju za leba, al OVO. Jebote mogo bi i ja da prodajem slike levog malog prsta na nozi možda bi i dobio koji dinar. Vrhunac ove zajebancije je kad je neka klošarka sa Instagrama ili odakle već, kojoj je ćale kupio komp, uzela da prodaje vodu iz kade u kojoj se kupala, i svoj URIN. U nekim fensi teglicama, još i etiketu ima kao neki stiker, simbol kvaliteta šta znam. Ovo (bukvalno) govno se prodalo odma. Pa je izbacila novu turu i digla cenu.

Dan ti jebem. Sve je otišlo u sto kuraca.

Jedna od vertikalnih poza koja izražava želju učesnika za što bržim odlaskom u horizontalni položaj, po mogućstvu bez viška odeće.

Postoje ljudi koji dele čarape na čiste i prljave sto je sasvim pogrešno, svaki student elektrotehnike je svestan da postoji interval iz kog se bira intenzitet čistoće.

(Ne želim da podcenim i druge studente, ima i među njima kreativnih i maštovitih)

Crvena linija na brojaču strujomera čija brzina obrtaja zavisi od broja uključenih uređaja.

Rečenica kojom spuštamo, obaramo, gasimo osobu kojoj pred našim očima rastu muda.
Odgovor na prozivku svakog tipa...

Pokušaj da mrtav - pijan dodješ kući a da te niko ne provali. Lepo sve isplaniraš, udješ tiho, odeš polako do sobe, ako ti baš bude loše odšunjaš se do kupatila, skineš se i legneš da spavaš..
Samo što stvari ne idu baš uvek kako si ti zamislio - jer što se više trudiš, veće sranje napraviš:

- Čim si ušao, zapneš za burazerove patike koje je ostavio na sred hodnika. Pridižeš se, osluškuješ - dobro je, nisi nikoga probudio. Boriš se da nadješ svetlo u sobi, u onom mraku ti se zavrtelo u glavi i sad ćeš definitivno da peglaš..

- Ne stižeš do kupatila, i peglu bacaš po parketu da ne bi sjebao tepih. Tvoji za divno čudo još spavaju. Uzimaš krpu iz kupatila i pokušavaš da središ pod. Krpu bacaš u smeće, odlaziš u sobu da se sručiš na krevet.

- U sobi shvataš da si zaboravio da se izuješ - vraćaš se u hodnik, trudiš se da hodaš polako ali sve vreme teturaš i pridržavaš se za zid. Slažeš patike i vraćaš se tiho kroz mrak. Udaraš malim nožnim prstom o stolicu ali ne smeš da se dereš da ne probudiš tvoje, u bunilu kačiš rukom sto i obaraš vazu sa cvećem..Ponovo pališ svetlo, uzimaš krpu, kupiš vodu sa stola, milje bacaš u veš - korpu i pokušavaš da skontaš kako to da se tvoji još nisu probudili.

- Krećeš u sobu, mašiš vrata i budiš burazera, zatvaraš vrata, odlaziš konačno u svoju sobu i nadaš se da si napokon sve uradio kako treba i da te neće izvaliti.

- Za ručkom ti saopštavaju da si jaknu ostavio u kupatilu, lavor je nekim čudom završio u kuhinji, vazu si okrnjio a soba ne da ti se oseti na alkohol nego je i zidovima pozlilo. Ćale te je čuo još dok si rušio saksiju u hodniku kad si zapeo za patike pa krenuo da ustaješ, ali ga je mrzelo da ide i vidi šta se dogadja..

Nastojanje življa da od stupanja dvoje mladih u brak napravi paganiju, sladostrašće, bogohuljenje (devla devla!)..DA! Mora biti velika i mrsna, i mora ostati u sećanjima svih prisutnih, postideti svadbu komšijskog sina, i zato je na njoj dozvoljeno sve osim pucanja na mladoženju, mladu i bitnije goste (ovo ne važi za mladoženjinog oca, on može da puca u koga god hoće).
Kako bi se oterali zlo i baksuzi, najvažnije je da svi prisutni budu trans-veseli, što vodi zaključku da muzika mora biti prava. Da bi muzika bila prava, mora se dobro zakititi, tradicionalnim lepljenjem novčanica na čelo, a najviše se mora isprsiti kum, koji će ih n kraju prisilno popeti na drvo (takav je običaj, a običaj se poštovati mora).
Najbitnije je da gosti ne sede, a kako bi se što bolje iskerili, (i onako će ih izuti za ruzmarin, slikanja, razna plaćanja prelaska preko korita sa vodom i drugih besmislenih običaja) dozvoljeno im je da pucaju, bez obzira da li je u pitanju šatra ili neka sala, da se penju na sto, gaze nogama po hrani, razbijju čaše i tanjire kada ih pogodi pesma, polome stolicu o glavu gostu sa mladine strane koji je neraspoložen i sedi..
Petao se negde napije, negde se zakolje, a negde mu se rukama iščupa glava, u zavisnosti od običaja. Puca se u jabuku iz kubure, baca kec kume, i većina gostiju gleda da pojebe deverušu, priju, gošć, a poneko i mladu..
- Ima da traje tri dana i tri noći, da se puca, pije, peva i igra! Dok svi ne popadaju, dok sve ne polomimo i porušimo, jednom se ženim pička mu materina! Aj živili!

Žalopojka svih onih koje život nije mazio, barem iz njihove perspektive. Stoji da nisu imali sreće i da su im loše karte veoma često bile uvaljivane, ali tako to ide kada sam čačkaš mečku i kada šteluješ rulet, a tome nisi vičan.

Eto, desi se nekad nekome da je zavaljen u stolici za ljuljanje, da mu blag povetarac u vrelom letnjem sutonu 'ladi jajca i da mu je sve potaman, ali mu neki đavo ne da mira, te naprosno odlučuje da se preseli u neke 'ladnije krajeve, jer je, tobože, svežije i lakše se diše i nema sparuštine.

Lepe su planine i lep je sneg, ali grudva veoma lako postane odron ako je dobra visina ukombinovana sa još boljom kosinom i ubrzanjem. Sa fizikom nema zezanja. I sa karmom. Ono, brate - š'o si morao da prčkaš ekvilibrijum? Š'o si morao da guraš ekser u šteker, da vidiš šta će da se desi? Jes' srećan sada?

Malo morgen si srećan! Samo kukaš kako si nekada imao stolicu za ljuljanje, a sada žuljaš pedu na tronošcu. Da li te je neko terao na to? Nije - sam si 'teo sve to što ti se desilo. Sada možeš samo da se jediš na sve i svja, da pospiruješ teorije zavere o tome kako ti svi živi rade o glavi iako je to suvišno. Ti si, brate moj, sam sebi najveći krvnik.

Turski izraz koji može da ima dva smisla:
1) U pravom smislu: bravo, sjajno učinjeno.
2) Ironično: kad netko napravi neverovatnu glupost.

Pitanjekoje se postavlja kad god neko uradi nesto neuobicajeno, ili neocekivano.

Noćna mora svakog školarca. Cele školske godine planira šta će sve raditi za vreme letnjeg raspusta, a kad isti dođe desi se neki maler zbog koga svi planovi padaju u vodu.

Dvanaest sati gledanja u travu i šumarke s druge strane ograde, rekao bi ti ovakav mrčo ujutro kad izađe iz smene.
Ipak ne.
Radno odelo, crno, ko u crnokošuljaša iz drugog svetskog rata, upija poslednje zrake prolećnog sunca dok se silueta zavaljuje u radnu stolicu i priprema za poludnevnu pizdariju od arbajta. Tačskrin android ugledava poslednje svetlo dana, potezom ruke kaljavih noktiju. Jedan skrol, i na ekranu se rađa fejzbuk aplikacija:"Taj i taj vam je poslao zahtev za farmvajl." PU!
Oko, zverlajući po radnim pantolama primećuje fleke, i šalje signal mozgu da jebe majku milosnu lenoru što uklanja fleke. Rez! Ček malo, pa nisam ni oprao pantalone od prošle smene, a jeo sam jogurt! Mogao sam nešto i da pojedem kad sam već kod jogurta. Naglim trzajem ruke sportska tašna rađa polulebnu sendvič aplikaciju skriptovanu salamom, kečapom, majonezom i trunom sira. Dvodnevna brada, oslikava poteze vilice, koja u svojim raljama drobi poslednje odgrize sendviča, a mesec izvirujući iza oblaka svojom svetlošću razotkriva mrvice na podu stražarske kućice koje su se osule iz nespretnih usta gladnog mićovana. Srk akve česmare iz voda voda flašice stavlja tačku na "i" nekvalitetnog,ali zasitnog obroka. Glasan podrig označava početak bustovanja osmatračkog kapaciteta na 100%. Oči prate i najmanji trzaj nepokošene ambrozije koju lagani povetarac njiše na mesečini. Kratak pogled na časovnik i devet je sati. Dva sata gledanja kad ono devet i pet minuta - jebem ti krv!
Odjednom, mozak oči prebacuje na režim autopilota, a moždanu ram memoriju počinju da popunjavavaju scene komšinice sa drugog sprata - te u helankama, te u minjaku, te u haljinici bolje lila. Pomenuta moždana radnja aktivira alarm drkačkog aksesorija i rumenko počinje da se budi drogiran hormonima odgovarajućeg soja.
Dva kruga oko sebe i oči autopilotu mozga daju znak da je vazduh čist, a rumenko već izjednačava temperaturu sa dlanovskim linijama života - akcija može da počne. Pet minuta kruženja na relaciji krevet, astal, kuhinja, livada, uokvirenih u obrise dojki bujate komšinice, rezultira sa pola tuceta bijelih fleka na radnim pantalonama - sad će lenor stvarno da im posla.
Komešanje se čuje čak i van kućice. Mićovan, vidno iznerviran, pokušava da ušteluje stolicu za spavački položaj - ide, ne ide, ide, ne ide - bilo kako bilo, posle pet minuta, eventualne pretnje čuvanoj firmi rasteruje glasno hrkanje našeg mićovana.

Sunce se rađa pod dirigentskom palicom Jovana Perišića, a sekjuritaš programski otklapa očne kapke, jedan po jedan, skidajući krmelje s očiju ko lopatom. Bol u svemu od svojih komada tela, a sve radi neudobne stolice, rešava još jednim gutljajem akve česmare. Još su dva sata do smene, valjalo bi malo prošetati.

Čovečuljak ili čovečuljka koja se šeće povremeno po tačno ustaljenoj ruti, zaustavljajući se na nekom uvek istom nevidljivo označenom mestu. Neretko su i u paru. Ona je nosilja uglavnom raskošnih haljina koje ni Lejdi Di Gaga ne bi obukla i prepredeno se smeje na gospon voditeljove ispade kako bi nas ubedila da je čovek zaista šaljiv. Orijentišu takmičare iliti njihovu podršku prema kameri, a najčešće gledaju malo pored nje u onog idiota stvarajući utisak da si i ti idiot i da ti nekakvom mađijom proniču u auru zrikavljeći negde levo ili desno od tvoje glave. Kućni su prijatelji sa svakom osobom koja sedne u stolicu žirija, a može se zaključiti i da su toliko bliski da su zajedno sisali. Ne mari što su im razlike u godinama kao razdoblje između novoproslavljene srpske i arapske godine. Pa i nama su Arapi kumovali.
Kao šlag na tortu, tu je i ekscentrična bekstejdž voditeljka sa uvek modern/vajt/šiljak frizurom u kožnoj fotelji koja ne izriče skoro ništa, a večito steže mikrofon. Retko ukomponovana u samu emisiju, kad otvori usta posluži da smelje prethodnih petnaest minuta i ponovi gradivo koje naučimo od glavnih aktera. Da je imaš u privatnoj kolekciji, nikad ispit ne bi pao. Eventualno je tu da podseti na fejsove, tvitere i osta...
E, moram ići, prošle mi reklame.

Moto jediničara i preterano zapuštene dece.

Ispravljanje sagovornika u cilju prepravljanja izraza na način koji vama više odgovara. Najgore je što i jedan i drugi isto znače, ali eto, komunikacije radi. Da li se razlikuju po jeziku, akcentu ili nečem trećim, uopšte nije bitno pošto suština ostaje ista. U stilu drugo sranje isto pakovanje.
A danas... Reči su toliko izmenjene, da kada bismo iskopali random obrazovanog plemića ranog dvadesetog veka da poseti i obiđe rukopise, ili bi se sam vratio pod zemlju, ili bismo ga mi vratili usled infarkta.

Metoda delovanja na svest,radi izmene percepcije stvarnosti i dovodjenje u polusvesno, nesvesno, trans ili emocionalno izmenjeno stanje svesti.
Pored individualne,postoje i grupna hipnoza(sekte) i kolektivna hipnoza(politicka, medijska, razni spoljni faktori, kojoj nisu imuni narodi kao sto je srpski jer smo mi podlozni emocionalnim reakcijama,kao izrazito slovenski narod,za razliku od zapada koji polazu na razum.)

Osoba kojoj fali koja daska u glavi. Prepoznatljiva je po nepredvidljivim reakcijama, i za njih važi da su mnogo zajebane.

Klapezu moja mama koristi kada se brani od muva i kada se hladi.
Klepeza je napravljena od pruća i bambusovog oraha. Kada sam bio manji i video sam bambus, a na njemu je bio majmun, on je jeo šećernu vunu, ja sam bio srećan, a on mi se pokakio na čelo.
Ja sam se onda popeo gore i počeo da ga lemam jer je zobrazan, oteo sam mu šećernu vunu i onda sam je lizao svu pa mu je vratio da on ne bi mogao da je jede.
Mama je za to vreme kupovala pantelone kroz koje ne može da ugrize kumarac.
Kumarac je mala životinja, dobio je ime kada je kum nekog čiku ugrizao za ruku i on mu je rekao KUME NE GRIZI ME, POSLE ĆE DA ME SVRBI i posle toga je došao kumarac i ugrizao ga isto i onda su mu dali ime po kumu - kumarac.
Ja i kumarac smo išli u isti razred kad smo bili mali ali smo se onda razdvojili jer je on morao da ide kući da bi čupao travu, ja nisam hteo da mu pomažem jer sam mali, a on se naljutio onda.
Meni je bilo žao pa sam pošao kod njega, namazao sam ruke smrt lepkom i čupao sam travu, pa smo od nje pravili med.
Onda nam je kumarac stariji doneo po stolicu da sednemo i odmorimo, a ja nisam imao vremena da odmaram, morao sam da čupam travu.
Kada sam došao kući mama je sedela sa penduzom koja me prošpijala kod mame da ja čupam travu, pa se mama nalutila i gađala me penduzom, a ja sam je ogulio i pojeo.

Finiš procesa pomirenja sa sudbinom. Jednostavno, ne možemo ništa promijenuti, stvari su takve kakve jesu i tu samo sudbina kontroliše dalji tok događaja.
Ipak, često se predamo bez borbe. Uvijek ima nade iliti nikad nije kasno. I kad stvari izgledaju zarđalo, ne treba se predavati.