Tri stvari koje najviše grebu u krevetu na letovanju.

Neviđeni zajeb upućen ortaku koji kao nešto krene da podjebava. Salve zajebancije celokupnog društva zagarantovane.

Izraz koji Srbi jako vole. Mozemo jos reci: "Idem u neriljano" ili "Ajdemo u prirodu":D

Vremensko ograničenje za informativni razgovor u policiji.

Dve gajbe piva. Na jednoj sediš, iz druge piješ.

Obavezan test svakoj ozbiljnoj vezi, ako od nje očekujete nešto više. Od trenutka kada počne život u dvoje, vaše singl kućno ponašanje izlazi od domena tajnosti i nagađanja, i u toj svojoj (ne)običnosti izlazi pred oči partneru. Pri tom obično teže prođu žene, jer ih je glupava moda napravila lutkama, koje uvek dobro izgledaju i lepo se ponašaju, uz kompletno negiranje ljudske fiziologije. Životom u dvoje razbijeni su mnogi tabui: da žene prde, hrču, da ne nose uvek sexy veš, da im poprilično porastu dlake do naredne depilacije, da jedu beli luk, da znaju da se prejedu i da podrignu posle toga, da posle stiskanja mitisera izgledaju zastrašujuće...; da muškarci plaču kad vide krv ili dok gledaju film, da koriste preparate protiv opadanja kose, da neki imaju isto toliko kozmetičih preparata kao i žene, da im ne smeta kad im smrde noge, da brišu nos o delove nameštaja ili tepih, da bez problema nose pocepane gaće... Pa onda napraviti kompromise po pitanju nekih drugih navika: da ona ne suši kosu ili ne epilira noge u dnevnoj sobi dok on gleda utakmicu; ili, da on brže čita novine i ne pali pljugu u WC-u, kad ona unutra mora da se šminka i da pije kafu; ili, da ona ne želi sex svaki put kad se skine, a da je on i dalje voli, iako svakodnevno masturbira; da stres i nervoza njemu stvaraju potrebu za izolacijom, a njoj za raspravom i plakanjem... Vaše nesavršeno ja i vaša nesavršena druga polovina – ako realnost bez problema zameni fikciju sa početka veze, onda je to definitivno korak napred.

Fraza koja dugo godina pokusava da u ljudskom mozgu odrzi ideju ravnopravnosti...kada pogresimo svi smo ljudi a kada treba da pomognemo...e tu se definicija menja u suprotnom smeru

Novi slogan PUPS-a,smišljen po uzoru na slogan SPS-a iz devedesetih - Svi smo mi po malo socijalisti.

Неко ко верује мојим кочницама више од мене

Rečenica bi trebalo da objašnjava i opisuje prisan odnos dva prijatelja. To su ljudi toliko bliski jedno drugom, toliko se gotive i toliko su sranja prebrodili zajedno da su sad toliko slobodni da mogu i jedan drugom da udaraju cajper u svakom trenutku.

Ali, sve gore navedeno ne opravdava ni izgovaranje takve rečenice kao komplimenta odnosno slikovitog objašnjavanja odnosa, a ne opravdava ni udaranje cajpera.

Stariji i od strane novijih generacija pomalo zaboravljeni izraz koji na poetsko-alegorijski način objašnjava onaj tanak pojas "ničije zemlje" koji se prostire između oblasti Vrlina i Mana na mapi karaktera jednog ljudskog bića. Svojevrsno i, na neki način, preventivno opravdanje za određene ( čitaj: "sve"; prim.prev.) moralno upitne postupke rendom persone. Nešto u fazonu "Na kraju krajeva, svi smo mi IPAK samo ljudi", doduše sa nešto plastičnijom poentom. Zapravo - sasvim dovoljnom da gorepomenuti oblik života od krvi i mesa nađe još koji razlog da ne bude ČOVEK. Prijatan sneg.

Komentar prosečnog Srbina na prepucavanja političara u javnim debatama.

fraza kojom ugostitelji (konobari) oznacavaju pocetak pohoda na vas novcanik.

Može da se shvati i kao molba a i kao naredba. Govori se onome koga boli kurac.

Kažemo za nekog manipulatora, lažova, prevrtljivca, ljigu od čoveka koji ima za cilj jedino da zajebe nekoga, nebitno na koji način i kojim sredstvima.

Речи којима жена испраћа свога мужа, који ради на грађевини.

Пандан реченици : "Нека ти је лака земља", само што се она користи за људе који су умрли или погинули у земљама Блиског истога , Африке ..

„Svi smo mi (pa nečije ime i prezime)“ izreka je ili poklič koji je na prostorima ex jugoslavenskih država postao posebno popularan posljednjih godina dvadesetog stoljeća, a svoju primjenu nalazi i u prvoj deceniji dvadeset i prvog.

Kreiraju ga istaknute, viđenije osobe u određenim društvenim skupinama pa ga izvikuju u svakoj prilici: na političkim, kulturno-umjetničkim, gospodarskim skupovima, na sastancima sportskih klubova, umirovljeničkih i đačkih družina, na druženjima ljubitelja čokolade, pasioniranih kolekcionara, na mitinzima društva za borbu protiv antipušačkog zakona…, na sastancima grupa za potporu liječenih ovisnika, članova Pete… i da ne nabrajam).

Ime i prezime koje se prikači izrazu „svi smo mi…“ najčešće (mada ima i drugih slučajeva) pripada nekome tko je trenutno pod kakvom sudskom istragom ili već mirno odslužuje svoj dug Bogu i narodu u nekoj od kazneno popravnih ustanova. Kako je zaslužio boravak u „spa centru“ nije važno (zna se).

Cilj kreiranja pokliča: sugerirati masi potrebu identifikacije s dotičnim herojem, moralnom vertikalom, uzorom djeci, odraslima i starcima, s osobom koja budi nadu u svijetlu budućnost svoju i svih svojih sljedbenika. Masa mora navući odjevne predmete s likom, slikom i prilikom heroja mučenika i s velikim natpisom „svi smo mi….“. Osim potpore dotičnom, time se izražava i neslaganje (mržnja i prezir) s režimom koji je junaka šikanirao, optužio i osudio.

Dojka majke i žene.

Natpis na jednom bilbordu u predgrađu Banja Luke. Nikakva reklama, ništa osim toga... "Obnovili smo razorenu zemlju".
Prvo pomislite: "A jesmo ju i obnovili, u pičku materinu", a onda razmislite. Shvatite da više nema vidljivih ruševina. Nijedna fabrika ne radi kako treba, ali ljudi ipak nekako žive. Svi se žale, ali je mnogo dobrih automobila na ulicama. Ljudi nemaju novca, ali omladina zato potroši Boga oca na izlaske i gluposti. Vlada nema novca, ali zato izbori koštaju 60 miliona. Sitni preduzetnici i trgovinske radnje nikad nisu u plusu, po njihovoj priči, ali zato niko ne zatvara svoju radnju. Nema posla, ali ga ljudi i ne traže. Traženi su inžinjeri i tehničari, ali učenici najmanje upisuju tehnološke fakultete.
Onda shvatite nepoznatog autora tog čudnog bilborda.
Bilbord je skoro promijenjen. Još ne znam ko ga je postavio i iz kog razloga.