Jedna od naj zajebanijih godina za vreme Milosevica. Ali, i mi smo neki cudan narod...
Vecina ljudi, koji nisu osetili strahote bombardovanja ili koji nisu izgubili nekog svog u svemu tome, priseca se te godine sa nekom setom, kao da nam je bilo bog, zna kako dobro.
Neki tvrde kako, se nikad nisu toliko druzili sa komsijama.(Naravno da su se druzili kad nije nigde moglo da se mrdne.Tu su se pomirile komsije koje nisu pricale unazad dvadeset godina)
Drugi opet, kako nikad nisu bolje jeli (Naravno, kad nestane struje, trosi se sve iz frizidera i zamrzivaca, da se hrana ne pokvari, jel ko zna kad ce struja doci. Pametniji su pobegli na selo, tamo im nije trebalo nista od toga. Uvek je bilo neko zivince da se baci pod noz)
Treci ce opet reci, kako se nikad nije pijancilo kao tada. (100% tacno. Kad se samo setim mojih pijanih kolega iz rezerve, prosto se pitam i dan-danas, kako bi prosli da su nas napali, nedaj boze pesadijom... A, koliko sam puta samo skako u rov, kad neka pijana budala sedne za top...)
Stvarno smo neki cudan i otkacen narod...
Nekih deset sati uvece, izlazim iz kuce da vidim ima li koga napolju...
Nebo iznad mene svo prosarano svetlecim zrnima obliznje PVO koja se nalazi negde u okolnoj njivi. Bog te pita sta gadjaju, a nigde ni aviona ni rakete. A na ulici naroda kao da smo na nekom mitingu, samo fale zastave i parole...
Nema nikakvog straha, samo neka bolesna radoznalost, kao da ce videti neznam,ti ni ja sta.
Posle nekoliko dana i ja sam zaglavio kao rezervista na toj njivi...
Stvarno smo cudni....
Ako do tada ne bude smak svijeta ili kakva druga katastrofa, stvarno će to biti zanimljivo vrijeme. S ovim tempom promjena koje se danas dešavaju, prosto ne možemo ni zamisliti na šta će to sve da liči. A to je tek za pedeset godina. Šta će biti za 1000 godina je skoro nezamislivo, a ono što je bilo prije 1000 godina ipak ima bar nekih zajedničkih crta sa današnjim svijetom.
Tako su prije 1000 godina, baš kao i danas, iste religije bile dominantne. 1009. baš kao i danas, u Evropi je bio manje više isti raspored nacija, samo što nisu sve nacije imale nacionalne države. Prije 1000 godina su se ljudi razmnožavali na isti način ko i danas, a kako će biti već za 50 godina veoma je diskutabilno. 1009. godine, evropska misao se zasnivala uglavnom na sholastici, a sholastika, premda je bila religiozno obojena, preuzela je mnoge ideje iz grčke filozofije, a te iste ideje su utkane i u današnji način razmišljanja.
E sad da se vratim na glavnu temu. Dakle, 2060. godina. Ako se nastave današnji ekonomski i demografski trendovi, na svijetu će biti oko 9 milijardi ljudi, a najveća sila će biti Kina. U kakvom će okruženju djeca tada rasti skoro je nezamislivo, baš kao što je nezamislivo i pričati unucima o "starim dobrim vremenima" u kojima su njihovi djedovi po 12 sati čučali na kompjuteru i pisali kojekakve definicije u pauzi gledanja pornografije. Ali, apsurdno je uopšte misliti da će se današnji trendovi nastaviti. Po Murovom zakonu, koji i dalje važi, svakih 18 - 24 mjeseca brzina i kapacitet računara se udvostručavaju, što do 2060. godine daje nezamislive vrijednosti. S toliko jakim računarima će gotovo sve moći da se simulira toliko vjerno da će se simulacija jedva razlikovati od realnosti, ako se i bude razlikovala uopšte. Samim tim neće biti potrebno ni za šta čovjek da se bori, jer šta god poželi moći će da simulira u ekstra brzom računaru, koji će uz to biti i krajnje jeftin. Ako se nastavi širenje zapadnog sistema liberalne demokratije i ako velike sile uspiju da obuzdaju sve režime koji iskaču iz kalupa poput Irana, Sjeverne Koreje, Kube i sl. na svjetu će zavladati mir, ali krajnje dosadan mir. U tom stanju, se može pojaviti neka budala koja će htjet da razjebe kompletan sistem što može izazvati opšti pičvajz, a zombirani ljudi teško će se s tim pičvajzom moći nositi. A ko zna, možda i neće biti zombirani, možda će biti inteligentniji nego mi danas, ako im računari budu pružali stalnu intelektualnu stimulaciju, ili ako im ugrade neke čipove koji će od svakog praviti genija.
A možda od tog svega neće biti ništa. Možda će stepen razvoja biti sličan današnjem ili tek malo viši. Mada to je malo vjerovatno, jer i dan danas sve napreduje ogromnom brzinom. Mobilni telefoni stari 3 godine su krš u odnosu na one najnovije. Ako se takvo usporenje razvoja desi, to bi bilo prvi put da se tako nešto desilo u istoriji, i značilo bi da smo se približili apsolutnom limitu do kojeg ljudska civilizacija može doći.
Mandatna kazna koja postaje pravosnažna nakon kršenja člana 666. ustava republike Srbije - lomljenja ogledala. Lice kome je kazna pravosnažno izrečena dužno je da u roku od ODMAH pronađe državljanku republike Srbije romske nacionalnosti i prema njoj ispolji seksualni afinitet. Ukoliko lice odbije da izvrši navedenu obavezu dužno je da živi sedam godina pod nesrećnim okolnostima.
Sportisti, profesionalci, koji su ceo zivot(po recima komentatora) iskusni igraci. Igraci koji su uvek kapiteni u timovima. Koji igraju od kad znamo za taj sport, a i tad su bili iskusni prvotimci...
KOMENTATOR: Predrag Drobnjak, iskusan krilni centar, izuzetno meku ruku ima za njegovu visinu i poziciju, ima 32 godine, promenio je mnoge klubove kao sto su....
- Jeeeebemti, ovaj Drobnjak, covek ceo zivot ima 30 godina...Tiram
Garbahosa
TrezegeSuprotnost njima su igraci koji su citavu karijeru mladi i pespektivni..
KOMENTATOR: Obafemi Martins, mlad i perspektivan napadac, samo 25 godina, a promenio je toliko timova...
- Je l to onaj Martins sto je pre 7-8 godina igrao u Interu?
- Jeste, taj..
- U jebem ti, cini mi se da igra od kad sam se rodio, a stariji sam od njega...
Uglavnom se koristi kao pojašnjenje koliko se neko razume u posao kojim se bavi već duže vreme.
A: crkla mi ringla, ne znam šta je bilo.
B: zovi električara Miću, on se razume u to ko ciganče sa 13 godina u pravljenje dece, bavi se time već 35 godina.
Ono što nabiješ sebi svakog rođendana u dupe, ali to ne znači da si peder.
- Imaš 25 godina u guzici i mene pitaš kako da smuvaš ribu? Marš bre u pičku materinu!
Jedini dani u toku zime,kada se mozemo nadati da ce toplane da nas greju kako treba!
Cesto pomislim ,kada pipnem mlake radijatore,da oni greju ,samo da ne bi popucale cevi od zime i napravile veliku stetu,koju bi oni bili duzni da popravaljaju!
Da nema praznika,ne bi znali kako izgledaju vruci radijatori....
Po većini tinejdžera kada ih napuniš postaješ Bog svega. Dok ih ne napuniš živiš u iščekivanju dana koji će označiti "kraj tvojih muka". Obavezno svuda upotrebljavaš termin : kada napunim 18 godina onda ću moći ovo! Kada konačno dođe kraj tvojim mukama i postaneš punoletan : Možeš da jebeš k'o car, da psuješ, tučeš, da radiš šta želiš, priznaš roditeljima sve poroke koje radiš još od petnaeste. Glavni si u svakoj diskusiji koja se vodi u kući, voziš kola, živiš brzo, ne daj Bože da ti neko nešto zameri, jer ti si punoletan, ej! Kada odrasteš malo, shvatiš koliko si dete ustvari tada još bio.
Mali ajde šta si stao sa tim učenjem, prijemni za fakultet ti je za 2 meseca a nisi knigu dotako, prioni to malo.
Ko ste vi meni da govorite? Punoletan sam i sam odlučujem šta ću da radim, aj odo napolje, ne zovi me da me pitaš gde sam jer sam svoj čovek i šta vas uopšte zanima gde sam ja?
More, sta laprdaš mali, nisi ti ni Ž od života iskusio, vucaj se tamo u sobu da te ne bih ošrafio od batina.
Period ili tzv. sveto vreme, koje se nalazi izvan naseg vremena, u kojem smo sve znali, mogli i radili.
''Sta? Ja sam to radio jos pre 100 godina.''
Jedina koja uvek dođe, tačno u minut. Nikad nije zajebala. Nikad nije izneverila. Lepo se unapred najavi, ti se obriješ, okupaš, spremiš, čekaš i ona dođe. U sekund, u tačno dogovoreno vreme.
S njom imaš velike planove. Velika nadanja. Ispratiš staru na vrata i od ove nove očekuješ nešto bolje, nešto što će ti promeniti život, nešto što će uneti radost u tvoje postojanje. Nadaš se da je Ona ta, ta s kojom će sve krenuti nabolje. Da s njom i u njoj nećeš biti sam, bez para, bez šanse, da će ta jebena sreća zakucati i na tvoja vrata. Da ćeš se sve češće smejati a manje plakati. Da će neke kockice da se naslože jedanput kako tebi odgovara. Da će se nešto desiti.
U ponoć kad stigne osećaš se zadovoljno i srećno. Pored toliko razočaranja u staroj, Nova je došla. Ej bre, stigla, održala reč. Ipak nekom nešto značiš, nekom je stalo da te ne povredi, da te ne ostavi kao kera da čekaš u nedogled. A desilo ti se masa puta. Neko obeća i slaže. Bez blama. A ti čekaš.
Neki od onih koji su oko tebe u ponoć shvataju koliko ti to znači, i koliko ti oni znače. Poljubi ih iskreno, zagrli ih onako od srca, čvrsto.
Neki od njih će biti tu i kad Nova Godina ne bude više nova, kad bude stara, kad pomisliš da si se uzalud nadao i da se ništa nije promenilo. Tada treba da znaš da se nešto ipak promenilo. Da su oni, ti ljudi još tu, da su i dalje tvoji prijatelji ali vaše prijateljstvo je još čvršće i duže.
Radni staž od četrdeset godina na istom poslu je svakako dokaz velikog iskustva. Istovremeno, to je ranije bio i uslov za odlazak u starosnu penziju. Nemam pojma koliko je sada potrebno za starosnu, ali kako su krenuli širom sveta (a i kod nas) da produžavaju taj radni vek, uskoro će jedini kandidati za tu vrstu penzija biti Metuzalem, starac Fočo od stotinu ljeta i Broj Jedan iz kultnog stripa Alan Ford.
LM, da se vratim na posao i iskustvo. Ovaj izraz iz naslova je bio idealan da otkačiš svaku osobu koja počne da ti popuje u vezi tvog posla, a 100 % si siguran da radiš ispravno. I godine radnog staža koje imaš iza sebe ne igraju nikakvu ulogu! Al' ne lezi vraže...Primer je istinit.
Devedesete, doba hiper inflacije. Negde u Srbiji. Lokalni autobus. Pijačni dan. Kondukter mladić, kad ga vidiš, pomisliš "juče došao iz vojske". Ulazi baba, spremila dinara taman toliko, koliko je i pre sedam dana platila kartu...a cena prevoza samo od juče tri puta skočila! Počinje dijalog...
- Baba, ovo nije dovoljno za kartu.
- Kako nije dovoljno sinko, onomad sam toliko platila!?
- Baba, ja četr'es godina radim ovaj pos'o i ti ćeš sad da me učiš?
- (zagleda konduktera pažljivo) Sinko, nemaš ti tolike godine, nemo' da lažeš babu!
...od gromoglasnog smeha putnika koji su sedeli blizu, jedva da se čulo kondukterovo: - Baba...haa-ha...karta džabe...ahaha-ha..kako me provali...!
Ono što kažeš nekome koga nisi video više od 23 dana .
: Desi bre sto godina ?
: Evo me, jao vidi ga Zoki što je porastao kad smo se poslednji put videli bio u pelenama, a sad veći od mene...: Desi bre sto godina?
: Brate, videli smo se pre nepunih mesec dana, šta pričaš tu ?
Mjerna jedinica za vrijeme, jedina veća jedinica je "K'o opsada Troje"
"A sada EPP"
"Daj prebaci taj kanal, reklame traju k'o gladna godina!"
Srpski ekvivalent za beskonačnost.
Živeo ti meni jos 100 godina. I tako svaki sledeci rodjendan
Postaviš definiciju u "sitne sate", čekaš prve ocene, od toga ništa. Spava ti se, glava nekontrolisano klimata na vratu, očni kapci se oklembesili do brade, čekaš, čekaš, čekaš i ponovo ništa. Pa onda ajde još malo, pa još malo i opet ništa. Minauta na minutu, svaka ko godina, i tek onda popizdiš prva ocena : prst na dole. Do qrca. Možda će sutra biti bolje? Ideš u "krpe" sa barem tristo nepristojnih, neizgovorenih reči, jer ih i onako niko čuti neće.
Posvećeno noćobdijama sa "olovnim" kapcima i lovcima na definiciju dana.
Najčešća dužina vremenskog perioda ne viđanja dvoje ljudi.
-'De si bre, nisam te video sto godina!
Za neuke vremenska jedinica.
Negde u reality show-u...
Ucesnik: joj koliko smo ovde.. svaki dan je ko svetlosna godina
Pitanje koje postavljamo nekom prijatelju kada nas kroz suze obavesti da mu je umro neko.
U zavisnosti od odgovora procenimo da li je smrt u redu ili ne i to prokomentarišemo.
Retko ko se seti da izjavi saučešće ili da kaže nešto pametno, veoma neprijatna situacija.
Bogdan: E ćao Ana, šta ima šta to plačeš šta glumiš bre?
Ana: Umro mi stric :'(
Bogdan: Aaa, :u jebem ti koji sam som: Smiri se, ne plači... A koliko je imao godina?
Ana: 50.
Bogdan: Smiri se.. Auuu, mlad čovek, šteta. Ne plači..
______________________________________________________
Sve ispod 85 godina je> mlad čovek šteta, a preko 85> star čovek, stigle ga godine..
