Razredni koji nema šta pametnije da radi, pa na podeli svedočanstava pokušava što više da odugovlači kako bi imao s' kime da priča...
Profesor: I deco, jel neko već putovao negde!
Neko iz razreda: Dajte razredni već jednom ta svedočanstva, pa da lepo idemo kući, nemojte vi brinuti, imamo mi mnogo zanimljivijih stvari da radimo. Kao na primer živimo svoje živote, radimo nešto zanimljivo....
Profesor: Evo, samo da vam direktor potpiše svedočanstva....
(nakon pola sata dolazi sa tim "potpisanim svedočanstvima" i konačno proziva da dođeš po svedočanstvo)
Neko iz razreda: Ovaj reče da nam se direktor potpisivao na svedočanstva. Ovde nema nigde direktorovog potpisa....
Neko drugi iz razreda: Ma pusti budalu.....
Nešto što Bata Živojinović nikad nije igrao. Čak i kad je prihvatio neku epizodnu ulogu pa odglumio, postao je glavni junak bacajući u zapećak čitav scenario i glumce.
Režiser filma "U zmajevom gnezdu": Koga da zovemo za ovu poslednju scenu borbe? Da probamo da angažujemo Batu Živojinovića.
Scenarista: Možeš bilo koga, samo ne njega, moraću da menjam scenario. A i šta ćemo posle sa telom Brus Lija? Čak Noris je pravo rešenje za nas, Bata bi ipak ostavio utisak da je to pobeda partizana, a on glavni junak te pobede bez kog bi sve bilo nemoguće. Pogledaj "Valter brani Sarajevo" , sve će ti biti jasno.
Režiser: U pravu si, Bata bi nam zakomplikovao živote, on nije čovek za sporedne uloge, 'ajde da zovemo tog, kako se već zove, Norisa.
Sveto trojstvo kada su u pitanju izgovori za okončavanje sportske karijere.
Maltene svaka osoba koja je prestala da se bavi sportom do svoje dvadesete godine i prekinula vanserijsku karijeru, to je uradila upravo zbog jednog od ova tri dela tela. Često se javlja i kombinacija koleno-leđa, da budem precizniji donja leđa.
- Kakav sam ja fudbaler mog'o da budem. E živote!
- Da li još uvek tu priču vrtiš? Prošlo je 20 godina od kada ne treniraš više.
- Ma nešto me pogodila situacija sa mojim sinom, njemu se ugasila svetla košarkaška budućnost, kakva bi on igačina bio, samo da mu nije bilo te povrede ramena.
- A da nije otkrio pičku? Hm? Ipak mu je osamnaest godina.
- Ma ajd' molim te ne lupetaj tu gluposti.
- Znam ga kume, tvoja je on semka, i ti si u njegovim godinama dobio hroničnu povredu donjih leđa, a i boleo te kurac da treniraš više, sam si rekao kafana je moja sudbina, jebeš fudbal.
Suptilan način da nekom kažete da će keva da mu troši pare na crnu konfekciju i da će slika da mu bude svud po gradu, i to ona iz lične karte, po difoltu najgrdja.
"Ćale,daj 500 kinti za kladžu, imam dojavu".
"Slaviceeeeee! Vadi onu crninu što nosismo za pokojnom taštom, evo i sinu ti se žuri na banderu!"
------------------------------------------------------------------------------
"I šta kažeš, kad dolaziš iz te pičke materine, za tri meseca, jel?"
"Jeste maćori, tad mi zastareva ono ubistvo, pa eto me malo da vas obidjem, hehe. Nego žurim sad, greje mi se kokos tamo u pesku i maše mi lokalna skvo, treba masira mene, ako me razumeš."
"E živote moj životiću. Slušaj, ako te ne stigne krvna osveta kad dodješ i ne završiš na banderi, ja te kačim da znaš! "
"Ljubiš me u buljsona drug, vozdrica!"
Zena sa najtuznijom sudbinom u istoriji muzike. Ostavljena od svih, porodice, prijatelja i jedine ljubavi, ona jos od detinjstva traga za srecom u svetu ispunjenom gorcinom i boli.
Izdali me prijatelji izdao me brat izgubila sve sam bitke al' jos vodim rat.
Tamo gde je prestala ljubav tuga trazi svoje prevareni ne veruju vise da ljubavi jos postoje.
Ostavljeni sami tuguju kad je najteze niko da se javi shvatis da si na svijetu sam zalud cekam dan da se pojavi.
Boli me dok te gledam boli me sto te nemam onako kao sto te ona ima boli me sto sam sama i bicu godinama al' takva mi je sudbina.
Odkada si otis'o sve je tako pusto moje tuzno srce vise volet nece.
Zasto li me majka rodi kad mi zivot srecu krije odkad pamtim, prema meni posten bio nije.
Ledja su mi okrenuli svi od mene beze gde ste sada prijatelji kad mi je najteze.
Ima li za mene srece moj zivote, reci mi izdrzati srce nece sta mi radis ti.
Kako da zivim, kad zivot moj ti si odneo s sobom reci mi mili da ja to sanjam da se rastajem sa tobom.
Vise ne znam sta je radost vise ne znam sta je sreca osmijeh sada suza mijenja koja me na tebe sjeca.
Rodjena da patim rodjena da gubim uvijek tugom platim sto volim i ljubim.
Sad ne krivim ni oca ni majku tek sad vidim zivot sta je sirotinja ljude svadja pa i ljubav tad prestaje.
Srce sam mu svoje dala dala mu za sva vremena pjesmo moja reci svima sad sam zena ostavljena.
Iz nedara uzdah mi se ote sta mi radis prokleti zivote; ti je ljubis mene tuga ubi ti sa njome moje srce ludi.
Zar za mene nema srece dokle ce mi tuzno biti lice osmehni se meni malo hej, zivote, varalice.
Stani da se pozdravimo kao dobra dva drugara i ako smo rastavljeni vezuje nas ljubav stara.
Ne boli me prohujala ljubav vec me boli vreme izgubljeno tek sad vidim, tek sad vidim sve je s tobom bilo promaseno.
Tugo, tugo kome li ces sutra sagraditi dom od imena nema, nema u tom domu srece koju nebi suzom srusila.
Prolazi vreme, zivot snove menja ostvari se i nada i zelja ali jednoj zeni ne menja se nista zauvek ce biti usamljena.
Volele se oci crne oci crne i zelene volele se oci njegove i njene; volele se ludo pa sad rane bole jer su crne oci prestale da vole.Sve crnje od crnjeg.
to je inace "beef" najcesce se javlja u svetu rap muzike, to je kada odredjeni izvodjac il grupa snimi "diss" pesmu za nekoga gde ga prozivaju, omalovazavaju ili "disrispektuju"(kako se to inace kaze na eng), onda on uzvrati udarac i snimi pesmu gde on njega ili njih diss-uje,e onda zatim se to nasilja sa pesama prosiruje i van studija, pocinju i fizicki sukobi izmedju zavadjenih strana, pucnjave po gradu......uglavnom se zavadjene strane pomire na kraju ali desi se i da nekad neko nastrada u toj surovoj rap "igri"
Svakako najpoznatiji "Beef" se odigrao tokom 90-ih izmedju repera sa Istocne i Zapadne Obale (East Coast VS West Coast) u kom su zivote izgubili I jedni od najvecih ikona rap muzike svih vremena 2Pac i Notorious B.I.G..
Zatim medju poznatim "Beef"-oma jos se nalaze i :raspad grupe N.W.A. i sukob bivseg clana te grupe Ice Cube-a sa ostatkom ekipe:Dr.Dre,Eazy-E,MC Ren, DJ Yella,zatim sukobi :
LL Cool J VS Canibus
Ice-T VS LL Cool J
Jay-Z VS Nas
Westside Connection VS Cypress Hill
Ras Kass VS The Game
The Game VS 50 Cent
Ja Rule VS 50 Cent
Tha Dogg Pound VS Mobb Deep
Mobb Deep VS Tru Life
Eminem VS Benzino
Royce Da 5'9 VS D12
Krs One VS Nelly
Jay-Z VS Dame Dash.....itd
Obično se koristi ako nekome želite da kažete da to što trenutno radi nema veze s' vezom- naravno u blažoj varijanti. Ukoliko "wannabe" gitaristi čuju ovako nešto upućeno njihovoj malenkosti ne bi bilo loše da razmisle o promeni profesije.
Drug 1: Gde si bre nisam te video mesec dana, nigde te ne viđam, nigde bre nisi izlazio čoveče?! Da te nisam obišao mislio bih da si već otegao papke.
Drug 2: Ma mani me u 3 lepe... Faks, kolokvijumi, znaš proceduru i sam. Da mi nije bilo ove gitare mislim da bih se rastavio s' mozgom. Oš da čuješ kako sam skinuo pesmu Little Wing?
Drug 1: Pa ajde... Nije k'o dimam šta pametnije da radim u ovom trenutku...
(Posle 3 minuta nepovratno načinjene štete i skrnavljena pesme)
Drug 2: I š'a kažeš matori?
Drug 1: Oj živote gde mi odoše 3 minuta mladosti!!! Idi bolje skidaj neku curu nego tu da skidaš pesme po mesec dana...
Posuda u kojoj se sipa hrana za krupnu i sitnu živinu. Obično pravljena od dobre oblice drveta izdubljenog u sredini ili sečenjem bojlera brusilicom na dva dela.
-Iha komšo, oprasila krmača dosta prasića.
-Sedam komada komšo.
-Sad vidi kako kidišu na korito, samo da im promešam malo ovu jarmu.
-Al su ješni mašala. Kvi, kvi, kvi. Drž, drž komšo obali krme korito.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Brate, oćemo ovu sarmu za ručak da podgrejemo?
-Može, može da pojedemo nešto na kašiku. Samo jedemo suvu hranu, dobiću zatvor u stomaku.
-Malo je zaleđena, sad će da odmekša na tihoj vatri. To tvoji poslali?
-Da još prošlog meseca. Der, der secni je malo nožem brže će stići.
*pade činija sa sve sarmom na patosu.
-E hajvane, obori korito sad ćemo jesti narezak iz menze. Joj moj studentski živote.
Konstruktivno jasna rečenica, samo što umesto upitnika i ovijeh zagrada stoji odgovarajući glagol, naravno lepo uštelovan po određenom padežu.
Nešto smo želelli da radimo, imali prejaku želju, ali su se razni faktori i sudba kleta umešali da tu radnju, pogađate, ne obavimo. Jedino što nam ostaje je to da taj propust ispričamo nekom drugom, koji bi nam došao kao rame za plakanje, samo što nećemo plakati, jer je plakanje za pičke.
A plakali bismo, iju.
I onda to naše rame krene da nam priča kako nismo imali dovoljno jaku želju, jer da jesmo, radnja bi bila obavljena u najkraćem mogućem roku od dobijanja te iste želje. Teorijski tačno, praktično - ni blizu.
-E, znaš da mi juče bila slava. Zamisli, nisam mogao ni da jebem. Dovedem kući Jelenu na slavu, spavala kod mene i hteo da je uveče razmontiram, kad ovi moji do kasno ostali i hoće i oni da prespavaju. Tetka, teča, stric, strina, ujak i ujna, svi se nabili po sobama kod mene, a kako da im kažeš da ne smeju da ostanu. Još sam spavao sa Jelenom i tetkom. Pu, živote.
-E moj buraz, da se tebi jebe, ti bi jebao.
-Pa kako, molim te, kad su mi na glavi stajali?
-Pa i Jeca bi ti stajala na glavi, hehe. Onoj glavi, znaš, hehe.
-Skontao sam id' u kurac.
Utopi se da ne potoneš .
Živeti istetoviran maskirnim šarama. Sent Kamelona slaviti a svom Svetom Georgiju reći: Jebiga Đoko, mor'o sam, ne znaš ti kakve su ove aždaje ovde.
Nije da ne znaš ko si, ali brzo provališ i ko su i kak'i su i ti međ' koje si doš'o i da baš ne mirišu tak'e ko ti. I trudiš se, al' baš se trudiš da budeš kao oni, da prekrojiš svoj pazl po njihovom šnitu, da te ni rečenica, ma kakva rečenica, reč jedna jedina, ni pogrešno akcentovano slovo u njoj, ne odaju.
Kada se ringla ispod bosanskog lonca usijala, jebo je i onaj ko je uključio i onaj ko je zaboravio, i kad je po po rahmetli avnojevskoj materici krenulo da se koka, razleteli se Bosanci ko kokice. Po Srbiji, Šokačkoj, Deželi, Alemanji, Beneluksima... Do Australije, ma šta do Australije, do Ognjene zemlje poneki zemo frknuo.
Posle početne đe ste pičke, stigo Boske, štaće pičke popit faze, opora realnost polako i u tvrdu lobanju ugura svest da ništa ne uspeva da rastera druge kao neuspeh, a da dijagnoza izbeglica nosi i neizrečeno: neizlečivo i preporuku: smestiti ili u izbeglički centar ili na društvenu periferiju.
E ne’š ga majci, ja da sam donji hteo biti, ja bi ost'o pod balijama/ustašama/ćetnicima. Nema tu kako mora, nego kako treba. Monako je mog'o doć u moje selo, a mom selu u Monaku mesta nema? E nećemo tako Dino! Ako je tako neću ni ja u monahe, odo u Monašane... Ekavac, ikavac, špreha, ženi pegice crta da se ne razlikuje od pirgavih kona... Sve radnje radi... Jebe mu se sa čim je burek, neki kurac moraš jest'. Slađu sanja, Katrin zove darling. Na karoserijema prefarbanih TAS Golfova zasijaše znakovi mercedesa, fiata, audija...
Čunu moju će provalit' da nisam odavle. Što mi rodženi Odavlani kažemo: Oj živote, čudni algoritme.
I taman uspeš, kad sa uspehom dođe i poražavajuće saznanje: u toj priči tebe više nema.
Plakao bi kad pogledaš đe čoek. Plakao bi, al nema ko da plače. Nema čoveka. Niđe ga, ispario u havu.
- Zete, Megi i ja smo odlučili da vam za svadbu poklonimo kuću. Sviđaš nam se, mlad, vredan, odgovoran... Mislimo da će Tea u tebi pronaći pravog životnog partnera. Iskren da budem jako mi je drago i što si Dorćolac, meni to kao nekome kome generacijama unazad u porodičnom stablu nema nikoga ko nije rođeni Beograđanin, jako puno znači.
- Šta da kažem, hvala vam puno na poverenju. :gleda fotografije kuće: A za ovo, reči nemam. Predivan obekat.
- Šta je predivno?
- Objekat, ne znam šta mi bi sa obektom.
- Opusti se zemo, i ja sam iz okoline Goražda, al' sam došo prije rata, neku Mađaricu po Srbiji jurit'. Od prvog dana kad sam te upozno oću da puknem od smijeha kad te slušam. Preljepo. Nego, požurite sa svadbom, dijete mi je u petom mjesecu, petomajku ti jebem, na koju joj ga foru bosansku skuca.Definicija je napisana za takmičenje Tvoja definicija zvuči poznato
Snalaziti se, mutiti. Živiš kako znaš i umeš, batrgaš se. Bez želje da se predaš iako to drugima deluje kao uzaludan posao ti ne odustaješ. Sklapaš kraj sa krajem. Koprcaš se ko riba na suvom sa nadom da ćeš ipak nekako da se dočepaš vode na kraju. Al da ga jebeš ovde moraš tako a i naviko si, ma bitno je da si živ.
- E kume, kume kažem ti Mile zabo onaj kredit za otplatu kredita i ode čovek u kurac, posla sve manje a Punta neće niko da mu kupi, jebo ga Punto da ga jebo!
- Pa šta radi za keš sad nesrećnik, kako uspeva da sastavi kraj sa krajem?
- Ćuti počeo da prodaje na pijaci sve i svašta preko dana, juri ih komunalna non-stop. Noću šljaka ko čuvar i to na crno, baulja jadnik kako zna i ume!
- E živote lutalico! A lepo smo mu rekli da se mane kredita! Nek ja i dalje teram jugića al bar sam miran!
- Mudro zboriš kume!
Klasične emo rečenice. Sve ti je crno, nikog nema za tebe, svi su protiv tebe, vene već mirišu na zardjalo gvožđe, suze razdiru četvrt ara crnog kreona, šiške na pola koplja, gotova si dušo, nema nikoga i ničega za tebe na ovom svetu. U duši ti ima radosti koliko obaveštenosti u Koštunici.
(scena pred koncert nekog idi-mi-nikad-mi-se-ne-vrati emo benda)
Koncert otkazan jer je pevač benda stao na puža, slomio mu kućicu i sada se zatvorio u sobu, nikoga ne pušta, čujemo samo jecaje!(lokalne emo curice) aaaaaaaaaaaaaa neeeeeeeeeee, neeeeeeeeeeeee! Pa ja ne verujem! Jadan! I jadan puž! Pa ovo nije fer, zašto živote, zašto!? Sve nam je propalo opet, ničeg nema više za nas!
Nadrkani lik pored: Ajoj, jebem li vam kevu da vam jebem, evo tebi skakavac, evo za tebe mlada damo sekirica, a za tebe slatka devojčice šuriken, ajde sada lepo vas tri prošetajte tamo u onaj lepi mračni ćošak, i posamoubijajte se, molim vas, jebao vas i onaj gejčić i puž i sve da vas jebalo, ajde razlaz!
Žalosna hronika o mladiću od 25 - 30 godina koji je čitav svoj život podredio treninzima i makrobiotici, ustajao u cik zore i, nakon meditacije i solarne joge istrčavao deonicu od 10 kilometara gore - dole po planini gde je čitav vek proživeo, (na voću povrću pirinču kozijem mleku i zdravom vazduhu potoci čisti ko suza zavatiš rukom i piješ) i to samo da se zagreje - jer bio je vrhunski sportista i bavio se gimnastikom, plivanjem na 400 metara prsnim stilom i kik boksom, redovno sparingovao sa lokalnim medvedom a jednom se oprobao i u desetoboju, pokazavši zavidne rezultate. Trebao na olimpijadu sad da ide kad ti kažem. Ko od brega odvaljen, nikad popio, nikad cigaru zapalio - razboleo se nešto odjednom i, živote varalice, za pet dana umro.
Kec u rukavu struke, argument, obično poslednji, kojim se naglo i neopozivo okončava svaki dalji nagoveštaj rasprave, i jednom za svagda obesmišljava bilo kakvo osporavanje stavova i odluka iste. Struka takodje podvlači da je mladić bio kršten (što će mu tamo gore svakako biti od koristi), ali ne i redovno pelcovan. Ljudi koji se pak drznu da i dalje gaje bilo kakvu sumnju bivaju stigmatizovani kao ravnozemljaši, antivakcinaši i dejanlučići.
Momak, doduše, nije vodio baš do te mere zdrav život (jbg, živ stvor, voleo da dune prskanu šiptarku s vremena na vreme, a bije ga glas i da je ipak pržio paklo i po socijalnog tumora sa filterom dnevno), ali 25 je cvet mladosti i ulaziti u takve diskusije je apsolutno bezukusno i nedopustivo - jednostavno peri ruke da ne bude kurac na sir, ostanikodkućehešteg i zdravo...E sad postoji tu i jedan drugi čovek kog je takodje upucao kanter strajk kiborg sa korisničkim imenom "kovid - 19" - frajer koji je svojevremeno preplivao Amazon u komadu (izjele ga doduše pirane ali se nekako odupro gamadi), i dobio na keca džambasa Vojteka (koji je obarao bikove uhvativši ih jednostavno za rogove!) na šabačkom vašaru, čemu su prisustvovale hiljade svedoka - bio jak u pičku materinu, al stradao u četres devetoj, od već pomenutog kiborga. E sad tih 49 ga je malo bacilo u zasenak ali svejedno ume da posluži kao argument u žučnim raspravama.
EDIT : Potpuno sam zaboravio da odam omaž heroju niškog zdravstva kom je nesrećni mladić izdahnuo bukvalno na rukama, a koji je, zahvaljujući nedovoljnom interesovanju zle hunte koja gospodari čelom države, ostao nepravedno zapostavljen. Govori se da je medicinski ratnik, inače veteran, ispustio jedno glasno NEEEEEE u pravcu plafona, koje je slomilo nekoliko prozorskih krila i jednu keramičku vazu na crvene tufne, i oštetio slušni aparat baba Djudje u sobi broj 103. Postoji pak priča da je grupa gradjana, u utorak četrnaestog aprila, nešto jače i duže tapšala sa terasa baš u njegovu čast, ali ta tvrdnja je, nažalost, teško dokaziva.
Ili ti ja sam mamina i tatina ćerka kojoj je sve uvek bilo udovoljavano pa to očekujem i od drugih, i onda kad to ne dobijem onda privlačim pažnju na najdebilnije načine i pričam kako želim da se ubijem iako se bojim smrti više nego đavo krsta. Sečem se ili se 'samopovredjujem' na neki drugi način da bi ljudi videli da sam ja LOŠE JAKO SAM POTONULA I HOĆU MINIMUM TRI KOFE PAŽNJE.
Farbam kosu u tirkiz/oblačim se kao totalna morončina jer bitno je da se VIDI jer od odobravanja drugih zavisi moje postojanje..Naravno ako se iko zajebe pa se usudi da mi posveti pažnju i da pokuša da pomogne, sipaću još i još ulja na vatru i do beskonačnosti srati o svojim 'problemima' da mu dokažem da JE MENI NEMOGUĆE pomoći. Ako odu, oni su krivi i bezosećajni, pa cu o njima srati na internetima da bi privukla još pažnje. Ako ostanu ima da ih davim dok in se život ne smuči. Možda i simpa nekog nađem da me masira i da me vodi po svetu, dok ga tretiram kao komplet smeće i tripujem dominaciju, ko zna. Pored toga što sam depresivna sam takođe i anksiozna (-> ili kako god se ovo jebeno nezamislivo sranje piše <-) pa zaista ne mogu da se vidim sa tim i tim. Jbg ispalila sam ga sorii. Socijalna anksioznost (-> povraćam od ovog izraza <- ). Naravno moje žrtve su dovoljno glupe da veruju u ove sprdačine, a ponekad i sama verujem, kolko dobro glumim. Tresem se povraćam oh ne psiha moja me ubija živote patnjo beskonačna. Naravno porediću ove dve gluposti sa pravim bolestima i tako ih nazivati i kada mi neko kaže da dignem dupe i uradim nešto pametno/prestanem da serem, reći ću mu da je to KAO DA ČOVEKA BEZ OBE NOGE TERAŠ DA TRČI (-> da ovo sam čuo od osobe koja trenutno postoji, ima pravo glasa i diše kisik <- ). Naravno pipam se na ludare, I lekove i ponosna sam što to pijem/ što sam bila tamo, i svima pričam kako idem kod psihijatra.
U duši, iako to sebi ne smem da priznam, sam razmaženo manipulativno usrano ustajalo smeće. Koje vidi ljude samo kao korist, a život kao film, u kome sam ja glavna uloga.
Ozbiljno sad, ja sam mislio da je ovo sranje umrlo, kad su emosi izumrli. Ali NE JEBOTE sad je još gore.
Inače postoji tekst koji govori o tome kako su depresivni ljudi, u stvari pozitivniji od onih koji to nisu, jer je kao njima sranje,pa gledaju da ljudima oko njih ne bude sranje (mrzi me zaista da tražim link). A ne da samo leže i drkaju kurac/pičku I da su odbojni kao sto kuraca I da stalno seru I jedu govna sveža i nabijaju osećaj krivice drugima koji su nešto rekli iz najbolje namere.
A anksioznost. (i dalje ne znam kako se piše a i nije da me nešto preterano interesuje), prevedeno sa američkog sranja je jebena NERVOZA (!!!)
SVI SMO JEBENO NERVOZNI PONEKAD JBT
Prirodno je da se čovek zabrine, uplaši, pa čak i uspaniči nekad. Ljudi smo,to su jebene emocije. I NE debela feminjarko sa reddita, to NIJE BOLESTSve u svemu, prestanite srati, jebo vas amerikanac, dignite dupe, a lažne bolesti nisu zamena za ličnost koju nemate.
Najcesce ih valja neki ortak koga dugo niste videli. Tipa - kako se ne secas spavali smo jedan do drugog u vrticu- ili tipa - u cetvrtom razredu smo tapkali slicice rendzera. Preko fejsa ti salje katalog (taguje te, da vide svi), nema ni govora da su fuls, sve je kradeno, ili kako popularno govore danas, ispalo iz kamiona, glisera, kombija, motokultivatora... Pali babu... Ali nema veze, tvojoj ribi se blizi rodjendan, moras da dresis kesu za nesto, po mogucstvu nesto "kvalitetno". Znam! Parfem! Iscimacu Gojka sanera za one bugarske parfeme, kune se u temelj kuce da su pakovanja original. I gle stvarno na pakovanju pise citko CHANEL N°5, on ti sve vreme govori kako su direkt iz Pariza, sve u fulu, ne postoji rec fuls u njegovom recniku, ma kune se u bocice sa mirisom kao u najsvetije. Guras mu 30 jevreja u ruku i sav srecan trcis do gift shopa po najlepsu ukrasnu kesu...
Scena: ona te ljubi, grli, steze, ne pusta te, obecava bloudzab, sve bre, zapalio si je totalno, ma bulzaj maksimalni!!!
-Pa sreco moja, zivote moj kako si samo znao sta da mi kupis - u sebi misli - ma sta ona kurva Jovana da ima Koko Sanel peticu, a ja ne, glupaca, sad i ja imam i jos od 100ml-
-Eto vidis kako ja znam sta da kupim mojoj ljubavi.
-Nikad nisam ni sumnjala u tebe, blesane.E sad, sve bi to bilo u fulu da se tvoja riba nije kurcila Jovani kako si joj poklonio isti parfem kao sto je njen ali od 100ml.
Naravno kakve su zene, moraju u svemu da se nadmecu, pa lepo uporede, omirisu i ti picke ne omirises naredna 2 meseca...
Knjiga za široke narodne mase. U Srbiji teško ćeš sresti osobu koja nije pročitala ovu knigu.
Ako sretnete muškarca ili devojku kojima je Koeljo omiljeni pisac i Alhemičar omiljena knjiga znajte da ta osoba ništa osim ovoga nije ni pročitala. Dobro, možda još samo Grabljivicu.
MOMAK I DEVOJKA NA PRVOM SASTANKU
MOMAK: Šta ti voliš da radiš u slobodno vreme?
DEVOJKA: Pa, volim puno da čitam.
MOMAK: Kul, ovo ono, a šta ono čitaš? (dok gleda u njene grudi)
DEVOJKA: Pa obožavam rusku književnost. Dostojevski je bog. Kada bih morala da ponesem barem jednu stvar na pusto ostrvo to bi svakako bila knjiga Braća Karamazovi. Ili Mladić, ne mogu da se odlučim. Volim Hessea, inspiriše me Kami i njegov Mit o Sizifu. A za opuštanje mi godi Bukowski. Kako on kaže: "neki ljudi nikad ne polude. Kakve užasne živote oni vode". A ti, je l' voliš da čitaš?
MOMAK: Pa ono, da volim. Obožavam knjigu Alhemičar. Tako je duboka i kvalitetna. Pravi kvalitet.
DEVOJKA: I šta još?
MOMAK: Pa znaš ono, i mnoge druge, ali Alhemičar mi je ono numero uno, vr vrhova! Kvalitet.
Ironična izjava jajare koja je išla, ili još ide, u neku od srednjih škola koje važe za "klošarske" .
- A: Učim kao crnac, a imam sve dvojke, e živote kurvo.
- B: Ne baroniši klošaru. Svaki dan te vidjam u parkiću, purnjaš ko lokomotiva. Ja tračka svetlosti nisam ugledao poslednjih pet dana od učenja, jebala me Tesla i kad sam je upiso! Bolje bi se proveo da sam klao nevine babe, pijačarke, pa završio u Alkatrazu.
- A: Brate, nemoj ti meni te priče. Alkatraze, babe i ostalo obesi sebi o karinu a ne mene da ložiš. Nema tu lakše-teže, svuda treba da se uči! Odo ja sad da popurnjam jedan džoint, a ti nastavi sa učenjem.
* Osoba A je učenik "Tehnoarta"- srednje koja se najniže kotira u celom gradu.
Osoba B je učenik "Nikole Tesle"- koja važi za "tešku" školu, a najkvalitetnija je elektrotehnička u državi.
Rečenica koja dolazi kao posledica razočarenja ženskom osobom sa kojom je mlađani junoša bio u vezi ili pak samo zaljubljen u nju. U onim ekstremnijim slučajevima, kada dotična uradi nešto previše degutantno, se otrgne i "šta sam ja hteo da ženim".
- E, je l' znaš da se Tamara smuvala sa Maretom?
- Koja Tamara i sa kojim, bre, Maretom?
- Tvoja bivša. Onaj što ne zna da kaže slovo r.
- Sa Mavetom? Ej, živote, turim te na kurac... S kim sam ja hteo da se ženim, s kim sam hteo decu da pravim...
▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬
- Buraz, dođi da ti pokažem jedan filmić, ako me razumeš.
- Šta koji... Aha... što ne kažeš lepo pornić?
- Nema veze. Gledaj kakva je. Šta kažeš?
- Dobra, nema šta. Ček, ček...
- Je l' ti poznata? Hnjo hnjo hnjo...
- Me jebeš da je ovo Tanja? Ladno snimila grupnjak...
- Čekaj još malo. Sad će da se uključi i Enver.
- Onaj ciganin? Šta sam ja hteo da ženim, da mi o kući brine...
Simbol bogatstva ! Opisuje koliko se nekome jednostavno može u životu.
- Brate, žali što nisi bio sinoć na 18. rođendanu kod male Nine, znači mala je buržujka malo je reći, bilo je svega, od Džonija i Džekova raznoranih, petnes' vrsta piva, doooo nemam pojma ni ja koliko vrsta žeste, uzela najjačeg DJ u gradu ma haos a pičke k'o salate samo smo uklizivali
- Ma i ptičijeg mlijeka jebenog, aaaa živote kod mene na rođu dve vrste piva, neka mrtva rakija brlja, i tekila, i to sam so zaboravio . . .
----------------------------------------------------------------------------------------------------
-Brate, si čuo otišao Mare u Rusiju jeb'o sebe .
-A da ja imam onoliko novaca tražio bih da me tamo čeka galon ptičijeg mlijeka .
-Pa realno, samo da kaže ocu to bi ga i dočekalo što je najcrnje .
Što bi naši stari rekli: "Sišli s konja na magarca." Dan, koji je u očima ljudi izgledao kao 4. maj 1980. još jedna ikona dobrog primera je tada pala u vodu i ostavila nas je da sami tumaramo kroz život. Moj otac i dan danas napravi lapsus pa za sto eura kaže sto maraka.
Marka, jedinica za nešto dobro, super i odlično. Da je kojim slučajem Filip Višnjić živ, sigurno bi u nekoj pesmi opisao napaćenog ratnika kako pozajmljuje sto maraka od ratnog profitera.
Kada smo računali, računali smo kroz marke, dinar nas nije toliko zanimao, pa i on da je propao lakše bi nam bilo. Švabe nismo voleli, ni danas se situacija nije promenila ali marka, to je nešto drugo. Ušla je k'o školska simpatija u naše živote i postala deo folkora. Sto maraka sa likom Klare Šuman, kompozitorke i pijanistkinje, za koju mnogi nisu ni znali u Srbiji ali su je svi voleli. Njeno pojavljivanje je usko vezana za našu golgotu devedesetih, prvi put ištampana 1. oktobra 1990. Kao da je napravljena da nam u nemaštini i totalnom rasulu donese malo toplote i nežnosti. Imati sto maraka u džepu, znači biti gospodin čovek. Nije postojalo to što nije moglo da se kupi sa sto maraka, Fića, Stojadin, Jugo, otići na more ili u banju... novčanicu koju kao da je sam Bog napravio.
A onda su došli oni.
Putem medijske torture počeli da nas uveravaju kako je evro totalno okej. U to niko nije mogao da poveruje, čak ni penzioner koji je gutao sve što mu se servira sa javnog servisa RTS, skontao je da nešto tu smrdi. Odreći se nemačkog standarda, lepote plave novčanice bilo je ravno samoubistvu, za nas je to isto k'o da smo se odrekli Kosova. Da se našao neko da povede ljude u rat za marku, sigurno bi dobrovoljaca bilo širom zemlje.
I došao je evro.
Rmbačiš od jutra do sutra za dvesta eura sa kojima ništa ne možeš da uradiš, dok platiš sve obaveze tebi ni cvonjak da ostane. Nema više mora, ludih provoda po kafanama, nema više gospodina u tebi, osramotili su te, tog dana kada su marku zamenili za evro kao da su ti život zamenili, sve je nekako krenulo da ide nizbrdo a ti još ne možeš da se navikneš. Majku im jebem kapitalističku!
