U pitanju je situacija kad otac pošalje svog sina u vojsku, jer se ovaj danima nije micao od kompjutera i "first person shooter" igrica. Pošto je njegovom ocu prekipelo jer se ovaj pupčanom vrpcom privezao za kućište, otac će mu reći "'ajde da vidim da tako pucaš u vojsci".
Međutim, ovo nije ni malo pametno od strane njegovog oca, jer slanje njegovog sina gejmera u vojsku može da bude opasnost za sve one kojima je on poslat. Počev od kolega regruta, pa sve do komandanata.
S obzirom da je protekle godine, umesto na studije, proveo na proučavanje 30 načina kako hedšotovati nekog u Call of Duty-ju, ovo će da bude ogromna opasnost. Još gore nego friendly fire.
Komandant: Vojniče! Da vidim kako ćeš da pređeš preko ovog zida!
Vojnik/gejmer: Ništa lakše! *uzima raketni bacač*
K: ŠTA! Šta će ti to! I odakle ti!
V: Pa iz Ressuply kabineta, odakle drugde. Kakav n00b. Ovo sam hiljadu puta radio u Team Fortressu. Pucam sebi u noge i istovremeno skočim da bi dobio na visini skoka.
K: ŠTA!!! NE! NE! NE! TO JE NAREĐENJE!
V: (ispaljuje raketu sebi među noge, čineći da njegovo meso i ostali komadi tela lete na sve strane, dok komandant bolno fejspalmuje)
---------------------------------------------------------
Vojnik/gejmer i njegov kolega se voze džipom.
Kolega: Gde treba sad da idemo?
Vojnik/gejmer: Ne znam. Sad ću da vidim na mapi.
K: Čekaj, bre! Ne možeš da to radiš dok voziš!
V: Ko kaže. To stalno radim u Far Cry-u.
K: Drvo!
*tras*
V: Hmmm... ovo drvo nije bilo na mapi.
K: NE SERI?!
---------------------------------------------------------
Vežba gađanja
Komandant posmatra vojnike kako gađaju, međutim, jedan se čudno ponaša.
Komandant: Vojniče! Zašto non-stop menjate okvir!
Vojnik/gejmer: Reload! Reload! Reload! kad u CS-u reloaduješ, onda nema straha da će ti nestati municija.
Komandant: E, živote, trebao sam lepo da postanem doktor, kao što su me moji terali.
---------------------------------------------------------
Specijalizacija za bombaša. vežba kako deaktivirati bombu.
Komandant: Vojniče! Zašto ste uperili pušku u bombu!?
Vojnik/gejmer: E, čuvaj mi leđa dok je defam.
Komandant: Def... šta?! Vojniče! Da li si, možda, konzumirao opojna sredstva skoro?! JER AKO JESI, ZAKLJUČAĆEMO TE SA PRAVOM BOMBOM, PA PROBAJ ONDA DA JE PUŠKOM DEAKTIVIRAŠ!
---------------------------------------------------------
Vežbe snage
Komandant: ŽIVLJE VI, MLITAVI CRVI! SVI STE VI GREŠKA PRIRODE! SVI STE HODAJUĆA POVRAĆKA! (okreće se našem heroju), ŠTA TI RADIŠ, CRVE!
Vojnik/gejmer: Isto kao i u GTA San Andreas, čekam da naučim nove tehnike.
Komandant: NE ZNA SE KO JE PROLUPAO VIŠE! DA LI TI ILI ONAJ KAZAN IZ KOGA JEDEMO! LEZI U BLATO I URADI 200 KOMADA, A VI OSTALI ZBOG NJEGA JOŠ 400!
---------------------------------------------------------
Povratak iz vojske.
Ćale: Kako je bilo, sine. Pričaj malo šta si radio.
V/Gejmer: Imao sam 160 fragova, od toga su 86 bili hedšotovi. Mada onaj admin se mnogo dere i stalno mi je pretio banom.
Godine odbijanja (nejebanja) su učinile svoje i od uzornog seoskog momka stvorile potencijalnog silovatelja. Toliko suvog i željnog pičke da počinje napastvovati čak i životinje, nebitno jesu li domaće ili divlje. U ovom slučaju domaću svinju. Mada nije samo taj mučenik kriv, ne! Krive su i žene koje su ga uporno odbijale i nagnale ga na gore pomenut akt. Nego aj što su ga sve odbile, dodatnu bol na već ranjenu i napaćenu dušu zadaje i krmača koja se opire, skiči, 'rokće, ma sve samo da je gore navedeni ostavi na miru. Za (ne)jebače štediše je gore navedeni akt pretposlednja opcija da besplatno okuse sedmo nebo. Na kraju ispada da ga ni krmača ne želi, šteta. Mučeniku jedino preostaje da plati damu lakog morala ako već ne može za džabe.
Leta gospodnjeg 7. IX 2019.
Negde u nekoj zabiti na Balkanu.
Milisav: Goco, o Goco!
Goca: Šta se dereš vatra te sagorela, ako te moj otac čuje teško tebi!
Milisav: Goco Sunce moje, znaš, dugo se znamo pa sam mislio…
Goca: Šta si ti mislio rđo jedna!?
Milisav: Pa, da vodimo ljubav, da ljubavišemo! Znaš da ja tebe volem! Izađi, pođi sa mnom da te vodim kući, da okusimo ono najlepše.
Goca: Znaš šta, teraj se u tri lepe, prostaku jedan! Oćeš da me iskoristiš mladu i naivnu! More marš džibronjo jedan!
Naš junac Milisav, razočaran, polazi kući te razmišlja.
Milisav: Ma kočicu joj jebem, ona će vakog deliju da odbije…hah…a vala nije ni prva, a ni poslednja, he. More Milisave nema leba od prekotarabskog muvanja, jebeš ti ovo. Kad me nijedna neće, čeka mene moja Mica kući, more biće mrsa!(pohotno češka bradu)
Naš junak Milisav sa kapije ide ka oboru te umilno govori Mici, inače krmači koja je preživela još jedan Božić.
Milisav: Mico, o Mico, lepoto moja, vidi ko je došao!
Svinja, kad mu vide pogled u očima i otkopčan šlic pobeže u ćošak obora, i sede licem okrenuta prema Milisavu.
Milisav: Pile moje, nemoj da bežiš. Mislio sam nešto lepo da radimo, ti i ja, jel hoćeš?(umilnim tonom)
Svinja ga prestrašena gleda, srce joj udara brze nego pred klanje.
Milisav se polako približava Mici i govori: Dođi Mico, gic - gic - gic - gic, dođi lepoto moja, gic - gic - gic.
Krmača, osećajući se ugroženo iskoristi priliku te pobeže iz obora koliko je papci nose.
Milisav: Pu kosku ti jebem! Ma nema mi druge, moraću da platim neku kuravu. E živote lutalice.
Svuda oko nas. Zna šta želite i nudi vam da do toga dođete.
Obasipa vas pitanjima, zna svaki vaš korak. Traži očajnike da im da tračak nade. Reklame.
:TŠ sekta:
Sekta: Jeste li umorni od svakodnevnog i iscrpljujućeg posla?
Hipnotisani gledalac: Daaa...
Sekta: Osećate li bolove u grudima i nosnim dlačicama?
HG: Oooh da, pomozite mi, molim vas.
Sekta: Da li vas deca svaki dan umaraju? Žena nabacila 30 kg, pa sad nije ni za kurac? Želite da povalite mladu studentkinju? Da se vraćate kući kad god poželite?
Da pišate po dasci i instalirate kućnu pivaru?
HG: Ooo, recite mi šta da uradim!
Sekta: Naručite ovaj set noževa i gratis dobijate ovaj moćni blender...----------
:Internet sekta:
Sekta: Student ste?
Student: Ooo, da!
Sekta: Patite od hronične besparice? Čitali ste desetine knjiga o zaradi novca?
Dosta vam je profesorskih seratora? Hoćete da povalite bar jednu kolegenicu?
Student: Ooo, da, čitaš mi misli! Oplodi me, ti internetska sekto!
Sekta: Želite da zaradite svoj prvi milion sutra? Da budete nezavisni, imate svoj stan i novi BMW?
Student: Aaa, svršavam...
Sekta: Ništa ne brinite! Kupite ovu knjigu za 99$ i prvi milion je vaš!-----------
:Ljubavna sekta:
- Devac si, a imaš 23 godine?
- Ko jebe žene kad imam WoW?!
- Doktor kad te izvadio, mislio je da se majka posrala?
- Ko ga jebe?!
- Ćorav si kao šišmiš i imaš masnu ispucalu kosu?
- Oj, živote, lutalico!
- U školi su te zvali klepmavi gicko?
- Mogu da mi se sagnu. Da me sad vide u majčinom podrumu, 95. level!
- Da li vam je dosta svega toga? Hoćete li da napokon imate dobar ljubavni život?
- RedTube je dovoljan!
- Posetite naš sajt za pronalaženje srodne duše...
- More, odo' da trolujem na Vukajliji!
Svi se mi posle par popijenih piva osećamo znatno pametnije i imamo potrebu da svoje enormno znanje Serbske istorije predočimo ljudima koji nas okružuju u tom trenutku. U alkoholisanom stanju dolazimo do ishitrenih i neretko pogrešnih zaključaka. Tako je jedan moj prijatelj skontao da ga devojka vara i da je šipovala Halilu (kao da čovek zna kakav je ukus sunećenog muslija), da bi nakon toga raskinuo sa njom, a ona jadna u stvari samo jela tunjevinu.
Elem, hoću reći da su takvi zaključci normalni, sve dok ne rešimo da uradimo nešto povodom istih.
Unutrašnji monolog jednog pijanca
Asam se otkinuo, jeb'o sam mu mamaru. Saće ćale da mi razvali labrnju što zdibam na rakiju i povraćam po kući, ali jebi ga. I on se ispovraćao na otiraču jučer kad je doš'o sa Mićine slave. Kad smo već kod otirača, trebao bi da je ključ tu negde ispod. Nema ga. Jao baba jebem te senilna, opet si zaboravila da ga ostaviš ispod! Ništa, moram da zvonim iako je to samodruk.
5 minuta kasnije
Nema odgovora. Do kurca. Kad pijan zakačim regal to čuju, a petominutno izdrkavanje na zvonu ne čuju! Pa svi oni imaju lak san. Ako ne baba, ker bi me bar čuo. Da se nije nešto desilo? Šta?! Pa ovo moja keva vrišti! Ladno keva vrišti! Nisam gudriran da to tripujem! Unutra je provalnik garant. Ali koji kurac, pa mi nemamo ništa vredno! Jedino možda.. Tako je! Babina pozlaćena vilica! Sasam ti jeb'o mamu! Sve možeš da mi diraš al' za pivo i babu ubijam!
:veranje uz uzemljenje:
Dobro je, na terasi sam. Šta sad? Razbiću prozor, uzeću sataru i izvršiću dekapitaciju jednim potezom.
:lomljava prozora, posekotina ruke:
Ko me jebe kad se kurčim pa lomim prozor pesnicom. Dobro, u kuhinji sam. Vidi ga ker, spava. Mamu mu jebem i Džekija je uspavao da ne budi komšije. Dobro, sad satara. Jebem ti državu, pa ja nem' sataru! Nemam ni nož normalan bre! Ej živote tugo! Dobro, poslužiće i ova oklagija babina za razvijanje kora.
To je to! Trenutak istine! Pokaži da imaš muda pičko! Pokaži da si mudonja iako nisi smeo da priđeš Maji drolji! Koji kurac? Što iz sobe piče Osvajači? Mamu ti jebem bre onu nenormalnu, pa ti uz muziku mučiš ljude? Saću da ti jebem mamu.
:ulazak u sobu:
Drži se kevoo! Džeronimoo! :udarci oklagije po grbini provalnika: Uh, dosta je. A sad da vidimo tvoje pravo lice pičko sadistička!
:otkrivanje jorgana, zaticanje golog ćaleta u položaju nad kevom, mentalni krah, a kasnije verovatno i fizički:
-Sine, jeb'o sam ti mater pijanu.
-Jeb'o si mi ćale, vidim.
Ne, ne radi se ni o kakvoj zajebanciji, niti čudu a la Nemanjići ( oslepljen pa progledao ), već o poražavajućoj i deprimiraćoj tituli koju dobiješ onog momenta kada koleginica na koju se pališ od onomad počne da ti priča o tome kako joj je Milanče sa DIF-a zgodan i sladak i kako joj se smeška u menzi, kako su muškarci stoka, kako je usamljena i željna nežnosti kakvu joj je pružao, njena prva i neprežaljena ljubav, Jova iz srednje prehrambene. Sa njene tačke gledišta postao si drugar, jaran, rame za plakanje, čiviluk na koji će zakačiti gomilu pitanja od životnog značaja po nju, njenu okolinu i mir u svetu. Iz tvoje perspektive, ti si u njenim očima aseksualno biće, taraba o koju će počešati leđa i sunđer za upijanje verbalnih udaraca prilikom upoređivanja Milančeta Veličanstvenog i tebe.
Ona dolazi kod tebe. Matorci se pokupili da ne smetaju deci dok spremaju kolokvijum, mlađeg brata uz plač odvukli sa sobom. Ti sredio stan, prvi put od šestog razreda osnovne, kad si razbio vaznu koju je otac kupio mami na medenom mesecu...muda skupljena...nadaš se da će konačno možda biti nešto. Jebaćeš. 50% da 'oćeš. 100% da nećeš...Možda ipak hoćeš. Ona ulazi uplakana.
- Sad sam u autobusu videla Milančeta...video je i on mene ali nije reagovao, bio je sa nekom crnkom.
- Ma daj, smiri se, možda mu je to ona sestra iz Prokuplja o kojoj mi je pričao njegov cimer Rale, znaš da je trebala da dođe...
- Nije se osmehnuo, zašto se nije osmehnuo? Zašto se muškarci nekad smeju, a nekad ne? Dobro, za tebe znam da se ne smeješ jer imaš izvađenu šesticu, ali on...on je taaako lep kad se nasmeje, niko ne može da mu prismrdi. Misliš li da mi se nije osmehnuo jer imam ovu malu bubuljicu na bradi ( pokazuje ti neku neprimetnu tačku ) a tvoj pogled završava na njenim punim usnama...počinje da kuva ispod stomaka...
- Možda je zato što sam se ugojila...vidi...
Ne stižeš do stomaka, pogled se zaustavlja na sisama i to je to...postaješ evnuh sa erekcijom. Prekrštaš noge. Jasno je da nećeš jebati...
- Ma nisi se ug...- počinješ da mrmljaš
- Prava sam svinja, imam tri kile više nego pred novu godinu...a on je naravno DIF-ovac, neće sa svinjom da izlazi...on može da ima koju hoće, kako je samo lep, kako ima široka ramena, šira od tvojih...mislim, neću da kažem da ti nisi razvijen, nego njegova su baš baš široka...kad bi ti bio kao on, da li bih ti ja bila zanimljiva?
- Uh...ovaj...pa bi
- Jao, koja si ti mica, ti se uvek trudiš da meni ugodiš...mogla bih nekad da ti spremim palačinke...( Hmmm Eto seksa! )...pa možemo da zovnemo i njegovog cimera Raleta, ti njega poznaješ, a on kao slučajno dovede i Milančeta... ( Kurac seks! )Jasno ti je da nema ništa ni od učenja, erekcija postaje ozbiljan problem razmišljaš da li da odeš u wc ili da čekaš da ona ode...a i da odeš u wc ne bi primetila da te nema. Živote lutalico!
Milicija. Plavci. Panduri.
Oni od čijeg se reflektujućeg prsluka (a tek radara), vozači refleksno hvataju za džep u kome stoji novčanik, a ko još drži dokumenta u novčaniku.
Ako su lokalci, opušteno. Prolaziš i da nemaš oba fara i štop svjetla, kao ni prednji desni točak. Ali u poslednje vrijeme, sve češće nisu...
Podromanija. Kasno poslepodne.
Iz golfa dvojke (osamdes' šesto godište, dizel 1.4, 44 kW) pored motora u punoj snazi čuje se i bušan lonac na auspuhu. Unutra, na polupopunjenoj instrument tabli stoji polovan radio marke AEG sa sve USB ulazom, a sa njega trešti Radio BN. U autu, Radovan nervozno pogledava naprijed, dok Milunka gleda slike sa ćerkinog punoljetstva. Prave slike.♫♪ Ori Mile, al duboko, moj oraču, crno oko, znaj dragane nema gazde, bez duboke brazde... ♪♫
Milunka: A vidi kako je slatka Mica mala majkina. Uh, kako bi je izljubila da mi nije o'šla u Banjaluku. Al' neka, nek dijete vidi svijeta.
Radovan: Šta svijeta? Banjaluka svijet? Selo, eeeej! Ma selo... Uostalom, otišla je da studira, ne da gleda svijeta... A đe li ste... A majku mu...
Milunka: Šta je Radovane?
Radovan: Ma ništa, čekam da me cape.
Milunka: K'o da te capi?
Radovan: Narodna vlast Milunka, nema k'o drugi.
Milunka: A što?
Radovan: Da me ponude čizkejkom i guaranom, pa da mi daju bevipleks pred spavanje. DA ME 'APSE, ETO ŠTO!
Milunka: Šta će te hapsiti, svi su ti papiri uredni.
Radovan: Jes, uredni k'o paket prve pomoći što mi je u gepeku.
Milunka: Al' zar nisi ti taj paket rastavio i stavio Džekiju na kućicu?
Radovan: Joooooj, jebem te živote i Fortuno iz Dizeldorfa, da si mi ušla ne bi se sad osjeć'o k'o samac u braku. Da si samo ušla, kupio bi Rale novog Pasata 5+ i milinko. Da budem k'o drug Jataganac kad je glumio Arapina joooj...
Milunka: Šta reče?
Radovan: Reko Milunka, upravo to. Nemam prvu pomoć, ni lance, ni zimske gume, a sezona je, i žurimo kući da stoku na'ranimo. A ograničenje je... pedeset. A ja idem... sedamdes' pet. Ako iskoče... PU JEBEM TI!
Milunka: Šta bi Radovane?
Radovan: Eno prsluka... A eno i lizala... Jebiga. Ode cvaja...
Veoma retka pojava, al' ume da se dogodi.
Rat favela je sukob najvišeg intenziteta među Romulanskom populacijom i dešava se kada zbog nekog krupnog razloga zarate cele dve favele pa krenu u sukob jedna protiv druge.
Naravno, oružja koja se najčešće koriste su kobra, bokser, štangla ili obične motke i često se dešava samo jedna bitka pa ko pukovnik, ko pokojnik.
U tim sukobima često pobedu donosi konjica, to jest, vozači skalamerija sa kojima se ide u sakupljanje sekundarnih sirovina koje kada je rat, u korpama umesto sirovina imaju po dva mala naoružana Romulanca, koji mlate sa motkama sve oko sebe.
Pobednici onda ulaze u favelu poraženog, kupe plen, ruše im sve kartonjare i odlaze nazad do svoje favele, ovenčani slavom, uz muziku Dragana Kojića Kebe.
Hronologija velikog rata između favele kod Delta City-ja i favele preko puta pumpe na Bežanijskoj Kosi.
---01.04.2012.
07:30 Favela kod pumpe na Bežanijskoj Kosi.Randu: Znaš očem’ sam razmišljao Envere sine moj?
Enver: Očem’ tatko? Jes’ opet razmišlj’o da se odseliš u Marinkovu Baru?
Randu: Ne sine, gledam Avatara. Dvanajs mu je. Stas’o je za ženidbu. Ako ga uskoro ne priženimo k’o vo će da rilja.
Enver: Hoću tatko, ali nemo’ sada. Dobio sam jednu grandioznu ideju. Hoću da napravim Paradu Romulanaca i zauzet sam tim ostvarenjem mog sna, a i nisu vremena kao nekada. Sada se sve kasnije ženu. Neće pre trinajste pa to ti je.
Randu: Paz’ se te politike sine, mnogima je došla glave. Nego danas već da odeš do one favele kod Delta Sitija i da mu nađeš neku žensku, poslušaj oca.
Enver: Dobro tatko, skoknuću danas, taman tamo idem po neki šahtovi pa ću da svrnem.---01.04.2012.
18:30 Favela kod Delta City-ja.Halid: O Envere, otkud ti?
Enver: Pa bio sam tu poslom, pa reko’ da navratim, jer čuo sam da imaš jednu ćeru za udaju a ja imam sina za ženidbu pa da se orodimo.
Halid: Imam Envere, ćeru. al’ da se zna da nije jeftina. O Đelferijinoj lepoti se pesme pišu a čak je i Jašar dolazio da je prosi, al’ nisam je dao, imala je tek 8 godina. Za Đelferiju je napisao pesmu “Jagnje moje malo”.
Enver: Dobro tvrdiš pazar Halide, ali imam ja šta da ponudim. Dajem ti dve flaše vinjaka, boks drine i dres Roberta Karlosa.
Halid: To je i Jašar ponudio. Nije dosta.
Enver: Dobro, nudim i 50 kila kartona. To je dve kuće ovde da sagradiš.
Halid: Hmmmm...nećkam se, nećkam sada. Dobra ponuda.
Enver: Na sve to nudim i mog konja Zorana. To je moja poslednja ponuda. Zorana volim k’o sina rođenog.
Halid: Prihvatam. Daj ruku. Mo’š da vodiš Đelferiju. Dođ’ sledeće nedelje sa svatovima po nju.
Enver: Evo ruke. Sledeće nedelje, dolazimo po mladu.---01.04.2012.
20:30 Favela kod pumpe na Bežanijskoj Kosi.Enver: Tatko bio sam kod Halida. Isprosio sam lepu Đelferiju od njega. Morao sam i Zorana da dam za nju.
Randu: Đelferiju. Hmmmm.....jesi li siguran Envere da ona nije oštećena roba? Priča se da se Jašar oko nje vrzmao a i Keba isto. A ‘de se njih dvojica vrzmaju, tu je uvek belaj.
Enver: Čista je tatko kao suza. Pa ne bi se Halid sa time zajebav’o valjda.
Randu: Ne znam, videćemo. Diži šator Envere, zovi celu favelu, Avatar nam se ženi.
Avatar: Neću sa Đelferijom da se ženim. Ja volim Kasandru.
Enver: Prisluškuješ a? More nemoj da te sada odalamim sve zvezde da vidiš. Ženiš se sa Đelferijom i tačka.
Avatar: Neću bre tatko. Đelferija je bušna k’o goblen. Neću. Spav’o je ko je stig’o.
Enver: Ma sa’š ti da vidiš svoga Boga. Tatko, daj kaiš. Zorana sam dao za nju barabo nezahvalna.---08.04.2012.
12:00 Svadba Avatara i Đelferije u faveli kod pumpe na Bežanijskoj Kosi.
Sto za VIP zvanice.Keba: Lepa svadba Jašare. Enver se baš isprsio. Doveo je i Blek Panterse da pevaju. A vidi Džejku kako se razmahao i skače po stolovima. K’o malo majmunče je.
Jašar E Kebo, jeste lepa svadba, ali biće čupavo kada provali Enver da je mlada već probala zabranjeno voće.
Keba: Kako se ti Jašare poetski izražavaš, zato ljudi i vole tvoje pesme, ja to ne znam pa ih ‘vatam na eleganciju. A biće čupavo, i to čupavo k’o ta tvoja “šatorka” od frizure ali mi ćemo da se nakrkamo i bež’mo odmah odavde. Dok ne eskalira sukob.
Jašar A Đejka?
Keba: Ma ako ovde izbije, njega niko neće ni primetiti. On ti je k’o hobit. Protrči ispod stolova i pobegne.
Jašar Trpaj klopu u džepove pa da begamo još malo.---09.04.2012.
Jutro posle prvog dana svadbe, favela pored pumpe na Bežanijskoj Kosi.Enver: Tatko jesu se probudili više, da proverimo čaršafče?
Randu: Jesu Enver čulo se nešto. Neka me zla slutnja obuzela. Gde je Halid i njegovi gosti?
Enver: Odoše kod njih u favelu da se odmore malo pa dolaze opet u podne, da nastavimo.
Randu: To mi je sumnjivo Envere sine. Nisu ostali da prisustvuju starom običaju širenja japanske zastave. Ček’ evo Avatara.
Enver: Avatare sine, daj čaršaf, pa da nastavimo pijanku.
Avatar: Ovaj, tatko nisam je još spav’o, ovaj, bili smo umorni od svadbe i ovaj, kasnije ćemo....di ćeš tatko unutra, pa gola je....
Enver: Sklon’ se bre. Daj čaršaf ovamo. Šta je ovo? Prevareni smo!!!!!! U rat!!! Opremajte se odmah!!! Svi!!! I ti Avatare.
Avatar: Ali tatko, pa nema potrebe....
Enver: More uzimaj kobru i za pet minuta da si ispred.
Randu: Polazite svi. Idemo da im jebemo majku ciganjsku.---U isto vreme, favela kod Delta City-ja.
Motivacioni Govor Halida ratnicima iz njegove favele pred neminovni sukob sa Enverovom vojskom.
Halid: Braćo moja. Do sada su verovatno Enver i njegovi psi s’vatili da smo im uvalili raspalu Djelferiju, i krenuće ovamo svom silom na nas.
Mi smo spremni da branimo našu favelu i ako treba položimo živote za nju. Braćo moja, borite se kao da sunce sutra neće svanuti i ovo je poslednji dan vašeg života. Poslednja prilika da učinite neko slavno i odvažno delo koje će čergari prenositi na sve strane sveta. Danas je dan kada ćemo počiniti takva dela o kojima će Džej pevati balade. O kojima će Mel gibson snimiti film. Braćo moja. Danas ćemo pokazati da se naša favela saginjati neće.
Ogromna skupina naoružanih Romulanaca: OOOOOOOOOOOOO
Halid: Sačekaćemo ih kod Kineskog tržnog centra. Odatle će doći. Znam. Vi što trenirate boks i mečkari u prvi red stanite. Na moj znak prvo pustite mečke pa onda se zalećite. Ostali iza njih stojite i pre nego što mečke stignu do prvih Enverovih redova zaspite ih flašama i ciglama pa i vi u zalet. Slomićemo ih za minut.
Ogromna skupina naoružanih Romulanaca: OOOOOOOOOOOOOO
Halid: Krećemo! Živela favela kod Delta Sitija!
Ogromna skupina naoružanih Romulanaca: Živela!---Epilog velikog rata između favele kod Delta City-ja i favele pored pumpe na Bežanijskoj Kosi iz pera Romulanskog istoričara i povremenog dens muzičara Hamita Đogaja poznatijeg pod scenskim imenom Đole Đogani.
Dana 09.04.2012. godine dogodila se velika bitka između dve favele, one kod Delta City-ja i one pored pumpe na Bežanijskoj Kosi, koje su do tada imale istoriju čarki, ali nikada se nije desio ovoliki sukob.
Sukob se odigrao kod kineskog tržnog centra, gde je Halid postavio svoju vojsku jer jer računao da će Enver u besu krenuti najbližim putem ka njegovoj faveli.
Vojsku je postavio savršeno i bio je brojčano nadmoćniji, ali Enver nije upao u zamku direktnog zaletanja u Halidovu vojsku, nego je mudro obišao Delta City i prvo uleteo u Halidovu favelu, potpuno je sravnivši sa zemljom a onda je došao Halidu sa leđa i jednim brzim jurišom, pre nego što se Halid snašao, uništio njegovu vojsku. Iako je Halid možda i tada mogao da se odbrani, ipak nije uspeo jer od iznenađenja dalekometno oružje (flaše i cigle) nije moglo da se iskoristi, a uznemirene mečke su se oslobodile i počele da prave rusvaj u njegovim redovima a ne neprijateljskim. Bitka je kratko trajala a Halid je uspeo jedini da pobegne iz nje jašući na konju Zoranu i dok je bežao, prokleo je Envera i zakleo se na osvetu.
Kasnije se pričalo da je Enver znao za Đelferiju i da se sa Gradonačelnikom Beograda Draganom Đilasom dogovorio da naprave ovaj rat, da bi očitili Halidovu favelu, zbog zgrada koje tu treba da se grade, ali to nikada nije dokazano.
Trenuci u životu kada shvatiš koliko te sudbina zajebala uprkos neverovatnom potencijalu koji čuči u tebi odvajkada, iako si ga ti u pomenutom trenutku po prvi put primetio. Često bivaju propraćeni raznim spektrom emotivnih stanja, od depresije što ništa od života nisi napravio uprkos činjenici da Svevišnji nije škrtario na tebi do ponosa i ushićenja izazvanog spoznajom da si u stvari neverovatno obdaren i superioran kao Džim Morison na horsu. Svet to ne vidi, ali tebi se jebe jer ionako ne znaš da nabrojiš sve kontinente. Ako glupa stoka nije u stanju da prepozna tvoju jedinstvenost oličenu u suvoj inteligenciji/spontanoj mutaciji ti im je nećeš nametati, iako bi spasila milione ljudi od gladi, donijela mir čitavom svijetu, omogućila putovanje kroz vrijeme i naterala kosu na glavi Šabana Šaulića da nabuja kao pečurke posle kiše.
(Pišam u WC-u i odjednom provalim da moj urin ima supermoć skidanja govnjive skrame stare i do mesec dana. Vođen suvom logikom zaključujem da je moj urin specijalan, sigurno ima mnogo veću količinu mokraćne kiseline i da sam IPAK jedinstven na ovoj jebenoj planeti. Duvajte ga dušmani !!!)
Pa jebote ne mogu da verujem da sam ovo tek sada otkrio... E živote i sudbino kleta, da sam na vreme shvatio koliki sam potencijal, uz pravilnu ishranu i preparate sada bi moju pišaćku u supermarketima prodavali umesto Domestosa.
........................................................................................
Šetam parkom jednog kišnog dana i vidim kako mi se pseće govno lagano približava... Polu-raspadnuto, smrad se više ne širi jer se zabajatilo, a male mrvice oko njega svedoče da postojano nestaje pretvarajući se u ništavilo. A nekada je bilo živa tvar... Odjednom me pogađa revolucionarna filozofska hipoteza - ŽIVOT NEMA SMISLA. Živimo u besmislenom haosu i svi ćemo se raspasti kao pseća govna. Istovremeno me pogađa osećaj goleme tuge što nisam pratio na časovima filozofije, sada bih garant bio u udžbenicima širom sveta... Jebi ga, nastavljam depresivan ali ponosan na sebe zamišljajući kako mi u dalekoj budućnosti iz jednorogove balege rekonstruišu misli, hvataju ovu o smislu života i puni poštovanja dižu mi spomenik istovremeno tužni što sam umro nezapažen u siromaštvu.
.......................................................................................
Žgoljavi klošar kopa po kontejneru i odjednom vadi ogromne bubrežnjače. Gleda ih par trenutaka, vadi nož iz pantalona i raskraja ih po sredini. Skida jaknu koju mu je Pera hirurg poklonio nakon što je "operisao" po naselju i nabavio sebi novu i navlači bubrežnjače, istovremeno provaljujući sa izrazom divljeg ushićenja na licu da je upravo sebi skrojio neku vrstu siledžijke. Prolazi pored vas šepureći se dok mu govnjiva fleka ukrašava predio grudnog koša i čujete ga:
- "Jebote kako sam ekonomičan a istovremeno veoma inteligentan. Da nije ove sudbine klete što me alkoholu dade sad bih bio ministar ekonomije, da mi jebeš mater ako lažem... Odo' na pivo, zaslužio sam !"
Zabranjeni grad, nekad je nosio ime Kovačica. Zabranjeni grad se nalazi u Južnobanatskom okrugu. Od Pančeva je udaljen oko 30 km a od Beograda oko 45. Grad je osnovan 1802, ali postoje podaci o postojanju manjih naselja još iz 1458. godine. Posle 1751. ovde se naseljavaju graničari. Prema popisu iz 2002. u Zabranjenom gradu je živelo 6.800 stanovnika, a sada oko 800 manje. Zabranjeni grad je u svetu poznat po tome što je u njemu izvršen teror nesagledivih poslednica nad zdravim razumom, pristojnošću i svim lepim ljudskim manirima.
Pravila koja mora poštovati svaki stanovnik Zabranjenog grada ako ne želi biti otpadnik:
Zabranjeno ti je da napreduješ, jer si ti onda ulizivač.
Zabranjeno ti je da čitaš knjige, jer si ti onda štreber, čudan, nenormalan i nastran.
Zabranjeno ti je da vežbaš i baviš se sportom, jer si ti onda nafuran i previše se manekenišeš.
Zabranjeno ti je da se družiš sa kime ti hoćeš, jer sa kime ćeš se družiti određuju ti drugi.
Zabranjeno ti je da se oblačiš kako ti želiš, jer onda kopiraš druge.
Zabranjeno ti je da se šališ i veseliš, jer si ti onda neozbiljni retard.
Zabranjeno ti je da pričaš o svojim uspesima, jer ti onda lažeš, izmišljaš ili si veliki hvalisavac.
Zabranjeno ti je da popiješ po koje pivo, jer si ti onda alkoholičar.
Zabranjeno ti je da zagrliš drugaricu, jer će sutra svi da pričaju da ste u vezi i menjaš veze kao čarape.
Zabranjeno ti je da investiraš i gradiš nešto novo, jer si ti onda lopov (odakle ti pare? a?)
Zabranjeno ti je da se malo opustiš i pustiš razum „na ispašu“, jer si ti onda neozbiljan i detinjast.
Zabranjeno ti je da pričaš o bilo čemu, jer će sutra tvoje reči da izvrće upravo onaj kome si se poverio i optuže te za nešto šta nikad nisi rekao.
Zabranjeno ti je da budeš pristojan, jer si ti onda pudlica i mamin sinčić.
Zabranjeno ti je da budeš svoj i da živiš svoj život, jer je tu bezbroj onih koji te spotiču, ogovaraju i svim sredstvima se trude da ti unište ono što si postigao.Oslobodite grad, živite SVOJ život, na SVOJ način, prestanite da se mešate u TUĐE živote, pustite ih da napreduju, ne zavidite im na uspesima, pustite druge da se vesele i zezaju kako oni žele, prestanite da im određujete sa kime mogu da se druže, nije vaša stvar koliko puta neko menja drugove, možda mu tako odgovara, a možda želi da se druži sa mnogima i boljim i "gorim" od sebe, ne postavljate vi standarde ponašanja za druge, ne izvrćite njihove reči i ne ogovarajte. Ako se neko oblači malo čudno za vaš ukus, to ne znači da je retard i nastran, nego da ima drugačiji ukus od vas. Živite svoj život, bavite se onim što najviše volite, napredujte i ostavite druge da napreduju. Ne zavidite im na uspehu, već budite bolji od njih.
OSLOBODITE ZABRANJENI GRAD!
To je jedan težak posao biti doktor. Dolaze raznorazne stranke sa raznim pričama, rođaci bolesnika, švalerke, žene, babuskere, Boško Despotović, sestre, nezadovoljni pacijenti, uvek neugodni bolesnici u svojim bolničkim posteljama i naravno džangrizavi prolaznici i kritičari institucije i profesije. Doktori primaju mito, sestre se jebu ko štuke, redovi kao ispred Jugoslovenskog dramskog pozorišta, svi voze bemve dok se građani klackaju u fiatima, aparatura zastarela, nema klime, nema dovoljno ni sedalica u hodnicima kad je navala a pisani su građanski predlozi za stajalište na liniji 53 stvarno nema smisla niti kad je sneg niti kad je kiša niti nema zaštite od sunca a svi drugi u još gorim naseljima svi imaju nove tende na stajalištima i klime i nisu osuđeni na ariva lopovluk, privatne klinike mlate pare u nedostatku državne organizacije, farmakomafija, ništa ne može bez recepta, sve je skupo, nema ništa za džabe, doktori prepisuju ni sami ne znaju šta svako zna bolje od njih, gori su od prognoze, kreveti škripe a zavese prljave, sestre arogantne. Onda umre neko na operacionom stolu pa moraš da saopštiš familiji neće sigurno asistenti i sestre a znaju svi da jedu govna. To je najgora stvar kad nosiš čoveka na duši osim kad je neki namćor pa ako ti nije drago nije ti ni krivo. Pa onda ima slučajeva i kad nasrću i optužuju doktora da nije dovoljno uradio da je mogao nešto da učini pa mu prete porukama kao sudijama i sačekuju ga posle posla ili vode medijsku kampanju protiv njega i olajavaju gde god stignu a ponekad i ostave mrtvog goluba u zelenom džaku za đubre na terasi, kao predsedniku demokratske renesanse. Doktor je pokvaren, korumpiran, umišljen i neće da primi bez knjižice. Da čovek umire džaba mu ako nema overenu zdravstvenu ne gleda se isto onaj sa overenom i onaj sa neoverenom kao ni onaj sa skupljom odećom nego neko ko izgleda siromašan. Ona ambulantna kola po gradu samo stvaraju nervozu a pale sirene sigurno nekad samo da brže dođu na sladoled. Doktor mora da ima sedam očiju i da drži celu bolnicu pod svojom palicom, mora da se zna red i disciplina, da se pare štede, da zafali wc papira ali ne lekova, da se tačno zna šta se žrtvuje, šta su prioriteti i gde ima jeftin prašak za veš i da se gleda da se tečni sapuni kupuju samo na velikim akcijama da se zaduže ljudi samo da prate cene po marketima i profesionalnim radnjama, moraju sestre da se opominju ako su okna previše štrokava, prst mora da pređe svaku tačku, doktor mora da se prošeta po celoj ustanovi kao najokoreliji inspektor u restoranu da traži dlaku u jajetu, zovite pod hitno molere, popravite onu tamo utičnicu, tamo da se ispolira džogerom kao u kombank dvorani, kvaka da se pritegne sve da bude kao da drug Tito dolazi. Da se kupe oštrije makaze za sečenje creva, jači konac i veći frižider da ne mora svaki dan da se dopunjava staropramen jer to je nasušna potreba svakog doktora da mu se ne tresu prsti na operaciji. Da se kupe bolji kancelarijski računari i instaliraju najnovije igre. To je samo deo posla. Svi propusti moraju da se nature na nos od strane nekog direktora i doktor mora da stoji pola sata ukopan u kancelariji kao đak. Zato doktori često i puše i imaju oronuo izgled. Njihova deca su žrtve terora i odaju se porocima kao i njihove razvedene majke koje ne mogu da izdrže više od 5 godina sa doktorima kojima je posao važniji od kuće. Doktora jebu sa svih strana i niko ga ne razume, osim nekih pacijenata koji ga zovu na slavu a poneki put i završe u zatvoru sa Radoslavom Rakovićem. On spašava živote ali to nije dovoljno za njegovu familiju i njegovog oca generala koji ga je video kao ministra zdravlja. Ženu uopšte ne interesuje koliko je stomaka zašio samo je interesuje da sa drugaricama ide na tenis i plivanje a u džip nikad ni kap goriva jedinca je pretvorila u nesposobnjakovića koji nije talentovan ni za jedan sport a i ima klempave uši ne znam kako ga je rađala. Nju samo interesuje ljubav, da je otac tu a ona da ne plaća nikakvu cenu i ne polaže nikakvu žrtvu. Sestra živi u Londonu i sa njom nije u najboljim odnosima mada zna da govori protiv snaje tako da mu nekad bude drago. Ona radi za mnogo veću platu a završila je književnost, ona će hiljadu promeniti vera a on je patriota, jebeš pare, a sestra izrodila tri hindusa i to joj je život. Doktori ponekad odu na TV Happy u emisiju Posle ručka da pričaju sa dr Marićem seksologom i Vanjom Bulićem magaretom o gorućim problemima u državi i zdravstvu a na kraju se to okrene na priču kako je u Srbiji a kako u svetu. Doktori vode usamljen život i najbolji prijatelj im je viski i cigara ili tompus ako rade u privatnoj klinici. Doktori ako su dobri nose naočare a ako su korumpirani onda ne nose.
Zauzima teritoriju unutrašnjosti svih javnih gradskih vozila, gde su neprikosnoveni gospodari. Prolaz dozvoljavaju samo pojedincima koji poseduju dragoceno parče plastificiranog papira sa njihovim podacima, iz policijskih izvora saznajemo da se radi o dokumentu poznatom kao "IL CARTA MENSILE" iliti u slobodnom prevodu MESEČNA KARTA. Ne zna se na koji način se može nabaviti, ali obaveštajni izvori tvrde da košta Boga oca. Takodje, prolazak je dozvoljen i uz jednokratnu propusnicu koja se jednostavno zove "IL CARTA" (koja se može nabaviti na mestu poznatom kao "IL TRAFFICA") i njenim poništavanjem u posebnom aparatu predvidjenom za to, koji se zove "IL AUTOMATO", dozvoljena vam je vožnja. Iz policijskih izvora o njima saznajemo sledeće:
Najozloglašenija kriminalna grupacija na teritoriji Beograda, koju su 90-ih godina prošlog veka osnovali članovi sicilijanske mafije Cosa Nostra, braća Pazzini - Giuseppe i Slivestre. Naime, oni nisu bili pravi članovi Cosa Nostra, zauzimali su zadnju lestvicu u mafijaškoj hijerarhiji. Bili su obični prevoznici i raznosači kradene robe, ali im to nije smetalo da se pred ortacima hvale kako su okoreli mafijaši. Saznavši za njihovo ponašanje, Capo di tutti capi (iliti glavni baja) je naredio njihovo ubistvo. Anonimna dojava u 5 do 12 im je spasila živote i oni su odlučili da prebegnu u glavni grad, tada ratom zahvaćene Jugoslavije, Beograd.
Tada je na teritoriji Beograda delovao veliki broj kriminalnih organizacija, i suočivši se sa neverovatnom konkurencijom, braća Giuseppe i Silvestre su odlučili da se bave sitnim poslovima, a akcenat su stavili na akcije u gradskom prevozu, koji u to vreme nije bio ni pod čijom jurisdikcijom, a uz to je bila jedina slobodna teritorija za nezakonito delanje. Imali su mali broj članova, dobro obučenih za jednostavne, čiste i sigurne operacije, kao što je džeparenje putnika u, već smo gore pomenuli, gradskom prevozu. Poslovali su nekoliko godina u senci, daleko od policijske pažnje. Tako je bilo sve do operacije Sablja i eliminisanja vodećih klanova, kada su zauzeli kriminalni primat u beogradskom podzemlju budući da su bili jedina organizacija tog tipa, koja je u to vreme brojala čak 17 članova. Uvidevši šansu koja je pred njima, braća Pazzini su započeli do tad nevidjenu kriminalnu ekspanziju. Konačno je svetlost dana ugledala "Il GSP mafia" (koja je dobila naziv prema inicijalima svojih osnivača - Giuseppe i Silvestre Pazzini).
Broj novih pridošlica je vrtoglavo rastao iz dana u dan. Ljudi bez ikakvog obrazovanja (najčešće onog osnovog) nesposobni da nadju neki drugi posao i sa IQ-om bolivijske veverice su prosto hrlili kako bi postali regruti nove mafije koja im je pružala puno mogućnosti. U zavisnosti od njihovih sposobnosti i talenata, njih su delili u dve osnovne grupe:
1) *IL CONTROLORE" iliti "crem de la crem" GSP mafije. Najbolji od najboljih, prvi medju jednakima, prosto rečeno - elita. Vladali su posebnim znanjima zbog kojih su i nosili tu svečanu titulu, a neka od njih su bila - ulazak u autobus/trolu/tramvaj, poništavanje "IL CARTE", proveravanje ostalih putnika, zapisivanje podataka osoba koje su zatečene bez gorenavedene propusnice, zapisivanje registarskog broja vozila. Naravno, jedan nije mogao posedovati sve ove talente, tako da su uvek išli u grupama od po 2-3 čoveka. Na sam pogled njihove uniforme, drečavo zelene, skoro fluorescentne boje, preplašeni putnici su u strahu napuštali vozila. Nesrećnika, koji bi bio uhvaćen bez propusnice, zadesila bi strašna sudbina. Uzeli bi njegove podatke, što je nešto najgore što može da se desi jednom živom biću. Kroz par dana, on bi nestajao bez traga i glasa zajedno sa svojim bližnjima, a na stolu bi policija zaticala parče žutog papira sa logom GSP mafije - to je bila njihova podsetnica.
2) "IL ASSISTENTE CONTROLORE" - dobro obučeni pojedinci koji predstavljaju suštu suprotnost svojih kolega specijalaca. Za razliku od njih imaju pasivnu funkciju u mafijaškom sistemu, jer su vezani za isključivo jednu teritoriju - trolejbus. Ne vladaju naprednim znanjima kao što je ulazak u vozilo (provode sve vreme u istom), poništavanje propusnice (imaju kombinaciju istetoviranu na ruci, jer nisu mogli da je zapamte), ali i dalje predstavljaju važan šraf u mafijaškoj mašineriji. Nose narandžaste, manje upadljive prsluke sa mafijaškim obeležjima, kako bi se uklopili u narandžastilo gradskih trola, i iznenadnom reakcijom prepali putnika bez propusnice. Nedostatak okrutnosti nadoknadjuju manjkom pameti, tako da zadržavaju prestupnika do dolaska iskusnijih kolega. Treba napomenuti i veliku ljubomoru koju oni gaje prema grupi "IL CONTROLORE", pre svega zbog njihove narandžaste boje prsluka, jer iste takve nose i djubretari, pa ih često mešaju sa njima.
Njihov glavni suparnik predstavlja odomaćena nemačka banda "DER SCHWERTZ", čiji se članovi "SCHWERTZERI" oglušuju o zakone GSP mafije, izbegavaju kazne, ulaze u fizički ili verbalni sukob sa njenim pripadnicima. Glavno oružje ove bande (koju mnogi još, zovu i ISKOCIMA, budući da su mogli stići i uteći i iz vozila u pokretu iskočiti) u borbi sa njima je bila pamet, odsustvo čije je bila glavna mana članova GSP mafije. Ali o njima nekom drugom prilikom...
- Prego, carta!
- Šta bre čoveče??? Nemam, daj pusti me...
- Documenta, per favore!
- Ma daj, kakva dokumenta??? Vidiš da sam zauzet...
- Ti napustila vozilo, ili spavala sa ribama!!!
- Molim?! Ne smem da napustim vozilo, čoveče šta ti je!!!
- Vaffanculo!!! Rodrigo, Gianluca, venire ovde, smesta!!! Uno rebello, nemala "IL CARTA"!!!
- Aman čoveče, prestani da mi se dereš iza uva i pusti me da vozim autobus na miru!!!
Predgovor :
Bio jednom jedan vitez koji je bio najmoćniji u celom kraljevstvu i onda je jednog dana posle bitke sa zlim čarobanjakom shvatio da život nema smisao, postao je veliki mangup, počeo da čita Ničea i lepo odlučio da svakom živom biću tera strah u kosti tako što će ime Vitez promeniti u ime Crni Vitez. I onda naravno uništi jedno lepo mirno kraljevstvo, zavede tiraniju, proglasi grindcore i death metal jedinom važećom kulturom i počne da vlada sa gvozdenom pesnicom i pomoću svoje zle legije Crnih Vojnika - koju čine uglavnom pijani gorštaci čija je jedina krivca ta što ih niko nije učio ko su dobri, a ko loši momci. Ali tokom zle bitke u kojoj je Crni Vitez pomoću svog Crnog Zmaja, spaljivao plamenom mirno kraljevstvo, kralj šalje svoju trudnu ženu daleko u bestragiju sa nešto novca i odanim slugom crncem koji niko ne zna otkud on usred kraljevstva koju čine nordijci al' pošto ga glumi Semjuel L. Džekson niko se ništa ne pita. I tu počinje glavna radnja filma...
Radnja Filma :
1) Posle 17 godina od tog događaja, neki klinac seljak koji još ni žensko dupe nije video, živi mirnim životom u selu punom patuljaka, sve dok jednog dana ne otkrije da on nije patuljak kad shvati da mu je ćale jedva do pupka po visini. Tu se onda otkriva da je on misteriozni sin neke žene koja je došla sa nekim crncem i da se ona porodila u tom selu, jer nije mogla više dalje i ionako je doslovno pucala od zdravlja, ona je umrla i ostavila mu neku magičnu amajliju na kojoj piče neki drevni moto koji uključuje čast, borbu, slavu i besplatno haranje selom subotom.
2) Onda klinac pošto je vrlo ljubopitljiv i radoznao, odlazi iz sela da traži svoje korene i tako u neku noć on naiđe na neku krčmu vrlo sumnjivog kvaliteta u koju ipak ulazi, i čak ionako ulazi na sav glas u krčmu i počne da govori o časti i slavi njega niko ne napada. Al' cvrc posle oko pet minuta, kad kaže krčmaru da mu je grozno pivo svi potežu najrazličitije oružije i sprave za mučenje u cilju da malog nauče pameti, a pošto je još i lepotan da ga sodomizuju u procesu.
3) Ali odjedanput, kada je mali uspeo da nokautira trojicu pre nego što ga je gomila zarobila, a neki manijaci u njoj već razvili određene bolesne mentalne slike o njemu, iz ugla pojavi onaj sluga crnac, sa dugom belom bradom i vrlo velikom motkom. A pošto crnca glumi Samjuel L. Džekson on bez problema u dve sekunde razbije celu krčmu, svakoga iz gomile umlati od batina, a one manijake ubedi da se okrenu normalnom životu i da se lepo ožene.
4) I pošto on lepo spase mladog junaka, on ga odvede u neku pećinu gde mu zaleči rane, psihološki ga proceni i otkrije mu ko je on zaista. I tada u epskoj pesmi on mu preda jedan srebrno-zlatni mač sa draguljima izrecituje drevnu davno zaboravljenu zakletvu kraljeva i proglasi ga počasnim Svemoćno Poslednjim Vitezom Od Reda Hrabrih I Časnih Ljudi Koji Će Ubiti Crnog Viteza.
5) I onda mic po mic, ova dvojica odlaze na neko daleko putovanje bogu iza nogu.
6) A za to vreme Crni Vitez, koji je postao Crni Imperator, sazna za događaje u krčmi pomoću magične Crne Kugle, i on u svojoj Crnoj Kuli sa svojim Crnim Vojnicama odluči da započne još jedan ogroman rat da uništi sve normalno u svetu, jer mu je prokleto smorno da gleda sve one ljude kako nose belo i druge boje, jer je Crno jedini pravi put boje. I tako on pošalje svoju hordu Crnih Jahača da nađu tog klinca jer da bi pokrenuo rat, ionako ima ogromnu milionsku armiju Crnih Vojnika, Crnih Jahača i Crnih Zmajeva njemu fali onaj srebrno-zlatni mač koji ne shvata kako će mu pomoći u osvajanju sveta, al' pošto je magičan mora nečemu da služi.
7) A za to vreme crnac i klinac, dolaze do neke daleke vukojebine, gde se sasvim slučajno ispostavi da je glavni centar Oslobodilačke Armije Sveta Koju Čine Nacije Raznih Duginih Boja, i gde se otkrije da je sluga crnac njihov glavni zen majstor i učitelj filozof koji uči nihove mlade kako da mlate motkom i ostalim hladnim oružjem.
8) I u tom trenutku se pojavi vođa te armije, za koju se ispostavi da je princeza Alamala Ribasija, koja je prelepi riđi ženski vilenjak star 400 godina, al' koja se nikada nije oprobala u ljubavnim veštinama jer čeka onog pravog već vekovima, ionako je gomila prelepih kraljeva i vilenjaka nudilo na svoje živote samo da je vide golu. I ona se na prvi pogled zaljubi u klinca, al' pošto je ipak princeza nekog tamo nestalog vilin-kraljevstva ona ipak drži do sebe pa počinje da tvrdi pazar.
9) Al' cvrc dok se svi tako lepo upoznaju redom, otkriju se neke tamo daleke rođačke veze i ko zna šta još odjedanput se sto hiljada Crnih Jahača pojavi iz vedra neba baš ispred kapije tvrđave gde su svi odseli.
10) I tako počne ogromna epska bitka, svi redom ginu, Crni Jahači napreduju bez problema i seku sve redom jer se bore protiv male gomile
patuljaka i vilenjaka. A onda iz vedra neba, glavni junak izlazi na neki kamen, sunce ga obasija savršeno k'o da je u pozorištu, i čak iako vrlo često muca i nema pojma kako da sklopi prosto proširenu rečenicu, on ispriča tako vatren govor u kojem se pominju čast, spasenje, žene, deca i male mace da bi se čak Čerčil, Lenjin i Hitler zajedno posramili i otišli nazad u osnovnu školu da uče ponovo gramatiku.
11) I onda počne da pršti epska muzika, čuje se ceo filharmonijski orketar kako svira k'o da je sudnji dan i vilejnjaci i patuljci iz vedra neba izvade svoje mačeve i sekire, urlaju k'o neviđeni manijaci i navale na Crne Jahače k'o Etopljanin na roštilj.
12) I tu nekako usred epske bitke bori se onaj crnac sa šestoricom Crnih Jahača, a onda se iza njega pojavi Crni Čarobnjak koji je neviđena pička, uvlakuša i dentroid jer je uspeo da ubije crnca tj. Semjuela L. Džeksona. I dok krene užasno tužna melodija, i dok u slow-motionu crnac pada na zemlju i gleda bitku, dolazi klinac, malo se rasplače i malo govori u negaciji, pa podigne svoj zlatno-srebrni mač i dok se Crni Čarobnjak smeje onim zlim demoskim smehom, klinac navali na njega i isecka ga k'o da je krenuo mašinom za seckanje mesa. I naravno Crni Čarobnjak uspe da padne sa trideset metara visine, ionako se borba odigravala usred nekog ravnog poljančeta.
13) I onda počne polako završna špica, bitka je gotova, patuljci i vilenjaci su samleli Crne Jahače i već prave pobedonosnu povorku, kad se pojavi klinac sa telom crnca i počne još jedna ovog puta nostalgično-melanhonična pesma. I onda se čuje ženski sopran kako peva na latinskom, organizuje se ogroman pogreb na koji dođe pola miliona ljudi, klinac održi još jedan srcecepajući govor o časti, smrti, večnoj slavi i onda sa pogreba odjaha na svom vernom Belom Pastuvu u zalazak sunca. A ona vilin-princeza koja se odjedanput ponovo pojavila ionako je nije bilo u pola filma, gleda u zalazak nešto zapeva na drevno-vilinskom i odlazi kući da sanjari junaka na klasičan devojački način.
I onda se pojavi drugi deo filma, koji traje duplo duže sa još krvavijom epskom bitkom u kojoj se vilin-princeza i klinac konačno zavole, usput se otkrije da je Crni Imperator zapravo davno izgubljeni ujka, a u trećem delu konačno dolazi do sudara svih svetih armija na nekom poljančetu ispred Belog Grada, uz epsku muziku, a klinac pomoću davno izgubljene mape nađe ulaz u Crnu Kulu gde Crnom Imperatoru iseče glavu i nabije ga na kolac. I na kraju se oženi vilin-pricezom i odlazi u zalazak sunca sa njom po treći put...
Često se ovo zapitamo kada uradimo nešto što se na prvu činilo kao odlična stvar, a na kraju je izašlo loše. Bio to novi posao, koji se u startu činio bajnim, a ispao kurac, ili nešto drugo, svejedno je.
'E, ko me tjerao da dolazim ovdje', prolazilo mu je kroz glavu dok je gledao raznesenu čašicu koljena i pancir pun šrapnela. U sjedećem položaju, naslonjen na izgorjeli M2 Bredli (Bradley), čvrsto je stezao plastikaner M-16, koji je dobio od nekog momka kada su zapucali na njih. U sledećem momentu, momak je pao mrtav, nije imao vremena ni jauknuti. A posao se činio odličnim, Avganistan, u direktnom borbenom kontaktu, zaštitu pružaju famozni JuEs Marines. Plata bogovska, rizik jeste, ali ne toliki. A majka, trudna djevojka, rodbina, prijatelji, svi ga odvraćali. 'Nemoj sine, nemoj i tebe da izgubim', govorila mu je majka. Brat mu je poginuo '95., dok je on bio kepec od pet godina. Dok je oko njega odzvanjala pucnjava, prolazili su mu kroz glavu mnogi momenti. Ponuda Asošijejted Presa za posao, momenat kada je saznao da će postati otac. Sad bi mu djevojka trebala i roditi. E živote. U tom momentu, dvije siluete su mu prilazile sa strane. Namjestio se kako je mogao, repetirao pušku i čekao. Dva pobunjenika su izletjela ispred njega kao telad na put. Opalio je rafal. Prvi je pao kao klada, drugi je ranjen. U padu, jedan od njih je opalio, u pogodio ga u prsa. Bol je bila nenormalna. U M-16 nije bilo metaka. Okrenuo se, i na prsima jednog mrtvog vojnika ugledao pištolj, sivu Beretu. Sjetio se Moskrija. Bereta moja peva. Trgnuo je pištolj iz futrole, repetirao ga i opalio tri pucnja. Kao u Air Maxu. Ranjeni je zamukao. Počeo je gubiti svijest. Prestala je i pucnjava. Kroz maglu je čuo glasove: 'We got a live one here! It's that Serbian guy! Which one?! Reporter guy, who bought us beers in Khost! Corpsman! Corpsman! We've got one wounded! Call in the medevac, now! NOW, I SAID NOW GODDAMMIT! Tango 5-6, Tango 5-6.... A onda se sve zacrnilo.
Probudio se nakon dva dana, sa zavojem preko prsa. Rečeno mu je da je koleno u kurcu, nekako su uspjeli da poprave, koliko toliko. Bar će moći hodati. U sobu su mu stigla dva paketa. Jedan paket iz redakcije, za brzo ozdravljenje, drugi, mnogo važniji, od kuće, sa kulenom, suvim mesom, teglom ajvara i pogačom. Nije imao pojma kako je to uspjelo proći kontrolu, ali je bio presrećan. U dnu paketa se nalazila koverta, a u njoj slika djevojke, i njegovog sina. Po prvi put nakon očeve smrti se rasplakao.
Povamrireni hijeroglif, jaci nego ikad, sada neuništiv.
Nekada davno, živeli su hijeroglifi, bilo ih je puno, živeli su srećno i zadovoljno. Ljudi su ih stvorili da bi im pomagali u procesu komunikacije. Oni su im verno služili. Ali, jednog dana, ljudi su zamrzeli hijeroglife, našli su druge radnike koji su ih mnogo bolje služili, a hijeroglife su resili da istrebe. U tome su i uspeli. Tamo gde su ranije živeli hijeroglifi, počela su da žive čudna bića zvana "slova" koja su razvila inteligentnu civilizaciju kakva nije postojala u vreme hijeroglifa. Slova su počela da se organizuju u reči, više reči je činilo rečenice, a udruživanjem više rečenica nastajala su tzv. "remek dela". Slova su zauzela značajno mesto u životu čoveka, više nisu bila sredstvo komunikacije, već i pomoćnik u kulturnum uzdizanju. Sve je delovalo idealno, do 1945. kada je bačena atomska bomba na Hirošimu i Nagasaki, od siline udara i oslobođene energije hijeroglifi su oživeli. Nisu smeli da se pojave pred ljudima da ne bi opet bili istrebljeni. Da bi povratili svoju staru slavu i moć, i opet zauzeli ynačajno mesto u životu ljudi, rešili da se osvete slovima zbog toga što su zbog njih zaboravljeni. Rešili su da prvo unište roman, pripovetku, pesmu i dramu kao najorganizovanije oblike slova. Da bi ostvarili svoj pakleni cilj pozvali su tada svima nepoynatog Bila Gejtsa i unajmili ga da stvori uređaj pomoću kojeg će oni moći da povrate svoju ulogu koju su imali pre više hiljada godina. 1975. godine Bil gejts je stvorio uređaj nazvan računar koji je trebao da predstavlja trojanskog konja za povratak hijeroglifa u živote ljudi, Taj računar su ubrzo imali svi ljudi na svetu, dobili su ga jer im je obećano da će im on pomoći u rešavanju nekih problema u računanju i još nekim poslovima. Niko nije znao pravu pozadinu priče. Bilo je samo pitanje vremena kada će se hijeroglifi povratiti. Da ne bi bili provaljeni, pomoću te iste sprave-računara, su izvršili plastičnu operaciju i postali hibridna bića-smajliji- spolja slova, iznutra hijeroglifi. A onda, jednog dana su se ti hibridi pojavili. Maskirani u slova i njihovu braću interpunkcijske znake, zauzimali su sve značajnije mesto u životu ljudi. Ljudi su sve manje počeli da cene slova i zajednice poput romana i pesmi su počela da gube smisao svog postojanja. Sa druge strane ljudi su se sve više družili sa povampirenim hibridima-smajlijima jer su im oni obećavali mnogo bolju komunikaciju i prosvetljenje. Ljudi su im verovali i vremenom su sve više istiskivali slova iz upotreba.
Smajliji su pobedili. Plan osvete je uspeo. Mission complete.
Još uvek prisutan i neiskorenjen sindrom veoma ojačan u vremenu ozbiljne ekonomske i društvene krize modernog kapitalizma. Neko će reći utopija u koju su, od svi naroda stare Jugoslavije, ponajviše Srbi upali vođeni strahom od fašizma ili ko zna čega.
Prema predanjima starijih, beše to lepo vreme. Mogao si, prema priči mog dede, leći u park sa hiljadama maraka i probuditi se sa istom sumom, jer, vele oni, ljudi si tad bili mnogo bolji i manje izopačeni nego danas. Slažem se, bilo je bolje. Možda zbog drugačijeg mentalnog sklopa ljudi, možda i zbog činjenice što je tad krađa bila strogo monopolizovana od strane države, jer ako se već mora krasti, bolje da krade onaj ko najviše i može. Ako si se nekim slučajem prihvatio krađe, imao bi lepo zadovoljstvo da na tenane uživaj u morskom zraku divnog Golog Otoka, ili je to samo fašističko-četnička legenda. Danas je veoma česta ona "Tito je mnogo krao i nama dao; ovi kradu, a ništa ne dadu", što, brat bratu, i nije netačno.
Jeste to lepo vreme bilo. U suštini, nisi imao mnogo da se misliš, naročito po pitanju politike. Imao si jedan izbor, skup gamadi svih nacija, jer po principu bratstva i jedinstva, bilo u berićetu ili sranju, podjednake smo predstavnike u svakom segmentu imali. Drugi su bili, kako da ih nazovemo, strani izdajnici, koji nisu razumeli čari našeg divnog samoregulišućeg sistema.
Ako si se rodio u zlatnom periodu, ne možeš, a da se ne sećaš lepog odrastanja. Dete poštene radničke porodice, odrastao u zdravom okruženju s visokim moralnim standardima. U kući si imao "Obodin" frižider, "Ei" televizor i "Gorenje" veš mašinu, kao prave simbole industrije koje će jednog dana do nogu potući precenjenu nemačku industrijui to na nemačkom tržištu. Ćale išao na posao u svome "Stojadinu" duboko verujući da bolje nema, jer su nemačka kola vozili samo visoki partijski funkcioneri, mada, mislim da je to bilo strogo iz trivijalnih razloga, zarad simbolike i pokazivanja stranim prijateljima da su oni naši veoma bitni partneri. Ne sumnjam da je Vili Brant lično vozio "Stojadina", možda čak i "Fiću".
Odrastanje beše prosto divno. Svako leto išli bismo kod prijatelja u Istru ili Makarsku i uživali u čarima divne jadranske riba i lakih dalmatinskih nota. Svi smo tad morali imati krov nad glavom. Ako si nekim slučajem imao malo stambenog prostora viška, nisi sigurno mislio da možeš to ostaviti kako želiš, ili, ne daj bože, izdavati. Ne, tad se moralo znati da smo svi, bez obzira na inteligenciju, radne navike, poreklo, obrazovanje ili šta već - potpuno jednaki pred bogom... kojim, bre, kurčevim bogom, pred Partijom i narodom. Da nisi ti možda mislio da, ako si neki kurčev hirurg ili inženjer, možeš imati mnogo više od poštenog radnika na nekom kopu? Nisi! Baš taj radnik je simbol našeg jedinstva i njegov značaj je mnogo veći od puke simbolike.
Sama kulturna i estradna scena bejahu divne. Za svakoga po nešto, ni za koga previše i na uštrb onog drugog. Mogao si uživati u spektaklima u kojima Bata Životinja pokazuje kako prolazi svaki kurvin sin koji pokuša krenuti na moćni socijalistički sistem. Koliko su bili lucidni i hrabri, čak su i u nekim filmovima glumili američki (!!!) velikani poput Orsona Velsa i Ričarda Bartona. Zamisli ti to, zvezde filmske industrije države koja pokušava uništiti ideju socijalizma glume u našem filmu. To je kao kad bi Bruno Ganc glumio Mojsija u filmu nekog slavnog jevrejskog reditelja, npr. Spilberga.
Muzika beše još bolji prikaz bratstva, sloge i ravnopravnosti. Bosanci pevaše sevdalinke, divne pesme i verovatno, jedinu stvar pored bureka i baklava, koje su došle iz orijentalnih krajeva, a bejahu prihvaćene bez ikakvih problema. Hrvati kao Hrvati, oduvek neki snobovi, mora da im to ostalo od Austro-Ugara, išli na neke emotivnije i kao urbanije pesme koje nisu za čobane iz ostalih bratskih republika. Šta reći za Makedonce... oni pevaše neke stare, pošto ništa skoro tad i ne stvoriše, i razvijaše svoju ljubav ka Aleksandru Makedonskom, ljubav koja je otišla toliko daleko da su čak preoteli velikog osvajača Grcima i dali mu ime njihovog Oca nacije. I tu dođosmo do Srba. Srbi k'o Srbi. Pošto je svaka muzika donekle išla u skladu sa temperamentom i mentalitetom nekog naroda, nije čudo što u Srba baš Miroslav Ilić bejaše pravi stub ondašnje muzike. Slavuj iz Mrčajevaca. Zar nije? A, pazi - Mrčajevci. Da su ponovo izmišljali, ne bi mogli naći seljačkije, srpskije, sve u svemu - više šumadijsko ime za neko selo. A o čemu je mrčajevački slavuj pevao? Čim je pevao za čobane, znalo se koji će to tekstovi biti - "Ja sam rođen u cveću livada" i "Devojka iz grada". U današnjoj retrospektivi te pesme imaju mnogo dublje značenje i pokazuju sam značaj davanja narodu ono što voli i što ga opisuje. Jer, nije besmislica ono "hleba i igara".
Odrastao si, završio neku školu i red bi bio da postaneš svoj čovek. Glavna preporuka u tvojom biografiji biće da si dete pomenutih poštenih roditelja i sve je spremno da ti postaneš nezavisni činilac u ovom samoregulišućem sistemu. Jedan životni ciklus je zatvoren, počinje novi u kom se sam boriš za ono što ti je sistemom dozvoljeno. Uloge se menjaju, život ide dalje, a socijalizam jača i nastavlja da živi.
Ali tog divnog majskog dana 1980. godine čusmo vest koja nam živote iz korena menja. Umro je drug Tito. Sve što smo godinama gradili srušilo se kao kula od karata i otvorilo vrata fašizmu da ponovo uđe na velika vrata. Plakalo se, najviše u Beogradu i Srbiji, neko će reći samo tamo, ali se plakalo. Život koji je da tada življen možda izgubi i smisao. Šta ćemo mi u ovom surovom kapitalističkom svetu, bez Njega da nas vodi i usmerava. Ne znam šta ćemo, ali znam da se tad mnogo bolje živelo nego danas.
Samo danas, neko to mora i da plati.
Kaže se u teoriji haosa da ako leptir mahne krilima na nekom mjestu da na drugom dijelu zemlje moze izazvati cunami. Krunski dokaz ove teorije može se naći u svijetu fudbala i kao takva se može uzeti kao aksiom. Mala promjena na terenu sigurno u drugom dijelu svijeta može značit veliku promjenu, a to znaći ako si igro manje od 3 gola na Milan i on vodi do 93 minute 2:0 i Inzagi ga dadne u svom stilu, za što Milanu uopšte i nije bitan go jer već ima pobjedu, a tebi sruši sve nade o odlasku na more, plačanje zakašnjele alementacije od maja onda bi bilo dobro da ispratiš sljedeće događaje koji su bili na uzrok mnogih srčanih napada, razloga slavlja, tugovanja, ili osuđivanja da cijelo ljeto jedeš aleve paprike.
10. Željezničar - Videoton(polufinale Kup UEFA 1984)
Jugoslovenski nogomet krajem 80 je bio na vrhuncu moći što će kasnije Crvena Zvezda krunisat titulom u Bariju. Ivica Osim je prije nego je posto selektor reprezentacije vodio Željezničar do historijskog uspijeha gdje će ga jedna minuta dijeliti do duela sa velikim Realom. U prvoj utakmici Videoton dobija 3:1. Uzvratna utakmica se odigrala pred nikad punijom Grbavicom i do 90 minute su vodili 2:0 i onda Mađari prave prvu priliku na utakmici i Čuhaji daje gol za prolaz dalje. Navijači Želje i dan danas se sjete keve od Čuhaija. Cijela Jugoslavija je u toj tekmi navijala za Želju osim navijača Sarajeva koji sigurno ne bi mogli da podnesu vječito podjebavanje koje bi nastupilo da Čuhaji nije ugasio nade Želji.9. Gana -Urugvaj(Četvrtfinale svjetskog prvenstva 2010)
Ako postoji ijedna zemlja u kojoj se slavilo što je tvoj igrač dobio crveni karton i gdje je sviran penal protiv tebe u zadnjoj minuti igre onda je to sigurno Urugvaj. Surezova ruka koja je spasila gol Urugvaja u 121 minuti i sigurno ispadanje u četvrtfinalu je momenat u kojem je mnogo ćemu uticao na živote kladioničara koji su odigrali prolaz Ganaca. To je trebao biti njihov historijiski uspijeh, a i cijele Afrike jer se nikada nijedna ekipa sa crnog kontinenta nije plasirala u polufinale svjetskog prvenstva. Asamoa Gijan kao najbolji igrač je preuzeo odgovornost na sebe i pogađa prečku i postajaje Mijatović Ganskog nogometa, a nekoliko minuta kasnije je pogadio u izvođenju penala, međutim Urugvaj dobija 4:2 i prolazi u polufinale svjetksog prvenstva gdje osvajaju četvrto mjesto.8. Njemačka - Italija(Polufinale svjetskog prvenstva 2006)
Kad ti neko kaže da su Italijani zasluženo osvojili tada prvenstvo, pljuni ga i otjeraj u pičku materinu. Do zadnje minute te polufinalne utakmice su se branili i i onda u stilu koji je svojstven samo žabarima i Mančesteru daju go. Groso koji se stvario niotkud daje gol u 119 minuti i pravi muk u Dortmundu, sličan onom ko kad je umro Tito. Poslije je Del Piero samo još više zapečatio sudbinu švaba sa još jednim golom. Njemci koji su bili najjači na tom prvenstvu pali su u zadnjoj minuti. Poslije u finalu Italijani dobijaju Francuze na penale koja će biti jedino upamčena po tome što je Materaci isprovociro Zidana i ovaj prekino karijeru na najgori mogući način, crvenim kartonom.7. Liverpul - Arsenal(zadnja utakmica prvenstva u sezoni 1988/89)
Mnogi veliki stručnjaci će reći da je to jedna od najboljih Liverpulovih generacija ikada. Nakon havarije između Livepulovih i Notingem forestovih navijaća tekma sa Arsenalom je odgođenna i odigrana je nakon svih regularnih kola. U toj tekomi su mogli i da izgube i sa jedan razlike ali crnac Majkl Tomas u 91 minuti im jebe kevu. 0:1 je bilo za Arsenal i onda Tomas izaziva erekciju kod svojih navijaća i donosi devetu titulu Topnicima. Kasnije je Tomas prešao u Liverpul i sa njima osvojio posljednju ligašku titulu Redsa.6.Argentina - Engleska(Četvrtfinale svjetskog prventstva 1986)
Kada je foklandski rat 1982. godine završen, Englezi nisu nikako mogli zamislit da će im Argentinci kad tad osvetit, a osvetili su im se u njihovoj igri. Četvrtfinale prvenstva u Meksiku i Maradoninu ruku Englezi će pamtit do kraja svijeta i djeca od malena će učit da Argentince ne treba volit bilo da se radi o Mesiju ili Tevezu. Nakon što je Maradona postigao jedan od najljepših golova ikad, koji se i dan danas vrti na onim špicama prvenstva kada je puste, daje jedan i od najneregularnijih golova na prventsvima, rukom. Sam Maradona je kasnije i priznao da je taj go dao rukom, a njegova karijera će biti upamčena najviše, pored toga što je jedan od najboljih svih vremena, zbog te ruke, ali rijetko ko će znati da je sasuo ogromnu količinu kokainđe u nosurdu. Argentici su kasnije i osvojiti drugu i posljednju titulu svjetskoh prvaka.5. Italija Franckuska (finale evropskog prvenstva 2000)
Žabari su do ovog zadnjeg prvenstva imali jedinstvenu taktiku, daj go i pravi katanačo ili čekaj do zadnje minute i daj go. Tako su i uradili, ali Francuzi su ih nadmudrili u njihovoj igri. Wiltord kao đoker sa klupe u 94 minuti daje go i vraća nadu pjetlovima. Pošto je tada vrijedilo pravilo zlatnog gola, Trezege u 102 minuti nakon Piresovog šamaranja talijanske odbrane i odlične asistencije, postiže go, koji Frnacuzima donosi evropsku titulu, ćime su postali prva ekipa koja je postala svjetski i evropski prvaci. OVo silovanje u zadnjoj minuti je sigurno i kosmička pravda, jer Talijani su u polufinalu, na penale, prošli Holandiju koja je sigurno bila jača.4.Hamburg - Bajern Minhen(zadnja utakmica prvenstva 2001)
Bajernovci koji su 1999 godine izgubili ligu prvaka u zadnjim minutama igre je u zadnjoj prvenstvenoj utakmici 2001 saznao kako su se osječali igrači Mančestera. Njima je trebalo nerješeno i sve do 90 minute imali su titulu, bilo je 0:0, a onda Hercegovac Barbarez donosi erekciju navijačima Šalkea koji u ovoj situaciju osvajaju onu tablu, koja Njemcima predstavlja pehar. U Gelzerkirhenu su svi tada uletili na teren i mislili su da je titula njihova ali tu su se zajebali. Hamburgov golman Matia Šober, koji ironićno je bio na posudbi od Šalkea uzima loptu u ruke nakon što mu je vratio njegov igrač i pravi indirekt u 93-oj minuti. Patrik Anderson puca kroz živi zid i pogađa gol i time postaje Šeringem svoje ekipe, a navijači Šalkea bivaju osuđeni na podjebanje od njihovih najveći rivala, Dortmundovaca, a i cijele Njemačke. Bajern kasnije osvaja i ligu prvaka.3.Zadnje kolo u španskoj ligi(sezona 2006/2007)
Ova sezona je možda u posljednja u kojoj se prvak Španije ne zna 5 kola prije kraja i sezona u kojoj Barsa i Real nisu bili sigurni fiksevi. Real i Barsa su do tog kola imali isto poena 72, a Real u slučaju izjedačenog broja poena osvaja ligu(zbog boljeg međusobnog omjera prim. aut.) ili ako bi oba tima izgubila Sevilja ako pobjedi Majorku bila prvak. Real je igrao sa Zaragozom, a Barsa u gradskom derbiju sa Espanjolom. Do 88 minute Zaragoza je vodila 2:1, kao i Barsa, a onda Holandski virtouz Van Nisterloy vraća nadu Realu. 17 sekundi kasnije Raul Tamudo čini ono što se i treba največem dušmanu, postiže gol i Barsa gubi priliku da odbrani titulu. Obje tekme završavaju 2:2, a Real osvaja možda nikad slađu titulu lige. Bitno je napomenuti da u ovoj tekmi Mesi postigao gol rukom koji je priznat.
2.Liverpul - Milan(Finale lige prvaka 2005)
Ova utakmica je proglašena za najboljom utakmicom lige prvaka ikada. Ona to i jeste, ja ne znam drugu koja bi mogla da ponese taj epitet. Svako ko je odigrao na Milan te noći na poluvremenu je bio siguran da će sutradan vlasniku kladionice podiči pritisak jer je Milan vodio sa 3:0, a Liverpul je to poluvrijeme bio očajnički loš. Šta se tačno desilo na poluvremenu utakmice u svlačionici Liverpula do dana današnjeg nije objavljeno i koji govor je Rafa Benitez održao igračima i kolko ih je naložio sigurno će se nekad kada ga objave svrstavati pored onog "I have a dream". Đerard, Šmicer, Alonso postigli su nemoguće za samo 6 minuta izjednačili su na 3:3, te kasnije pobjedili na penale. Roben te utakmice je sigurno Šefčenko jer je mašio mnoge zicere, a na kraju i odlučujući penal.1.Mančester - Bajern(Finale lige prvaka 1999)
Najveći uzrok infarkta u Bavariji 90-tih nisu cigarete, holesterol, masnoča već Solsker i Šeringem. Ovo je utakmica u kojoj je Mančester dao do znanja da se igra do zadnje sekunde i u kojoj su stekli status ekipe koja uvijek daje golove u zadnjim minutama. Bajern je odigrao veoma dobro tu tekmu i vodili su od šeste minute pa do sudijskog vremena, onda se dešava nemoguće. Prvo Solsker vraća Mančester u život, a minutu kasnije Šeringem prvu titulu lige prvaka Fergusonu, a navijačima Bajerna infarkt. Ako ikada na youtube budete gledali klipove sa tužnom tematikom uvijek će te vidjeti ono Kufurovo lupanje šakom od teren.
