Daljinski TV upravljac "levih" marki, namenjen deci kao dodatna igracka, a ne upravljanju Tv-om na daljinu...eventualno pogodan za opklade koje ne mozete izgubiti tipa: "Ako nadjes gde se memorisu kanali na njemu vodim te na veceru, ako ne onda ti castis".

Devojka koja se 1995. pojavila kao jedna u nizu pevačica. Isprva je bila gotivna jer je furala klasičan turbo folk fazon, imala je bolje i originalne pesme u folk fazonu, a onda se desilo šta?
Islamizacija zvuka čiji je dotična pionir! Čim je dotična zaradila malo više para, ekspresno je stavila silikone u grudi i počela da peva pesme u orijentalnom fazonu, kao što su "gili gili" ili "pa, naravno" gde je počela da gubi na glasu i da krešti i zavija, misleći da će tako da bude "in".
Dalje, dotična je počela da peva pop fazon, videvši da se klinci na to lože, a naravno, zaista zauvek ostaje verna svom orijentalnom fazonu koji uvek ubaci u pesmu gde god i kad god je to moguće.

Inače, dotična NEMA svoj stil, već je kopija u svakom smislu. Pesme su joj većinom plagijati od grčkih i turskih pesama, a o imidžu da ne govorim.
Pre je rekla: "Pre su me zvali srpskom Madonom, a sad srpskom Lady Gagom...", aludirajući na spot i frizuru... Prosto se čovek zapita da ako je toliko dugo na estradi, zašto ne nađe svoj stil nego kopira druge... I to mlađe od sebe!

Ne zna se još uvek kako je ovaj hibrid postao ovoliko popularan i sa kreštavim glasom sebe još naziva i divom. Naravno, umalo da zaboravim, dotična je i ateista, što pokazuje razapinjanjem same sebe u spotovima na krst, ljubeći krst u nekoj sexy pozi i tako dalje...

Poruka: Budi budala i budale će te voleti.

Eksplozija vulgarizama. Rafal najtvrđih psovki koje za dvadesetak sekundi istestiraju kompletan suraund 7.1 sistem počevši od šoferskih basova, alkoholičarskih baritona do kreštećih soprana glumice (koja obično glumi drolju, i koju obično siluju svi redom).

Uređaj koji na prvi pogled ne izgleda kao radio aparat, liči na zardjalog transformersa koji je zaglavio na pola transformacije, pa je samo okačen na zid. Umazan prašinom i mašinskom mašću, odaje ga jedino probušen zvučnik koji tiho ispusta muziku jer da se pušta glasnije, sigurno ne bi radio. Povezan je preko par žica sa tim komadom plastike. Antena mu je OBAVEZNO polomljena i u tu svrhu se koristi neki drugi komad metala ili obično parče žice.

Najneželjenije iskustvo u životu svake spavalice.

Specifičan način kočenja čiji je cilj ostavljanje što dužeg traga guma na podlozi. Dakle, što ti je duži - to bolje. Ovaj izraz se koristi isključivo kada su u pitanju dvotočkaši, u najvećem broju slučajeva se vezuje za bajseve. Izvodi se tako što se pri većoj brzini naglo zakoči pri čemu se blokira zadnji točak, vozač se nagne na jednu stranu i noga sa iste strane spusti sa pedale na podlogu, praveći polukrug od 90 do 180 stepeni.
Među klincima su postojale velike razlike u primeni date tehnike (pišem postojale, jer kako je krenulo, sve manje njih zna i da vozi bicikl a da ne pričamo o pajkancu).
Prvu grupu čine oni koji se uopšte nisu brinuli da li će im se nešto desiti sa bajsem i njima su gume najčeće imale šaru identičnu unutušnjoj gumi.
Drugi tip se, dok je bajs nov, suzdržavao od cepanja guma. Kako je vreme prolazilo postajali su kao oni iz prve grupe, ali i dalje nisu u toj meri silili, kako moja baba kaže, 'bacikletu'.
I treći tip, takozvane sisice, čuvali su bajs kao da je od zlata, najčešće se vadeći na to kako im ćale ne daje da cepaju gume. Isti izgovor su koristili kada bi ih neko upitao za krug. A zašto sisice? Zato što su cepali gume kad sednu za tudji bajs kao đaci kutiju čokoladnih bananica kad neko donese u školu za rođendan.

U pradavna vremena ovaj izraz odnosio se na čoveka ili životinju čije je telo u velikom broju naseljavao parazit poznat kao vaška ili uš. Dakle, vašljivu personu. Danas je to sinonim za nešto šugavo, raspalo, sjebano u svakom pogledu, nešto što nam ide na živce i zagorčava život. A ako ćemo realno, danas mnogo toga može biti ušljivo, u zavisnosti od toga kako smo raspoloženi.

Atletske discipline
___________________________________________________________________

1. Trka do slobodnog sedišta na 20 metara.

Opis discipline: Takmičari prvih 5 metara prolaze na štakama. U trenutku kad prvi takmičar pređe ovu distancu, mesto se oslobađa i tada svi odbacuju štake i sprintaju do mesta. Sudijama je dozvoljeno korišćenje hawk-eye sistema jer se gotovo svaka trka završava foto-finišom. Dozvoljeno je obaranje ostalih takmičara.
Rekord: 2.5 sekundi

2. Trka do slobodnog sedišta na 20 metara sa preprekama

Opis discipline: Slično kao kod trke bez prepreka, takmičari prvih 5 metara prelaze na štakama a onda odbacuju iste i sprintaju do mesta, samo što na tom putu nailaze na prepreke u vidu ljudi koji se nalaze u autobusu.
Rekord: 4,14 sekundi

Borilačke discipline
___________________________________________________________________

1. Laktanje u autobusu

Opis dicipline: Predviđeno borilište za ovu disciplinu je autobus u kojem su putnici (dobro istrenirana mladež) zbijeni kao sardine u konervi. Na sudijski zvižduk, takmičari počinju laktanje. Cilj je oboriti što više putnika do isteka vremena. Posebni bonus poeni se deobijaju za obaranje putnika koji zamole takmičare da ne udaraju laktovima.
Rekord: 17 ljudi za minut vremena.

Oratorkse discipline
___________________________________________________________________

1. U moje vreme

Opis discipline: Takmičari u superlativu pričaju o svom vremenu ne upoređujući ga sa današnjim. Zbog malog broja takmičara, održavanje discipline je često pod znakom pitanja.
Rekord: 11 sati

2. U moje vreme to nije moglo tako

Opis discipline: Takmičari u superlativu pričaju o vremenu kad su bili mladi, nastojeći da što više ocrnje današnje. Dodatni poeni se dobijaju za osuđivanje ponašanja mladih. Zbog velikog interesovanja za ovu disciplinu, neophodno je prirediti dodatne kvalifikacije.
Rekord: 3dana, 4 sata i 11 minuta.

Oratorsko-atletske discipline

1. Majstoreeee, vrata

Opis discipline: Takmičari se voze u autobusu punom glasne mladeži. U trenutku kad autobus stane, takmičari moraju da ćute. U trenutku kad autobus krene, takmičari treba da ustanu i viknu što jače: Majstoreeeeeee, vrata. Kada se vrata otvore, cilj je izaći što sporije. Konačni bodovi se dobijaju kao prosek vremena izlaska i poena dobijenih za jačinu proizvedenog zvuka. Dodatni poeni se dobijaju za psovke pri izlaženju, kao i za svakog oborenog putnika.
Kandidati bivaju diskvalifikovani ukoliko majstor ne otvori vrata.
Rekord: minut i 7 sekundi

Discipline izdržljivosti
___________________________________________________________________

1. Zimsko sedenje pored zatvorenog prozora

Opis discipline: Disciplina koja se održava isključivo u srpskim autobusima zimi, za vreme sezone gripa. Takmičarima je cilj da prozor ostane zatvoren što duži vremenski period, pri tom odbijajući napade ostalih putnika pomoću izgovora kao što su da je promaja, da je hladno i slično.
Rekord: Od prve do poslednje stanice

2. Letnje sedenje pored zatvorenog prozora

Opis discipline: Sve je isto kao kod gornje discipline, samo što se razlikuju uslovi - minimum je 40 stepeni. Logično, razlikuju se i izgovori, sem univerzalnog, onog da je promaja. Dodatni poeni se dobijaju za svakog saputnika koji padne u nesves'.
Rekord: od prve do poslednje stanice

Su one scene zbog kojih vam je zao sto gledate taj isti film,kada osoba koja treba da izgine uradi to samo zbog svoje gluposti umjesto da se aktivira i bori za zivot,kako bi bilo koji normalan covjek uradio,i nazalost,primjera ima mnogo.

Modni detalj svetskog, naraFski i našeg krem de la krem društva, ili ti džet set - a (čije ću značenje opisati drugom prilikom). Pripada rodu pasa, mada se mnogi ne bi složili s tim, jer izgleda kao loš experiment ukrštanja psa, mačke i neke vrste još neklasifikovanog sisara iz Amazonije.
Pored toga što je navodno rasa pasa, takođe je i modna marka. Nije svejedno da li će imati Guči ogrlicu od platine i svarovski kristala ili Dior povodac, sa pufnastim detaljima, koji dotičnu životinju neverovatno iritiraju, te ima stalnih disajnih problema, koji se uglavnom manifestuju kao često kijanje i ispuštanje nekog cičećeg zvuka.
Kako god, vlasnice (mogu biti i vlasnici, ali su ređi i spadaju ugalvnom u "one"...)čiuvava u zemlji Srbiji imaju raznorazne pervezne načine ispoljavanja njihovih upotrebnih vrednosti.
Naime, neke ih nose kao "za pod mišku" torbicu (neću ni da razmišljam gde im stoji mobilni...), dok unezverena životinjica trpi snažan stisak, a i miris bicepsa pripadnice visokog društva, uglavnom iz miljea muzičko - zabavnog karaktera.
Još jedan vid upotrebe čiuvave je držanje iste u tašni Dolče Gabana. Zverčica trepće ogromni, vlažnim očicama i prati svoju negovateljicu po raznim prijemima, žurkama i drugim manifestacijama sumnjivih vrednosti.
Neke vlasnice čiuvava su živele u iluziji da su one patuljaste samo kad su mladunci, te ih treba hraniti jakom 'ranom, ne bi li postale jake i zdrave. Jednoj se čak desilo da je svoju stvarčicu pretovarila pljeskavicama i domaćim kobajama, te je gorenavedena dobila krila i otišla u raj.
Može se zaključiti da će se čiuvave uskoro naći na crvenoj listi ugroženih životinja, jer su još kao tek progledali mladunci, osuđeni na život u najgorim mukama.

Goreti nevelikim intenzitetom. Pružati na shvatanje vremensku obuhvaćenost poslednje faze toka koji povezuje rastojanje između "ne" i "više ne".

Setiće se odmah oni muškarci koji su pohodili vašare ili luna-parkove i tamo na "kruški" pokazivali i dokazivali svoju snagu. Kožna lopta nalik onoj bokserskoj za trening, iza lopte ogromna kružna skala (od 0 do 300 pokazivala, koliko se sećam), a iznad nje šest slika muškaraca razne kilaže i muskulature, od najmršavijeg do Supermena. U zavisnosti od snage udarca, palila se lampica iza slike muškarca. I naravno, glasan zvuk, sličan kompoziciji sirene na vozilima sa rotacionim svetlima, uz izuzetak da je kruška ostajala "nema" kad se upali onaj prvi mršavko u bokserskim rukavicama i gaćama vezanim vrengijom. Dužina zvuka takođe je bila povezana sa cifrom na skali, tako da je pri paljenju "Supermena" parala uši svih prisutnih i do dvadesetak sekundi!

Baje koje su uspevale ne samo da upale "Supermena", već i da "okrenu" skalu, udare preko 300 jedinica postajale su lokalne legende, i retko ko je imao muda da im stane na put...

Poslednji put sam udario krušku pre više od dvadeset godina i upalio onog četvrtog baju. Moj ortak, za glavu višlji i godinu stariji od mene tek trećeg. Zezao sam ga pred čitavim društvom tada. Kad smo ostali sami, on je mene tako "zeznuo" u rame, da mi je ruka bila poluupotrebljiva sledeća tri dana!

Videh pre par dana novu verziju "kruške"(odatle i inspiracija), sa digitalnim meračem jačine udarca...već, u podsvesti, čujem klince kako se svađaju i hvale, tipa: "- Ne kači se sa mnom, znaš da sam od mogućih 6000 kilomuda po kvadratnom metru udario krušku 1074, a ti tek 1063!"...

Mnogi od vas znaju sta je wc solja ali bitno je gledati ne objektivno.Evo jedne price koja se dogodila meni.Naime krenemo drustvo i ja u posetu drugarice iz jednog zabacenog mesta (nije bitno koje).I naravno tokom puta jeli kao stoke, i ona stara poznata "sve sto udje mora da izadje"naravno to sto smo pojeli trebalo je da izadje negde .E sada nije kulturno odmah pitati "gde ti je vece? Meni se sere."Nego sam pitao onako "na nivou"gde ti je kupatilo da operem ruke?Naravno dobio sam sta sam trazio ja u kupatilu pogledam levo lavabo , pogledam desno kada.... Nigde wc solje.Nema veze ispalio sam se idemo dalje.Proslo pola sata ja ocu da umrem naduo sam se ko zaba.Opet ja pitam ali ne za kupatilo vec za wc i dobijem onako tuzan "POLJSKI" odgovor.Ajde nema veze sto je poljski imam ja i babu i dedu na selu pa poneki put kada je bas moranje idem. Mada kod njih je bar sredjen ,dok ovde do vrha pun nije cisceno najmanje 100 godina.I naravno bolje da trpim (trpeli bi ste i vi da ste videli ono cudo prirode).E sada je dobro to sto smo ostali jedan dan, da je bilo vise uvatio bi se za prvu sljivu, lopatom ne bi mogli da me odvoje.Napokon dodjoh kuci ni majku ni oca nisam posteno pozdravio odmah sam uleteo u vc i naravno nakog umilog zvuka olaksanja usledila je i recenica"ako ikada ikome napravim hram bice to wc solja"

Omiljena rijec polupismenih javnih licnosti koji su ipak dobili priliku da nesto kazu. Sluzi im kao postapalica u svakoj prilici i jedini nacin da dvije proste recenice uvezu u prostoprosirenu jer im nazalost knjige nisu bile sredstvo formiranja licnosti.

Verovatno najgluplji mogući pokušaj duhovitosti koji je jedan ljudski i obavezno NEDUHOVITI primerak u stanju da izusti. To i ono izlizano govno "Na kurcu te nosam". Izraz koji je toliko arhetipno nelordski da prosto vrišti 'Aaa, koliko sam je nelordski izraz!'. Floskula ultimativno debilnog zvuka i smisla da vređa inteligenciju čak i onima koji istu i nemaju.

Ruku na srce, možda je nekada, davno, još dok su jebeni mamuti hodali plavom planetom i nisi mog'o ni do komšije u pećinu dodeš a da te ne skenja neki vulkan, ovo bila kul fora i sjajan način da ispadneš facetina međ' plemenskim življem. Možda je tada bilo baš nekako ekstra kada bi neki prašmeker i dlakavi predak Ivana Ivanovića po povratku iz lova rekao 'Boća danas ubio mamuta praćkom...al' kad bi se zezali!' ili kada bi na komentare o onom monolitu uzvratio rečima 'Monolit?? Jeste, jeste...al' kad bi se zezali!'. Mislim, možda je na uštrb takvih vicoidnih fleški i povalio koju majmunicu više. Možda. Nekada. Davno.

U međuvremenu, pak, u vokabularu vascelog Čovečanstva pojavile su se tako interesantne reči kao što su cinizam, ironija i sarkazam, a mora se priznati da su se i gestikulacija i mimika jednog homo-sapiensa od tada značajno razvile u pogledu svojih obima i nijansi izvođenja. Oslanjajući se na ove neoborive činjenice, ovih dana morao bi isključivo da budeš težak retard - kako bukvalni tako i onaj figurativni - da bi transferogeni sufiks potvrdnim rečenicama, koji imamo priliku da vidimo u naslovu, koristio u svrhu kazivanja nečeg smešnog sleš duhovitog. On to, na žalost i dalje velikog broja korisnika, NIJE ali će se možda u nekoj bliskoj budućnosti ponovo vratiti u modu...al' kad bi se zezali!

Je l' vidite kako je lejm?

Pitanje koje može izazvati mnoge nesporazume i čak i sukobe.
Uviđaju se tri različita značenja istog pitanja.
- Šta si to pojeo?
- Šta si to pojao?
- Šta si to koristio po i jo?

Za ovo treće možemo zahvaliti samo jedinstvenom spletu okolnosti na ovom mjestu i u onom vremenu i programskoj šemi tadašnjih televizija. Nije da nas nijesu zanimala haška suđenja, ali kakav su djeca imala izbor nego da nauče značenje te dvije riječi i da ih koriste kroz sprdnju. A šta su mogli stari bez da odma to sasijecaju u korijenu iz straha od jezičke, kulturološke i svake druge rumenizacije dječijih lica.

To su naši ljudi koji rade u inostranstvu ali nisu gastarbajteri. Razlika je u tome što je gastarbajter neko ko je otišao i ni ne planira da se vrati, on samo hoće da izgradi petospratnicu u svom selu da može da je gleda iz stare kuće koju nikada neće da sruši kad dođe u avgustu na odmor, dok je pečalbar onaj koji konstantno kuka i leleče kako će jednom da se vrati u Srbiju jer nije život tako lep u inostranstvu. Jebiga teško je da radiš za veliku platu i živiš normalno kad nema niko od koga možeš da budeš bolji.
Pečalbari se često skupljaju i uz pesme rodnog kraja raspredaju govorancije o tome kako su nemački vecei baš zasrani zadnjih godina, kako je saobraćaj u Italiji nepodnošljiv, kako je u Švedskoj zimi mnogo hladno i kako je Srbiji ljudi ni ne seru, saobraćaj ne postoji a sunce sija tristašesetpet dana u godini. Onda kreću sa planovima i kombinacijama kako im je ovo poslednja godina i kako ne mogu više bez rodne grude i zvuka frule. Tu počinje tirada i o tome kako bi deca trebalo da im idu u srBsku školu da uče istoriju i da budu pravi srbi, da se krste i da idu u crkvu a ne da postanu idolopoklonički pagani. Tada se govedarski zvuci muzike lagano šaltuju na gusle i onda otpočinje četnikovanje. E sad ko bi rekao da su svi oni preko grane diplomirani politikolozi i inače bolje obavešteni od svih ostalih o tome šta valja a šta ne valja u zemlji Srbiji, ko jeste a ko nije u pravu. Oni znaju što je Šešelj u Hagu a takođe su i znali gde je Mladić, od skora će da saznaju što je baš sada i uhapšen.
I tako priča teče u nedogled dok se žene ne smore i poteraju ih kući, jer sutra se arbajtuje. Onda se rastanu izljube po triput, to je srpski jelte, i rastanu do sledećeg vikenda kada počinje sve nanovo.

Najbolja zamena za seks sa samim sobom još od klasičnog drvljenja kurca zarad što bržeg svrška. U običnom drkanju se postiže klasičan osećaj zadovoljstva na kratke staze, pomoću pomagala u vidu xxx filmova, traženja najbolje scene za konačno ispaljivanje semena u bezdan svoje tvrdokorne zavese, pomoćnog peškira ispod kreveta, wc šolje i neretko lavaboa, ako se ima vremena i ako vam je volja jača od fizikusa. Uostalom, Dule tu umnogome objašnjava neke stvari. Ali to je danas lejm i ne pruža ni približno onoliko zadovoljstva koliko bi vam pružio tru seks sa suprotnim polom. Ako ste prerasli tinejdžersko višednevno drkanje, ili ste malo matoriji za takav vid samozadovoljenja, tada na snagu stupa tantrički drk. Naravno, da bi tantrični drk bio što uspešniji, ovo iziskuje iskustvo kako u seksu sa samim sobom (što verujem svako poseduje), tako i u seksu sa suprotnim polom (e, to tebe jebe, je l' da?).
Sad, kako to postići? Jebiga, ako nikad do sada nisi umočio svog jarana u tuđu,pravu čku, teško da možeš da doživiš i tantrički drk. Ipak je to glavni preduslov za tako nešto. Niko se rođen nije naučio, pa nećeš ni ti. Možeš da pokušaš, proba se ne plaća, ali male su ti šanse za tako nešto ipak. Tantričkim drkanjem odlažeš ejakulat dovoljno dugo tako da ubediš svoj napaćeni mozak da ti stvarno jebeš, baš onako kako bi u stvarnom životu radio, pomerajući tako granice konvencionalnog seksa na jedan viši, spiritualni nivo. I ne, ne vodiš ljubav, već uživaš u seksu. U seksu sa samim sobom, ali ipak jebeš čku. Stvaranje prave slike u glavi, od najsitnijih detalja tipa presijavanje plastične flaše Koka-Kole na noćnom svetlu, preko zvuka saobraćaja ispod tvoje zgrade pa sve do odvezane ukrasne mašnice na bokovima njenog veša i osećaja njenog vlaža na donjem delu tvog stomaka. Postepena ložana sa vrhuncem od koga će ti se grčiti nožni prsti u sopstvenoj režiji. Nemoguće, a? Veruj da jeste. Pokušaj bar.

Ako je sudeći po uvreženom mišljenju sramotno ogromnog broja ljubitelja onog "mekšeg" - da ne kažem - plačipičkastog zvuka u muzici ( od kojeg vam se čak i u onim najbezazlenijim situacijama abnormalno povraća ), jebeni must have svakog pevača koji iole misle da nešto napravi sa svojom karijerom vokalnog soliste. Zatrovani senzualnim interpretacijama verovatno jedinih metroseksualaca u čitavoj Crnoj Gori - Vlade Georgijeva, Sergeja Ćetkovića i Bojana Marovića - i kao začarani voluminiziranim šaputanjem napuderisanog Saše Kovačevića, pomenuti ljubitelji su se uhvatili za jebeni pesak iz naslova k'o pijan za plot i tvrdoglavo odbijaju da prihvate bilo koga drugog čiji ih glas bar delimično ne podseća na šljunkaru kod Makiša. Plažu da ne spominjem.

Već na prve otpevane reči od strane omiljenih im šodera...pardon - pevača, ženski deo publike provereno počinje da luči značajne količine vaginalnog soka dok onaj muški - neobično inspirisan tim podatkom - radi sve kako bi se makar i malo približio Bogu Seksa sa jebenih zvučnika. To najčešće uključuje konzumiranje pristojne litraže neke žestine a u cilju "grebajućeg" efekta na glasne žice, usled čega već ionako navijački glas postaje seksi koliko i jedan perač mrtvaka u kapeli. Nažalost, TO objasniti istima jednako je teško kao i predstaviti im da postoje i drugi tipovi glasova koji su ( takođe ) kvalitetni i interesantni i ne morate biti jebeni DELFIN da biste ih slušali. Ipak, izbor pesama na karaoka-hepeninzima po gradu jasno govori u prilog tome da će proteći još mnooooogo vode podno jebenog Švarcvalda pre nego neki od tih idiota - kako ovih na bini, tako i onih ispred nje - shvati da taj jeftin trik dudla kurac jednom Tozovcu, Džinoviću, Bebeku, Beri Vajtu, Tom Džonsu, Merkuriju i mnogim drugim fenomenalnim glasovima...

Mnogo hejtujem, a? Ok. Ma, pesak je ustvari super! Ne, keve mi. Evo, baš je moja lepša polovina pre neki dan pomenula ideju posećivanja koncerta Olivera Dragojevića i, kad sad razmislim, to zvuči baš kul. I dalje hejtujem? E, jebiga. Šta mogu kad numem da lažem...

Količina novca koja ti je potrebna da danas postaneš opaki tjuning maderfaker!