Čovek koji započne priču, mi zainteresovano slušamo i gledamo, a onda shvatimo da taj čovek sporo priča, pravi pauze po 10 sekundi izmedju rečenica, zamuckuje, tako da se naša svera interesovanja umesto na sadržaj, prenosi na psihološki profil osobe koja , na nesreću, prepričava film i svoj doživljaj u njemu.
Naravno, pri svoj toj euforiji i naletu raznoraznih misli, jedino što smo iz cele priče zapamtili da mu saopštimo jeste : Brate, ti ispriča film u originalnom trajanju.
Pri tom, ne znamo ni o kom filmu je reč, ni o čemu se radi.
Nemojte zamišljati kako u njegovoj priči zvuči Avatar!
