situcija u kojoj lice priča sam sa sobom, slično kao u španskim serijama gde likovi mrmljaju u bradu objašnjavajaći sebi šta to trenutno rade.
Španija: (hm, gde li je Horhe ostavio pištolj? Pogledaću ispod kreveta...)
Srbija: (Jebem ti još jedan dan, muka mi... id' u kurac, danas je važan dan, vreme je...)
-Španija: (možda je Oktavio obljubio... cek', pištolj tražim, jebeš Oktavia.)
-Srbija: (nož mi treba... aha, evo ga.)
-Spanija: (kad nađem pištolj, roknuću prvo Emanulinog muža, posle će sve biti lakše.)
Srbija: (vidiš, Cveto, ne bi te ja nikad zaklao, zavoleo sam te u pičku materinu, ali moram... znam, život je kurva, ništa nisi zgrešila, a eto, moram da obavim i to... aj da ispušim ovu krdžu, pa na po'so.....Cveto, evo mene.)
-grrrrok, skviiiii
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
nije španska nego latinoamerička.
jbg., ja navikao na špansko, pa špansko. Ne razumem se u ta čuda. :)
el silencio de los cerdos...