Sve ređa pojava kod dokolnih ljudi koji ne znaju šta će od dosade da rade. Kako neki kažu duševna hrana kod pojedinih ljudi.
Milka: E komšinice moja ne znaš ti moje muke.
Sneža: Što Milka, da nisi ne daj bože navukla neku boleštinu?
Milka: Ma zdrava sam hvala bogu, nego ovaj moj opet počeo da pije.
Žika: O komšinice Snežo, kako ste? Može kafica?
Sneža: Može komšija.
Milka: Idi skuvaj tamo dve slađe kafe. Sinoć došao čovek u pola 3 pijan kao letva, a otišao kao sa njegovim batom da kupi mašinu za baliranje sena. Sama sam morala da namirim stoku.
Sneža: Cccc..
Žika: Evo kafice i šećer pa same sladite. Jel vi to o meni pričate onako iza leđa, čujem ja nisam gluv.
Milka: Ma šta ti je Žiko pričam komšinici kako si pažljiv, uvek si tu da mi pomogneš kad treba.
Žika: E da sam je svećom tražio bolju ženu ne bih našao.
Sneža: Jeste Žiko, jeste...
