
Све ређа појава код доколних људи који не знају шта ће од досаде да раде. Како неки кажу душевна храна код појединих људи.
Милка: Е комшинице моја не знаш ти моје муке.
Снежа: Што Милка, да ниси не дај боже навукла неку болештину?
Милка: Ма здрава сам хвала богу, него овај мој опет почео да пије.
Жика: О комшинице Снежо, како сте? Може кафица?
Снежа: Може комшија.
Милка: Иди скувај тамо две слађе кафе. Синоћ дошао човек у пола 3 пијан као летва, а отишао као са његовим батом да купи машину за балирање сена. Сама сам морала да намирим стоку.
Снежа: Цццц..
Жика: Ево кафице и шећер па саме сладите. Јел ви то о мени причате онако иза леђа, чујем ја нисам глув.
Милка: Ма шта ти је Жико причам комшиници како си пажљив, увек си ту да ми помогнеш кад треба.
Жика: Е да сам је свећом тражио бољу жену не бих нашао.
Снежа: Јесте Жико, јесте...
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.