-od polaska u vrtić, pa do 6. godine- gomila dece je oko nas, ne razmišljamo mnogo, bitno je da nismo sami, svi kopamo nos, jedemo kuglice sa itisona i srećni smo.
-od 6. godine do 11. godine- sličan period kao i prethodni i isti broj ljudi je oko nas, umesto kopanja nosa nova zanimacija nam je jurcanje u različitim oblicima.
-od 11. do 15. počinjemo da se druzimo sa desetak ljudi, nije bitno kakvi su oni. U tom peridou počinje raslojavanje,to jest ko će biti vozač gsp-a, a ko doktor. Pušonje obično završe kao vozači ili pijanci.
-od 15. do 19.- ovo je već zajebaniji period, shvataš da neko može biti dosadan, u ovom periodu počinješ da razmišljaš o neprijatnoj tišini kad si sam sa nekim, tu otpdane par ljudi, nastavljaš da se družiš samo sa onima koji idu u tvoju školu ili koje si upoznao u srednjoj. Žene ulaze u priču takođe, prva ozbiljna veza, iskuliraš ortake i tad opada broj prijatelja.
-od 19. do 25.- Nemaš dodirnih tačaka sa onima iz osnovne, možda sa dvoje najviše, iz društva neko i pukne, osami se čovek, neko se oženi, brine o porodici.
-od 25. do 40. - Ostaju ljudi koji će ti biti kumovi i kućni prijatelji, dvoje troje plus njihove žene.
- od 40. do 60. - isto kao i prethodni, samo jedan umre iznenada, izlaziš na slave, rodjendane dece, odete na bilijar jednom u par meseci.
- od 60. pa do smrti - vraćaš se u stadium vrtića, blejiš sa bilo kim tvojih godina ko dolazi u park, cepaš šah, boćaš se. Umiru kućni prijatelji i kumovi ili ti umreš.
