Čovek se na svadbama, ispraćajima, vikendom u klubovima, diskotekama itd. obično sprijatelji sa nekim u WC-u, naravno ako se ugovedao. Tada kreće ono klasično, odakle si brate, znaš ti ovog, onog i naravno laganje o količini ispijenog alkohola. Naravno to je prijateljstvo koje traje samo te večeri, možda samo u tom trenutku.
Dok drže svoje polne udove i ciljajući u pisoar kreće diskusija.
lik1: Kako ide brate?
lik2: Ništa me ne pitaj, pijem od jutros, popio sam 162 litre rakije, nije mi dobro.
lik1: Joj brate ja se ne treznim zadnjih 16 dana, nego odakle si ti?
lik2: Iz Banje Koviljače, ti?
lik1: Ja sam iz Šapca, reci mi je l' znaš Dejana Pavlovića (pita za njega iako ga zna vrlo slabo, gotovo nikako).
lik2: Kako ne znam, to je moj brat, odgajili se zajedno (naravno zna ga samo iz viđenja), sin Ace Pompidua.
U tom trenutku vraćaju polne udove u pantalone.
lik1: Ne seri da ga znaš, on i ja samo 'vaki, to govori sklapajući kažiprste leve i desne ruke, mnogo dobar lik. Ako si njegov brat onda si i moj.
Ta osoba postaje u tom trenutku bitna i za jednog i za drugog, o njemu se priča samo najbolje, iako i jednom i drugom puče ona stvar za njega.
Tu već kreću da se grle, tapšu po leđima, ramenima i tome slično.
Najkraći primer ovog prijateljstva je kad se ono završi po izlasku iz WC-a, malo duže je kad se sretnu i kasnije pri odlasku na mokrenje, a najduža varijanta je kad odu zajedno da se alkoholišu.
