Budim se. Jutro. Čuje se škripa đedovog đerma dok izvlači vodu iz bunara. Usput psuje majku fašističku onima iz vodovoda zbog redukcije. Kokoš ispusti posljednji glas prije tupog zvuka koji je proizvela sjekira udarivši u panj - čuo se samo klepet krila o trske u drvanici. Komšija prolazi biciklom i naziva Boga babi i đedu.
Majka nas pozva doručak. Oca nije bilo. Gledali smo tupo u onaj presnac umazan kajmakom. Nakon opomene da jedemo brže slistišmo onu tepsiju u minuti.
Uglavnom, tu sam veče išao sa starim na koncert Mitra Mirića. I nije bilo nešto.
"Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga www.vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“."
Ekonom:east Magazin | 03. Februar 2011.
Ала си описао, успео сам да васпоставим сцену у глави=)
+++
Koji si ti bre zmaj nebeski.
Hvala
Fino pisanije +
dOBRA FORA! prvi put vidim nesto ovako na Vukajliji...