Bucmasto dete.
(okolina Lipljana, 1093)
Petar: Što smo stali, Vukane?
Vukan: Čekam izveštaj avijacije.
Petar: Kakva bre avijacija u 11. veku, jesi ti priseban? Da nisi opet duvao onu durmitorsku vutricu, a?
Vukan: Nisam ja tvoja keva da duvam, sačekaj dva minuta da vidiš šta je avijacija.
(2 minuta kasnije)
glas sa neba: AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA (tresak)
Mitar: (izlazi iz rupe) KO JE PRESEKO UŽE NA KATAPULTU DOK SE NISAM SKLUPČAO JEBAĆU MU MATER SADA
Vukan: Deder ne seri nego pričaj kakvo je stanje stvari.
Mitar: Evo ovako- sever teško branjen, jug slabije, istok nikako, zapad k'o jug.
Petar: Znači idemo na istok.
Vukan: Uvek si bio nubara, tebreks.
Petar: Zar nije logičnije da idemo na nebranjenu stranu?
Vukan: Vidi se da si odrastao kod Romeja, suknja ti izbija iz očiju. POLIGRADE!
Poligrad: OJ?
Vukan: SEO SI NA MOJ! Nećemo njega, vidiš kako je lakoveran. VUKODRAŽE!
Vukodrag: Ođe prisutan i spreman.
Vukan: Spreman kažeš?
Petar: Znao sam da je 'Rvat, znao sam.
Vukodrag: Znao si ti moj kurac, pričajte šta treba.
Vukan: Pokreni vojsku da napada severnu stranu grada, a Džekija i Reksa stavi na jug da jebu kevu ovima kad krenu da beže.
Vukodrag: To sve?
Vukan: I ne diraj mesaru u gradu kad osvojimo, jebaću kevu onom ko opet bude maznuo prasetinu.
Vukodrag: (sebi u bradu) E šta je meni trebalo da se zaposlim kod Srbina, a lepo su mi govorili da je bolje i kod Karantanaca.
(Vukan se vraća u svoj šator)
Vukan: Uuu vidi ga mala pućula, ko je moja mala pućula? Pući pući pući
Vukanov sin: Dobjo je bje ćaje više, pućnem ti kevu.
Vukan: To je moj sin.
