Чињеница јесте да се "знање краде", али не буквално као мој ујак Симо, обијеш градску библиотеку "Данило Киш", и робијаш пет-шест година за ништа. Него лепо, к'о господин чо'ек, жуљаш мало по енциклопедијама, википедији, по разним документарцима и слично. Јер како кажу наши стари: "Нико на свету није јачи од човека који зна!"
Међутим, поред оних љубопитивих особа, који своју радозналост испољавају у непотребне сврхе, на улици ко последњи клошари у оделу, са друге стране јављају се штребери - основци, средњошколци, бруцоши,- који своју радозналост користе у баналне сврхе без повратне информације. Циљ им је да својим питањем привуку одређени чин пажње, не би ли се попели на врх лествице. Хоћу рећи, увукли у дупе.
- Професоре баш вам је лепа та хемијска оловка. Јел ми можете рећи где сте је купили?
- Шта те боли курац Миодраже где сам купио јебено срање од хемијске. Зашто је то битно?
- Па зашто се љутите професоре? Ја сам само мислиооо....
- Мислио си да ми се увучеш у буљу, јеси ли то мислио? Да ми почепркаш мало по чмарним длачицама и увучеш и своје ногице не би ли имао коју десетку више. Морееее, терај ми се с' очију!
___________________________________________________________________________
- Професорка, професорка... Јел хоћете да прегледате домаћи?
- МОРЕ МАРШ У ПИЧКУ МАТЕРИНУ! Вадите папире. Контролни. Декси!
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.