![](/assets/vukajlija-8a1b5c1cfaa37915a8b4d51bf02b92cb0e9e1dd235e6e15aa94e201901a8c758.png)
Чињеница јесте да се "знање краде", али не буквално као мој ујак Симо, обијеш градску библиотеку "Данило Киш", и робијаш пет-шест година за ништа. Него лепо, к'о господин чо'ек, жуљаш мало по енциклопедијама, википедији, по разним документарцима и слично. Јер како кажу наши стари: "Нико на свету није јачи од човека који зна!"
Међутим, поред оних љубопитивих особа, који своју радозналост испољавају у непотребне сврхе, на улици ко последњи клошари у оделу, са друге стране јављају се штребери - основци, средњошколци, бруцоши,- који своју радозналост користе у баналне сврхе без повратне информације. Циљ им је да својим питањем привуку одређени чин пажње, не би ли се попели на врх лествице. Хоћу рећи, увукли у дупе.
- Професоре баш вам је лепа та хемијска оловка. Јел ми можете рећи где сте је купили?
- Шта те боли курац Миодраже где сам купио јебено срање од хемијске. Зашто је то битно?
- Па зашто се љутите професоре? Ја сам само мислиооо....
- Мислио си да ми се увучеш у буљу, јеси ли то мислио? Да ми почепркаш мало по чмарним длачицама и увучеш и своје ногице не би ли имао коју десетку више. Морееее, терај ми се с' очију!
___________________________________________________________________________
- Професорка, професорка... Јел хоћете да прегледате домаћи?
- МОРЕ МАРШ У ПИЧКУ МАТЕРИНУ! Вадите папире. Контролни. Декси!
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.