
Чињеница јесте да се "знање краде", али не буквално као мој ујак Симо, обијеш градску библиотеку "Данило Киш", и робијаш пет-шест година за ништа. Него лепо, к'о господин чо'ек, жуљаш мало по енциклопедијама, википедији, по разним документарцима и слично. Јер како кажу наши стари: "Нико на свету није јачи од човека који зна!"
Међутим, поред оних љубопитивих особа, који своју радозналост испољавају у непотребне сврхе, на улици ко последњи клошари у оделу, са друге стране јављају се штребери - основци, средњошколци, бруцоши,- који своју радозналост користе у баналне сврхе без повратне информације. Циљ им је да својим питањем привуку одређени чин пажње, не би ли се попели на врх лествице. Хоћу рећи, увукли у дупе.
- Професоре баш вам је лепа та хемијска оловка. Јел ми можете рећи где сте је купили?
- Шта те боли курац Миодраже где сам купио јебено срање од хемијске. Зашто је то битно?
- Па зашто се љутите професоре? Ја сам само мислиооо....
- Мислио си да ми се увучеш у буљу, јеси ли то мислио? Да ми почепркаш мало по чмарним длачицама и увучеш и своје ногице не би ли имао коју десетку више. Морееее, терај ми се с' очију!
___________________________________________________________________________
- Професорка, професорка... Јел хоћете да прегледате домаћи?
- МОРЕ МАРШ У ПИЧКУ МАТЕРИНУ! Вадите папире. Контролни. Декси!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.