Особа која je, по свим стандардима, глупа к'о ноћ, особа чије су, ионако незавидне, интелектуалне способности стагнирале и временом ушле у лер.
Ове особе су у стању да сатима причају, a да ништа не кажу. Најчешће теме за монологе (пошто их нико не слуша) су теме које су толико очигледне да избијају очи, a од њих Холанђани праве нешто сасвим невероватно, тиме стварајући илузију да су заиста у'ватили Бога за муда.
Поједине индивидуе мањак мозга знају да компензују другим талентима, а они који нису имали тај луксуз да се оките било којом од ове две особине, могу само да узму канапче и на прву врбу, јер су ови први кол'ко-тол'ко прихваћени од стране друштва.
У колима грува Килсвич Енгејџ. Лик који вози благо хедбенгује уз умирујући тоналитет музике дотичне групе, остали ликови на задњем сеидшту и сувозач без речи слушају, утом се са задњег седишта оглашава Холанђанин (седи у средини јер мора све да види, како би коментарисао):
Х: Браатееее, како пева црња, растура! Стварно не разумем људе који не слушају ову врсту музике, стварно су примитивни!
Лик са места сувозача: Значи, ти хоћеш да кажеш да сам ја примитиван?
X: Не, само кажем...
Сувозач: Немој ништа више да причаш, молио бих те.
Игноришући пријатељска упозорења, Холанђанин наставља да хвали вокалне способности црнца који пева, док сувозач и цо. крцкају зглобовима.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.