Prijava
   

Srećni ljudi

Seriju koju sam prvi put gledao kad sam bio Necinih godina, a velika verovatnoća je da će je reprizirati kad budem Arenđelovih.

   

Kalendar sa golim ženama

Domaći masthev. Ne znam da li je protivzakonitno nemati kalendar sa istaknutim golim ženama u zanatskim radnjama ili kamionima, pa ih ljudi zato kače ili je jednostavno to srpski brend, pa ih genetski ima svaka sledeća dolazeća generacija.

To je sastavni deo svake zanatkse radnje. To je onaj mali šrafčić bez kojeg mašina ne bi bila u stanju da se pokrene. Jednostavno, oblile bi te suze tuge i bola kada bi otišao do automehaničara da napumpaš gumu videviši da nema kalendara na zidu. Očigledno, to nije prihvatiljivo!

Savršenstvo od žena, mnogo žena, stavljenih na jedno idealno mesto koje služi kao raj za oči koji hara generacijama. Bivših i budućih. To je ono što svaki autolimar, autoelektričar, automehaničar jednostavno, mora da ima!

Vraćaš se mrtav, bez imalo života u sebi sa Guče, Egzita ili Birfesta, stopirajući bilo koje pokretljivo vozilo, koje, daj Bože, ide u pravcu tvog zavičaja. Kad ono, igrom slučajeva stane kamion. Prljav, smrdljiv, bez leve patike, nade u bolji život i dinara u džepu, ugledaš svog kamiona spasitelja kako ti ide u susret, i nekako skupiš ono malo snage što ti je ostalo da podigneš palac u nadi da će ti stati. Da li je moguće? Stao je! Ima Boga, konačno! Ulaziš u kamion, a debeli, znojavi vozač sa peškirom oko vrata pruža ruku sa porukom da je život lep i da postoji bolje sutra da uđeš. Ulaziš, gledaš okolo, sve lepo izgleda. To je i hladna voda za vozača, tu je i radio koje pušta pesma koje, na veliku žalost, prvi put čujem, sve je tu, sve, ali, čekaj... NEMA KALENDARA! Pa gde je kalendar krv ti jebem, da ti ne jebem! Ne možeš da dozvoliš taj ispad sebi. Ne možeš da dozvoliš sebi da kroz troiposatnu vožnju ne gledaš to savršenstvo od sisa i napućenih bulji iz devedesetih. Skupiš hrabrost i ponižen izlaziš iz kamiona. Nastavljaš svoj put ka kući, podignutom glavom i ponosom, zbog malopređašnjeg peha vozača bez kalendara golih žena. Jednostavno, nisi mogao to sebi da oprostiš.

   

Ketrin Ešton

Ženska osoba koju treba moliti i kojoj ne treba izlaziti iz guzice dok konačno ne odobri ono što želimo da uradimo. Bilo da je to keva ili buduća tašta, najbolja drugarica od devojke...

- Kevo, daj koju kintu za pljuge i grad, molim te? Znaš od kad me nisi častila?
- Operi sudove.
- Majkice, imaš ćerku, može ona.
- Rekla sam nešto...
- Dobro, opraću ih.
- I kuću usisaj.
- Dobro, hoću.
- I prošetaj Lesija...
- Daj, bre, kevo, nemoj da si Ketrin Ešton, koji ti je kurac!
________________________________
- Dobar dan, gospođo Mila, kako ste? Ljubim ruke.
- Što si mi ćerko onako kasno vratio sinoć iz grada?
- (Mislim se u sebi, iz kog crnog grada, nije ga vadila iz usta celu noć) Pa, znate, malo smo se više zadržali u šetnji, lepo vreme, šetali pored reke, a vaša slatka i dobra ćerkica, pa prosto nisam mogao da se odjavim od mog anđelčića.
- Da, da... Nego, što si došao?
- Pa, ko velim, napolju opet sunčan dan, pa ako biste je pustili bar na sat vremena da je izvedem na piće, ako biste bili ljubazni, naravno, molim vas?
- Ne može.
- Ali sam...
- Izađi napolje i zatvori vrata spoljna.

   

Ljudi koji pričaju šta da pričaš tokom razgovora na telefon

Toliko iritantni ljudi da bi iritantnost mogla da promeni ime u njihov živcirajući sindrom. Osobe koje misle da su popile svu pamet ovoga sveta i da ne postoji ništa, ali bukvalno ništa što oni ne znaju.

Profesionalci u svemu, majstori svog zanata, ljudi ispred vremena. Jednostavno moliš Boga da se ne nađu u tvojoj blizini dok razgovoraš na telefon. U jednom trenutku pomisliš, zašto koji jebeni kurac on ne razgovora umesto mene? Ali dobro, ne možeš mu ništa, navikao si da će da se ubaci u razgovor, kao dolazak pehara u Đovakovim rukama nakon svakog turnira. Tako je to. Tako mora da bude, valjda.

Šomi: Halo?
Jeca: E, ćao Mišo, ja sam. Po gradu sam sa ove dve, pa smo pomislile da svratimo, ako ste u gajbi?
Džoni: Šta kaže, šta kaže?
Šomi: Pita me da dođe sa drugaricama kod nas. Dođite, dođite. Džoni i ja smo sami ovde, taman da zablejimo.
Jeca: Super onda, treba li šta da uzimamo?
Džoni: Čekaj, šta kaže sad?
Šomi: Pita, treba li šta da uzimaju.
Džoni: I, šta si im rekao?
Šomi: Pa, vidiš da nisam rekao ništa, jer me ti smaraš, a ona kao retard drži telefon na uvcetu i sluša kako me ti jebeš.
Džoni: Čuti, bre. Reci joj da uzmu osam litri vopsa...
Jeca: Mišo, jesi tu? Ćuješ li me?
Šomi: Jesam, jes...
Džoni: Stani, bre! Reci joj da uzme vops i nama pljuge!
Šomi: Ne mogu, bre, čoveče, trulo mi je...
Džoni: Reci joj kretenu jedan, ne znaš ni da pričaš na telefon!
Jeca: Halo, jesi tu?
Šomi: Eee, tu sam, tu sam. Je l vam nije frka da uzmete flašu piva i nam...
Džoni: Šta, koji moj flašu, što pušiš kurac? Četiri flaše iliti osam litara. Šta je, bre, tebi?
Šomi: E, Jecika, ne jednu flašu, nego osam...
Džoni: Indijancu maloumni, ne osam flaša, nego četiri, a osam litara će da bude, reci joj!
Jeca: Ne čujem te ništa, koliko i šta da uzmemo?
Šomi: Četiri flaše znači i paklu cigara...
Džoni: Šta, bre, paklu cigaru? Kako to misliš jednu paklu? Pa, nećemo valjda da se grebemo i da stavljam deset komada u ovaj prazni Monte Karlo sto es. Ništa ti ne znaš, čoveče! Pa, ti ne znaš da pričaš na telefon!
Šomi: Jecila, srce, ne jednu paklu, nego dve, odnosno, po jednu, za Džonija i mene. Znači dve...
Džoni: Neka mi i kredit uplati, molim te, zamoli je lepo...
Šomi: I kredit mi uplati...
Džoni: Ne tebi, kretenu, meni da uplati, meni...
Šomi: Nama da uplatiš, nama.
Džoni: MENI, BRE, DA UPLATI, MENI! JEBEM TI MATER OGRANIČENU PA TI NE ZNAŠ DA PRIČAŠ NA TELEFON KAO ČOVEK!
Šomi: MA, POPUŠIŠ MI GLAVIĆ I OLIŽEŠ OKOLOMUDNI ZNOJ! EVO TI JE NA TELEFON PA PRIČAJ TI! JEBEM TE U USTA TE JEBEM!
Jeca: Halo? Halo? Jeste li tu? Hej?
Džoni: Ja da pričam? Što ja da pričam? Pa ti si je zvao. Budalo jedna. Da je mene zvala, ja bih pričao, svašta.
Šomi: Jeco? Jeco?
Jeca: Tun, tun, tun...

   

Carski rez

Metod kojim se poslužio Obilić na Kosovu davne 1389. godine.

- Sutra ću na Kosovu ubiti Murata!
:tntn, muk:
- Šta je ovom Obiliću? Kako to misliš da izvedeš?
- Carskim rezom!
- Pa, ovaj je lud!
.
.
.

Legenda kaže da bejaše tako.

   

Nemušti jezik

Razgovor sa životinjama na maternjem jeziku, iako znamo da nas ne razumeju, pričamo sa njima iz zadovoljstva.

- Joooj, kako si sladak samo, vidi kako imaš lepe šare... Koliko je star?
- 3 meseca.
- Pa, ti si mala lepa bebica, plave oči imaš kao anđeo... A koja je pasmina?
- Američki Staford.
- Joj, što smo opasni, je li bebo mala? Hoćeš da ujedaš kad porasteš?
- E, ne zna da govori, moramo da idemo.
- Ćao lepoto.

   

Zid plača

Zid pun vlage.

- Au, pa, gde si se ovo kume moj uselio, vidi onaj zid plača u ćošku.

   

Teško detinjstvo

Biti gojazan u detinjstvu.

- Je l' Milanče, jesi li ti uvek bio tako puniji, ili?
- Pa, da. Imao sam teško detinjstvo, da se tako duhovito izrazim.

   

Život preko grane

A, nije lako, brale moj, nemoj niko da te laže. Jeste sve: i 'ladno i vrućina i standard i uređena država, ali nešto fali. Tojest, fali mnogo, stvari za koje nisi ni sanjao da mogu da nedostaju. Ovako to ide, nemoj da bude da nisi znao:

Došao si u inostranstvo, pobegao, spasao se, ej bre, samo nek je glave na ramenima! Srećan si i ne možeš da veruješ da kad na semaforu pritisneš dugme za pešake, zaista i bude zeleno uskoro, u parku klupe i kante za smeće sve u komadu i redovno održavane, a na izletištu u divljini stoji ispravan roštilj spreman za upotrebu! A ulice čiste, ni plastična kesa da proleti kad dune ustoka, stalno idu neki komunalci i briskaju, glade, trljaju i glancaju. Administracija - milina, kancelarije osvetljene, svi nasmejani i predusretljivi, prosto im dođe drago što treba nešto da ti pomognu, a ti ne moraš da ih podmitiš. Gradski prevoz tačan u minut, ako, pak, voziš, signalizacija je perfektna, niko te ne zaustavlja osim ako napraviš prekršaj ili je petak veče pa su zatvorili random ulicu da odrade alko-test. Ti ne veruješ, živiš bajku, štipaš se za obraze, pa i posao si našao, jezik ti dobro ide, konačno te krenulo, batice! Iznajmio si gajbu, frižider je pun limenki piva i škotskih viskija, kupio si komp i instalirao net, uleteo si u polovan auto u ekstra stanju! Kući javljaš da ti se snovi polako ostvaruju, i da ne možeš da veruješ koliko si vremena izgubio u propaloj Srbiji, savetuješ svima da se što pre otisnu u beli svet! Upoznaješ kolege domoroce koji su tako pažljivi, učtivi i kulturni, 'Bečka škola' u praksi. Sa tobom radi devojka koja se preziva na ''ić'' i dok pokušavaš da se predstaviš, ona ti govori da je rođena tu, da ne govori srpski i da veoma žuri na sastanak. Tebi proleti kroz glavu da je sigurno neka naša pokondirena tikva, i ako ti kojim slučajem pođe za rukom da je odvedeš u krevet, trsio bi je 3 sata bez prestanka, čisto iz inata, dok bi sve vreme mislio na brčine Vuka Karadžića i njegovu drvenu štulu, kako bi odložio ejakulaciju.
Onda shvatiš da ti nedostaje neko naš, ko je u sličnoj poziciji, da malo razmenite iskustva i da ti kaže gde ima 'Don kafa' da se kupi, jer ti 'Nes' oduvek pomalo ide na ganglije. I tu upoznaš par likova i nekoliko mladih parova sličnih godina, i oni su se fino snašli, lepo se živi, neki čak nisu bili u zavičaju po 3 godine, niti im pada napamet! Ti ipak misliš da je to malo previše, sva ti je familija tamo, i svi ortaci i bivše ribe, i najbolji burek, i najbolji jogurt, i kevina sarma, i ćaletovo prase pečeno na vinovoj lozi, i sve tako nešto, ali potisneš sve to, jer praviš karijeru i krećeš od nule, imaš perspektivu i može samo da ti bude bolje!
Dok si se okrenuo, prošlo je godinu dana, situirao si se, čak si i kući poslao 300 evrića, veliki su rashodi, ali opet ostane. Petak je, slaviš godišnjicu u dijaspori, sam u svom studiju (čitaj: garsonjera od 17 kvm) uz pesme sa tjuba i čašicu Balantajna, kojeg si kupio još pre 6 meseci, shvatiš da si obišao grad i okolinu uzduž i popreko, da komentari na fejsu aludiraju da smaraš sa slikama i statusima o svom uspehu, i da ti je, iskreno, socijalni život ravan nuli. Ovi ovdašnji su drugi svet, drugačije se zezaju, nemate zajedničke teme, a probao si, nije da nisi, i sad žališ za lovom koju si stucao sa njima u pabu, plaćajući sam sebi piće. Izašao bi malo u klub, u ormanu su iste one stvari koji si doneo, kapiraš da koristiš samo odeću za posao i majice za spavanje. Lista kontakata u mobilnom da se prebrojati na prste i verovatno svi već sprovode svoje planove za vikend u delo, a i ako bi kod nekoga otišao - nisi se najavio. Stučeš celu flašu viskija i otvoriš limenku piva kojoj je davno istekao rok, a na tjubu sad piči Šabanova ''S namerom dođoh u veliki grad'' i pitaš se odakle znaš tu pesmu, ti: roker, erudita, evropejac i intelektualac, a ovamo te steže u grlu da jedva dišeš. Hvataš se za telefon, nije te briga šta košta, keva se javlja i ti spuštaš, jer ne možeš da govoriš od ridanja. Zoveš bivšu ribu sa kojom si proveo 4 godine, ona te najbonje zna i njen buraz ti govori da se ona udala pre 3 meseca i da čeka bebu, i da je već kasno, a on mora da uči. I zoveš najbolje drugove na mobilni, oni te ne čuju, jedan je u kafani, drugi na fudbalu, treći u pozorištu, niko ne može da razgovara sada, a i šta, koji moj, hoćeš, pa tebi je bar dobro, zar ne?
Ne znaš baš kad si zaspao, svetlo je ostalo upaljeno, mamuran si cele subote, lupaš sebi šamare pred ogledalom i kivan si zbog trenutka slabosti. Ipak rešavaš da sutra odeš u našu crkvu, jer Kolo srpskih sestara sprema ručak, a ti si željan nečeg čorbastog. I tamo svi znaju ko si ti, ali se čude otkud tu, pa sam si rekao da si ateista, šta sad? Pališ sveće za zdravlje i za mrtve, miris tamjana te vraća u detinjstvo, prožima te neki čudan osećaj. Posle službe, sediš sam za stolom, simpatične su ti one bakice što spremaju pileću čorbu i mešaju salatu rukama, lepo si ručao i zalio ''Knjaz-Milošem''. U povratku kući pada odluka da ideš na duži odmor u Srbiju, i dok kalkulišeš koliko to može da te košta, shvataš da nećeš to sebi moći da priuštiš, jer si do guše u kreditima, odmora nemaš jer radiš na ugovor, a ni troškovi puta i poklona nisu zanemarljivi.
Odjednom ti puca pred očima da su ti jaja u procepu i da ništa više nije sjajno, ako je ikada i bilo. Od svojih si se otuđio, a da se ovde nisi asimilirao i ne znaš da li bi ostao ili bi se vratio, ništa više ne znaš. I vremenom, materijalno stojiš daleko bolje, a duhovno si skoro bankrotirao, i svaki dalji korak je sve teži i neizvesniji i ne usuđuješ se da išta promeniš, jer može biti samo na gore. Da bar nisi ni dolazio ovamo, ali bi i onda svakako kukao, jer ni kući nikako da krene na bolje. Pa da, ali si kući, svoj među svojima, jok, ajde sad svi da zapalimo preko!
Od tamo te bodre da si pametno uradio što si otišao, dok ti njima govoriš da ne napuštaju zemlju nipošto i ne razumete se, jer je trava uvek zelenija sa one druge strane.

Danas si opet obukao košulju za posao, koristio isti javni prevoz, kupio duži espreso za poneti, stigao na posao i otvorio vesti iz Otadžbine. Odsutno si pogledao prema nebu i prepoznao avio-prevoznika koji vozi u zavičaj. Usresređuješ se na posao.

A zemaljski dani teku...

   

Vojislav Šešelj

Začetnik današnjega "fejs" jezika.

Vovim te bve!

   

Smijeh

Jedini logični izlaz iz situacije u kojoj nisi razumio sagovornika, a ne želiš da ga uvrijediš molbom da ti ponovi i po treći put. Jedini zajeb se može dogoditi ukoliko se radilo o pitanju.

- Umrla mi je baba. Sahrana je sutra u 2, pa ako bi mogao da dođeš...?
- Hehe.

   

Turetov sindrom

Turetov sindrom je, u pičku materinu, nasledni neuropsihotični poremeđaj, moga kurca, koji se uglavnom javlja kod, jebeno retardirane, dece, jebem im familiju nenormalnu, i najčešće se ispoljava kroz tikove, nabijem ih na kurac, kako fizičke, tako i psihičke, koji su najčešće praćeni i, jebem im kevu mrtvu po sred međunožnog ostatka, vokalnim tikovima. Ime je dobio po, jebenom slepčini, francuskom, jebem im mamu brkatu, neurologu Džordžu Albertu Edvardu Brutusu Žilu de la Turetu, nabijem ih na kurac sve, koliko god da ih ima.

   

Plazma devojka

Vragolanka, vrca, pičak među pičkama, zlatna ribica među ribama, šmeker u ženskim gaćicama.
Neuhvativa kao četvrtina jajeta na zajedničkom tanjiru za predjelo, neobična poput dve koštice u breskvi, deteline sa četiri lista ili trinaeste plate u Srbiji. Bilo da vas ljubi na najšašaviji mogući način uz osećaj koji stvara lizanje ledenog Rumenka na plus 40, bilo da iz kafića u kafić eksirate tekile, valjate se po bilijar stolu, zaspite na klupi u parku ili u dam-ti-dam stilu jurite niz glavnu ulicu...
Ona prija kao zaranjanje prstiju u brašno, kao krađa upravo spremljenih kolača, kao umivanje hladnom vodom posle trčanja, kao navijanje na utakmici.
U njenom svetu i korov koji ste zapatili može da posluži za pravljenje ljuljaške na kojoj se kikoću i vaše i njene bubice. Ona vas jednostavno ne pušta da odrastete...

   

Ljubav Srba prema fudbalu

Bezuslovna, neuzvraćena i potpuno nezaslužena. Kao ljubav roditelja prema detetu kretenu, ili ljubav naivnog muškarca prema ženi koja ga je sto puta prevarila i izdala.

-Je si gledo finale u vaterpolu, kako smo im jebali kevu!?
-Pa nisam, ne pratim to... Mislim, svaka čast momcima, al jebiga kad me ne interesuje vaterpolo...
-A Đoković prvi na svetu!
-Ma jebo te Doković, pun mi je kurac tog Đokovića!
-A jel si čuo da Duda Ivković ostaje selektor, imaćemo sad ekstra šanse da opet uradimo nešto!?
-A, basket, čuo sam, pa dobro, šta ja znam... Nego kad mi igramo sa Farskim ostrvima, trebaju nam ti bodovi ko leba?!

   

Šurda

Vruć vetar.

-Kakvo je vreme kod vas?
-Užasno. Em je 35 stepeni u hladu em mi ovaj šurda sve duva u lice.

   

Gospodin čovek

Mitsko biće koje sve radi kako treba, odmereno i sa stilom.

- E da imam nekog jugića da se odvezem na pos'o k'o gospodin čovek, a ne da se guram sa ovom bagrom po dvajstrojci.

- Ako nam uleti Grojter iz dvojke, kupujem flajku Džeka i zovem neku agenciju, k'o gospodin čovek. Dosta sam više hvatao triper od ovih iz Picinog parka!

- Ne mogu da verujem da sam s tobom išao na koncert Dejana Cukića! Mogao sam k'o gospodin čovek u parku da pijem pivo i duvam sa Badžom i Stevom. Eee, otišao si pod papuču, moj Rujane...

   

Da nisi zakašljala, osećao bih se kao nekrofil

Momkovo jadanje devojci koja je u krevetu živahna k'o fikus.

   

Živopisni likovi iz ćelije u SUP-u

Veoma zanimljiv skup ljudi sa kojima provodiš vreme samo kada te uhapse pripadnici Ministarstva Unutrašnjih Poslova.
Naravno, dobro ti dođu da ubiješ vreme između dva ispitivanja a još plus ako je neki prošvercovao pljuge, odmah ti je i najbolji drug. Naravno neki budu kraće, neki budu duže ali svako ko uđe u tvoju ćeliju ima neku svoju ludačku priču i razlog zašto je tu.

Pandur: Evo vam ga novi član za ovu vašu finu skupinu. Lopov. Krao kola i još se vozika okolo u njima.
Lopov: Nisam majke mi. Joj kuku lele šta će žena da mi kaže? Šta će deca da mi kažu? Šta će selo da priča? Joj sramote.
Džoni: Šta ti je bre ljakse, šta kukaš? Pao pa pao nije smak sveta.
Lopov: Jooooj nisam krao matere mi, kupio sam kola od jednog čoveka u kafani a auto ukraden. Joooooj šta će selo da priča? Da sam lopov.
Šaner: Čekaj bre, pa kako si uzeo taj auto? A papiri?
Lopov: Kak'i papiri?
Džoni: Au brate pa ti si baš sa neke čuke, koji su te kurac dovodili ovde?
Lopov: Kažu u zatvor da ću sada da idem do kraja života joooooooj.
Šaner: Ma smiri se bre, sprdaju se sa tobom, koji će sudija tebe da osudi, vidi bre na šta ličiš, vidi se da nisi ni žvaku marn'o u životu. Doveli te da opišeš ovog što je pozajmio, sigurno misle da je neki odavde.
Džoni: Ma iskuliraj bre čoveče, nego jel imaš neke cigare? Ovaj Trandža je uneo par komada i izotimali smo ga ali nema više.
Trandža I niste mi dali ni jednu. To nije način da se ophodite prema dami.
Šaner: Ej huligan, budi se, Trandža opet progovorio a naterao si ga na zavet ćutanja.
Huligan: Uf bre što me budiš jedva sam se namestio na ovoj krivoj dasci. Alo bre derpe, jesam rek'o ja omerta. Nemoj da sam te čuo više.
Trandža Ali ja....
Huligan: Jel imaš još cigara?
Trandža Nemam.
Huligan: Onda tišina. Zbog cigara si izbegao linč al' nemoj da me nerviraš. M'rš u ćošak.
Šaner: Evo ga žandar opet. Koga će da vode gore?
Pandur: Ajde Džoni, Inspektor Blagojević te se uželeo.
Džoni: Sranje, odoh na terapiju. Nabavite neke pljuge dok dođem.
Huligan: Brate izdrži.
Šaner: Stegni zube batice. Ne daj se.

Sat vremena kasnije.
Pandur: Evo vam ga ovaj nazad.
Džoni: Huligan, beži malo sa te klupe da sednem, da mi se bubrezi vrate na mesto. Au Blagojeviću mamu li ti jebem.
Huligan: Sedi brate. Odmori malo. Mamu im žandarsku jebem.
Džoni: Uf bre, nego šta se dešavalo dok nisam bio tu? Gde je ljakse i kakva je to krv tamo kod zida.
Huligan: Ma kukao ljakse kako hoće da se ubije pa ga ložio Šaner da se zaleti i pukne glavom u zid. Odveli ga u bolnicu.
Džoni: A 'de je Šaner i ko je onaj ganci?
Huligan: Ma krao poklopce od šahtova. Zamisli lik se zove Avatar hehehehehe
Džoni: ahaha.....joj....nemoj da me zasmejavaš boli k'o đavo. Ej Avatar jel imaš neke pljuge?
Avatar: Nemam. Ne pušim. Neću mlad d'umrem od njih.
Džoni: Pu! Niko nema bre jednu cigaru umreću.
Avatar: Izvin'te a di bi ja mog'o da šoram?
Huligan: Pišaj tamo pored Trandže u ćošku ionako voli da gleda u močuge.
Trandža Moram da protestujem jer neću da neki Romulanac piški po meni....
Džoni: Alo bre, jel imaš još cigara?
Trandža Nemam.
Huligan: Omerta bre onda!
Džoni: Ne reče mi, gde je Šaner?
Huligan: Pustili ga kući. Čim izađem idem do njega da kupim neke tike.
Džoni: Ma jebeš tike, ubio bi za cigaru. Evo ga pandur. Valjda dovodi nekog sa pljugama.
Pandur: Evo vam novi gost. Sveže ufiksan.
Džoni: Au vidi ovog dramaturga na šta liči.
Huligan: Alo pajdo jel imaš neke pljuge?
Narkoman Nisam ja n-n-n-n narkoman. Nego šećeraš.
Džoni: Ma 'de ovaj ima cigare. Ajde mr'š tamo kod Trandže i Gancija. Evo ga ker opet. Šta sad hoće koji kurac?
Pandur: Ajde huligan, i ti na terapiju.
Džoni: Tebra izdrži, pa ih opet prži.
Huligan: Izdražaću brate, pa nisam ja neka cava ko ovaj trandža.

   

Jakna preko ruke

Stara fora pri otvaranju vrata. Naravno u slučaju da vam zvoni neko nenajavljen, odnosno ne znate ko je.
Lepo pre nego da otvorite vrata uzmete jaknu ili kaput i bacite je preko ruke. Ili još bolje navučete samo jedan rukav.
Ukoliko je neko kome se niste baš obradovali, neko ko smara, onda ste "baš krenuli" a ako je neko ko vam je drag, onda ste "baš stigli".

   

Ne da k'o Španac loptu

Ekstremna verzija ništa pre braka devojke. Pre bi ti dala bubreg i pola jetre nego čke. Takve ni u časne sestre ne primaju.

- Ćomi smuv'o Milomirku!
- Ne seri! Pa taj neće jebati nikad!
- Što?
- Više svetlosti su videli kineski rudari nego njeno međunožje! Ne da ta k'o Španac loptu!

#331
+10494
260
definicija