Odakle Dove kupka na obodu tvoje tuš kabine nemaš pojma, ali dobro znaš da imaš sudar za 15 minuta i da ukoliko želiš da Boban bude uspešan rudar večeras, moraš se upristojiti. Ostaješ pod tušem preko pola sata, ali ne zbog toga što nisi štrokavac čije bi telesne izlučevine pojele Horešijevu aparaturu za uzorkovanje, niti zbog toga što želiš da spereš duševne nemire mlazom vode, već zato što sve vreme imaš osećaj da se nisi dovoljno zaprao i da ti je koža još uvek isuviše masna, čak i za tvoje kriterijume. U tim trenucima se upoznaješ sa Dove efektom. Shvataš da ti koža nije masna, već hidrirana. Prvi put u životu izistinski razumeš pridev baršunast. Opet se opipavaš i ne veruješ kako za samo par minuta Dove od rendaljke za parmezan pravi guzu 12-ogodišnje devojčice. Jebao bi samog sebe, a to je priznaćete ne samo narcisoidno, već i pomalo pederski. Tad ti se kroz glavu vrzma misao da homoseksualci nisu pederi, već jednostavno gej. Da te neko upita kako se trenutno osećaš, kao iz topa bi mu odgovorio „Osećam se uglađeno.“.
- „...ja bih vam preporučila nešto iz Dove asortimana...Recimo novu kupku za...“ - „Uše spodobo! To svom sinu da daš, ščula! Meni daj koprivu...od šes litara...i da joj je isteko rok trajanja...“
Jednostavan čin seksualne inicijative u kom je ne pitaš da li hoće ili praviš neku situaciju da do toga dođe, nego je samo onako jednostavno, najnormalnije, pomalo grubo, ali ne kasapski, privoliš na to.
Treba vežbe, treba znanja, ali u principu to je ta zaostavština iz prošlosti duboko ukorenjena u njihovom mozgu, samo što u današnje vreme ne možeš da je lupiš toljagom po glavi ili da je siluješ jer si zauzeo tu teritoriju. Ostalo je ono da si ti ipak muškarac, osvajač i ako tako nastupiš, bez pametovanja i palamuđenja i samo je uzmeš, šanse su devedesetpet posto da ćeš jebati.
Ne mešati sa silovanjem. Ako kaže ne, znači da vežbaš još malo.
- Ne seri da si dva dana blejao sa njom na moru, sami u sobi i nisi je jeb'o? - Pa nisam uspeo. Prvo sam probao onako da ubacujem one dvosmislenosti, znaš onaj fazon kada navodiš na tu priču, jedno kažeš, drugo misliš, ali suptilno i to. Onda sam probao sve više da prebacim priču na seks, kada god može. Da se naloži pričajući o tome. Na kraju sam neke afrodizijake pokupovao, med, školjke, vino i svašta tako nešto i kurčina. Ništa. - Koji si ti magarac, nevera. Ja sam je sinoć jeb'o i to kod nje kući. - KAKO BRE!? KAKOOOO!? - Pa nemam pojma. Odn'o joj neki fleš sa filmovima što mi tražila, rekao joj da mi donese čašu vode samo pa palim, ona donela čašu vode, meni se dig'o kada sam je video u onom šorciću i ja je uz'o tu na podu kod vrata. Posle smo pili vino i to ono koje si kupio na moru. Odličan izbor. Suvo i onako oporo. Ne volim ona slatka sranja.
Prema mišljenju mlađih stanovnika zapadne Evrope, a moglo bi se reći i ostatka neslovenskog sveta na planeti, Srpkinja je vrsta Ruskinje, samo što ima veće grudi i oko nje moraš da se mučiš, da je izvodiš na večere, trošiš pare na izlaske, a na kraju opet nema garancija da ćeš se omrsiti. Strancima srpski jezik zvuči kao ruski, uostalom kao i češki, poljski, slovački, makedonski, hrvatski, bugarski, … sve je to njima isto – tomejtou, tomatou.
Sve te prelepe devojke koje izgovaraju, njima tako seksipilna dva slova, DA, DA, DA, … Svako žensko biće koje potvrdno odgovara sa milozvučnim DA, to je Nataša, bila ona Srpkinja, Ruskinja, Makedonka, Ukrajinka,… sve su one u njihovim očima i ušima Nataše, oćne prelepe ruske Nataše. Naravno, nisu sve Ruskinje lake, ali su skoro sve lake uglavnom Ruskinje. Etiketa im je zalepljena i tu nema nazad.
: Ibiza, plaža, palme, more, sunce, gomila napaljenih mladih pripitih Engleza, Nemaca i Holanđana, čiji se senzori pale na “DA”. :
Jelena: …. da, bre, ostaćemo na plaži još sat vremena, pa idemo da se spremamo za večeras. Vidi, Milice, kako te gleda ovaj ružičasti Englez. Milica: Koji? Haaa, ‘nači fuj. Englez: Hello, Natasa, hnjo, hnjo, hnjo … How much for one night? Jelena: How much ti je mama, jebo te Vladimir Putin u dupe pegavo. We’re not prostitutes and we’re from Serbia not Russia! Englez: Oh, sorry. I wanted to invite you to our yacht tonight, but … Jelena: Yacht? Oh, where are you from? :široki osmeh:
:Na jahti se te večeri bogato jelo, pio se šampanjac, izvuk’o se i po koji lajn, đuskalo se i … ništa više od toga. Ne bi one nikad sa njima. Provod, jahte, to je sve prihvatljivo, ali dalje ne … mada možda, ako bi se baš, baš potrudili, ako bi ih svake večeri zvali, … Ipak ne. Dobar provod, može uvek, ali za nešto više … zahteva to truda i vremena, pa da se razvije emocija. A možda ipak bi, ha? Ili ne?:
Nije ona lepa, dobra, hoćna, zgodna, sisata. Ona druga je samo ona druga. Sudba i kletva, sintagma koja proždire ego kao Čanak pofezne i rovari samopouzdanjem kao Natasa Bekvalac biznismenima. Majka svih budućih kompleksa i za neke pad, a za druge tačka sloma iz koje će se podići kao ružni, malosisi, debeli ili mrsavi, bubuljičavi, iritanti, dosadni i frigini feniksi. Više od sintagme, više od života (tinejdžerskog)-ona druga.
-Auu kako mi je Sanja pušila juče.. - Koja je bila Sanja? -Ona dobra bre, ona sa velikim sisama.. - Plava ili crna? -Ne znam, brate, ne primećujem ja te sitnice...Ona što joj se uvuk'o šorc u pičku, 'naš bre, sa onim pohotnim pogledom...Ona što si ti odma' rek'o kak'a je vrh riba, najbolja na celom splavu.. -Čekaj, koju sam ja onda vatao ispod separea? -Onu drugu, brate... -Auuuuuu...
Ovo neko trik pitanje, a? Zar nije očigledno? Ono - mitoza, mejoza, nastavljanje loze, ognjište, sećanje na pradedinu spomenicu, patrijotizam, nebeski narod, penzioni fond, još malo ognjišta? Dobro to, to je po difoltu, majka mu stara. Ali, ima još tako puno "za", manje sakralnog karaktera, da čovek prosto poželi da zalihu kondoma napuni vodom i promptno pofrlja na prolaznike. I baci se na posao. Kako koji posao? Eee, ovo je poslednji put da ti pokazujem.
- Sam naziv (tata, ćale, otac, ćaća) jebe mame. Bukvalno, figurativno, kako god. Moćno je. Plodni pape, mašina za proizvodnju potomstva. Ćale si. Legenda si. Roditelj. Tata-mata. Tvorac. Bogotac! Maćori. Autor.
- Možeš da nemilosrdno patišpanjišeš uokolo i izigravaš facu, naročito ako nisi mator. Kao: "Jebote, što je skočio pedeve. A baš mi ćera jutros kaže 'Tata, možemo li da kupimo hrčka'". I onda svi kao "Imaš dete?" "Ma, da" - odgovaraš na kulijanskom narečju, "ja to onako usput, to ti je ništa. A vozim i golfa trojku, tjunovan, šampanj boja".
- Pred ženskim svetom si car. Padaju na to: pažljiv si, roditelj taaako swatkog detenceta. Vidi mu saaamo raspar čarapice... Upamti: "bući-bući dete" lako prelazi u "bući-bući vršnjak". Obavezno opet pomeni golfa.(Ženo, ako čitaš ovo, ne nastavljaj, šalio sam se... Jeste, glupo je, da žao mi je, znam - na kauču... E, pazi sad, čitaoče, 'nači sve je suva istina! Nastavljaj.)
- Možeš da se pod plaštom deteta provučeš za milion stvari. Klopaš sve redom, šatro da probaš, pa da proveriš rok, pa ne može ono, boleće ga tiiiiba. Legitimni Čokolešnik, alo! Prvi novogodišnji paket je tvoj, naročito ako je beba rođena krajem godine! Jer tada ne može iz njega ništa da hasa (eventualno mu daj da glođe kutije, zgodno je za prve zube). A i kasnije se ugrađuješ onako momački, ko Đinkić u privatizaciju.
- Igrice, crtani. To je poseban odeljak. Ti im samo pomažeš. Ti isprobavaš. Ti samo prelaziš neki težak nivo, skenjavaš bosa, jer mora da se iskombinuje pet raštrkanih tastera plus skrol na mišu. I igraš, žrtvuješ se - šta ko može da ti kaže. Isto i za crtane. Sad možeš do mile volje da turiraš sve: od Blufonaca do Betmena. Glumi tu kolateralnu štetu, a ovamo puca ti stojan.
Ima još toga onoliko, ali skontao si valjda srž, nosaču mošnica, sapatniče po polu. Zajebavaj se dok možeš, a posle... Pa, nastavićeš da se zajebavaš, dakako. Ćale.
- Tata, jesi završio sa tim primerom? - Evo, upravo završavam. ’Oćemo Lego Star Vorsa? - Toooo!
Stanje ludila prouzrokovano neuzvraćenom ljubavlju ili prevarom. Pojava česta u mladoga Kupidona, razočaranog u ženski rod i pod konstantnim dejstvom raznoraznih opijata. Taman kada se konačno nešto lepo desi u tvom životu, ateriraš velikom brzinom na ledinu van piste i doživiš bolno otrežnjenje. Posle toga, trezan više nisi.
Dugo si potiskivao svoja osećanja prema toj maloj, romantičnoj paćenici iz kraja, koja te smarala mesecima. Na kraju ti je društvo dokurčilo, ona je ispala lafica u nekoliko situacija i ti si se lagano prepustio. Ni sam ne znaš kako, od nadmenog frajera koji trsi okolo, postao si papučar spreman da skoči na svaki njen mig. Žensko je to, rode, neprimetno preuzima inicijativu, nisi više ni toliko zanimljiv, a mlade kurčevine u erekciji na svakom ćošku. Dobiješ lepo upakovanu korpicu, i dok je ti još odmotavaš, shvataš da tvoja bivša draga već detaljno blajvi obilni kolbas nekom drugom nabeđenom dasi.
Dakle, kuglica ti je pala na polje: delirijum. Malo lake drogice, malo tabletice za smirenje, a malo više alkohol. Zalihe dedine rakije se rapidno smanjuju, a kućna apoteka sve više liči na državnu samouslugu iz '93. No, to ne bi bilo toliko strašno, da se ti ne pojavljuješ međ' narodom i na svakom koraku praviš budalu od sebe. Oni koji ne znaju šta ti se dešava, ogovaraju te najstrašnije, dobijaš etiketu propaliteta, klošara i narkomana, a oni koji iskusiše slične jade, ne ostavljaju te samog ni za trenutak. Praviš sranja, šta ćeš. Izazvivaš tuču na svakom javnom mestu, jer ti je fitilj prekratak, a svaki lik koji se kurči, neodoljivo podseća na njenog novog tipa. Murija te privodi jer si iz čista mira razbio izlog na butiku, iako bez namere da išta ukradeš. Došlo ti. Dok šetaš štraftom punom ljudi, odjednom te uhvati neobuzdana želja da trčiš i ti pičiš pomahnitalo kroz masu, a najbolji ortaci te jure. Nalaze te kako u besu čupaš klackalicu u parku na vrhu grada, istom onom parku u kojem si pre samo 3 nedelje držao Nju u krilu i benavio se dečijim rečnikom, govoreći joj koliko ti znači. I osećaš se užasno što ti se sve to dešava, pokušavaš da staneš na noge, držiš se podalje od poroka. Ali ne vredi, rođače, žila ludara te besomučno navodi da prošetaš njenom ulicom i vidiš da li gori svetlo u njenoj sobi. Provlačiš se između zgrada, dok te lokalne ekipe blejača gledaju s podozrenjem, spremni da ti promene lični opis dok si rek'o: ''Šta gledaš bre, mamu ti jebem!''. Ali ti više ne tretiraš nikoga, živiš svoju patnju. Teskoba u grudima stvara osećaj da sledeći udisaj neće biti moguć.
Preživećeš, ne boj se. Bude to tako, malo, i posle prođe. Mislim, ne prođe skroz, ali ti bude lakše. Osim ako nisi mazohista, pa se sečeš po istom ožiljku opet i opet. Onda ti nema pomoći, ti si doživotno osuđen na ljubav. I na delirijum.
Pored crtanja, još jedna metoda slikovitog objašnjavanja nemaču pojma. Spika je od stane sagovornika propraćena telećim Raka Radović pogledom, sinhronizovanim sa 'da, da' pokretima glave, što naratoru signalizira da ispred sebe ima figuru koja je pametna kao Goku Rac. Tokom izlaganja primera narator šmekerski lagano, kraičkom oka obraća pažnju na mimiku sagovornika koja mu govori da li spiku završavati sa 'Kontaš sad' ili 'Šta da ti radim, nisam ja kriv što si bistar kao rumunski carinik'. Kad je priča jasna često se koristi i kao igračka za ljubitelje sarkazma.
-Ajde polako draga, položićeš tu vožnju, šta ti nije jasno? -Pa taj menjač, kako ide prva, druga, treća? -Gledaj, prva ti služi samo da kreneš. Znači pališ kola, krećeš prvom, zatim kvačilo, ruka na menjaču, dole levo, druga. Kreneš da voziš, kako čuješ da ti štuca motor, kvačilo, pa lagano menjač u desno, treća. -Ne razumem te ništa. -Polako, jel te boli glava sad? -Ne što pitaš? -Odlično, daj mi ruku, evo primera. -STOKO!
Teška reč dužine neke švabske kovanice, još teža mera kojom sami sebe kažnjavamo. Auto šamar koji dovodi do pada sa merdevina, na poziciju pukog dudlača kurca. Rešavanje besmislenog zadatka iznova i iznova. Sedenje. Tovljenje guzice. Valjanje u izdrkotini lenjosti. Ruka na kurcu umesto na olovci. Skupljanje zlatnika u multiplejer igri. Svakog petka i subote oči uprte u jebenu svetleću kutiju umesto u neke sise. Bezvoljnost, manjak samopouzdanja, pogled ka tuđem dvorištu dok sopstveno zvrji prazno. Stvaranje lažnih ambicija koje izjutra vetre sa alkoholom. Čekanje na odobravanje drugih koje ne stiže, još mnogo bezvolje i lenjosti. Očajanje jer su od tebe bolji ljudi koji zapravo mrdaju guzicom, dok ti u "Blicu" čitaš kod kog kozmetičara Kristina Kovač depilira pičku. Kupovina miša sa dodatnim igračkim tasterima, jastučnica sa gargojlom u dvadeset i petoj godini. Tvoje svetle farmerke zasrane nutelom i višnjama. Računanje koliko je još strana ostalo do kraja knjige, odlaganje iste na stranu i šatro ostavljanje za sutradan. Tvoja potreba da bleneš i češeš muda, dok ti iz usta cure bale kao potvrda pretvaranja u masnog ništavnog imbecila.
Za početak, ugasi torent "Malih Fokerovih" i deinstaliraj taj drljavi korejski MMO.
Strategija u muvanju cura koja se dvojako primenjuje u zavisnosti od toga da li je izlazak na selu ili u gradu. U koliko je radnja, stanje i zbivanje prilaska curama tipa muvanja locirano u gradu, tada grupica tvojih drugara prilazi devojkama, napravi od sebe maksimalne budalčine i seljobere, a da bi ti kasnije prišao krajnje galantno i fensi (od stajlinga ovde neki kaputić leže kao budali šamar) šatro izvinjavajući se, dok se infiltriraš sa težnjom pozadinskog napada na lakovernu čeljad. Ukoliko muvaš ženske na selu, onda ideš u prvi plan napada, tj. da glumiš konja - seljančice to jednostavno vole.
Prilazak u gradu
Drugovi koji glume konje: "De ste male, š'a ima ovo, mis'im kako 'e, a? Vidim da ste uzgorele, kopalo se uoči Petrovdana, a?" Devojke se zgledaju, zgroženo, dok ti smoothy u stilu Mračnog Viteza prilaziš... Ti: "Ajmo, momci bežanija, dosta je bilo smaranja ovih lepih, divnih devojaka!"... Dramska pauza, menjaš glas i lagano podižeš pogled, pogled koji govori "da, ja sam taj, romantični ratnik vitez, za kojeg ne znaš da sam isti kao i ona trojica konja koji su ti prišli" ... i počinješ priču: "Izvinite, ali ja sam stvarno izblamiran, znate ja budem u Luksemburgu, na ovo stvarno nisam naučio, pa čak ni u Njujorku ovo nisam viđao..." Podižeš obrvu, nastupa presudni trenutak, pauza od 3 sekunde... : "Nego, dame piju Mohito?" Poentiraš!
Prilazak u selu
Ti glumiš konja: "De si mala, nisam te ranije viđ'o, a takva lepot'ca k'o Seka Aleksić posle drugog albuma za Grand Produkciju..." Čačkalica ti je u ustima, drpaš se za kurac... "Uh, al' sam izudar'o neke gradske mangupčiće, skoro da sam razjeb'o tetovažu kokarde na bicepsu, lebgajebo"! Napinješ biceps da može da šatro da vidi, a u svrhu da se ona napali. "A ove gradske pičke, ovo fini momci se prepali dok sam sam onu šestoricu džibera Boš motorkom po kukuruzu ganj'o"! Pokazuješ na drugare koje glume, fine, kulturne momke, tj. pičke u očima seljančice dok simultano rokaš šlajmaru na pod seoske diskoteke Monako. Seljančica: "UF, AL' SI LEP - GLOOOVAAA ME ZABOL'LA, MEŠČINI MOOOALI DA SI TI IZ ZVEZDA GRANDA, A?" Ti: "Ma, nisam ja - Boban Rajović mi brat od tetke, ako 'oš idemo nekad na koncerat, a?" Poentiraš!
Nakupi se u čoveku. Od loše navike, sive svakodnevice i crnih misli. Od memle u kojoj živi. Taloži se i guši čoveka, ne da mu da diše punim plućima. Steže mu grlo i sputava mu korak, smeta mu da govori jasno i korača uspravno. Muti mu pogled, ne dozvoljava mu da vidi lepotu oko sebe. Gasi svojom sluzi onu iskru u čoveku. Truje ga.
A opet, svakog jutra, kao da mu sopstveno telo poručuje: "Ej, ustaj, novi dan je napolju! Evo, ja sam ti prečistio nešto onog katrana od juče, ali da znaš da ni ja neću moći još dugo ovako. Još uvek nije kasno da se promeniš: ja najbolje znam da ti to možeš, a samo ti znaš koliko nemaš ništa pametnije da radiš."
-Sine, da mi pomogneš nešto napolju sat-dva. -Ne mogu sad, ćale, slušam ovoga što priča. -Koga, njega?! Sine, pametan čovek ispljune jutarnji šlajm u umivaonik, a ne na nacionalnoj frekvenciji. Pusti ti njih da lažu i mrače jedni druge, a ti reci meni: jesi li nekad bio u našoj šumi u ovo doba godine?
Mjesto koje čovjek nosi sa sobom, u džepu lijeve strane mozga, kao protivotrov, da ode tamo, u mirnu bazu, u negativnu nulu, radi smanjenja psihološkog minusa. Veo preko očiju koji im daje sjenku umora i praznoću u dalj, i u čijim se ćoškovima pažljivijim posmatranjem može zapaziti pulsirajuća tihoća zgrožena anestezijom. Kao kada sivoća polukišnog dana posluži kao izgovor za neizlaženje iz stana, apatija uzima svejednoću kao osnovu logike za djelovanje koje će se time svesti na hibernaciju. Ispot apatije, mašta sanja strah i bol, od kojih je u tu istu apatiju nekad pobjegla, gaseći se samovoljno.
Na sve četiri strane je zid. Ne vidim vrata, nema prozora. Negdje u mraku imam mračan krevet. Nemam svijetlo. Negdje u ćošku imam wc šolju. Ovdje je previše ćoškova da bi čovjek mogao da razmišlja! Pod nije od keramike. Ja sam bosonog. Nešto me negdje boli. Mislim da mi je hladno. Mislim da je jesen. I prošli put kad sam mislio o dobima bila je jesen. Dosadila mi je samica. Hoću nazad u zatvor.
Skup različitih radnji koje služe da muškarca vrate na pravi put muškosti sa kog je nizom nesrećnih okolnosti skrenuo.
Jebiga, navukla te kurva na zdrav život i metroseksalni fazon. Uradio si to zbog nje. Na trenutak ti je čak izgledalo i da je to do jaja tako. Barem su oni sa TV-a govorili da jeste. Izdepilirao si se potpuno. Redovno si sek'o nokte na nogama. Prestao si da pušiš. Prestao si da piješ. Prestao da jedeš masno. Nisi više gledao fudbal. Možda samo malo Real, Barsu i Arsenal. Nisi ga ni igrao više. Da se ne znojiš.
Al patka. Otišla je sa drugim likom, još metroseksualnijim od tebe. Ovaj je vegan. Moderator Fb strane Životinje su bolje od ljudi. Spašava mačiće. Zna da uklopi boje. Ne zaboravi da stavi podmetač kada pije ceđenu pomorandžu. Gleda slike u Art Zoni sa uživanjem i razumevanjem, a ne kao ti da blene u njih kao kada je prvi put vid'o pičku. Zna šta da naruči u salad-baru. I šta sad?
Sad bi nazad kod drugara koji upravo sede, vare neku gandžu i igraju PES. Sad bi opet da upadneš na onaj termin u balonu koji se igra nedeljom od osam uveče i gde u devedeset posto slučajeva izbija tuča na pola termina, jer se igra Partizan - Zvezda. Sad bi da baneš u Durmitor sa ortacima i oljuštiš dobru porciju jagnjetine i jedno deset piva. Ili makar neku dobru punjenu pljeku da odereš u Dafu.
Ne očajavaj. Ako su ti pravi ortaci primiće te nazad u čopor. Samo treba da se očistiš i vratiš u normalan fazon, a to nije lak posao. Metroseksualizam je kao droga. Iako je u principu sranje i nisi ga voleo, navučen si na njega sada, ali istrajni ljudi mogu sve, tako da glavu gore i bori se. Pobedićeš.
- Deste ljudi. - Opaaaaaa. Vidi ko je to nama došao. Đole Stanković-Jakovljević. - Gospodin Integralni. - Đole Filgud. - E aj ne serite vas trojica. - Pa moramo malo da te bušimo kad si gejčuga. Otkud ti brate? - Ma svratio malo, da vidim šta radite. - Pa iznenađeni smo. Nema te već mesecima. Nećeš sondžu da baciš sa nama, nema te na terminu, nećeš na tekme, a pošteno se nismo napili odavno. - Sjebala te ona skroz. Poč'o si i obrve da čupaš. - A i ta frizura brate. Ne ide taj jež na tol'ku glavudžu. - E ovo je greška bila. Odo' ja. - Čekaj, čekaj, stani bre. Zajebavamo se malo. - Šta se drkaš odmah jebote. Trebao bi da ćutiš i trpiš malo znaš. - A jebiga. Zasrao sam. - Da znaš da jesi. Čuli smo da te ostavila zbog Caneta Balerine. - Jeste. Mislio sam da je lik gej. Puštao sam da se druže. Kao moderno je to. Drug gej. Kad ono, Cane mi skinuo ribu. - Ladno ti Cane skin'o ribu ahahaha - jebote šta se tebi desilo, nevera. - I sada bi opet na staro da se vratiš? - Da. - Dobro, ali prvo moraš iskreno da mi odgovriš na jedno pitanje. - Pucaj. - Jesi dozvolio da ti nešto furne u bulju? - E sisaj kurac, idem ja. - Stani bre. To je jako bitno. Ako si to dozvolio proces se ne može obrnuti. - Naravno da nisam dozvolio. Pa za šta me smatrate? - Otkud znam matori. Sve ostalo si dozvolio. - Da bre. Vidi u šta te pretvorila. K'o da gledam nekog glavatog Danijela Đokića. - Dobro, neću više takav da budem. Šta da radim? - Sva sreća, nalaziš se u istoj prostoriji sa ekspertima metroseksualne detoksikacije. - Kad mi završimo sa tobom izgledaćeš ponovo kao muško. - Da počnemo. Prvo što trebaš da uradiš je da stučeš jednu brzo rakiju da prostruji malo krv kroz tebe. Zaboravi na koktele i sake. To je stvar prošlosti. - Dobro. - Onda pojedi parče ove Đoletove pice sa kulenom. Skoknućemo posle do pekare po još. - Kad se naduvamo ponovo. - Naravno. Onda idi do kuće, pobacaj sve kreme, pudere i te bočice tih sranja što imaš. Možeš samo da poseduješ jedan dezodorans, jedan parfem i brijač. - Pena ti ne treba. - Afteršejv eventualno. - Ali sigurno i vi koristite penu za brijanje. - Naravno da koristimo, ali ti si zaglibio. Da bi se vratio, moraš samo najosnovnije da koristiš. Bikov žilet. - Uf bre. - Nije to sve. Garderoba koja je uz telo mora da leti u kantu. To je tako pederski. - I diskovi Sergeja Ćetkovića. - Nemam Sergejeve diskove. - Nemoj da nas lažeš. Svi metroseksualci ih imaju. I to originale. - Imam. Baciću ih. - Moraš da prestaneš da uljiš tu kosu i da se ošišaš na keca već ujutru. - Kupanje jednom nedeljno, posle fudbala. - Možeš da se tušneš ponekad. - Ali ne dva puta dnevno. - Vrati meso u ishranu. - Alkohol je dobar za živce. - Derbi je u subotu. Ne ideš na zapad. - Prodaj Smarta i kupi auto. - Ciklama ne postoji, to je roze i to se ne nosi. - Stoj dok pišaš. - Ali oduvek sam stajao dok pišam. - Opet lažeš. Sigurno te je smarala jer zapišaš okolo, pa si sedeo. - Jeste. - Patike za fudbal moraju crne da budu. - U radnju se ide u pamučnoj trenerci. - Čivava nije pas. - Pa stanite ljudi, šta da radim sa Mukicom sada? Ne mogu na ulicu da ga pustim. - U pravu si. Verovatno bi ga usmrtio komarac ako naleti na njega. - Dobro, smislićemo nešto tu već. - Onda, fegetarijana nije pica, tako da molim te od sada da naručuješ picu sa slaninom i kulenom. - Tribal nije tetovaža. - Jelena Baćić Alimpić ne piše dobre knjige. Ni Paolo Koeljo. - Isčlani se iz svih NVO organizacija. - Prestani da čupaš obrve. - Možeš malo da bricneš onaj most na sredini i to je to. - Izbriši brojeve telefona svih solarijuma. - U jebote ljudi koliko toga ima. - Da bre. Totalno si se upčkio. Ustaj i oblači jaknu. - Je l' idemo u pekaru? - Da. Ali prvo idemo da useremo Caneta Balerinu k'o konja, taman malo da ogladnimo. Polazi.
