Prijava
   

iluminutak

Trenutak u kome individua postaje tragač. Situacija, a i sama osoba, sazreli su dovoljno da se na svetlost dana iznese pitanje koje je toliko dugo, čini se vekovima, dušu izlagalo žeđi gargantuovskih razmera. Pitanje koje ne mora nužno doneti odgovor, ali oslobođanje da.

Ljubio sam usne sa kojih med kaplje,
i sanjive oči gde se čežnja krije,
slušao sam brezu dok jablanu šapće..

kum: Joooj pjesme, kume jel čueš?
kum: Čuem kume, čuem.
Polomicu čaše od kristala
počupaću bokore od lala
otkinu...

kum: Muzika stoj, stani! Jebemu miša, dves godina slušam ovu pesmu, šta su koji kurac jebeni BOKORI ?!
ciga1: Kume dušo, bokor ti dođe nešto kao grm, s tim što je lepo aranžiran i često ima neku religioznu konotaciju.
ciga2: O glup si cigan li si, šta si? To o čemu ti pričaš je ikebana, nikako bokor. E, a bokor nastaje grupisanjem komplementarnih kultura, najčešće ozimih.
ciga3: Da, to bi bio bokor, kada bi bokori bili topijarni polegli četinari, što si ti upravo opisao. A šta su bokori? Pa bokori su od lala. Pa kaže..
Kad već nema snage, moći
da mi vrati dane, noći
kad sam jah'o vranca, ata
sto đerdana trg'o s vrata...

   

Čavoglava

Ekser proizveden u lipoj našoj Hrvatskoj.

-Tebra, jesi probao čavoglave sinoć na partiji, neki ludak iz Splita valjao?
-Dje nisam, sad mi je jasno kako su odjednom zaboravili Jasenovac da je postojao, nisam se mogao sjetiti kako se zovem.

   

Čičolj

To uopšte nije sleng, ne znam ni da li je reč, ali sam ga rodio pa ga volim ko majka Čovića.
Čičolj je posebna vrsta gadnog čiče, izraz mi se sam nametnuo kada sam na ulici primetio pojavu jednog jadnog starog čike, hramao je na desnu nogu a na levu je takođe hramao ali manje, obuven u skorele slepljene vunene čarape preko kojih je navukao baletanke model leda knjaževac, za jednu od peta zakačio mu se celofan od papirnih maramica pa ga vuče, raspale pantalone sa otvorenim šlicom iz koga viri osedela pubična vegetacija, umesto kaiša konopac a na dupetu sveže usrano autentičnim i sertifikovanim govnetom, žuta mont jakna deorisana pomijama i boranijom iz narodne kuhinje, flaša blokovače što viri iz džepa, komad leba visi sa brade tip amfilohije, ne mrva nego komad, na brkovima skoreli trag sline i pletena kapa na glavi, i takav meni hoće da priđe, jednom gospodinu i masteru šumarstva pa kaže

- Dečko

- MRŠ ČIČOLJU GADNI ZAROZANI, GLJIVICE TI NA TABANIMA IMAJU SVOJE GLJIVICE, STRAŽA!

Policija ga je odvela pa možda i lišila života od batina jer je sirotinja a to se troši jer je džabe. Govnjaivko nije u životu imao ništa, ali je od svega ostao izraz "čičolj".
Eto kako oni koji nemaju ništa mogu mnogo da daju!

   

Lizarazu

Batica čija ravica štedi na blajvu, ali taj odnos nije recipročan - njemu jezik mora da radi po klići kao propeler.

- I? Je l' dala Jelena?
- Ma jeste, otkad... ali neće ni da ga lizne.
- A ti? Moraš da je navlažiš?
- Moram.
- E, moj Lizarazu...

   

Oduševljenje stranaca Srbijom

Random stranac dođe u Srbiju i šta mu se desi, paf odmah intervju. Nevezano da li je on sportista, pevač ili neka engleska lokmara sa tri'es funti u džepu, Srbi će da ga ispoštuju i poture mikrofon pod grlo.

Potom slede pitanja za nabijanje sopstvenih kompleksa: Šta mislite o našim ženama, najlepše su zar ne? Kako vam se sviđa Beograd? Jel volite naše manastire?

Od alkohola odvaljeni stranac u toj situaciji nađe se kao u neobranom grožđu. Čuo je da su tu fazon bili neki ratovi skoro, Srbi klali sve redom, tako mu reko si en en. Vidi bradatog kamernama sa mrkim pogledom kako ga snajperiše kao da hoće rebra da mu izlomi. I tu kreće kenjanje...

A inače osnovno načelo svakog gosta po civilizovanoj Jevropi je da ispoštuje domaćina, ma kakav on bio. Čoveku kojem si ušao u kuću nećeš sigurno reći -"E dismr ti vnugo iz vecea što si se iskenjao, jel se tako dočekuje prijatelj pičko jedna". Međutim mi kao svetski poznate paljevine, vrtimo ovu priču iznova i iznova drkajući na izjave stranaca i podižući se u nebesa, dok jednom odozgo ne budemo ljosnuli facom od beton, i razbili se za vjeki vjekova.

Intervju sa strejndžerom, sinhroni prevod.

reporterka: ĆAO!!! Kako vam se sviđa u Srbiji, mnogo dobro zar ne???
strejndžer: Zapravo i ne baš. Došao sam samo jer je sve jeftino i sve na prodaju. Grad vam smrdi i pun je đubreta. Infrastruktura nikakva. Nemate more. Očajni ste u fudbalu, pogotovo klupskom. Narod beda i socijala gore nego kod crnaca u Kongu. Žene su lake i nemaju morala, prodaju se za dva pića, sinoć sam spenkovao dve odjednom za po novi ajfon. Dno ste sveta realno.
reporterka: Zabezeknuta. MIĆOOOOOOOOO
Mićo kamerman: Odi ti mali časkom ovamo iza paravana.

Pljas, tras, pljas, guljp, dam, pljas. Vraća se stranac sav skršen.

reporterka: Dobro, da krenemo ponovo. Kako vam se sviđa u Srbiji? Šta mislite o našim ženama?
strejndžer: Vidno razbijen, fali mu zub. Srbija mnogo dobra. Vaše žene su najlepše na svetu, kućevne su dosta. A gostoprimstvo vaših ljudi pokazuje prstom na kamermana može se uporediti samo sa dočekivanjem rimskih imperatora.

Kamere se gase, stranac izdiše i bacaju ga preko ograde. Niko ništa nije video, niko ništa nije čuo.

   

Izdajnik svoga roda

Svako ko je ikada ukljucio mozak, i makar na sekund razmislio o onome sto radi.

   

Mi smo pečenjara prva jer pečemo samo na drva

predstavlja slogan koji je sažeo sve one blede boje jakni ljudi pored pečenjare, sa dve postave ljudi ili jakni sa dve postave, ne znam, te posebno blede boje televizijskih devedesetih, taj lokalni kazan novog medijaštva došlog u SRJ sa koga su curkale sve lokalne televizije pa lokalni budža kapne kao u crtanom filmu duško dugouško i vanzemaljac onaj pa kad pravi one kljunaste svoje poslušnike onaj marsovac on uzme zrno neko iz mnoštva zrna i kapne na njega neki mutogen i pap izraste odma ono kljunato nešto ružno odvratno što juri duška dugouška i popadaju sva četri ta kljunara u svemir posle brrrr e tako isto i ovaj spsovski magnat lokalni kapne na to iz kazana što je dobio malo love, malo švalerke za voditeljku, malo tombole, malo kapne odozgo za opremu i straćaru preuredi i voila imamo lokalnu televiziju par ekselans, ofarbanu pečenjaru od televizije koja švercuje snimak gladijatora još devedesšeste i pušta satelitske programe za dž i emituje reklame sa ovakvom prigodnom lakom rimom, malo šale đilkoške, malo domaćinluka stihovanog slogana u reklamama mnogim za lokalne kafane, poljoprivredne apoteke, videoteke, male oglase sa muzikom vangelisa i za pečenjare naravno, za pečenjaru prvu ispred koje vidimo matoro sredovečne ljude sa dve postave, jaknama, pivskim flašama i osmesima i umazanim kačketima od bledog sunca, smešni video i pornići, takvo sunce drljavo razmazano oko ustiju sunce, plavuša sunce ali moldavski slatka, piše tue 19.7 1993 ona gleda u kameru blentavo: šta treba da radi sad, ništa ne brini, saće, saće, oštre noževe

Tad se još klalo po dvorištima, sad retko ko, svi iz pečenjare naruče, ma neće se bakću ljudi, al nema, dok ga ti ne zakolješ, središ, ispečeš, napraviš haos po dvorištu, žene ispiraju creva, kuvaju se sarme, deca se zatvaraju da ne čuju svinju, salvete stavljaš u čašu ono kao saviješ i ona je u čaši nema tu origami salate mnogo nego tako sve starinski valjano drugarski gospodski motelski socijalistički.

Oktoberfest 2018

   

Ne vadi pa vladaj !

Stara maksima kao mudar savet starijih ljudi koji povezuje mir u kući i seksualno zadovoljenu i vernu ženu koju suprug-domaćin redovno kreše.

   

Sparina

Atmosfera koja se oseća u vazduhu, vuče da tako životinjski kažem, na parenje. Miris životinjskih nagona se širi i obuzima čitav duh i telo, dok letnja vrućina, prava sparina, samo podjarmljuje ono što zovem sparinom. Tada su miomirisi jači, da ne kažem jarčevina, ali neću, samo ću nagovestiti o čemu se tu radi. Sparine se javljaju i u javnom prevozu, ali one imaju negativniju konotaciju od onih sa slobodnim protokom vazduha, a ne bazduha, daleko od toga pupu.

Prilazi devojka u blago pripitom stanju na žurci momku kojeg odavno poznaje...
- Zdravo, samo sam želela da ti kažem, kako sam se nekada jako ložila na tebe... I tvoje drugare... Ali zaboravi to, posebno sam se ložila na tebe... Sećaš se kornjače... Kada sam viknula dok si pričao sa devojkom telefonom da ti dobro znaš da prepoznaš pol kornjače... Da si pravi biolog.... ehheheheh
-... Ja sam sad šokiran i zatečen. Pa ja sam mislio da si se ložila na mog drugara Vladu... Sad si me potpuno zaprepastila. A i sumnjao sam da tu ima nečeg... Bila si baš luckasta devojčica...
- Ma, ja se sada ložim na njega, kada me je potpuno smuvao... To je ložana prava... Ali onda... Pa ti nemaš pojma kakva je to sparina bila, tamo na livadi, kada smo zajedno svi gađali iz luka i strele... SPARINČINA samo takva

   

Brm-brm

Elegantan način za obavestiti da se kreće na put, češće malo duži.

-Zdravo Maestrova obitelji, možemo li vas zamolit da promjenite mjesto prebivališta, osjećamo da vam klima Like ne godi previše, ona u Srbiji je poprilično podobnija, složićete se, ne?
-Bojim se da vas ne razumijem baš najbolje nasumični gradjanine hrvatske nacionalnosti?
-Zagrij traktor marke IMT susjede, pa lipo brm-brm, srdočan pozdrav!

   

Nema hemije, samo fizika

Opis odnosa prisutnog kod dve osobe koje su u nekoj vrsti kres šeme.

   

Doakati

Stati na kraj nekome ili nečemu.
Vekovna težnja svakog Srbina, još od Turaka i čuvenog kadijsko-pravosudnog sistema, bila je zajebati državu, koja se uvek trudila da svoj imidž gradi na paroli: država protiv naroda. Onaj ko uspe da izbegne svoju obavezu uvek je bio poštovan od strane svojih sapatnika, a poštenjačina koja poštuje sve sulude zakone koje nam država daruje smatran je budalom.

- Počeo si da se baviš bodibildingom?
- Neee! Otkud ti to?
- Čini mi se da sam te jučeo video da voziš kombi na kome je pisalo "udruženje bodibildera".
- A to! Ma da. Izašao je neki zakon koji brani da se putnici prevoze u kombiju, osim ako nije neko udruženje. I tako imam udruženje bodibildera koje se bavi prevozom putnika.
- Ma ko bi nama doakao! Bilo mi je malo čudno što je kombi pun polupokretnih metuzalema... Al' kapiram.

   

Celovitost

Mimološka terminologija (engl. "Wholesomeness"): Nabijenost dobronamernošću i manje-više nenametljivim pozitivnim emocijama, u praksi neočekivano polukružno skretanje ka ljubaznosti i važnim životnim porukama.

-Hej! Pičko! Znaš šta, pošto si već vrhunska pička sa tim savršenim sisicama koje bih žvakao dok se ne onesvestim, imam samo ukratko za tebe: Nisam te vredan, jer sam neizlečivi majmun, samo želim da znaš da ima nas majmuna koji smo svesni toga. Nastavi da sijaš!
-Pa ono, koliko si ozbiljan oko žvakanja?

   

remenjaca

tanak sloj elitizma na bebinom temenu

   

Kuberten

Luzer.
Alibijem klase olimpijske krilatice "važno je učestvovati" Kuberten pravda overavanje začelja tabele života. U igri je, bitiše. Ali ne jebe, o ne.

- Kako je bilo?
- Super, znaš šta radi Hulk, bratina, joj kako je samo bacio tamića u potok.
- Pusti to, nego jesi je bar ispratio do kuće?
- Srela je nekog ortaka i otišla sa njim, nema veze, pričali smo u holu i pogledali film. Rekla je da će mi poslati mejl.
- Koji si Kuberten.
- Što?
- E, aj nemoj da mi kvariš primer sad.

   

Kad posao loše krene menjaju se kurve a ne kreveti

Sasecanje problema u korenu, bez okolišanja i opravdanja. Pogađanje pravo u centar, bez cifranja i titranja.

- Ćale, ja neću više da studiram prava. Hoću dogodine da upišem menadžment. To je prava stvar za mene.

- Pre tri godine ekonomija, prošle godine prava a sad bi gospodin menadžment. Slušaj, magarčino jedna, kad posao loše krene menjaju se kurve a ne kreveti. Možeš ti 15 fakulteta da promeniš, ako i dalje budeš bančio svaku noć i spavao po ceo dan, od tebe i dalje ništa biti neće. A ja kredit za nov fakultet da dižem neću, zaradi sam!

   

Uz vreću praška

Stepen jeftinoće, dostupnosti i generalno kvaliteta neke stvari.

-Seks sa studentkinjima četvrte godine Agronmskog fakulteta se dobija uz vreću praška, ako me razumeš.

-Razumem te.

   

Torta moje majke

Ja sam tada imao četiri, a Stanica, moja sestra dve godine. Bili smo kao i sva ostala deca, zdravi i pravi, ali smo bili veoma siromašni i jedva sastaljvali kraj sa krajem. Otac i majka su se borili koliko su mogli, bilo je izuzetno teško. Otac je radio po dvanaest sati u željezničari i jedini donosio novac u kuću. Majka ja bila domaćica.

U leto dve hiljade četvrte, brat od strica moga oca je ispraćao sina u vojsku. Pravili su veliku gozbu i mi smo naravno bili u zvanici. Porodica brata mog oca je bila izuzetno imućna, bavili su se otkupom i preprodajom čelika i imali su nekolko luksuznih hotela. Mi smo bili veoma siromašni, ali kod oca i majke je važilo pravilo da se na svako rodbinsko veselje moralo ići. Kao i obično, pripremli smo svoju jedinu odeću, otac se uzajmio za poklon, a ono što je meni kao malom dečaku ostalo urezano u sećanju jeste domaća Žito torta koju je majka uvek pravila za ovakve prilike. Njoj je ta torta bila izuzetno važna. Kada bude gotova, mi kao deca smo gledali u nju kao u neku totem, baš zbog toga što je njoj toliko značila. Ja sam pored nekog strahopoštovanja prema toj torti, iako veoma mali, osećao u isto vreme i žal za majčinim od svakdonevnog rada ogrubelim rukama kojima mesi.

Došao je i taj dan. Proslava kao i proslava. Dolazak, ljubljenje, majka je tortu na ulazu ostavila na platou namenjenom za iste. Našu tortu ostavila je među ostalim, velelepnim kupovnim tortama od kojih je svaka pojedinačno koštala kao sva odeća koju ja i sestrica imamo na sebi. Ostavila ju je bojažljivo posmatrajući je kao mene kod učiteljice kada sam pošao u prvi razred. Ne brinite gospođo uklopiće se. Proslava, proslava, proslava, četristo gostiju, ludnica. Svi skaču vesele se, rsaju. Nas četvoro smo presedeli celo veče. U deset sati se prigušuje svetlo, domaćin najavljuje tortu. Kakvu tortu, pa ovo je ispraćaj a na svadba? Konobar donosi našu Žito tortu i postavlja je na sred sale. Domaćin poziva sve goste da doću i počnu gacati nogama po torti. To su i uradili, četristo ljudi je gacalo nogama po njoj dok se nije pretvorila u krem. Na kraju došao je jedan sasvim mali čovek izvadio kurac i počeo pišati po svoj toj smesi.

   

Lovci

Dve stvari koje se nikada ne mogu preklopiti, bez obzira na uložen trud i potrošeno vreme. Predodređeno je da se put nikad ne ukrsti.

-Jebote ja i matematika ko lovci u šahu, tri sata vežbam već i i dalje mogu samo da se nadam da će Danijela da se sažali na mene.

   

Kosa iz nosa

Zaštitni znak čobano-brđanina, tog zavetnog negovaoca ove plemenite discipline kroz vekove i pećine jer, realno, čemu kedla iz šmrkalice ako se iste kad-tad ne sretnu pod vlasnikovim nozdrvama i ne spoje u slavoluku prazilukovine i, generalno, lične higijene na crveno slovo. Isključivo.

- Ero, nova pesma je tu, ali si ti ostao onaj stari. Kako si uspeo u tome, koja je tvoja tajna?
- (smeh) E hvala lepa, hvala lepa...Ja sam eto na estradi, pa ima skoro pedeset i kusur godina, i za sve te godine...e ček' sekund samo...:sek-sek:
- Bogami, spretno ti to, Ero, očas posla hoće da se spoje...(smeh)
- Ma ne dam im ja, mamu im jebem, uvek nosim ovo sekirče za ne daj Bože, nego sinoć zaboravio da metnem ono sredstvo protiv korova pred spavanje, a jebiga (smeh)...De smo ono stali?
- Kod tajne.
- Kokain i beli lukac, analno.

#532
+5976
166
definicija