Prijava
   

Hijavata

Indijanac u nastajanju.

Učiteljica već nije znala šta će s njim. U petom razredu uzima novac za užinu polovini odeljenja. Donosi ćaletov pištolj u školu. Nagovara retardiranog druga iz odeljenja da se maže psećim govnima.

- Ujko, znaš šta je Mladen sad uradio u školi?
- Opet on? Taj mali je težak Hijavata...

   

Mračne devedesete

Najgore vreme u istoriji srpskog naroda. Tad su propadale fabrike, SPS je bio na vlasti, ministri su krali, predsednik je svaki dan bio u dnevniku koji je počinjao tačkicama, turbo folk je vladao muzičkom scenom, odvajao se deo po deo države, zapad nas je maltretirao i sve je poskupljivalo. Sreća pa su prošle...

   

Šešir u dimnjaku

Jedan od dokaza da sa zubarima i majstorima nema zajebancije, jer ako oni tebe reše da zajebu, možeš samo da sedneš i plačeš. U slučaju da zidari hoće da napakoste nekom, primeniće neki od gomile fazona koji ni Đavolu lično ne bi pali na pamet, a ako hoće da nekom stvarno napakoste, staviće mu šešir u dimnjak.

Za ovu operaciju su potrebni jedan zidar, jedan dobar šešir i jedan gazda koji se opasno zamerio majstorima. Dimnjak nije potreban, ustvari, potrebno je da dimnjak ne postoji i da se upravo zida. Najbolje je uzeti onaj šešir kakav je nosio Čarli Čaplin, kaubojski su lošiji a ribarski i šeširi od slame su neupotrebljivi. Gornji deo šešira se raseče nožem u obliku slova X ili u obliku krsta, ako je majstor pobožan, bitno je da rez bude čist i da se platno šešira vraća u prvobitni položaj posle deformacije. Ovako obrađen šešir se uzidava u negde dimnjak tako da zatvori dimovodni kanal.

Kad dođe zima i kad u kući počne da se loži, dim iz šporeta ili peći ne može da izađe jer je dimnjak zapušen šeširom i vraća se nazad u sobu što znači da će cele zime da se sedi u hladnoj sobi koja će na proleće morati da se kreči. Naravno, vlasnik kuće odmah zove odžačare, ali tu dolazi do izražaja genijalnost ovog izuma, odžačari spuštaju niz dimnjak četku koja lagano prolazi kroz rasečen šešir, vraća se na gore i tako postavlja šešir u prvobitni oblik i ponovo zatvara dimnjak. Naravno, nikom normalnom ne pada na pamet da je negde u dimnjaku sakriven šešir koji pravi probleme tako da se vlasnik kuće pomiri sa time da ima dimnjak koji "ne vuče" i prebaci se na grejanje na struju.

-Kakva baraba, radili smo k'o crnci, ajde što čašu vode nije hteo da nam donese, nego nas je još zajebao za dnevnice, a ti se još keziš kao budala, samo što se ne izljubiste kad smo pošli.
-Pa dobro.
-Nije dobro, kako možeš tako smiren da budeš? Da smo ovoliko radili kod nekog drugog, prase bi zaklao da nas časti, a ovaj nam nije platio ni ono šta smo se dogovorili, još me ubeđuje da bi moglo brže da se ozida i da sam iskrivio jedan zid. Ode mi pritisak u dvesta od budale. Šta se pa sad keziš, nabijem ti ga?
-Smiri se. Stavio sam mu šešir u dimnjak. Odmah sam video da je đubre i da misli da može da nas zajebe za pare.

   

Miki Đuričić

Još jedna od misterija Srbije.

Džabalebaroš (eng. slacker) iz Kupinova (blizu autoputa kod Pećinaca, Ruma) koji je postigao popularnost učešćem u rijaliti šou Veliki brat, koji se emitovao na Televiziji B92.

E upravo tu i čuči razlog njegove popularnosti.

Miki Đuričić je neka vrsta domaćeg Velikog Lebovskog za gledaoce B92 (i samo za njih) koje je on oduševio svojim stavom da ga boli dupe za sve i svojim poznavanjem fenomena popularne kulture koji se ne pojavljuju u emisijama na B92 (kod Lune Lu ili Jelou Kebu). Fascinacija Mikijem i njegovim nihilističkim pristupom bio je nešto sasvim novo za publiku B92 koja "sve voli, sve im je kul i koja smatra da je Marko Vidojković najpismeniji Srbin" pa im je pojava čovjeka sa sela koji voli Kurosavu i Kaurismakija djelovala kao pojava NLO kod Batočine.

Miki je odmah (ničim izazvano) dobio svoju emisiju na Radiju B92 dok je oduševljenje Mikijem raslo iako se on jadnik uporno trudio da dokaže tim nesretnim ljudima da nemaju zašto da se oduševljavaju njime. Međutim, histerija je nastavljena, te je Miki zarad kinte prihvatio tu ulogu i prodao se za sitnu kintu.

Uglavnom, niti je Miki znao šta ga je snašlo, niti su "urbani likovi" znali zašto vole Mikija, samo su znali da ga vole. Njima je pojava čovjeka koji iole razmišlja svojom glavom, kazuje ono što misli, nije politički korektan (rekli bi "baca hejtove"), ne stidi se svojih mana (kojih je pun), nije uvijek nalickan i sređen a i pročitao je više od dvije knjige u životu (a da nisu iz Samizdata) bila toliko egzotična da su svi željeli da budu Miki, bar na jedan dan. Iako svako selo ima bar po 5 takvih seoskih slobodnih mislilaca, neiskorištenih potencijala, inteligentnih ljenčuga, to "urbani likovi" nisu znali, jer s obzirom da se stide svoje rodbine na sela pa ni ne idu tamo, iznenadila ih je činjenica da nisu svi sa sela glupi ko daska i siluju ovce.

Međutim, pored nesporne inteligencije, njegova karijera je bila osuđena na propast, što zbog njegove neodgovornosti, ljenosti, (sklonosti kockanju) kao i zbog činjenice da pažnju "urbane publike" ništa ne može da drži više od sedam dana, tako da se Miki brže bolje vratio u svoje Kupinovo.

No medijski magovi su pokušali da "iscijede vodu iz suve drenovine", a pošto je Mikiju trebala kinta, onda su ga vucarali po raznoraznim reprizama, ubacivali u Kuću VB, čak i njegovog tatu, pokušali da unovče njegovu pojavu na sve moguće načine.

Trenutno drži rekord po broju učešća u Velikom Bratu.

Miki: "E muka mi je od svega. Muka mi je od samog sebe. Nemojte da me gledate, vi što ovo gledate ste glupi, nemajte pojma, idite uzmite radite nešto pametnije. Ja sam jedna lenčuga, ne slušajte nikog pa ni mene."

Fensi gledatelji i gledateljke:

- Jao koji car čoveče!
- Kakav lik!
- Strava je!
- Vau!

   

Ulični pas

...Odlazim u "Rupu" u jednom trenutku, u narodu poznatiju kao "Akademiju", mnogi je zovu i "Džamija". Treba da se nađem sa ortacima. Kasnim. Ne zatičem ih sve, srećem druge, i sa njima blejim. Pada ponuda za privatnu žurku i odlazim. Žurka privatna ko žurka, grljenje, ljubljenje i smor na kraju.
Izlazim.
Krećem peške kući, nije da je blizu, ali prija mi šetnja po snegu koji je prekrio grad. Ubrzo potom srećem džukca na ulici koji mi posle jedno 200 metara prilazi. Pada nepoverenje i strah sa obe strane. Prilazim mu prvi, i oslovljavam ga sa:
De si pas.
Pada njuškanje i postajemo prijatelji.
...
Prati me putem na takvom odstojanju da taksisti koji prolaze pomisle da je moj pas i da nisam pijana budala koja pešači bez keša jer nema isti, već neko ko šeta psa po komšiluku. Počinjem da gotivim psa zbog toga.
Prolazimo kroz teritorije zajedno koje nisu naše. Smanjuje odstojanje između nas.
U jednom trenutku, pas skreće, odlazi i ja pomislih: Hvala ti psu na društvu, i nastavljam dalje. Stiže me posle dva minuta.
Nastavljamo ćutke dalje put.
Postaje mi glupo što ga toliko cimam da mi pravi društvo i minut nakon što sam to pomislio on staje i ja mu govorim da ide "kući". Pas staje i okreće, pomišljam u sebi opet hvala ti na društvu. Nepun sekund nakon toga, opet me stiže. Opet ga mazim jer nemam kako drugačije da mu se zahvalim.
Stižemo do mog ulaza.
Mazim ga poslednji put, osećam gnedlu u grlu i odlazim. Zatvaram vrata ulaza psu pred nosem. Krećem par koraka i zastajem. Stojim tako nepomičan par sekundi i vraćam se i otvaram ulazna vrata.
Pas, koji do tog trenutka bio ispred isti se pomera par metara. Pokušavam opet da ga pomazim, kao da želim da se izvinim i zahvalim u isto vreme.
Pas se sklanja, bukvalno kao da mi govori: Izdao si me i ako to ničim nisam zaslužio.
Sve fekalije, govna i prolivi Univerzuma slivaju se po meni.
Pokiso, ponovo zatvaram vrata ulaza.

Čovek je davno shvatio da mu je pas najbolji prijatelj.
Shvatio je to zato što nijedan čovek na svetu ne može ukazati drugom tako bezkompromisno poverenje, koje i ako je stečeno za minut do smrti neće biti dovedeno u pitanje.

   

Ker koji se istripuje da je tvoj

Odjednom te pogleda i krene da te prati. Gde skreneš skrene i on. Prati te dok se ne smori ili dok ga ne oteraš. Čak te uredno čeka na semaforu, ili ako bude metar dva ispred tebe, stane i pogleda da li ideš.

   

Kad đavo sere, sere na istu gomilu

Nesreća nikad ne dolazi sama u kombinaciji sa rođenim pod srećnom zvezdom.

Zavisi od toga sa koje strane batine života se nalaziš.

- Ustao jutros, gabor u krevetu, ne znam ni gde sam, ne znam gde je auto, ne odem na posao, krenem kući, zvekne pljusak, počnem da kijam i kašljem, nemam ključ od kuće, mokar se okliznem niz stepenice, slomim mogu, zovu me da se i ne pojavljujem na poslu.... govno.

- A onaj Miloš iz ulaza što je završio andragogiju i nema posla, zamisli juče, usred onog pljuska se izgubi u nekim pizdićima, pokupi neku devojku u ćaletovom fići usput, odveze je do kuće, ona sva fina, da se tata zahvali.... jutros priča, ovom profi fali neki stručnjak na temu nekih kurac palac istraživanja. Ode čovek u Švajcarsku da proučava ljudologiju.

:u isti glas:
- Eto, kad đavo sere, sere na istu gomilu.

   

Alija Sirotanović

Čuveni rudar, negde iz Bosne, udarnik mali milion puta, proživeo život u skladu sa svojim prezimenom, jedino što je ikada dobio je svoj rođeni lik na novčanici od 10 dinara u SFRJ.

A:Ajmo na koncert,bioskop, u kafić etc...
B:Nemam ni filera!
A: Koji si Alija Sirotanović!

   

Leteći tanjir

Leteći objekat koji ćete ugledati ako imate nervoznu ženu. Ako se vaša glava nehotice nađe na njegovoj putanji, pašće vam mrak na oči i izgubićete 5-10 minuta, pa vi posle pričajte da su vas oteli vanzemaljci i stavili plavi implant ispod oka.

   

Zapatiti

Fasovati nešto ili nekog protiv svoje volje.

- Gde si tebra, nema te sto godina?
- Pusti burazere, zapatio sam nekog rodjaka sa sela na nedelju dana. Pravi je triper.

   

Majstore prednja

Komentar ženke na omašivanje rupe u toku snošaja.

   

Baron Milfhauzen

Lik koji se ubi lažući o tome kako tuca garažirane matorke.

-Joj brate, šta imam da ti pričam!!! Znaš onu moju komšinicu, onu Tamaru, prešla četr' banke, ali očuvana do jaja. E odem ti ja sinoć do nje...
-Ma daj bre, brate, idi loži nekog ko te ne zna!

   

Od Milke Canić do Nade Macure

Od sumraka do svitanja.

   

Na kašiku

Stil uživanja narkotika, koji primenjuju heroinski zavisnici.

   

Demonstracije 90-ih

Demonstracije na kojima su, kako sam zaključio iz priča starijih, postojali samo prvi redovi.

   

Seoski lekar

Delom zbog ambicije ravne mungosu, delom zbog nemanja veze u opštini, delom što je za vreme predavanja bio u kafani završi ti on u mestu poput Korbevca, Moštanice ili Žbevca ako je srećan.Svaki dan putuje do tog sela i najbolji je ortak s vozačima. Meri matorim poljoprivrednicama pritisak, iliti pretisak kako ga one zovu, uzima od istih sir, mleko, jaja. Piše uput za bolnicu u veći grad, taman da seljak i proda nešto na pijaci ako je subota. Svestan je da je skretničar, ne zanosi se idejama da je elita, da je pripadnik 'humane profesije'. Virtuoz seljačkih brlja, veterinar po potrebi (kada je ovaj na nekom veselju ili bije ženu), majstor za frezu, da je komunjarsko vreme bio bi i u Mirovnom veću. Ponekad mu i nabace ćeru devicu , da se uda za 'doktora'...seljačka posla.

-Ti si beše lekar po zanimanju? Mmmm...mi žene smo slabe na to.
-Ne, ja sam seoski lekar, nikakva ekstravaganca. Vadim krpelje bakutanerima iz bulje, pišem upute i to...
-Pa dobro, humano je to! A kad ti dodje neka trudnica, ej! Pa ti učestvuješ u rađanju novog života!
-Da, oko tog novog života, porodih juče jednu kravu, veterinar Žitko bio na parastosu. Tačnije, sama se porodila, pade ono tele od metar visine. Ja samo bacio onu posteljicu da ne razvuku kerovi...
-Da, ali..
-Ne trudi se ribo...sa mnom društvenog statusa ubrati nećeš. Samo spanać i štavinjak za pitu od seljanki.

   

Društvena mreža

Paučina koja se nahvata u međunožju usled preteranog korišćenja fejsa, tvitera i sličnog.

   

Dijahronijsko praćenje smene generacija

Višedecenijsko istraživanje poremećaja koji je u načunim krugovima poznat kao "nostalgična verbalna dijareja". Zasniva se na naglašavanju kontrasta između današnje omladine koja ne zna šta je život i nekadašnje omladine koja je u zdravlju i veselom raspoloženiju proživela svoje mlade godine na pravi način.

Zlatni sponzor ovog istraživanja je sajt vukajlija.com

vukajlija.com, 2011.

Joxy86: Svi mi koji smo pili mleko iz flaše, gledali Kremenka i Kamenka, jeli pačija govna umesto dudinja... Svi mi koji nismo znali za hanzaplast nego smo ranu polivali rakijom. Svi mi koji smo plakali gledajući Kasandru, svi mi koji smo umesto lepka za papir koristili brašno i vodu, svi mi koji smo jeli žvake sa samolepljivim sličicama za pedeset para. Nismo znali za Fejsbuk i ostale gluposti, prijatelje smo sretali na ulici, a ne na četu. Svi mi koji nismo imali mobilne telefone od prvog osnovne. Isprljaš se u blatu posle partije klikera, vratiš se kući, a mama ti opali šamarčinu jer mora tvoju majicu da pere na ruke. I preživeli smo!

woocayleeya.eu, 2033.

Zozy1997: Swi mi kojima nije bilo teshko da nauche Serbian language sa chak 30 slova, swi mi koji smo English prichali samo pred parents da ne skontaju o chemu talkujemo, svi mi koji smo znali i tjirilicu, chak i danas dosta rememberujemo (pre neki day uspela sam da se setim chak 17 slova)... Nismo dobijali airplanes chim krenemo u prvi osnovne. Morali smo da hodamo nogama!!! Prijatelje nismo pravili u kompjuterskim programima, vetj smo imali prave prijatelje koje smo dodavali na stari dobri Facebook. Sami smo chitali knjige i sami smo jeli. Neki su morali i da kuvaju on their own. Zadrzish se na Fece-u do tri ujutro i mama te ishamara jer si se toliko zadrzhao sa friendovima. I prezhiveli smo!

俚语词典.全球, 2055.

Milorad2011: 我们都从瓶子谁喝牛奶,并观看了打火石卡缅卡 ,而不是狗屎吃桑叶鸭...我们所有谁不知道早,但我们倒白兰地。我们都看着谁哭了卡桑德拉,我们大家谁,而不是为用面粉和水的纸胶,大家谁吃与50双不干胶贴胶。我们不知道 和其他废话,朋友,我们在街上遇到,不带。我们都谁没有从第一个主手机。 在党的大理石泥后,他们回到家里,和你妈妈必须丢弃,因为 你的衬衫要洗手。而且我们幸存下来!

   

Cajtgajst Revolucionar

Tip koji pogleda jedan dokumentarac i onda je spreman da se pretvori u Hajda iz veselih 70-ih i da celom svetu objašnjava pravu istinu koju su oni suviše slepi da vide. Na nekoj objektivnoj skali iritantnosti (od 1 alimpićke do 10 alimpićki) veselio bi se na čelu iznad mtv bendića koji furaju crvene kravatice a tik ispod onih šarenih reklama za ajpod i jebene AliMekbil. Doduše ruku na srce nećete ga na prvu prepoznati među svetom jer je mirne ćudi i uljudan sve dok ne provali da niste kao on latentno lobotomisani od strane Pitera Džouzefa i Zeitgeista i da ne kapirate da oni u stvari noću Amerima stavljaju čipove između prstiju i da im ispaljuju gudru iz satelita u supu, tada će mu iskočiti žila besa na čelu i biće spreman da vam satima prducka o pravoj istini, ljudima iza zavese, i tome kako treba da ugasimo televizor i upalimo mozak i da ne kupujemo naftu jer od tih para teraju Mijanmarsku decu da prave patike.

U kategoriji onih koji zaziru od jednog ekstrema, pa zato odlaze u drugi ali beskrajno gluplji, Cajtgajst revolucionari su ipak male mace u odnosu na hipike, arafatkaše, zalagače za prava životinja i aktiviste za da se deca ne biju već da se vaspitavaju nežnim rečima i milosnim pogledima, sve zajedno idealne kandidate za jedno krstarenje sa startom u Duizburgu a ciljem u Grebenu Lorilaj.

Iz svega ovoga se izuzimaju fanovi Digitalnog anđela, kojima je taj film ipak neko najverovatnije slučajno poturio između Nodija, Fifi cvetića i Dore čizmice.

Matori oni te gledaju, nemoj da dozvoliš da te oni gledaju jer te oni gledaju i sve znaju.

   

Heron iz Aleksandrije

Na listi najzajebanijih faca u istoriji čovek dovoljno visoko kotiran da može bez ustručavanja da pošalje Korteza i Vespučija po dva masna sa sirom.

Heron je izmislio parnu mašinu soma i po godina pre nego što su se britanski pozerčić Vat potpisao na njegov izum. Inače je generalno imao talenat da izmišlja stvari koje će neko tek za hiljadu i po godina opet da izmisli i da se proslavi, napravio je i neku vrstu orgulja i vending aparat (ono za sokove). Prva pumpa? Heron. Fermatov princip iz 17-og veka? Heron. Injekcija? Heron. Onaj imaginarni broj "i" što se pojavljuje u drugom srednje? Isto Heron. Kada su smorile takve marginalne stvari kojima je promenio pola sveta, čovek je napravio mehaničku pozorišnu predstavu od 10 minuta, sa sistemom kanapa, čvorova i jednostavnijih mašina. Imati na umu da je u toj eri ljude bilo dovoljno impresionirati i samo kanapom.

Naravno, svi ti izumi su izgledali drvenije i sranjkastije nego što zvuče, ta injekcija je za korišćenje verovatno zahtevala četiri čoveka i devet kilometara creva, a pumpu su verovatno držali u hangaru za trireme, ali čovek je to izmislio u 1. veku, u eri kada su u Kini otprilike izmislili papir i kada su vladari mislili da je strašno dobra fora da zapališ svoj glavni grad ili da pališ Hrišćane u dvorištu da bi ti glumili lampu. Da se rodio pre 200 godina verovatno bi dobio šansu da se Edison kurči njegovim idejama za par dolara mesečno a danas bi bez sumnje dane provodio razbijajući glavu da li je bolje da CERN-ovu platu spička na Ferari Enco ili dve nove Karere GT.

I pored svega toga, Heronovo ime je ostalo upamćeno po nekakvoj geometrijskoj formuli, za koju generalnu populaciju opšteprihvaćeno i jednoglasno zabole kurac. S obirom na to da je i pored čudovišne genijalnosti propustio da se proslavi, možemo samo da zamislimo koliko je to zajeban i nafuran Majkl-Medsen kuler bio.

-Herone, poslat sam iz Antijuma da ti prenesem vest sa dvora. Neron je čuo za tvoja dostignuća i spreman je da ti sredi dvospratnu gajbu u okolini dvora, nedeljne zalihe nekrštenog kata i najbolje carske konkubine, ako si spreman da za ime dvora pružaš svoje izumiteljske usluge i eventualni povremeni peting sa vladarem.

-Zabole me baš kurac da idem u Antijum, imam masažu u 5. Ae pali.

#189
+18106
269
definicija