Prijava
   

Goli nožni zglobovi

Svašta smo od sebe radili - šišali se na tarzanke, tetovirali kineske simbole, obuvali u šljašteće patike boje mutogena, stavljali cirkone u zube, gutali kreatin, brijali grudi...Sve kako bi se mladi pičić navatao i odobrovoljio da se produži vrsta i nadmaši ćale koji je, svojevremeno, harao sa svojom "JNA '72." Nije da nije radilo, nema šta, ali ništa, bukvalno ništa ne može ni da prismrdi golom muškom zglobu koji na -12 seva iz šunjalice. Lep si ko Džoš Hartnet iz mladjih dana? Nije loše, ali nosiš sokne. Timberlend cipele, doživotna garancija, 32.000 na popustu? Ne ide sine, preduboko. Audi A osmica, tvoj, nije ćaletov? Imaš i kaena u garaži? A ćale kažeš firmu i dva splava? That don't impress me much jer - kakve su ti bre to farke? Dizel, nova kolekcija? Ne valja srećo, ugušio si taj sexy afrodizijak nogavicom, vidi se da si iz Ćićevca, paljba. Mada simpatičan si momak, zato prijateljski savet - sutra zorom pod hitno u radnju po plitki najk, beli rub iz njih da viri samo, i obavezno nove faje, slimfit da bude, nemoj da se sramotiš.

Pola 10 ujutro, gradski bus. On ulazi na stanici, zavrnuta nogavica, zvone zglobovi. Ona je već unutra, smorena. Primećuje ga. On primećuje nju, ona ima najseksi zglob u čitavom gradu. U njemu se rasplamasava požuda, ona vrhom jezika oblizuje usnu suvu od čežnje. Želja biva prejaka, cepaju sve sa sebe, divlja orgija, bus gubi kontrolu i uleće u kiosk, gine troje penzionera, njih dvoje navlače preostale froncle, uzimaju šofera i random babu za svedoke i odlaze put matičara.

   

Čirlidersice

Majka, žena, tašta, ćerka.

Dovele me do čira.

   

Geopard

Univerzalni predstavnik svih divljih životinja iz porodice mačaka. Mešavina istih.
Iako ne postoji, trebalo bi da postoji zbog svih onih ljudi koji ne prave razliku između tigra, leoparda, geparda i pantera.

- Tata, a koja je ono tamo životinja?
- E, sine, to ti je valjda geopard. Mnogo opasna životinja. Živi u džungli. Ili beše u savani?!?

   

Lejzi beg

Turski izaslanik u Crnoj Gori.

   

Nebojša Gurović, Tatjana Stanković, Violeta Peković

Znak na neizmernu tugu mališana oko 2000. godine kada su se na BK prikazivali crtani filmovi koje su oni sinhronizovali, jer se na kraju svakog crtaća čulo "Tekst čitali: Nebojša Gurović,Tatjana Stanković ,Violeta Peković".I pored toga što njihova imena naznačavaju kraj crtaća, ipak su ih svi voleli, i još uvek ih vole(barem u meni znanim slučajevima), iako niko ne zna zapravo ni kako izgledaju.

"Tekst čitali: Nebojša Gurović,Tatjana Stanković ,Violeta Peković...obrada BK"
-A hooću joooooooš, kmeeeeeee!!!.....

   

Obarati rekorde kroz statistiku

Statističko rušenje rekorda, kroz razne brojke, u odnosu na trenutnog nosioca tog rekorda.

- I Raselu Vestbruku treba još jedna asistencija i pet poena do kraja utakmice za rekordni deveti tripl-dabl u regularnom delu sezone.

- Ronaldu fali još jedan gol da postane prvi igrač u istoriji fudbala koji je dao gol glavom više od 176 puta.

- Ako Avatar 2 bude zaradio barem upola para kolko je zaradio prvi film preti da postane najskuplja i najplaćenija filmska franšiza ikad.

- U "parove" treba da uđe još jedan čovek da bi se oborio rekord najviše debila na jednom mestu.

   

Torta moje majke

Ja sam tada imao četiri, a Stanica, moja sestra dve godine. Bili smo kao i sva ostala deca, zdravi i pravi, ali smo bili veoma siromašni i jedva sastaljvali kraj sa krajem. Otac i majka su se borili koliko su mogli, bilo je izuzetno teško. Otac je radio po dvanaest sati u željezničari i jedini donosio novac u kuću. Majka ja bila domaćica.

U leto dve hiljade četvrte, brat od strica moga oca je ispraćao sina u vojsku. Pravili su veliku gozbu i mi smo naravno bili u zvanici. Porodica brata mog oca je bila izuzetno imućna, bavili su se otkupom i preprodajom čelika i imali su nekolko luksuznih hotela. Mi smo bili veoma siromašni, ali kod oca i majke je važilo pravilo da se na svako rodbinsko veselje moralo ići. Kao i obično, pripremli smo svoju jedinu odeću, otac se uzajmio za poklon, a ono što je meni kao malom dečaku ostalo urezano u sećanju jeste domaća Žito torta koju je majka uvek pravila za ovakve prilike. Njoj je ta torta bila izuzetno važna. Kada bude gotova, mi kao deca smo gledali u nju kao u neku totem, baš zbog toga što je njoj toliko značila. Ja sam pored nekog strahopoštovanja prema toj torti, iako veoma mali, osećao u isto vreme i žal za majčinim od svakdonevnog rada ogrubelim rukama kojima mesi.

Došao je i taj dan. Proslava kao i proslava. Dolazak, ljubljenje, majka je tortu na ulazu ostavila na platou namenjenom za iste. Našu tortu ostavila je među ostalim, velelepnim kupovnim tortama od kojih je svaka pojedinačno koštala kao sva odeća koju ja i sestrica imamo na sebi. Ostavila ju je bojažljivo posmatrajući je kao mene kod učiteljice kada sam pošao u prvi razred. Ne brinite gospođo uklopiće se. Proslava, proslava, proslava, četristo gostiju, ludnica. Svi skaču vesele se, rsaju. Nas četvoro smo presedeli celo veče. U deset sati se prigušuje svetlo, domaćin najavljuje tortu. Kakvu tortu, pa ovo je ispraćaj a na svadba? Konobar donosi našu Žito tortu i postavlja je na sred sale. Domaćin poziva sve goste da doću i počnu gacati nogama po torti. To su i uradili, četristo ljudi je gacalo nogama po njoj dok se nije pretvorila u krem. Na kraju došao je jedan sasvim mali čovek izvadio kurac i počeo pišati po svoj toj smesi.

   

Srbija se budi

Neki mali, kvazi pokret, sličan zemljotresiću od 2 rihtera. Mada ga naivni doživljavaju kao buđenje.
U Srbiji vlada takva apatija da jedino zemljotresina od 10 rihtera može potpuno da nas probudi.

- Tebra, studenti Filozofskog će blokirati centar grada. Traže da se smanje školarine za 20%.
- To je to! Srbija se budi! Uskoro će biti promena.

   

Poštovanje žene na balkanski način

Životni moto po kojem bračni druga svoju bračnu drugaricu pri svim važnijim životnim odlukama konsultuje za mišljenje. U balkanskoj varijanti, podložno varijetetima.

- Ženo, šta ti misliš, šta bi trebalo da radimo sa ovim našim stojadinom: on nam dobro dođe, uz pežoa, kao teretno vozilo, ili kad je pežo na servisu, mali jeste star ali je pouzdan, malo troši a sredio sam mu i limariju pre 5 godina. S druge strane, plaćamo dve registracije, možda bi ga valjalo prodati, mada mi ga je žao, toliko je s nama...
- Ja mislim da bi ga ipak trebalo prodati, jede nam pare a retko ga koristimo, mogle bi te pare bolje da se potr...
- Ma jedi kurac, ti mi se baš razumeš u automobile! Ja da prodajem mog keca?! Neću, bre, on mi nosi šoder i ciglu na plac!

   

Telefonski imenik tvog ćaleta

Svojevrsna kolekcija velikog broja numeričkih kodova čija vlasništva su u sadašnjem trenutku diskutabilnog karaktera. Kako je tvoj matori nabavio neki Samsung na dugmiće pre pet i kusur godina za potrebe povezivanja sa svetom, tako se naučio kako se kuca poruka, memoriše broj, poziva i njemu dosta. Pravi matori ne bi bio pravi da pored redovnog posla ne obavlja i bulumentu raznoraznih varijanti sa strane, pa tako u svom telefonskom imeniku čuva dragocene kontakte potencijalnih saradnika.

Đuka Futura - taksista onaj što ga vozio na Zlatibor 2005;
Ćipson - verovatno ćaletov drug iz osnovne, il' je umro ili živi u Australiji;
Damir TA peć - kurac ću da mu dam 150 evra, ne znam ni što čuvam broj;
Briketi - pročitao na banderi oglas, zapisao broj, nikad pozvao, opet poručio mokru bukovinu;
Cirkular Niš - video na KP, prodavac zapisao pogrešan broj, javlja se mesar iz Kladova, dogovaraju prase za slavu;
Dragac - zapravo Emilija, cura dok je studirao, voli nekad da je pozove, al' da žena ne zna;
Milan Prase - vidi pod "Cirkular Niš" - isti broj, zapisao još jednom;
Mocart - broj kladionice da javi maloj da mu odigra tiket, nema gde da parkira pa da ne okasni;
Razredna - ako mu mali ide u srednju; ili kum Stevo (prof. u penziji na poljoprivrednom, zna ljude) ako mu ćerka ide na tehnološki pa treba hemija da se reguliše;
Svatovi - ??? - pijan upoznao neko treće koleno na svadbi, kaže treba mi da budemo bliski, da se družimo, malo nas je - nikad ne pozove.
...

   

Praslin

Polu neka svinja sa oklopom neki pacov.

   

Komarnik

Mlađi i perspektivniji brat vrata. Luksuzna mrežica selektivne prirode, koja ne dozvoljava komarcima da narušavaju prijatne trenutke izležavanja u toplini troseda doma svoga, čemu i duguje svoje ime.
U prenesenom značenju - suptilna brana protiv nasrtljivih krvopija, u kojoj katkad ostaju zarobljeni neiskusni vonabi osvajači.

Dok te ljubim u pazuho meko
A komarnik otkačen landara
Ja osjetih da sam opet neko
Damo moja jača od žandara
_____

- Kako prođe, ako smem da pitam?
- Ma ništa, samo smo pričali dugo i to je sve.
- Komarnik, znači.
- A?
- Ma ništa, kao naleteo si na komarnik, kao to je sad sleng, kapiraš, u primeru si i tu ide primena izraza.
- Ti si zao čovjek.

   

Stati na kraj

Konačno prekinuti radnju koja nam nanosi štetu ili jednostavno nam smeta.

Republika Srbija konačno stala na kraj švercerima silikonskih gumica za narukvice.

.....

Vepar Cvetko konačno stao na kraj švaleracijama krmače Cice. Gazda farme I.T. (46) biće sahranjen u petak 06.02 na lokalnom groblju.

....

"Nije istina da kada pesmu Bregidi džanum pustite u nazad možete čuti tekst: Sučem brke kradem bakar ja sam cigan samo takav! Vreme je da stanemo na kraj tim gnusnim optužbama! I kakve bre subliminalne poruke, ja ni SMS poruku ne umem da pošaljem." Izjavio je Kojić u šali. (VIDEO)

   

Eskimi

Skup lezilebovića i dokonjaka, još za vreme prethodnog ledenog doba skontali su da je led do jaja a sneg tek nešto malo manje, te su se prateći njegovo povlačenje i sami strateški povukli u predele oko polarne kape.

Gradskom življu njihovo rezonovanje će možda da izgleda čudno, međutim seoski će da nasluti u čemu je caka, jer, svako ko je odrastao na selu zna da zimi nemaš da radiš ništa pod milijem bogom. Oćeš da oreš? Prc, zemlja smrznuta, ne može. Oćeš da napasaš stoku? Oćeš kurac, pašnjaci pod snegom. Tako da ti ništa drugo ne preostaje nego da sazidaš sebi kućicu od leda i karaš naizmenično ženu i svastiku po čitav bogovetni dan dok ne posustaneš i kreneš da pevaš neke zarazne pesme udarajući im ritam po golim dupetima pod romantičnim sjajem polarne svetlosti.

Ipak, koliko god takav život bio opuštajuće boemski, ume da bude monoton, zato svaki eskim jedva čeka priliku da grubo namagarči putopisca namernika ili polarnog istraživača... koji su inače i sami jedna dokona žgadija što nema pametnija posla nego da luftira guzicu kojekude dok im komšija kući razonađa ženu i ćerku, jeste nevezano za Eskime ali valja da se napomene.

- Pomaže bog, čudna umotana spodobo! Kak'i je ovo jeti koji kurac, Sergej?
- To vam je, druže Memedoviću, Eskim.
- Fascinantno, a znaš li ti pričat' snjima?
- Znam pomalo, jezik im nije težak, za pola stvari i nemaju reč, recimo za zubobolju al zato imaju osamdeset i četiri za sneg i sto dvadeset i osam za seks.
- Odlično pitaj ih deder da nas ugoste dok ne opravimo ladu, baš sam ogladneo a i prijala bi mi kuvana rakija, može i taj seks ako neko ponudi.
- Odmah. Gurđaj arla mirli hej, gurđaj gurđaj, girgi jo?
- Bibiga ilanđi girgi jo kalunđi. Gurđaj hej!
- Šta veli?
- Kaže da smo dobrodošli, kraljevski će da nas ugoste.
- Tooo! Vodi nas! Jedva čekam, meze, meze, pogačice kajmak, pršutaaa...
...
- Auuu Sergej, ruski moj brate, do jaja im sve, nisam se ovako najeo još od one jurte u Mongoliji gde su nam ispekli ždrebe punjeno planinskim mrmotima. Pitaj ih svega ti šta im je ono što liči na punjeni želudac?
- Alađi girgili, gurđaj gurđaj hej?
- Durlaji kabogi, gurđaj hej barlami, girgi jo, girgi jo, burlanji ilinđi, girgi jo, girgi jo, gurđaj gurđaj gurđaj hej.
- I? Baš me zanima.
- Hmm, nisam siguran da me je razumeo, ovo što je naveo je samo jedna dobro poznata eskimska poslovica.
- Aj daj da čujem i to, ne mogu baš ni samo krkanluk da turim u reportažu.
- U slobodnom prevodu bi išlo ovako nekako: "Fokinu džigericu pojedi sam, tabane belog medveda podeli s prijateljem, kitovska muda posluži gostima".

   

Spasiti samoubicu

Ko spasi samoubicu spasio je dušu svoju. U svakoj prilici na svakom mestu, na poslu, u šopingu na malom fudbalu treba gledati da spasite samoubojicu. Posle on radi za vas, (odličan film Senka) zahvalan je, zove vas na slavu pa vi kažete ma mi se znamo s posla i namignete a imate vlast nad njim. Budete i kum i do kraja života se cenite. Oduvek sam želeo da spasim nekog samoubicu da ga mamim da siđe s prozora da mu kažem da je život samo jedan i da mi svi tapšu dole, da budem heroj pored jadnoga neuspeloga samoubojice da sijam! Posle da kažem u intervjuu: "vrlo je bitan taj prvi kontakt, prilazne reči potencionalnom samoubici, to ne može svako. Kad god nije neki musliman razgovor treba navoditi na slavu i da vas zove na nju, prvi dan po mogućstvu. Ja inače idem na mnogo slava i sve prvi dan me zovu."

Svojim čamcem krstarim Dunavom, jurim svog samoubicu ali pun Dunav lovaca samoubica a na čelu Renato Grbić drži monopol ko Marina Tucaković u tekstopisanju, deli Jevreje po zasluzi. Pada jedan, okupiše se oko njega čamcima mu preprečili put da ne ispliva. Eno vidim dole izijem flips već izvuko svog samoubicu moram da požurim. Desno od mene nešto bućnu. Ponadah se da je neka razočarana studentkinja Agroživa pa da je tešim. Kad ja tamo ono neki jadnik kockar, nema tries kila, prebio sam ga veslom i skinuo mu jaknu. Dal će da me zove na slavu sad.

   

Pljoštimice

Udariti tupom stranom mača, onom širokom. Ne priznati neprijatelju pravo da pogine ne smatrajaći ga dostojnim toga već ga ovako samo počastiti bezazlenim ponižavajućim udarcem: ajde beži mi sočiju.

Kada se skinula i pokazala svoje tek napupelo nago tijelo i kada je prišla Željku Samardžiću u njemu se probudi neki očinski instikt i neko sažaljenje pa je udari samo svojim udom pljoštimice po čelu i tiho joj reče: obuci se dijete i idi kući.

   

Zeleno

Reč kojom se označava da neko voće ili povrće nije zrelo.Istovremeno veoma zbunjujuće po decu.

-Tata,koje je ono voće?
-To su bele šljive.
-A zašto su onda plave?
-Zato što su zelene.

   

Razgovor na kraju Slagalice

Otelotvorenje besmisla, poezija apsurda, dijalog negde iz čistilišta. Zajebi Beketa, Godoa i ta sranja: ovo je život to nije reklama: slatko je u ovom predvorju pakla - krug je okrenut - raj apsurda, ali pazite, ne sme se dugo ostajati - posle nema izlaza: jednom će neko u onoj stolici krenuti da tone i da tone sve do vrhovnog demona dole: Slavoljuba, koji će, kada pitaju šta činiti sa ovim novim takmičarem, samo promrmljati : dalje! Na večni dijalog s njim!

Voditeljke dijaloga su inače prošle mučnu staljinističku obuku: ponavljaj i ponavljaj i tako muči ispitanika: jednom mu mora nešto izleteti, ako ništa drugo bar duša izmučena.

- Miodraže pa šta se desilo.
- Trema.
- Pa kako to.
- Pa ne znam.
- Miodraže pa šta to bi.
- Protivnik je bio bolji.
- Pa kako Miodraže.
- Pa eto lakše je sone strane ekrana.
- Miodraže jel vas bar malo sramota.
- Jeste malo ćerkica supruga.
- Pa kako Miodraže.
- Pa ne znam.
- Miodraže evo vam knjiga Istorija Danske pa šta se to desilo.
- U Danskoj?
- Crni Miodraže.
- Sve najlepše protivniku.
- Trema?
- Miodraže sasvim moguće pa kako to.
- Stanite, ja sam Danijela, Ivana ti si.
- Koja Ivana, ne, Miodrag sam.
- A vi ste Miodraže pa šta se to desilo.
- Pa ništa eto hteo bih da.

Repeat dijalog sa varijacijama until sveta i veka
end;

- Uzmite papuče.
- Ah ne toplo je.
- Dakle.
- Pa ja posao.
- Ipak obujte papuče.
- Malo treme.
- Pa šta se desilo.
- Posao deca prehranim.
- Neka kafa.
- Dobru imam cirkulaciju ne treba.
- Doviđenja.
- Doviđenja.
- Nisam se bio ni izuo ustvari.
- Pa šta se desilo.

   

Tv lica – živeti kao sav normalan svet

OK, nije to toliko loša emisija koliko ide na kurac, od naziva, koncepta, voditeljke i nadrkanih poluzvezda u njima. Ne kažem, i ja zamišljam da vodim Tanju Peternik u rodnu zapizdinu i da tamo ćutimo pred kamerama jer sam mnogo pametan i da kamermana teram da snima potok petnes minuta jer sam ja rod Tarkovskom, ali pošto u neko dogledno vreme neće doći do toga eto malo da pišnem na ovu snobovštinu. Kao prvo termin, neki nedeljni, pred ručak, valjanost, slušaj sine Vladetu Jerotića on je pametan ima 90 godina a vidi kako je vitalan sutra da ideš u biblioteku da uzmeš od njega bilo šta, pa onda ta glupost tv lica gde se autorka razotkriva kao klasična snobulja koju ipak pale samo teve lica a šta ćemo recimo s nekim profesorom koji beži od sveta, njega dakle nikad u emisiju Tanja, jel tako a, a on recimo izumo solarne ploče, a Tanja, a? E pa jebo te Vlado Georgiev, znam da to želiš mada on neće, jebaće te Marinko Rokvić, on je teve lice, jebo te Marinko znaš a njegovi sinovi nabili ti klinovi! Pa i ovo kao sav normalan svet može li debilnije kao to je tako zajeban život pa se tek ponekad spuste na nivo normalnog sveta majke nam ga svima nenormalne! I sva te debilna pitanja, to kopanje suludih podataka iz života gosta, i to trčkanje za njim poput kera i jadan kamerman obigrava s ove strane s one strane a čeka ga žena kući nervozna, a Tanja sipa li sipa, Marić joj dao podatke iz Udbe, pa onda udri Tanja udri do zore jebi kevu Živanu Saramndiću kolko je sarmi pojeo sa Oliverom Njegom kopaj Tanja Tapija pa ga ubij ponovo, ubij ako ti već ovi leševi nisu dovoljni, udri Tanja cepaj Tanja, Peternek Vesna Dedić Mojsilović Tanja!

- Gospodine Berček kada ste počeli da se interesujete za glumu?
- Gluma je... ne znam... otac donosio kačkavalj nedeljom... i tako...
- Dragan Nikolić mi je, pre nego što me je oterao u kurac, rekao da ste bili jako talenotvani...
- Gaga je... I Milena isto... Gluma je... znate onu pesmu Krompir mrkva paškanat... e to je...
- A onda dolazak na akademiju, potoji anegdota da ste došli mrtvi pijani... (vrhunac emisije)
- Ma to je sve bilo... Paja Vujisić... cvekla...
- Dok ste bili upravnik mnogi su pričali da ste ovakvi i onakvi da ste malo težak čovek...
- A to su sve... težak čovek, hm, vepar je težak....
- Je li ovaj kej vaše omiljeno mesto, jel se tu koncetrišete za uloge, jel iza onog žbuna kenjate? Jel imate uzorak za uspomenu i laboratoriju rtsa?
- Ovaj, kelj... poljoprivreda... glumci su posebna... fela... Gaga Nikolić je rotkvica...
- Negde sam pronašla da ste vi imali prvu fiću u Banatskom novom selu, je li to istina?
- Eeee vidi avion... Tanja odo po cigare el treba vama nešto, oće kamerman semenke?

- Kamerman kuca slobodnom ruku poruku: dusho stizem samo bercheck da prducne malo tanji stisla se pickha misim berchek ne tanja da ne pomislish neshto

KAKO JE PAMETAN OVAJ BERČEK! ČUJEŠ KAKO JE MUDAR SKORO KO JEROTIĆ I BAVI SE POLJOPRIVREDOM SHVATIO JE DA JE GRAD KURAC!

   

Verica

Veverica koja ne prodaje veru za večeru. Ona priznaje jednog jedinog sveca, zaštitnika šumskog življa - Svetog Žira Leblebiju. Lasica je probala da je preobrati obećavši joj tovar svežeg dominikanskog kokosa i vaučer za Teranovu, ali je neverica saznala za taj lukavi plan, prerušila se u Svetog Leblebiju i ukazala lasici iste noći na prozoru. Sutradan je lasica kupila bombonjeru verici i izmolila oproštaj uz pratnju ruske plesne trupe i prelepog svirača na šargiji poreklom iz Štrpca.

Verica je napisala i ilustrovala "Prvi šumski bukvar" u kome se vide mnoga njena dobra dela koja je učinila za šumu tokom godina. Tako pod slovom A vidimo vericu kako sklapa analogno-digitalni konverter za razglas u šumskom domu kulture, pod slovom I je fotografija verice sa prototipom interneta pod miškom, a ako okrenemo slovo Č, videćemo vericu kako brani šumu od razjarene ajkule čekićare. Pod slovom Š jeste momenat kada je verica sastavila iz delova Šekija Turkovića nakon njegove čuvene borbe sa Obi-Van Kenobijem.
_________________________________________________________________________
Verica, pored svih svojih vrlina, poseduje i autorsko pravo na izraz "žirova pobeda", što označava vekovnu duhovnu pobedu veverice nad kolektivom lasica.

?
+513
30
definicija