Prijava · Registracija
155 : 13
16 em plus     16 em minus
156 : 13
155 : 14

Horoskopski argument

Sveto slovo pojašnjenja estradne profuknjače.

Pogledaće vas svojim krupnim očima, duboko udahnuti vazduh i u jednom dahu izdeklamovati objašnjenje koje ima status aksioma.

I time je sve kazano. Nema priče, nema rasprave, nema nevjerice - daleko bilo. Samo jedno veliko indijansko haug! - ja sam svoje rekla.

- Da, kuća vam izgleda zaista impozantno. Molim vas, recite našim gledaocima, kako postižete da je sve tako čisto i uredno, od bazena, do lifta? Imate li poslugu?
- Pa, ne... Znate, ja sam škorpija u horoskopu, a mi škorpije smo poznate kao perfekcionisti... (bla, bla, truć)
------------------------------------------------------------------------------------------
- Da li vam se nekad desilo da zakasnite na gostovanje u TV emisiji?
- Nikad. Ja nikad ne kasnim, jer sam riba u horoskopu! Mislim, riba sam i ovako, a ne samo u horoskopu.
------------------------------------------------------------------------------------------
- Srpska maiko, je li tačno da ste spavali sa kompletnim timom Obilića te hiljadu devetstodevedeset...
- Pa, ovo je nečuveno! Vi vrlo dobro znate da sam ja djevica u horoskopu...
- Oh, oprostite, kako sam samo mogao da zaboravim!

1057 : 1028
16 em plus     16 em minus
1058 : 1028
1057 : 1029

 

 

221 : 42
16 em plus     16 em minus
222 : 42
221 : 43

Glumi sliku

Objesio se.

-Komšija, kakva je ovo gužva, gdje je Mitar?
-Eto ga u kući, glumi sliku...
-Šta radi???
-Objesio se.

40 : 7
16 em plus     16 em minus
41 : 7
40 : 8

Emancipovan

Kulturološki osvešćen čovek. U životu se rukovodi starom krilaticom, da lepa reč i gvozdena vrata otvara.

Ukoliko bih te krajnje snishodljivo zamolio i obećao ti pritom, da ti neću oduzeti previše vremena, da li bi postojale makar promilske šanse, da te spavam u dupe?

67 : 9
16 em plus     16 em minus
68 : 9
67 : 10

Maksim Gorki

Dupli pelinkovac.

209 : 17
16 em plus     16 em minus
210 : 17
209 : 18

pozz

Nenadjebivi, džiberski način završavanja svakog vida internet rasprave (namjerno pisano malim slovima, zbog potpune autentičnosti), a ujedno i krajnji argument u korist retoričara. Jednostavna, kratka i efektna fraza kojom se pavijan izdiže visoko iznad protivnika u svojoj prostodušnosti, nepokolebljivosti i samouvjerenosti. Ovim ti na kraju još imaginarno pruža ruku, kao znak pomirenja, jer je velikodušan u svojoj pobjedi i blagonaklon prema nemoćnom rivalu.

Jer on je sve svoje stavove iskazao, argumentovao i odbranio, i svaka dalja rasprava za njega bila bi bespotrebno i besciljno gubljenje vremena. To je kraj. Ende.

- Molim Vas ne pričajte gluposti, Aleksandar Makedonski Srbin? Šta sve ljudima neće pasti na pamet.
- Mali nemoj tako da pričaš samnom, ja sam stariji od tebe 30 godina. Aleksandrova majka je rodom iz sela pored Gackoga, od kuće Filipovića. Ali ne mogu ja to objasniti tebi kad još za tobom nosaju tutu da pišaš. pozz
----------------------------------------------------------------
- Alo mala, reći ću komšiji Gavrilu da tu kačiš gole slike, da te prebije ko vola u kupusu. Sram te i stid bilo.
- Dobro komšija, onda ću ja reći tati da ste mi slali slike svog kurca preko interneta. Haa!
- Ma nemoj mala, to se komšija Nedeljko samo šali. A dobre su ti slike, haha. pozz

25 : 3
16 em plus     16 em minus
26 : 3
25 : 4

Kerber

Rmpalija u službi zaštite nekog lovatora, estradne zvezde, poznate ličnosti...

Gorila.

- Alo, Čarlašine, sklanjaj ove tvoje kerbere, don'o sam ti koksa, ja pek'o!

145 : 18
16 em plus     16 em minus
146 : 18
145 : 19

Naivčina

Posprdno etiketiranje čoveka koji pleni nesebičnošću i verom u ljude. Na 'lebac da ga namažeš.
Takav do srži, do poslednjeg krvnog zrnca, ne čini dobro ni iz kakve lične koristi. Ne kuka da ga drugi koriste, jer kad se to dešava on ni ne primećuje.
Kao takav, postaje nepromašiva meta parazita koji život provode prelazeći s grbače na grbaču i zlih jezika koji će rado dočekati njegovu nevolju - jer svoja se nevolja vazda najbolje lečila tuđom.

- Zamalo da me prebiju oni Perini lešinari juče, kad naiđe Mita, rastera ih, obeća im isplatu sutra i pozajmi mi pare. Tek tako.
- Pa on jedva kraj s krajem sastavlja.
- Što mi dade onda, majku mu, da neće da me ucenjuje posle?
- Jok bre. Jedan bubreg da ima i njega bi ti dao ako ti zatreba. Naivčina teška. Ne moraš ni da mu vraćaš, boli te, snaći će se on.
-----------------------------------
- Kako biste okarakterisali svoju suprugu, ne smeta vam razlika od 53 godine?
- Nikako. Nama ljubav cveta, ja sam joj i muž i drug i očinska figura, koju sirotica nije imala. Plemenita, dobrodušna, život bih joj poverio, šta je imovina spram toga.
- A vi njega?
- Naivčina, hihihi.

183 : 15
16 em plus     16 em minus
184 : 15
183 : 16

Stranac u Beogradu

Moj rođeni, bilo ti je to 'vako:

Krenem ti ja sa onim mojim malim rođakom, Milivojem, prošle godine da obiđem ćaću na VeMeA. Uvatili prevoz odavle, ženin ujak išo na nakav sajam, dovuko nas skroz do pred bolnicu. Ja da vidiš tamo čuda i uređaja! To su doktori, to su gospoda. A što su uljudni, to ti je tek za priču. Ovaj doktor što mi ćaću liječio, uze mi samo dvjesta evra. Kaeš ovi naši uzimaju pedeset? Uzimaju al' zato ništa i ne urade. Ne mereš ti to porediti. Ovaj je odradio svaki evro, ruke mu se pozlatile! Eno ćaće, kovrcnuo se, ko da nije onaj. Završi se posjeta, reko đe ćemo sad, Milivoje? Prvi autobus za Romaniju u tri sata po noći. Vidiš kako su se ljudi dosjetili da nam stave da ne moramo noćevati. Veli Milivoje - ajmo u nakav Čarli Braun, kae gledo na onim internatima, ima svakakog žemskinja. Šta ću, mali ga nije još umako, grota je da ga ne povedem.

Izišli mi na cestu da nađemo taksi, ne umijemo ti onim gradskim prevozom, ima onaj Pus-bus, kad ti priđe Milivoju nakav ćelo s plavim šalom, pita - Seljo, za kog navijaš? Čudim se ja kako mu pogodi prezime, kad veli Milivoje - Za Partizan! Jes vala, potvrđujem ja, đed mu je bio u četnicima, al' je i on navijo za Partizan. Tako svi u fameliji. Nasmija se ovaj, pa zovnu momke što su stajali malo poizdalje. Vidi se da je neki radan narod, svi sa lancima i sikirama. I kako prilaze, nama stade taksi, a oni ostaše pozdravljajući sa sikirama. Fina omladina. Jes da im ne valja što su ćelavi, al se vidi kućni odgoj.

A, što smo ti tek naišli na finog taksistu! Svega nas je do tog Čarli Brauna vozio sat vremena. Jes da smo pored jedne zgrade prolazili triput, al' to valjda tako treba. Naplati nam jedva četres evra i još veli da će nas sačekati dok se vratimo. Ljudina jedna. Ispred ulaza cura - nemaš im šta skinuti. Taman mi tamo da uniđemo kad iziđe jedan grmalj, veli - De si pošo, Tebrinjo? Pitam ja Milivoja ko je taj, veli on - brazilski fuzbaler, nosaju ga đeca po Sokocu na leđima. Zakoračim - kad ovaj kae da se ne mere bez cipila unići. Šta ćemo, vratimo se do taksija. Vidim ja, Milivoje se pokunjio. Nado se siroma da će noćas da ga zada. Kaem ja taksisti - vozi nas u park. Pita - U koji? Reko - znaš ti dobro u koji.

Stigosmo ti mi, odma' priđe jena. Pita - Će da radimo? Reko - Kolko para? Sto evra. Daj bona kakog popusta, nisi taksista. Malom prvi put, valja se. Viče - Nemoj da ti zovem svoga čoveka da ti on da popust po glavi. Kakav ti je to čoek, bogati, kad te pušta da se kurvaš. Pogledam ti ja bolje - Jes to ti, Jelo? Juče sam ti oca sreo, fali se kako učiš nake visoke škole u Beogradu. Nisam ja -veli, okrenu se i zaplaka se. A bila je ona, na moju mi dušu, samo joj je kosa bila plava. Pošto viđesmo da nam nema tamo selameta, produžismo na stanicu.

Na stanici, dok smo čekali da nas upuste, priđe mi nakav mrčo, oće vjetar da ga odnese. Kae - Torimau, ciba neku dindžu, treba mi za mić da se sredim. Vidim, ne zna naški, nesretnik, ko zna odakle ga je voda donijela, podam mu malo, valjda išće da pojede nešta. U tom dođe vozač, upušća nas unutra, te ti se mi povaljamo ko janjad po sećiji. Jedva su nas na Romaniji probudili da iziđemo.

I da ti još ovo kažem, rođeni.

Nekaka me je tamo nelagoda pritiskala, baško da sam s neba pao. Osjećo sam se ko potpuni stranac, al' valjda to tako treba. Tamo su ti, meščini, i domaći jedni drugim stranci.

76 : 5
16 em plus     16 em minus
77 : 5
76 : 6

Navijam za Zvezdu u fudbalu, u košarci za Partizan

Slina u najavi. Ljigavac u razvoju. Bezbojna, bezlična i bezoblična masa, bez ukusa, ali ne i bez mirisa. Kandi mnogo. Čuj mene vnogo. Mnogo.

Početkom devedesetih, u vrijeme najveće sportske ekspanzije na ovim prostorima generacije rođene krajem sedamdesetih i u prvoj polovini osamdesetih opredjeljivale su se u navijačkom smislu za Zvezdu ili Partizan, podjebavajući navijače Zvezde za basket, a navijače Partizana za fudbal, ali su isto tako bili spremni da istrpe provociranje iz suprotnog tabora na račun slabije pozicije svog kluba u jednom od sportova. Upravo ta podjela omogućila je da na površinu isplivaju djeca konformizma.

Pitanje kome će se prikloniti carstvu za njih je imalo jednostavan odgovor - onome koje u tom trenutku i u tom sportu ima više bodova na tabeli. Postoje ljudi koji navijaju za Čukarički. Postoje ljudi koji ne navijaju ni za koga, koji su neutralni i koje sport ne zanima. I to je u redu. Ali, postoje i gorepomenuti kvislinzi, koji, zauzevši vin-vin poziciju, izbjegavaju bilo kakav otvoren sukob u kome bi bili u podređenoj ulozi. Za njih navijanje nije emocija, već prosta računica.

Sačuvaj me, Bože, takvih ljudi.

- E, momci, jeste vidjeli kako ovi naši odvališe sinoć...
- Ćut'! Koji naši?i? Sinoć si s Delijama, jutros si sa Grobarima. Takvi kao ti su cvijećem dočekali Hitlera. Ako ne prestaneš da kenjaš, mogao bi neko da ti malo polomi kičmu! A, da.... Ti nemaš kičmu.