Prijava
   

Kako sakriti da si nevin?

Doslednost. Kao u filmu 'Memento' zapisuj šta si sve pričao i kome i drži se priče. Ako si jednom rek'o da si opalio dve ribe opalio si dve i kad te ćale nonšalantno priupita o seksualnom životu dok cepate drva i kad se naločeš sa ortacima.U suprotnom nećeš moći da povataš kog si šta lagao. Drži se niskih cifri, da si stvarno jebač epskih razmera saznalo bi se. Kada te pitaju koje su arčene srećnice nikako neiskusno ne izgovaraj 'Ma, ne znaš je..'. To prolazi samo kod morskih golova u gostima, i to samo tad koristi. Kaži ime neke koju ljudi znaju iz viđenja...dalekog viđenja. Baš će oni da dođu kod nje da je pitaju 'Izvini,Slavice, jel' te treskao Marjan?'. U detalje ne zalazi, jer pobogu, nemaš pojma o detaljima. Pornići? Šamarao si je...ma daj. U priči se drži jedne marke kondoma, to je marka koju koristiš, ostali ti jednostavno ne odgovaraju. Imaš stav o tome. Obavezno ubaci jedan detalj kad si ispao smešan. Npr. ispao si iz kreveta tokom akcije. To i zbunjena faca prolaze. Kaži da ti se jednom nije digo. Stres jebi ga, svima se desi. Uvek iz topa izbacuj odgovore ne razmišljajući. Ako razmišljaš, lažeš. Koje boje gaće je nosila? Žute ko sisa vijetnamske kurve koja ima hepatitis. Jel je bolelo? Ne ! Jesi skinuo čarape? Ne! Jesi nevin? NE!!!
Doslednost...I zaboga...Idi jebi nešto.

   

tinejdžer

Nepresušan izvor problema, ali i smeha.

Ovo su pisma hrvatskih, bosanskih i slovenačkih tinejdžera koja su upućena časopisima tipa OK, Bravo i sl. Njihovi problemi su isključivo seksualne prirode…

Masturbiram jastukom… mogu li ostati u drugom stanju?

Sjela sam u pišalinu. Da li sam trudna?

Kupali smo se zajedno i on je svršio u vodu.. Mogu li ostati trudna?

Gurnuo mi je prst dolje, da li sam još nevina?

Sa dečkom sam stupila u intimne odnose prije godinu dana i stalno koristim pilulu.
Prije mjesec dana, na fakultetu sam upoznala momka s kojim sam također stupila u intimne odnose. Moje je pitanje da li moram uzimati još jednu pilulu, jednu za dečka, a drugu za kolegu sa faksa?

“Pomozite molim vas, stalno mi na kiti ispod glavića nešt bijelo! U potpisu : Sokol “
Odgovor : SOKOLE, OPERI GA!!! (Ovo je doslovan odgovor!)

Bok, imam pitanje za vas! Zanima me imali težina kakve veze s menstruacijom, svi me u školi zezaju radi moje debljine. Otkako sam dobila menstruaciju spolno se iživljavam na igračkama. Zašto? Da li sam normalna??? POMOZITE!!!
J*bala sam se s djedom, da li sam normalna!

Gledala sam pornić, treba li ga premotat kad ga budem vraćala u videoteku ..?

Ako se j*bem u čmar, jesam li djevica?

Imam 15 godina i namjeravam stupiti u intimni odnos sa svojim momkom, ali me užasno strah da ne ostanem trudna. Mislim, da ostanem trudna to bi bila tragedija jer je momak jako siromašan, a mama mi daje dnevno samo 10 kuna za kavu i kad bi skupljala za abić trebalo bi mi 5 godina, a trudnoća traje samo 9 mjeseci. Što da radim?

Bok! Imam 11 godina. U trećem mjesecu ove godine primjetila sam da kad stavim ruku na trbuh, osjetim neko kucanje oko pupka. Mislila sam da sam možda trudna. Užasno se bojim trudnoće!!! Nisam još nikad imala decka, a kamoli da sam spavala s njim, al mislim da sam trudna jer to kucanje osjetim točno oko pupka. Je li moguće da sam trudna ako sam se samozadovoljavala ili to uopće nema veze sa trudnoćom…

Imam 12 godina i ljubila sam se dečkom. Poslije smo se “trljali ” preko hlača… jel mogu ostat trudna???

Imam 16 god, spavala sam nedavno s dečkom i čula sam da do 18 god himen ti ponovno naraste…. koliko mu vremena treba?

Spavam s 2 dečka, da li ovaj prvi dok spavam s njim može skužiti da sam ga prevarila?

Imam 13 god i pokazujem pi**u dečkima u wc i jako mi je neugodno jer imam veliki crveni prišt tamo dole… kako da se riješim prišta???

Moze li ginekolog skužiti da mastrubiram…..?

Hoće li moji roditelji skužiti da više nisam djevica….?

Je li istina da masturbacija izaziva neplodnost…. ?

Prijateljica mi je rekla da ako se istuširam nakon sexa neću ostati trudna…. jel to istina…?

Imam 13 godina i nedavno sam spavala s rođakom u istoj sobi (na odvojenim krevetima). Mogu li zatrudniti?

Vise mi je tipova sa partya reklo da ako jedem bombone (ectasy) da ne mogu zatrudniti, pa sam dala da svšavaju u mene. Sada sam trudna - da li to znači da su lagali, ili nisam konzumirala dovoljno tableta?

Zadovoljavala sam se olovkom i toliko sam se zanijela da sam je gurnula prejako i malo sam krvarila? Da li je to bio moj prvi sex?

Da li mogu zatrudniti ako se kupam sa malim bratom u kadi?

Čula sam neke cure iz 8 razreda spominju riječ peting, pa me zanima šta je to i da li se može izliječiti. Hvala.

Imam redovan seks sa dečkom bez kondoma. Primetila sam da mi rastu grudi, stomak mi se uvećao a menstruacija mi kasni četiri meseca. Da li to znači da sam možda trudna?

Imam devojku, ali povremeno jednom prijatelju pušim *****. Da li sam homoseksualac? (Odgovor: Ne, ti si biseksualac)

Pišem vam prvi put, iako redovito čitam vašu reviju. Mislim kako je ful kul. U toj rubrici sam saznao puno korisnih stvari, zato sam se odlučio da vas pitam za mišljenje.
Star sam 15 i po godina i imam već neko vrijeme curu. J*bali još nismo, ali to nije problem. Imam starijeg brata, ima 21 godinu, koji mi je pokazao kako se d*ka. Tada sam bio star 12 godina. Sada svaki dan skupa d*kamo, pa pušimo. A brat bi volio i j*bati se samnom. Ali meni je to gadno i radije bi i sa curom j*bao. Je li to pogrešno što radimo? Zbog toga još ne znači da sam p*der, ili? Hoće li me cura “ubiti” ako joj kažem? Ful hvala…

Spavala sam s dečkovim bratom, da li se to smatra varanjem?

Imam 13 godina, nikada se nisam poljubila s dečkom niti spavala s njime ali malo sam se udebljala, da li sam trudna?
Imam 13 godina jako sam lijepa, zgodna i imam velike grudi. Pomozite, što da radim?

Ja i prijateljica smo se jučer s dva dečka mazile i ljubile na krevetu.. Danas cijeli dan imamo vjetrove! Jesmo li trudne???
Odgovor: Mozda ste se samo graha najele…

Samozadovoljavala sam se s Barbikom uslijed čega je Barbiki ispala glava i ostala “unutra”… Što da radim? Molim vas, ne šaljite me ginekologu…

Imam 16 godina i imam dečka s kojim imam intimne odnose. Muči me što on voli da mi gura grlić boce tamo dolje. Moje pitanje je da li mi je dečko alkoholičar.

Uvijek kad se tuširam okrenem tuš prema sebi i to mi jako paše, da li sam normalna???
Odgovor: A kak bi se drugacije mogla tuširati?

Neki dan sam ušao kod roditelja u sobu i oni su jako stenjali, da li su normalni?

Primijetila sam da na reklamama za uloške uvijek bude neka plava tekućina, a meni curi crveno.. Jesam li normalna?

Imam 13 godina i postat ću tata. Uvijek sam bio iskusniji od prijatelja, bio sam faca škole i u mene su se zaljubile sve osmašice. Pomozite!

   

Voditelji dječijih emisija

Jebeno zanimanje. Ljude koje ne treba potcjenjivati. Treba imati konjske živce dok komuniciraš sa derištima uživo u programu, živaca da ne opsuješ mater derletu kojem moraš par puta ponoviti nešto da bi uopće obratio pažnju na tebe, ili dok ga samo slušaš kako razvlači riječi dok pokušava da nešto kaže. S jedne strane je razumljivo da se mora spustiti na nivo prosječnog osmogodišnjaka, ali nije to tako jednostavno i zabavno. Plus što moraju od sebe praviti budalu dok su na TV-u pa su možda i svjesni toga (jer i kada pokušavaju biti smiješni- slabo da su), moraju hvaliti sponzore svako malo, imati strpljenja i osmijeh na licu, iako im je možda dan loš kao što svima može biti.
Koliko je njihovo zanimanje jebeno, toliko se može vidjeti kako djeca odmalena uče nefer igranje kako bi dobili igračku kao nagradu. Frustrirajuće zanimanje.

Interaktiva igrica „Hugo“: scena dječiji uređena, zeleni stiropor koji predstavlja travu sa nacrtanim cvijećem do pola zida, od pola zida plavi striropor- nebo, narandžaste ptičurine po njemu na čijim krilima piše „BH Telecom“, sa strane kartonsko drvo sa onim istim ptičurinama kojima je mrsko letjeti uz pokoju nataknutu KiKi bombonu, do drveta improviziran bunar od bureta u kojem se nalazi hrpa razglednica i pisama dječurlije koja žele da učestvuju u igri, u koji će voditelj pasti pred kraj emisije da izvuče igrače za narednu emisiju. Na suprotnoj strani se nalazi sto u obliku gljive za kojim će stojati voditelj.
Uz najavnu muziku ulazi voditelj u studio: obučen u neki šareni, blesavi komplet, našminkan kao klaun, pozdravlja debilnim glasom sve gledaoce i raduje se još jednoj emisiji s „našim mališanima“, nada se da su svi oprali ruke kada su došli kući iz škole, piškili pa opet oprali ruke, ručali, ispisali domaću zadaću, jer je tek tada vrijeme za igru; također se nada da su im stigli navijači i da će to večeras biti ludo i nezaboravno veče.

V: Ćao, ćao mališani!! Vaš Mario Ario Rio Io O je opet s vama u još jednoj emisiji „Hugo“! Nadam se da ste do sada došli kući iz škole, oprali ruke (pokret rukama kao da pere ruke), ručali, ispisali domaću zadaću, i spremili se da oslobodite Hugolinu i njene male Hugiće! Ja sam spreman, a spremili su me naši dragi sponzori bez kojih ni vi, ni ja, ni čitava država, ne bismo sada mogli spašavati Hugolinu, i zato ćemo im se zahvaliti: BH Telecom kao generalni sponzor, Čokolino, i KiKi bombone! Naši dragi sponzori su omogućili nagrade svima vama, i zato im trebamo biti zahvalni do kraja života! Hvala vam naši dragi sponzori! Prije nego počnemo sa oslobađanjem Hugoline i malih Hugića, pogledajmo jedan džingl!

(Nakon par minuta)

V: Ah, tu ste, dobrodošli nazad... ja sam se malo zanio jedući ove KiKi bombone koje su jaaaaako ukusne i trebate ih jesti jer su ovo najbolje bombone na svijetu... :kamera približava kesu bombona: ...No, dobro, idemo do našeg prvog igrača... To je Tarik iz Tuzle...

(Pokušava se uspostaviti telefonska veza sa Tarikom, čuju se neki šumovi, glasno disanje, šuštanje u slušalicu)

V: Halo, Tarik!
T: Halo.
V: Dobro veče Tarik! Čuješ li nas?
T: :disanje u slušalicu:
V: Halo...
T: Halo.
V: Tarik, tu si! Šta ima Tarik?
T: Ništaa...
V: Hoćeš li nam reći nešto o sebi?
T: :disanje u slušalicu:
V: :šuti i bogara u sebi:
T: Ja sam Tarik... Dolazim iz Tuzleeee... Imam osam... osam godinaaaa, i (guta pljuvačku) idem u Osnovnu školu „Centar“ u Tuzliii iiii....
V: Dobro, Tarik, reci nam ima li kakvih navijača kod tebe?
T: Imaaa....
V: Da ih čujemo!

(prolamaju se dječiji glasovi; vrištanje; neko se glupira; ćaćino navijanje kasni za ostalima)

V: Jao, pa mnogo si navijača doveo! Super, oni će nam svi pomoći da oslobodimo Hugolinu... Jesi li spreman Tarik?
T: ....
V: Halo, Tarik, jesi li spreman da oslobodiš Hugolinu?
T: Jeesam...
V: Odlično, reci koji ćeš broj od 1 do 4?
T: Dvaaaa...
V: Pod brojem dva: Hugo Taxi... Idemo, pritisni peticu i započni igricu!!
T: (pritišće dvije tipke telefona istovremeno)
V: Daj mi pet, Tarik! (pokazuje u kameru pet prstiju)
T: ....
V: IDEMO PETICA!!

(Tarik končano stišće peticu i započinje igricu.)

Dok se na početku redaju traumatične scene otmice Hugoline i njihovih malih Hugića, voditelj pita Tarika da li mu neko pomaže, na šta Tarik odgovara sa: „Ne pomažeee... Hoćeš li mi ti pomoći Marioooo?“, na šta mu Mario odgovara sa: „Pa u redu, može mala pomoć.“, misleći u sebi: „I Bog je odustao od tebe.“

(Za vrijeme igre)

V: Idemo desno! Šestica, šestica!
(Tarik prekasno pritišće 6. Hugo pada u vodu sa balvana.)
V: Opaa, ode jedan život Tarik. Kasno si stisnuo šesticu, ali nema veze, imaš još dva života, moraš biti malo brži, OK?
(Tarik šuti.)
V: ....OK. Idemo ponovo... Lijevo, stisni četiri! Četiri Tarik!!
(Tarik uspijeva pritisnuti 4 na vrijeme, i Hugo skače na balvan.)
V: OK, idemo sada šest... šest!! ŠEST!
(Tarik dvaput pritišće 6. Hugo se zapliće međ' neko granje, i ostaje visiti govoreći: „Sreća pa nosim tregere.“)
V: Tarik... trebao si šest jednom stisnuti... Idemo još jedna šansa.

Tarik ne progovara. Čuje se neko šaputanje s njegove strane veze, igrica je nastavljena, tipke se pravilno pritišću na vrijeme, Hugo skače k'o lud po balvanima, ne sapliće se, igra Moonwalk po balvanima- ćaća je očito preuzeo kontrolu nad igrom.
Voditelj i dalje daje upute, ali više nisu ni potrebne. Hugo jebač stiže na obalu, odlazi u pećinu u kojoj je vještica zarobila Hugolinu i Hugočurliju, povlači kanaf broj 2 i oslobađa ih. Igra je završena, Tarik je pobijedio.

V: ...Bravo, Tarik, super si odigrao! Čestitam! Tvoja nagrada je Ekšn men sa punom opremom koju je omogućio naš sponzor BH Telecom, i koji je također opremio Ekšn mena, i tebe i tvoje roditelje i bez kojeg ne bismo imali hljeba u ovoj državi. Je l' ti se sviđa?
T: Sviđaa... A je l' mogu ja dobiti one puzle od 1000 komada?
V: Ti bi puzle... Režija, šta kažete?
(U sebi: Ti puzle? Ne moš šes' stisnut' kak' treba a da sklapaš puzle Bog ti pamet dao, jedino ako te ćaća nije naveo da to tražiš, ipak je on igr'o, i njegova je nagrada...)... Režija se slaže da dobiješ puzle jer si oslobodio Hugolinu i male Hugiće! Jesi li zadovoljan Tarik?
T: Jeeesaam... Je l' mogu da pozdravim?
V: Naravno, samo malo brže jer nas čekaju još dva igrača...
T: Pozdravljam maaamuu, tatuuu, seeeku, nanu, djeda, svoju drugu nanu i djeda, tetku i tetka u Doboju, rodice Aaaamelu, Seeelmu, Belmu, rođake Bakira, Aaamira, svoje prijatelje Amera, Deeenisa, Alena, svoje prijateljeeee iz raaaazreda, učitelj'cu, svoje navijaaaače, sve koji me poznaju, vas u studiju i režiji, i Hugu, i Hugolinu, i male Hugiće...
V: Hvala puno Tarik, i mi tebe pozdravljamo! Da čujemo još jednom navijače!!
(Navijači vrište, režija prekida vezu prije nego su se izvrištali do kraja)
V: :duboko udiše i izdiše: ...Eto to je bio Tarik, a sada idemo do našeg sljedećeg igrača...

   

Dečije pesme

Podstrekači rađanja, razvoja i bitisanja bolesnih umova. Klice perverzija, poroka i različitih psihoza. Niko u njih ne sumnja. Naizgled bezazleni, veseli tekstovi uz koje deca plešu i koje radosno pevaju. Ali...

1. (Poligamija)
Bubamarac mora vreme gubiti
I sve bube redom ljubiti
Buba Daru, buba Klaru, buba Baru...

2. (Narkomanija)
Uzmi veliki ekser
sačekaj da padne veče
...
Uzmi veliki ekser
i radošću naoružan
zakucaj svaki svoj osmeh
da nikad ne budeš tužan!

3. (Pedofilija)
Neko voli pevanje,
neko voli sviranje,
a ja volim, izvinite na izrazu, cinculiranje...
Cinci linci, dragi klinci,
ja ne želim da vas diram
želim da vam (vas) cinculiram
moja glavna zanimacija
to je sitna cinculacija...
***
...obično komarci, dolete i odu,
a u međuvremenu nekog i ubodu!...

4. (Patološki strah od gubitka nevinosti)
- Leptiriću, šareniću, hodi meni amo
evo imam lepu ružu, pomiriši samo!...
- Ja bih doš'o al se bojim kakve igle klete,
stisnućeš me, probošćeš me, onda zbogom svete!

5. (Monotonija seksualnog života, sa primesama motiva mrtve dragane;)
Điha, điha četir' noge,
sve četiri krute
điha, điha mi idemo na daleke pute...
...Rago jedna, baš si lenja, zar te nije sram?
Ako nećeš ti cupkaš, ja ću cupkat sam!

6. (Kockanje)
Kocka do kocke kockica
Kroz prostor i kroz vreme...
...i tako dan za danom...

7. (Grupno zadovoljavanje)
Deset ljutih gusara došlo u moj krevet
Jedan pao s kreveta ostalo ih devet...
...jednog sam uspavao ostalo ih osam...
...jedan pao u nesvest ostalo ih sedam...
...se popelo na brest! ...pao na glavu, ostalo ih šest!
U svakom pogledu, ja ih se ne bojim
ja dišem duboko i gusare brojim...!

   

Drk memorija

Kada zapamtite devojku da biste sledeću masturbaciju posvetili njoj.

-U, pogledaj ovu al' je dobra. Ubacujem je u drk memoriju.

   

Todorci

Demonski konjanici iz slovenske, a samim tim i mitologije Srba koji tada još uvek nisu primili hrišćanstvo. Ne polu čovek- polu konj već polu čovek- ceo konj, tj. konj i jahač su jedno biće a taj jahač nema svoje noge nego raste konju iz leđa. Pokvareni i zli gadovi koji noću jure ljude i uživaju da ih kasape mačevima, gaze kopitima ili ih raspore i zapletu im creva zbog toga što nisu poštovali određene zabrane i običaje na koji su ih izlapele čukunbabe upozoravale. Iza njih jaše njihov ćopavi vođa na ogromnom konju, Veliki Todor, koji je danas poznatiji kao Sveti Todor i koji nosi veliku sablju i kalpak preko lica koje niko nikada nije video. Važno je i znati da su najaktivniji u toku Todorove nedelje. Nikako ih ne mešati sa onim pičkama kentaurima.

Čukunaba: Sine gde ćeš u toj jakni roze? Ne sad da nosiš roze kad je Todorova nedelja, znaš koliko on mrzi te šljašteće boje! Todorci će da....

Čukununuk: Ma teraj se bre baba u tri lepe i ti i tvoje izmišljotine, smorila si ženo! Alo! Ovo je dvadeset prvi vek, ova jakna je fensi i ribice se na ovo sada pale a ne na pletene prsluke! Vozdra!

Pola sata kasnije unuk leži nasred puta iskasapljen, izgažen kopitima i upredenih creva a na asfaltu njegovom krvlju ispisane stoje reči 'JEBALE VAS VIŠE TE PEDERSKE BOJE I SAVA IZ KIKINDE!'

   

Mejdeni su Mejdeni

Stavka koja se poteže u 95% mećal rasprava. Ona nije argument koji neko poteže u svoju korist. Ona je onaj krajnji smirivač situacije. Finalno slovo mira.

Mejdeni su Mejdeni je izraz toliko jak i postojan, da svaka metal glava mora se prikloni toj izjavi i zakopa ratnu sekiru što je ponela iz moš pita da se raspravlja sa svojim mećal kolegom koji ima malo drugačije poglede ka istoj temi.

Postoji narodno mećal verovanje da, ako se ne smiriš kad ti neko kaže Mejdeni su Mejdeni, da će ti se Edi najebati svega milog i dragog, živog i mrtvog sledeće večeri.

Jednostavno, nešto što absolutno i uvek smiruje negativu i nervozu.

Devedesete, rat.

- Fakat Slobo, sad si ga usr'o. Najebaćemo vam se mile majke, samo da znaš! Samo čekaj dok se smrači!

- Crkni Franjo, govedo šahovničasto, izdao si nas tako da bi ti se Branković bacio na kolena i vikao - tič mi, mestr! Haha - MESTR. MESTR. Mestr of papetz pul..

- O mater ti, jesi se i ti navukao na to, je l'? I ja slušao prije neki dan, lete bombe, a ja se divim Klifu.

- A jebeš ga, nije loše, samo ti znaš da ja ipak volim Megađed! ŠTO ĆEŠ I VIDETI, pička ti materina, kad krene simfonija!

- Ma idi u kurac bre Slobo, kakav bre Megađed.. S'ti kršten?! Auuu, za ovo će te specijalci strijeljati kad vam udjemo u parlament, majku ti pokv..

- Ma dobro bre Franjo, ajde nemoj pušit' kurac. (u pozadini preko telefona čuje se ''Infinite dreams'')

- JE L' BOGA TI, jes' se ti to ogreb'o za novu kasetu Mejdena? Je l' ja to dobro čujem?!

- Jesam vala, poslala mi Margi Tačer, 100 kuraca imala dabogda za to, još izneveravam da je stiglo. Otkud ti to znaš jebote bog, i ti slušaš Mejdene?

- Mejdeni su Mejdeni, Slobo.. Bi l' ti to meni ikako mogao poslati da preslušam? Vamo sranje, haos, još gore nego kod vas, znaš već..

- Mejdeni su Mejdeni, Franjo. U ratu smo, znaš to. Ali ja imam moralnu obavezu da ti prosledim ovo. Tako da, očekuj pošiljku prekosutra maksimum.

- Hvala ti k'o bratu! Nego.. Nešto razmišljam.. Da se manemo mi ovijeh govana i ratovanja? Dovoljno metala na toj kaseti ima da zamjeni svaku od ovijeh pušaka što smo poćerali jedni na druge.

- Da znaš da mudro zboriš. Moglo bi se to iskombinovati.

   

Mentalna eutanazija

Dobrovoljno pristajanje na gašenje razuma, iz samilosti prema samom sebi, da bi se postigao lakši i bezbolniji život. Ne sprovodi se ni jednostavno ni brzo kao ona fizička, ali evo nekoliko putokaza: slušanje odgovarajuće (neka svako ubaci žanr po svom nahođenju) muzike u cilju srozavanja i aj kjua i svih moralnih standarda, druženje u kognitivnom plićaku sa dvodimenzionalnim ljudima, gudranje, osvejednavljanje, parazitiranje na roditeljskoj/prijateljskoj/društvenoj grbači i na tuđim parolama, apgrejdovanje ignorancije u ignorizaciju, zatvaranje očiju, ušiju i usta pred svim onim stvarima koje nekako ne štimaju ali neka ih neko drugi uštimava, kasapljenje emocionalnih i socijalnih obzira, sve do potpunog obogaljenja sposobnosti za promišljanje o bilo čemu.

   

Osvejednavljanje

Dolaženje u „svejedno“ stanje. Nešto kao otvrdnjavanje. Okoštavanje. Nagomilavanje „svejedno“ misli u tolikom obimu dok ne stvore debeo i nepropusan zaštitni sloj, epidermis sasvim specifične vrste i geneze, uglavnom potpuno nevidljiv svome nosiocu, jer čini život toliko lakšim, pritom, ispunjavajući tu svoju osnovnu funkciju, čineći i sebe bezmalo nevidljivim, tako da u suštini i ne možeš da ga shvatiš kao stalnog saputnika i pratioca tvojih umnih (ne)aktivnosti.

Prvi put kad navučeš „svejedno“ omotač, onaj prvi, tanušni sloj, koji te štiti od onih sitnih uboda svakodnevne stvarnosti, ništa nije prirodnije od toga da ga doživiš kao melem za toliko puta izbodenu, svrbljivu, peckavu i iziritiranu kožu. (Mentalnu kožu, da naglasimo za one već višestruko namazane jedinke.)

I kako onda da se ne navučeš? Kako da se ne ogrneš još jednim, pa još jednim i još jednim zaštitnim filmom, kao kod onih gorkih pilula prevučenih glatkim slojem, zbog kojeg spasonosni medikament sam, bez tvoje volje, juri u tvoju već trulu utrobu? Kako da ti postane svejedno to što imaš neponovljivu priliku da ti bude svejedno, za sve i svakoga? Kako da ne poželiš da ti bude sve svejednije za čitavu tu amorfnu masu senzacija i emocija koje iz dana u dan nastoje nasilno da prodru u tvoj blistavi um? Kako da ne počneš da svakom česticom uživaš u svejednosti, zar tamo-neke-istočnjačke religije upravo to i ne proklamuju? Zar je uopšte išta bitno?

Pa i nije, brate, u pravu si. Svejedno je. Svejedno je i to što oni tamo na vlasti za doručak jedu tvoju platu, za ručak tvoje zdravstveno, a za večeru tvoje penziono osiguranje. Svejedno što i nakon završenog faksa ne dobijaš posao ti, nego znaš onaj mali od onog premijerovog vozača, e pa od njegovog omiljenog mesara nećak. Malo mumla kad govori, i pričaju da je nepismen, ali je u stvari samo disleksičan. A tebi su svakako obećali da ćeš da budeš asistent, tako da svejedno. A da, u stvari će ona silikonska ličinka sa smanjenim opsegom vokabulara ali bogatom kolekcijom gestikulacionih i ko zna kakvih još spazama ipak postati asistentkinja na onom predmetu što si ga onomad rasturio. Ma nevažno.

Svejedno je i to što si dobio pasoš, i sad možeš da gledaš u njega dok se boje na onom čipu ne rastope, jer nikud nećeš ni mrdnuti, otkud ti kinta, a i zašto bi uopšte išao tamo preko, sve je svuda ionako isto, zar ne? Dosada danas, smor sutra, ništavilo u Aziji, praznina u Kolumbiji – svuda isto.

Svejedno je i što te je riba ostavila jer ti je bilo svejedno hoće li te ostaviti ili ne. I što je tvoj brat uz onaj invaliditet druge kategorije dobio i sina sa Aspergerovim sindromom. Svejedno ti je i što se sve na ovoj planeti urušava, mislim koga zaboli i za kolonizacijama novog doba, nuklearnim ispadima i ekološkim katastrofama?

Jedino je važno da ništa nije važno. Tvoj um je prazan i očišćen od trivijalnosti. Praznoumlje.

   

Stari ljudi

Ljudi na koje malo ko obraća pažnju, osim kada im se nađu na putu. Većinom ostavljeni sami jer porodica nema vremena da se brine o njima, sve svoje prijatelje su odavno nadživeli, i više ni sa kim nemaju da podele ono što im je na srcu. Njihove uspomene nikom ništa ne znače, njegovo vreme je za druge pradavno prošlo, i ostavljeni su da dočekaju kraj kako nam ne bi više zauzimali mesto.

U mom mestu je postojao čovek koga su svi znali, a malo ko je išta znao o njemu. Svakog dana taj dedica bi stajao u blizini gradskog Doma kulture, sakoa nagrnutog na ramena, i gledao ljude kako prolaze svojim poslom, svakom se uljudno i sa smeškom javljajući, čak naklonivši šešir ukoliko bi ga nosio. Zbog toga su ga klinci prozvali "Čiča što stoji pored puta", stariji su govorili da je lud, ali on nije odustajao od svoje razonode, i godinama je predstavljao neku vrstu gradske znamenitosti, dostojanstveno provodeći dane radeći ono u čemu je uživao - gledao mlade ljude pune života, dok je puštao da ga misli vode ko zna kuda i u koje vreme. Povremeno bi nastojao da započne razgovor sa tim mladim ljudima, ali niko nije imao vremena za to, i ono što je imao da kaže pokrila bi gradska vreva. Kada se jednog dana nije pojavio na svom mestu, svi su znali šta se desilo, ali niko nije znao gde živi kako bi ga našli i sahranili. Tek posle nedelju dana smrad ih je doveo do stančića u kome je dedica živeo onaj deo svog života o kome niko ništa nije znao. Tada su saznali da se zapravo zvao Milenko, da ima još uvek živog brata u drugom gradu, da je kao mlad bio glumac u pozorištu, da se iza ostarelog izboranog lica nekad krio stasit markantan mladić, našli su njegova pisma, knjige, hartije koje su sadržale sve ono što je drugima godinama hteo da ispriča, ali nikog jednostavno nije zanimalo. Na sahrani su bili samo pop i njegov brat, niko drugi nije imao vremena da dođe. I svi su nastavili dalje...

   

Možda sam ja poseban

Onaj zajeb od osjećaja koji nam se javlja u teškim trenucima i samoći, kada oko nas vlada apatija ili ludilo, izmješano sa našim unutrašnjim melanholičnim stanjem . Bijedan pokušaj da se uzdignemo iznad svakodnevnice i ljudi koji nas okružuju, iznad svih sitnih i tako nevažnih situacija koje nam se dešavaju. Misao koja nam pruža onaj sladak osjećaj samoljublja i samovažnosti, da makar na trenutak, za sebe, pomislimo da smo centar univerzuma...

Dugo je pokušavao da joj se svidi, trčao za njom, pisao joj pjesme, ali nikad nije imao hrabrosti ni samopouzdanja da joj priđe i kaže šta misli...Na sve njegove moleće, skrivene, periferne, poglede ona je samo sklanjala glavu, kao da ga osjeća kao teret. Tek ponekad, kada bi se malo napio, oslobodio i počeo da je smara svojim nepovezanim pijanskim riječnikom, ona mu je govorila da je on poseban, drugačiji i da joj je nekako drag, ali na svoj način...
To veče kada ju je vidio sa lokalnim šmekerom, samo se napio do bezumlja, i ponavljao sebi rečenicu:"šta me briga, možda sam ja zaista poseban"...

Kažu da je najveći uzrok smrti u ratu sam osjećaj koji se pojavi kod vojnika, da je on poseban, i da mu ne može biti ništa. Tako je i on, već pijan od neke rakiještine, od mirisa baruta i praskanja bombi, na komandantovu naredbu "juriš!" krenuo prvi, jurnuo kao bik, s podignutom puškom, spreman da pobjedi. Imao je onaj čudan osjećaj blaženstva, da sve može, da ga nešto štiti, da je poseban... I onda čudan osjećaj u grudima, i topla tečnost razlivena po stomaku...

   

Uruk-hai

Grupa veoma zajebanih metalaca, masne, duge kose, k'o od brega odvaljeni, proseka visine i težine 1,90m sa 100kg. Ne dao vam Iluvatar da skontaju da ste neprijatelji, čitaj narodjaci, fenseri, hip-hoperi i ostalo.

Brane: E, kako bilo sinoć na Vajt Senzejšnu?
Cane: Ćuti, ne pitaj! Jedva živi stigosmo. Naletesmo usput na neku grupu Uruk-haia, valjda su krenuli u onaj njihov Izengard od SKC-a da slušaju onu njihovu nečastivu dreku. Kad su nas videli, onako sve u belom, već sam video kako žele da nas našminkaju u plavo.
Brane: I? Šta je bilo?
Cane: Šta-šta?
Brane: Pa šta je bilo?
Cane: Pa šta misliš šta je bilo? Bež'te noge, posraću vas, trčali smo toliko brzo da bi nam Husein Bolt pozavideo dok nam je horda bila za petama i glasno urlala. Sreća pa su oni bili pod punom ratnom opremom, kožne jakne, deset kila gvoždja na njima i martine, inače bi nas stigli. Da znaš da mi nije bilo svejedno.
Brane: HahahaHahahahaHahaha....
Cane: More, šta je bre smešno pička ti materina?
Brane: Ma zamišljam tebe kao Gandalfa Belog kako bežiš od šačice orkova. Keso!
Cane: Ha-Ha, šupičkumaterinu! A ti si mi kao neki Boromir pa bi sam ostao da se biješ sa njima?
Brane: xD

   

feat.

Nekada davno, postojale su pesme koje je izvodio samo jedan autor.
Nekada davno, ako je i bilo dueta, onda su izvođači povezivani jednostavno veznikom "i", što je i logično.
A onda je nastupila ta reč, trn u oku, prekretnica u razvoju muzike, znak prestiža, obeležje bivanja u trendu: FEAT.
Koliko god bili poznati, koliko god albuma prodavali, koliko god pesama u top 10 imali, ako nemate FEAT. onda niste postigli maksimum jer, složićete se, zajebanije zvuči "Pevačica FIČERING/FIT random_reper" nego samo "Pevačica".
Čak se ne piše ni cela, već kao skraćenica, da bi bilo mističnije i dubokoumnije.
Ali, da se sada osvrnemo na svrsishodnost ove pojave: da, pa...ne postoji! Pevačica peva o tome kako je njen dečko daleko od nje, ne javlja se, ostavlja je. Random reper se u svom FIČERING-u ubacuje sa rimama o svojoj pozlaćenoj protezi, teškom kiču oko vrata ili svojoj prangiji kojom seje strah po getu u svom lourajderu...Nigde veze!
Ali to nije bitno! Dok u nazivu stoji feat. , sve karte su otvorene, vi ste zajebani i mase mogu da uživaju. Još ako je pomoćni izvođač crnac sa Kube, eto Radi Manojlović sreće!

Pevačica: Volela sam teee! Gde si sada, u noćima punim tuge, u daljinama što nemaju kraja, u dnu mog srca gde tražim tvoj traaag, koji želim da izbrišeeem!

FIČERING:

Reper: Naći ću te crve, ne znaš ko te juri! Utoka mi čuri dok jure me panduri! Eskalejd mi ima felne 19 cola, a moj Uzi ubiće i vola!

Pevačica, obožavaoci: WTF!!?

   

Megasvrš

Reakcija. Klimaks. Vrhunac ''usrah se u gaće od sreće'' uzbuđenja. Nirvana na treći. Šamar u facu depresiji. Trip sedmog neba.

-Jao brate, slušaj spiku. Znaš onu malu Jelenu iz komšiluka?
-Kako ne, jao kako bi je...
-Pazi sad! Sretnem je ja danas kad sam izlazio iz ulaza, ona ful. Helanke, topić, štikla, bulja, usne, sve bre! Ja joj se javim.
-Dobro, dalje?
-Slušaj sad. Ona se meni javi isto, i zaustavi me. Ja, u fazonu, oukeej. Samo ona kaže: ''E dolazi mi drugarica danas iz Nemačke, nismo se dugo videle, a meni je mali stan. Znam da ti imaš onaj dvosoban veliki, jel bi bio problem da ostanemo kod tebe jedno nedelju dana''?
-...... :megasvrš:
- :megasvrš:
-Koma brate.

   

Šit-lista

Nezaobilazna programska kategorija na talasima lokalnih radio-stanica koje već vekovima pretežno uveličavaju privatna slavlja, venčanja, rođenja, krštenja, sunećenja, uspešno odrađene setve/žetve ili, pak, obaveštavaju svoj široki auditorijum o nesrećama kako NA, tako i PORED puteva, tj. ako istih uopšte i ima. Lista kompozicija koje se po svojoj maštovitosti ali i autentičnosti arlaukanja cenjenih izvođača umnogome razlikuju od mejnstrim seljanije koja nam se inače servira preko kanala sa jebenom nacionalnom frekvencijom. Izvanredna prilika da rendom dobrovoljni mazohista čuje nešto iz bogatog asortimana neke od mnogobrojnih alternativnih narodnjačkih produkcija i njihovih nesumnjivo napaćenih vokalnih umetnika i umetnica.

Ne. To nisu obične pesme koje se mogu slušati u bekraundu dok, na primer, razgovarate sa vašim prijateljima ili dok sa svojim poslovnim saradnicima razmatrate neke od zajedničkih kooperativnih interesa ( i prasetina, i jagnjetina, pa ko voli nek' izvoli; prim. prev ). U pomenutim numerama nikako ne možete !NE SMETE! uživati dok vozite kola ili skije ( ali vam to zadovoljstvo neće biti uskraćeno na redovnoj autobuskoj liniji Kuršumlija - Klagenfurt, pa čak i ako budete sedeli na krovu ), a sličan savet se preporučuje i u slučajevima ako je neka beba prisutna u prostoriji. Ova umetnička dela, naime, iziskuju aposlutnu svu pažnju svojih slušalaca, kako zbog "njojzinih" neponovljivih tekstova, tako i zbog svoje skoro sakralne muzičke podloge, približno slične onoj u Rigoletu. I kad već pominjemo slavnu operu g-dina Đuzepe Verdija, treba napomenuti da je napor da se ne otpeva jedna od "arija" iz iste prilikom slušanja liste iz naslova u rangu sa onim Sizifa, a u vezi sa kamenom. Pa, uživajte...

HIT-LISTA RADIJA "HERKULES" IZ PRĆILOVICE ZA MESEC OKTOBAR 2012:

⑩ Rade Radenović - "U ambaru seno gori, mene druga muka mori..."
⑨ Jasmina Kožura - "Mene drnda koj' god stigne jer mom dragom neće da se digne..."
⑧ Ždrale Goro i gudački orkestar "Status" iz Aleksinca - "Kupio sam novi traktor, osećam se k'o direktor..."
⑦ Predrag Pindović Pinda - ( trance mix ) "Daj mi, mala, pičke, pičke, ja ću tebi ćune ličke..."
⑥ Rajna Ajzdeković - "Ostah udovica sad pre neko veče, ko će sada, ko će sada rakiju da peče..."
⑤ Filipović Flipsi - "Što mi dete napravi, još idem u školu..."
④ Dejan Deki Prvulović feat. Mali Đanfranko - "Ja u grad kad iziđem, svakoj curi hrabro priđem...:on je šmeker, pravi šmeker:..."
③ Gojko i Gojna Kačar - "Mi se volimo, mi se volimo, a roditelji isti..."
② "Herkules" bend - "Idemo u grad, idemo u grad..."
① Dragan Petrović Srbenda i "Kosovski Božuri" - "Kad zagrmi s Kosova truba..."

   

Ajmo jedan X dur/mol

Rečenica koja odvaja "obrazovanog" i "čuvenijeg" narodnjaka od ostale "neobrazovane mase" narodnjaka. Svaki narodnjak koji misli da je dao umetnosti nešto veliko ima na ovaj način da se proserava sa pratećim bendom.

Mlada zvezda Granda, ispala u trećem krugu (jer je direktni konkurent imao sms podršku privrednog giganta iz Gornjobelobočkog okruga) svoju stečenu slavu koristi tako što, na svadbi Nevene Krstović i Jovana Mirkovića pod šatorom u selu Krševica, ovako komunicira s bendom:

"Grgi, ajde jedan G-mol..."

(Grgi tipne jednu dirku, al ipak sačeka šta će ovaj da se razdere, jer pojma nema šta mu je palo na pamet, nit zna gde je taj mol)

MZG: "Dao, sam joj džak papriku...(Grgi sad shvata i počinje da gusla, MZG klimne glavom i nastavi)...jer nemadoh ništa drugoooooooo..."

Time se MZG distancirao od ostalih i postao je umetnik.

   

Al' ono

Čvrsto ukorenjena uzrečica koja ničemo ne služi. Dođe mu kao neki dekorativni ukras u rečenici ili šlag na tortu.

-Šta kažeš da kupimo jednu kutiju sa leptir mašnom i stavimo u nju kilo pudera, oduševiće se poklonom!?
-Glup si brate, al' ono nije loša ideja.
____

-Koliko košta ovaj zupčanik. Al ono nije strašno i da ne košta?
____

-Mile, ajd' odeš do prodavnice! Al ono.
____

Na definiciju 'Ugroženost muškog pola u školi'

blazeme: ''Ako ovo ne bude defka dana, idemo svi sa vukajlije. Al ono. ''

Lullaby: ''Ja ne idem. Al ono.''

   

Funeral Doom

Grobljanska dumčina. Najsporiji pravac u metal muzici. Ukoliko si bubnjar u ovakvom bendu, drmneš jednom po dobošu, odeš u park sevneš pola gajbe "Meraka" i ispurnjaš celu paklu krdže, vratiš se posle 45 minuta gruneš po čineli, a vokal i dalje ispušta onaj isti grol sa početka pesme, mešavinu besa i očaja, kao da je zatekao kevu u dogistalj pozi sa Jehovinim svedokom koji je pri pamprčenju davi kravatom i recituje molitvu.

Valja i za stond na nekoj gajbi. Pesme traju i po pola sata, pa ne morate onako navareni svaki čas da čačkate po sistemskim fajlovima i Kasperski antvirusu pokušavajući da opet pustite muziku.

Ia'm tri keta, bani već u sedam kod Krleta. Nagruvaj neku dumčinu na uzbu.

-Žemo Mrtva snaša?

Mojne Brajd brate, mnogo brzo. Mornful Kongregejšn.

-Žemo, brate. Grobljaja do jaja.

   

Autobus posle utakmice

Vozilo u kom je koncetracija debila gušća nego u vozilu medicinske ustanove "Laza Lazarević". Normalni putnici na jednoj stanici dobiju krcat autobus saputnika od kojih se većina ponaša kao da im je hirurškim putem odstranjena trećina mozga. Srećni zbog pobede, imaju potrebu da pretvore vozilo javnog prevoza u pokretnu tribinu.

Rulja upada u autobus i odmah počinju navijačke pesme. Debeli pubertetlija daje ritam skandiranju udaranjem u prozor ili u ono staklo kod srednjih vrata. Žene koje tu sede uzdišu i prevrću očima u znak negodovanja, jer ništa drugo ne mogu da učine. Muškarci gledaju svoja posla ili se osmehuju na idiotska skandiranja (umeju da budu smešna).

Nakon par navijačkih, kreće: "Naš-je-vo-zač pravi Šumaher, pravi Šumaher, pravi Šumaher... I da-bog-da-se svi prevrnuli, svi prevrnuli, svi prevrnuli..."
Autobus zatim staje na stanicu, na kojoj su dve devojke.
- BACI SISU DA SE IGRAMOOO, IGRAMOOO, IGRAMOOOOO...
U slučaju da nisu u pitanju praznoglave kokoške koje bi se oduševile ovakvom vrstom serenade, devojke jednostavno iskuliraju. Odgovor je naravno spreman: "Zato što ste nafurane, zato ste i same, zato ste i same, zato ste i same..."
Prolazak pored Očne kuće "Tadić" pokreće politička pitanja: "Spasi Srbiju i ubij seee, Tadićuuu Boriseeee..."

Na Slaviji se prazni autobus, tako da od pobesnele gomile ostaju samo tri musketara. Konačno je zavladala tišina. Čuje se tek poneki tihi razgovor.

Musketar 1 (glasno): Pusti ga, zove ga riba, mora da se javi papuča hahahahaha!
Musketar 2 (prvom, još glasnije): Alo bre seljaku, kako to sediš, nije ti ovo Miljakovac mentolčino! (spazio saobraćajce, ustaje, gura glavu kroz prozor) AVAVAVAV AUUUU VAV AV...

   

Digimon

To je lik ili životinja koja žešće smara, povede nam đecu u drugu dimenziju i misli da je faca.
Biju se tamo sa nekakvim likovima, dok nam đeca gladuju. Zapuštili su se, porasla im kosa, dugi nokti, smrde im noge iz patika... a najgore je to što nemaju đe da se okupaju, pa nam se smrdljivi vraćaju kući. Naša đeca kao budale trče za njim. A što ću ja ako mi se dijete preladi, oće li ga jebeni Digimon vodit kod jebenog doktora, opet Digimona. E jebem ti državu!

E pa Digimone,brate nemoš' to tako!

?
+1284
38
definicija