Prijava
   

Činjenica da ne želiš poparu

Činjenica da ne želiš poparu je sama po sebi irelevantna. Dobićeš poparu, htio ti ili ne, ko te jebe! Nadam se da ćeš ubuduće naučiti da cijeniš i uživaš u istoj, jer od sada pa na dalje biće ti servirana, evo, već za par minuta ćeš dobiti porciju! Uživaj u popari!

Pitaš se zašto ti se servira popara? Začepi i jedi.

Možeš li da dobiješ sladoled umjesto popare? Ne. Naravno da ne možeš. Ali, možeš serviranu porciju popare nazvati imenom nekog sladoleda ako ćeti biti lakše, kako god. Možda i dobiješ sladoled, ako budeš dobar. Ako bolje razmisliš, popara je više nego bolja od sladoleda.

Popara izgleda :Bljak:! Boli me kurac, ima da jedeš i da plačeš od sreće. Vidiš onoga klinca preko puta, on je treniran od strane spartanaca, kasnije je bačen među japanske šinsengumi vukove, vidiš kako već stasava u vitog jelena? E, popara to omogućuje. Jedi poparu sine, uživaj!

   

bleja-bleja-teretana-bleja

torimau, znachji to ti je ono kad se nagrumvajesh kao ja i akul namcek, ja malo vishe no dobro, uglavnom svaki dan morash se gruvash u svakom trenutku da bi mogo na letu u cg-u brate da se skinesh da te vide devojke da budesh najjachi na zhupli...gammbirazh!! e to ti je teretana a onda krece blejama na zujumpliu ak me gammbirateeu i to ti je bleja teretana kvalitetna bleja je prvi izvod teretane znacji... neizostavni delovi za treniranje bleje teretane su: 1.Elitni odredi i cvija(oni daju specijalni shmex pri dizanju tegova),2.Kreatin(znachi torimau morash budesh kreativan kad bleja-teretanish) gambirauzzh, 3.obavezno morash da nosish ermax tikepau jer si onda lakshi i brzi manje ti se potresaju bubrezi! 4.shushkavac(kad stisnesh triceps da se lepshe chuje!!)5.morash nosish majcu vjelichine S ili ako si bash mnogo nagruvan ko ja onda M da bi ti se videli mishicji baticeee da svi vide da si jak!! 6.morash jedesh poparu u shkolskom dvorishtu na vreme posle tunjevine ide chokoladno mleko, 7. ima toga dosta ali zna se ko je najjachi u gradu a chak i u ulici!! toliko. :*

   

Kompleksaš

Čovek koji ne može da se sabere zbog svog realnog i imaginarnog dela.

   

Džentlmenski priručnik

Biti džentlmen znači biti istinski muškarac, biti Pravi Džentlmen, doći do određenog nivoa ponašanja i življenja koji podrazumeva integritet i zasluženo poštovanje. Nešto čemu bi svaki primerak mužjaka koji je prestao da sisa palac i otarasio se edipovskih želja da sisa kevu trebalo da teži.

Posebno kod nas na Balkanu. A još posebnije zbog postojanja ruralnog mita o Balkancu kao mačo Tarzanu, jebaču i "frajeru", koji inače ne postoji. Ako igde ima manje mačo muškaraca onda je to u našim krajevima, stoga balkanci kao stereotip uopšte i ne postoje. Fejk iskarikirani šovinizam sa primesama pičkopaćeništva se ne računa u mačizam.

Džentlmen nije gospodin, gospodin može da bude svako ko iskešira dovoljno za Hugo Bos odelo ili je spreman da proda bubreg ne bi li mu italijan fegetlija po meri sašio sako i upario kravatu sa gaćama. Da su gospoda džentlmeni, imali bi punu skupštinu istih, ali nažalost ako bi smo skupštinu nazivali po tome ko u njoj obitava, mogli bi komotno da je zovemo i štala.

Pravi džentlmen mora da bude oličenje ravnoteže u svemu. Da balansira na desnoj nozi dok levom šutira kretena u dupe, u jednoj ruci da ima knjigu dok drugom pokazuje srednji prst sistemu, jednim okom da gleda napred a drugim da merka konobaricu. Mora da bude svestrana osoba, sposobna za sve ali ne i spremna na sve. To razlikuje dileju koja pokušava da probije glavom zid od džentlmena koji zaobiđe zid, uzme pneumatski čekić, sruši ga a onda se vrati i pregazi preko njega. Džentlmen u životu radi ono što voli ali time ne ugrožava druge, ne smeta i ne smara o tome. Veoma je važno ne biti smarač, ne dosađivati svojim stavovima kada niko nije pitao za njih, ne drobiti uvek o istim temama i ne siliti sa duhovitošću. To je odlika Pravog i tu se dobro ocrtava ona ravnoteža što sam je spomenuo. Biti nametljiv kada treba ali ne stalno, imati smisla za ofanzivu i defanzivu, taktičnost je džentlmenska vrlina.

Još par stvari moram da spomenen u vezi džentlmenovanja, jedna je veoma važna, a to su žene. Istinski Pravi poštuje žene, tu se razlikuje od Balkanca koji je i dalje zaljubljen u svoju mamu jer ona zna da ujutru voli prženice sa babinim džemom i kafu sa jednom i po kašičicom šećera i najradije bi se oženio mamom ili ženom koja je podobro emulira. Dakle, poštovanje prema ženama je osnova odnosa sa njima. I da se ne shvati pogrešno, da naglasim, poštovanje a ne lizanje dupeta radi dobijanja pristupa međunožju suprotnog pola.
Da bi neko bio Pravi Džentlmen, mora, nažalost tako je, da ima samo jednu ženu. Zašto? To je jednostavno pitanje sa komplikovanim odgovorom. Da bi se razlikovao od ostatka muške populacije i da bi ostao koncentrisan na važne stvari ne sme da landara k'o muda za veprom. Od toga boli glava, nije higijenski a nema ni smisla. Koncentracija je važna jer se tako fokus prenosi na druge važne stvari u životu, a to žena može da postigne sa Pravim. A i super su žene, ponekada daju smisla besmislu, ponekada oduzimaju smisao svemu ali zato uvek, uvek prijaju.

I zadnja stvar u ionako predugačkoj besedi je poštovanje. Poštovanje ne kao usađen refleks učtivosti koji besmisleno podseća na nekadašnje ideale i obrasce ponašanja već poštovanje kao odraz zdravog razuma i kulture. Da dam jedan banalan primer: Uđeš u GSP, sedneš, do tebe dva starca drve o tome kako je omladina iskvarena, drogira se i generalno kurcu ne vredi, onda te jedan od njih pogleda "ustaj konju, ja sam četresšeste bio na radnoj akciji" pogledom. E sada, takvoj bagri ne treba ustati da mu život ovisi o tome, nije lepo biti fin prema debilima koji te bez upoznavanja okarakterišu loše, besmisleno je i nimalo logično. Po meni, ne bi bilo kulturno ustati takvom čoveku jer reakcija na nekulturu treba da bude sam još veća nekultura, bahatost a ni fizičko nasilje ne bi bilo na odmet. Što opet dovodi do jednog obrasca kojim bi džentlmen trebalo da se vodi. Ko tebe kamenom ti njega nikako hlebom nego pištoljom ili bombom. Ne oko za oko nego glava za jednu dlaku sa dupeta. I po meni, to je skroz ispravno i pošteno. A treba da funkcioniše i u drugom pravcu, ko tebi džak oraha, ti njemu dva džaka oraha dogodine kada tvoj orah rodi. Džentlmen je bolji prema onima koji su dobri prema njemu i gori prema onima koji su loši prema njemu.

Toliko.

   

Deda

Hodajuća enciklopedija srpske istorije, šaha i alternativne medicine. Prva i verovatno poslednja osoba koju si najiskrenije poštovao a nisi bio uslovljen. Izvlačio te je iz svake gluposti koju si ikada napravio, premošćavao autoritet nad tvojim matorim i skidao sve moguće zabrane i kazne sa tvog imena. Zahvaljujući njemu naučio si splet arhaičnih izraza, umotvorina i rukotvorina; naučio si da se ponašaš kao čovek, da piješ kao jedan, a verovatno i da biješ kao trojica.

   

Kolir

Nekada davno, u galaksiji dalekoj, kada se s' brda na brdo dozivalo na prelo najvažnija stvar na odeždi svakog preldžije koji je hteo il' da se ženi il' samo da sobali kojekakvu rasnu miradžiku u kuruze bio je kolir. Arahični izraz za kragnu na košulji koja je morala da bude savršena, da se vidi iz kakve kuće preldžija dolazi i u kakvu kuću će potencijalna mlada da se uda, što je snajperisala staramajka dotične iz žbunja za vreme 'vatanja u kolo od strane budućih mladenaca. Kolir mora da bude čist, beo i prav. Ništa crnilo oko vrata od tegljenja bukve iz zabrana, ništa pokrivljeni špicevi od gunja, ništa džiberski raskopčano jedno dugme previše, sve mora da bude kako treba.

Pošto je to vreme prošlo da se osvrnem današnjim danima jer opet ja znam najbolje i imam veoma neskromno mišljenje. Što se šulje tiče i kragne ništa se nije promenilo, jednostavno kada pređeš određeni broj godina moraš da je imaš sve i da ti je draže da subotom uveče izađeš u starkama koje si kupio 2005. na ekskurziji u Parizu u lokalnoj anarhotriperskoj radnji i Led Cepelin 2 majici. I ako ideš u lokalnu kafanu sa namerom da se odelješ od vinjaka k'o nezdrav moraš da obučeš košulju, ako ideš u lokalni klub da slušaš ortake čiji repertoar znaš napamet i ubeđen si da bi bolje sam odsvirao sve instrumente i otpevao sve pesme od njih-moraš jebeno da obučeš kragnu. Zašto?

Zato što nećeš jebati bez kragne i tu ne mislim na snošaj uopšte, svejedno da li si pošao sa ciljem da insertuješ nispe u vadžajnu i da li si uopšte to i uradio. Jednostavno ne'š jebat'. Jer nisi dostojan onih koje vrede a one koje bi i mogao jednostavno nisu vredne toga jer ne poštuju šulju što znači da ne poštuju ni same sebe što dalje znači da nisu vredne ni "Mož' se mrdneš loma, ne vidim prenos Fenerbahčea" obraćanja. Šulja je oličenje pedantnosti, truda i samopoštovanja kod muškarca i svaki trve mužjak mora da se nosi time. Odelo bi bilo sledeći nivo ali nažalost nije adekvatno za sve prilike dok je kragna uvek prihvatljiva. Ispoštuj sebe, pokaži da imaš jajo, da nisi slina, da si u životu kao što je tvoja košuljica: tvoji stavovi su oštrih uglova kao tvoja kragna, savršeno znaš šta želiš kao što je ona savršeno ispeglana, uredan si i na mestu kao što je ona uredna i umesna i žene će to da nanjuše i pocepaju te k'o Garfild vruću lazanju.

Još jedna mudrost od mene, nikada ali nikada ne treba nositi tri tipa košulje. Prva je najgora i to je ona kojoj marka vrišti na sisi i unižava te kao ljudsko biće kojem je odežda važnija svega a takođe te okarakteriše i kao nekoga ko osim što se gleda u ogledalo duže od nevine mlade voli povremeno da se krne i u dvojku.
Druga je roze košulja, to ne stoji dobro nikome jer je jednostavno gej. Ta sranja o tome kako treba pravi alfa da bi nosio roze je sranje i nema veze s' vezom, još se nije rodio taj kojem dobro stoji roze košulja a voli žene i tačka.
Treća je oblik nošenja dotične ustvari, a to je mladomajmunisanje sa raskopčanim dugmadima da se obznani obraslost poprsja i da do znanja imanje istih takvih dlačurina i na preponama. Pravi muškarac to ne radi, košulja to sama kaže i nema potrebe za takvim ispadima džiberovanja.

Nosi košulju i ona će nositi tebe.

   

Dođi da slušamo ploče

Old skul poziv na kafu. Kada su to radili naši stari, moglo je da bude dvosmisleno; u današnje vreme dominacije elektronskih nosača zvuka, više je nego očigledno.

1)
- Sanja, aj dođi večeras kod mene... da slušamo ploče !
- Pali dedžgo, ja na mom gramofonu puštam samo LP, za tvoju singlicu nema mesta !

2)
- Tanja, aj dođi večeras kod mene... da slušamo ploče !
- Vau, imaš gramofon kući ? Joj, pustićeš mi Dark sajd ov d Mun čim stignemo !
- Ma ne bre, nisam mislio to, mislio sam... ma aj se jebemo !
- Iju!

   

Život na Andromedi

Ljudi koji nemaju svoju Andromedu su hendikepirani za čitav jedan svet, galaksiju, svetlosnu godinu, siromašniji za jedno vredno osećanje, stanje duha, vremensku zonu..Za čitav jedan podsistem unutrašnjosti bića. Osudjeni su na najstrašniju kaznu - da ostare.

Andromeda je nedeljivi deo svih unesrećenih i nesnalažljivih, neprobojna samoća u službi opstanka u društvu, štit, oklop i zaklon, kamena tvrdjava sva u lišaju i mahovini, načeta ludost u službi zdravog razuma. Svakoga ko poseduje Andromedu odlikuje i tračak sujete, jer svakome je njegova Andromeda najlepša. Uredjena po sopstvenom nahodjenju a opet mistična i iznenadjujuća, ona se širi i skuplja oponašajući pluća univerzuma, i treba je posećivati samo u trenutcima kada za njom najviše čezneš i žudiš. Druge ne smeš povesti tamo, jer lepotu tudje Andromede nije lako uvideti - na letimičan pogled deluje blistavo, a opet, ta blistavost materije i duha neiskusnom posmatraču može delovati zastrašujuća.

Neki su vekovima gubili vreme tražeći put za Indiju, nalazeći jedino prokletstva ljudske pohlepe i tragičnu patnju postojanja. Ja sam tražio sopstveni put, koji će me odvesti na samo moje mesto, u jedan zaseban univerzum, gde leže sama ideja i početak pupčane vrpce..Mlečnim putem, sa lastama i raspevanim prolećnim pticama ispod pazuha. Tamo jedino mogu biti svoj, sam sebi prekor i sud - mali Bog svog malog univerzuma.

Uplaše se za mene kada otputujem. Kažu lik mi ubledi, brada naraste kao trava u žitu, u očima zasijaju iskre žudnje i zvezde kojima još nisu nadenuli ime. Ne primećujem - otisnem svoj brod na nekoliko nedelja, podignem bela jedra, prekinem sidro, uživam u slobodnom letu i padu, plovidbi u beskonačno, namerim krmu ka nepoznatom pravacu, ćutanju, drugujem sa mislima koje ne trebaju ograničenu reč, zvukovima koje daruju instrumenti koje sam jedino za sebe izmislio. Nema gladi, hladnoće, sujete, prohteva, zahteva, jasno odredjenih pravila, tebe, mene, civilizacije..

Tabula raza. Družim se sa crnom materijom, uzbudjen posmatram supernove, u stomaku osluškujem vetrove sa sunca, i sve ono što mogu doneti iz daleka. Ne zanima me Mars, Jupiter je tačka koja bledi, a Zemlja samo početna stanica sa koje sam krenuo davno, vrlo davno.

Na Andromedama nema ratova jer nemaš sa kim da ratuješ, nema greha jer nemaš kome da ga počiniš..Nema crne mame i crnog tate, crvenih slova i zlobe sitnih duša, krv se uspava i ne razmišlja o smrti u ograničenosti vremena i postojanja, udišeš vazduh sa večnih okeana i planinskih venaca. Tamo je sve istinito, stvari dobijaju druge mere, oblici nova značenja, um neslućene dimenzije a ljudska sudbina jedan novi smisao. Ne postoji ni jedan vid barijera ni iskušenja - samo pobeda.

A onda nekako prokrijumčare zgusnuti snop svetlosti kojim te traže, i skokneš do njih - čisto da vidiš šta ima.

- Kevo vratio sam se.
Muk. Čekanje. Pomirujući osmeh.
- Sedi prvo da jedeš, nisi ništa uzeo u usta danima, a onda se sredi pa idi malo medju ljude. Zaboraviće te.
- Koliko sam bio odsutan?
- Eonima. Nešto kraće nego obično.

   

Švaba kad napravi

Ultimativni nivo gradacije kvaliteta proizvoda.

1.Poslužiće

2.Solidno

3.Kvalitetno

4. Ma nema to Švaba kad napravi..!

   

Džek

Nedostižni ideal. Iako, svi smo mi povremeno Džeci i ništa slađe nego kada ti kažu "E, ispao si pravi Džek." Džek sve podnosi muški, uvek je tu da pomogne, žrtvuje se svim snagama za sve koje voli i, jako često, ako je dosledan svojim principima, ispadne i budala, jer ne umeju svi da cene džekovanje. Ipak, treba da budes Džek, pa da proceniš kada je u životu pametnije biti Džek, a kada treba da se jednostavno povučeš i budeš običan i tih.

"Šta si rekao bivšoj devojci? Da je drolja? Zato što neće provesti ostatak života sekući vene za tobom, a? E, a mogao si da ispadnes Džek, i da joj poželis dobrog baju i lep život; vratila bi ti se dok si rek'o piksla, jer svi vole Džeka."

"Isp'o si, brate, pravi Džek, kad si mi uzajmio oni' 'iljado evra, ostaću ti večiti dužnik!"

   

Tekući račun

Račun koji se izmiruje sredstvom plaćanja u tečnom agregatnom stanju.

Dođeš mi pivo za ovo!

   

Izgraditi ime

Uspeti u životu i postati neko i nešto, a opet ostati nepromenjen i dosledan sebi, ne izvitoperiti se pod teretom uprtih očiju. Izdići se iz rulje i sam tim distancirati od žgadiluka i gadosti sa njim uvezane. Rabota na koju se retko ko usudi, a još ređe ko uspe u tome, jer da bi izgradio ime moraš napustiti običaje, biti ludo pametan i skoro pa glupav da rizikuješ odbacivši sve, i biti sposoban da ponovo izgradiš, jednom rečju - obrnuti krug, a za to se mora imati hrabrosti, i to one najveće: da se odbace šarene laže, strah od kazne za nepoštovanje bapskih dogmi i da se progleda svojim očima. A međ' svetom je oduvek bilo više kukavica nego glupaka.

Postati neko i nešto, a ne glumiti besne gliste i parati nosem oblake - e tu se, bato moj, pada - odoleti izazovu pišanja po sirotinji mogu samo izrodi čovekovog semena, e tu je mesto gde pravi razlika između lika koga je opizdio pot asova i malo lude sreće i tu je gde je, i čoveka, koji je zaista poseban: po svim faktorima izrod iz statistike koja opisuje plebs, koji ne jebe živu silu, koji je rođen da fura po svome, i kad je bio sasvim sam u svojoj borbi video jasno svoj cilj i kada je logika padala, preživeo sito i rešeto, i konačno ostvario.

Izgraditi ime je glagol koji ipak živi od žgadije, koja priča, i u bunilu trabunja o delima Posebnog, ali poput pećinskog čoveka koji se bojao i divio vatri a ič nije razumeo, žgadija se pomalo divi, ponajviše boji, a vrlo malo razume. Rulja priča o jedino o onome šta vidi i opipa svojim masnim prstima, a poštuje jedino ono čega se boji. Onaj koji je izgradio ime nikada nije pričao, živeo je i video neke stvari i mnogo pre nego što je rulji postalo očigledno. Tu je sva razlika.

Nikola Tesla.

   

Obrnuti krug

Napustiti ustaljene norme, krenuti od nule, tražiti odgovore, pa opet doći na početak. Doći na isto, ali ovaj put znati znanje i razumeti, a ne ponavljati k'o papagaj ono što je servirano, jer se tako valja. Steći pamet, a pritom ne biti ziceraš.

Poštovani magistre, nadam se da nećete moju opservaciju klasifikovati kao diskreditujuću, ali dao bih sebi slobodu da konstatujem da se malo "slobodnije ponašate" za jednog intelektualca...

Jaro moj, sad će čova tebi da objasni neke stvari. Krenuvši da učim škole i sa idejom da postanem neko i nešto bio sam odbacio prave vrednosti, misleći sve više da sam uhvatio Boga za levo jaje kako sam vremenom gomilao diplome na zidu. E, onda sam obrnuo krug, jer sam skapirao neke stvari i shvatio da je formalizovanje i ukalupljivanje znanja, manje-više, go kurac. Ne čini, druže moj, pametnog čoveka ukrućeni stav k'o da imaš kolac u leđima, cvidže od dva cola, pravilna konstrukcija zadnjeg sloga "ao" u glagolskom pridevu radnom, niti metar knjiga na vidnom mestu u kući - nego kliker i muda da se pogleda istini u oči.

Pobogu, da li Vi svojim marginalizovanim izrazom implicirate da egzistencij....

Aj' ne seri, 'leba ti! Skuvaj mi prvo crnu kafu i ponesi čašicu domaće, pa da ti natenane objasim ono što si me otojč pitao za potencijalna polja zasnovana na hiperboličkim funkcijama dinamike fluida... I neka bude jaka i sa tri kockice šećera!

   

Kad staklene flaše utihnu

Znak da je došlo vreme najveće krize i besparice kada je nemaština dostigla tačku ključanja, a radni narod došao u situaciju da ne može uživati u jednom od svojih retkih zadovoljstava: hladnom zidarskom pivu na pasjoj vrućini. Naime, u dobra stara vremena je u sred julskog popodneva sa ulice iz korpi i cegera preplanulih prolaznika često dopirao veseli zvuk zveckanje prazne politarske ambalaže koja je u radnji trebala biti zamenjena za onu punu čudesne tečnosti koja hladi bolje od najnovije japanske klime. Najčešći kuriri su bila deca koja su radosno obavljala tu dužnost jer bi se usput ogrebala bar za sladoled.

Tada se zvuk truckanja staklića mogao čuti svako popodne, a sada tek svake druge subote. Ako ništa drugo, flaše još nisu utihnule. Pitanje je: koliko im je još ostalo? I da li će se potpuno ugasiti? Da li zbog toga što neće imati ko da ih nosi ili što će ljudi imati neke potpuno druge i sumornije probleme od tropskih vrućina?

   

Usrati motku

Kada za nekoga kažemo da je "usrao motku" to, ukratko, znači da je taj uradio nešto zbog čega će trpeti teške posledice. A odakle baš izraz "usrati motku", zašto baš motku i zašto baš dotična radnja verujem da mnogi ne znaju. Sada ću to, na svoj dosadni način, kako samo ja znam, da objasnim u primeru.

Verovali ili ne to ima korena u vojsci i ratu. Početkom XX veka ratna strategija se još uvek svodila na "viteštvo" i opštu tarapanu tipa prsa-u-prsa iako je vatreno oružje već odavno moglo da potisne potrebu za tim. Znači, istrči iz rova i pravo na stacionarne mitraljeze i haubice, pa ko preživi, dobije orden i tapšanje po ramenu. U I Svetskom ratu, kao i Balkanskim ratovima to je bio slučaj i u našoj vojsci. E sad, zamislite da u toj frci i jurišu na rovove nekog vojnika "pritera". To bi bio ozbiljan problem za koncentraciju, a samim tim i za život i zdravlje dotičnog vojnika. Zato su pre svakog proboja i juriša, vojnici dobijali obrok, a uz obrok i lakši laksativ kako bi se "ispraznili" pre bitke. Pošto ne mogu stotine ili hiljade vojnika da "rade radnju" posvuda (zamislite na šta bi ličio front posle toga), iskopavali su velike rupe u zemlji, preko tih rupa bi bile postavljene motke na koje bi vojnici seli i "obavili dužnost". Posle svake "smene", rupu bi zasipali negašenim krečom, radi dezinfikacije, pa sledeća "smena" i sve tako dok svi ne završe, onda bi rupu zatrpavali i u boj junaci. Pored svake rupe bi stajao podoficir, najčešće narednik, koji bi pazio da niko ne "obavi posao" na motku, jer posle tog vojnika treba da dodje sledeći koji treba da sedne na nju. Kazna za vojnika koji uneredi motku je bila deset udaraca bičem. Dakle, kada bi vojnici videli da neki njihov kolega dobija batine i pitali zašto ga kažnjavaju odgovor bi bio "Usrao je motku". Tako se taj izraz "odomaćio" u našem narodu i postao sinonim za svaku grešku koja može pojedinca skupo da košta.

   

Krdo

Gajba Jelena

   

Grupa TNT

Družina iz Cvijećare na 6. aveniji, kojom rukovodi metuzalem u kolicima poznat samo kao Broj Jedan, udarnu pesnicu joj čine dobroćudni Alan Ford i nadrkani Bob Rock, za logistiku su zaduženi Sir Oliver i Grunf, a za back office debeli Šef i usahli Jeremija. Svoj kultni status – a Alan Ford je zaista kult i mogu da mi se napasu čmarne travuljine PR punoglavci što lepe ovaj pridev na sve živo od jebenih Guano Ejpsa u Areni do nikad-jebene Trejsi Ševalije na sajmu knjiga – čitav strip ima da zahvali pre svega masonski prefrigano osmišljenim glavnim likovima koji savršeno otelotvoravaju nacionalne stereotipe. Ko najubervic svih vremena.

Alan Ford – naslovni lik, jer je najveća komercijala. Jedini pravi Amer u družini: lep koliko je glup, misli da ima dobre namere i služi da zasere stvar.

Bob Rock – Škot. Nizak, iskompleksiran, večito nadrkan, barjaktar za sve ugnjetane sveta i ogledalo u kome mogu da vide tačno zašto su zaslužili da budu ugnjetani. Najpopularniji lik, makar u našem parčetu prćije.

Sir Oliver Oliver – Englez. Nikad mu ne veruj, jer uvek traži kako da te zajebe i zaradi za sebe. Posebno ceni umjetnine, koje je mažnjavao po čitavoj kugli zemaljskoj. Scene u kojima guzi Boba Rocka su u jugoslovenskom izdanju bile cenzurisane od strane Vrhovnog komiteta KPJ.

Šef, Gervasius Twinkleminkleson – Čeh, dakle Sloven, dakle debeo, lenj i u večnom iščekivanju da legne leb i plata, što se naravno nikada ne događa. U mladosti bio sportista i majstor za kućne popravke. Dijagnoza: terminalno marginalan.

Jeremija Lešina – Žabar. Kukavac. Uvek ga nešto boli, nešto mu fali i zato se stalno žali. Jebiga, to je jedino što mu je ostalo, osim što ume da te taman toliko zajebe da ti proda zeleni limun umesto limete. Iako je hipohondar, činjenica je i da je mumija koja samo čeka da dune jači vetar pa da se raspadne na sastavne delove.

Otto Grunt - naturalizovani Nemac, iz korena promenio prezime u Grunf. Kreativnost ispoljena samo u inženjerskim stvarima, za sve ostalo postoji isključivo čist bandoglavi entuzijazam dobrog vojnika Rajha. Šlag na rektalni rempling od satire "Alana Forda" predstavlja to što Švaba bespogovorno sluša baš Broja Jedan.

Broj Jedan – očigledno Jevrejin, iako se to naravno nigde eksplicitno ne pominje. Mislim, ogroman nos? Štekanje keša? Uvek i svugde poznaje nekog i beleži sve u tefter? Majke mi, jedino bi očiglednije bilo da su na svakoj strani na kojoj se matori paralitik pojavljuje lepili one kurčić-bipere iz kineskih razglednica koji sviraju “Hava nagila”.

   

Savremeni poslodavac

Osoba koja traži osobu od dvadesetak godina sa bar četrdeset godina iskustva.

   

Vozićeš dobar auto

Današnja motivacija za studiranje teologije.

   

Kafana

Institut za oca i sina.

?
+98
5
definicija