Posle vrelog seksa, Stanimir je zadovoljan i zadovoljen otišao da se istušira. Za to vreme, Stanojka nezadovoljna i nezadovoljena leži u krevetu i kopa po njegovom telefonu, gde pronalazi razlog njegovog slabog učinka. Stanimir izlazi iz kupatila i zatiče razgoropađenu Stanojku kako baca njegov mobilni koji se treskom razbija o zid. - Šta je ovo Stanimire!? Ko je Smiljka i zašto ti šalje poruke "bio si odličan sinoć, moramo da ponovimo! sledeći put ti dajem i guzu!" Je li bre, crvu jedan! - Pa, ne, ja, ne, msm, pff, ummmm, nije to, ne znam, ša, msm... - Šta mi bre tu mrndžaš, nisi mi koherentan, izeli te pacovi da te ne izeli! Opet si počeo sa onim kurvama! - Pa jebiga, Stanojka, kad ti ne umeš da pušiš, pustiš te zube ko veverica na lešnik...
Jedna od stvari koje sam, u cilju očuvanja kusura od poslednjeg frtalja samopoštovanja, zabranio sebi posle 5. oktobra, dana za koji sam mislio da ću ga, sa ponosom, do izlizavanja, prepričavati praunucima, a već sada, 13 godina kasnije, kada me deca pitaju: “Ćale si bio pred Skupštinom petog oktobra?“, odgovaram: „Vam ja baš ličim na kretena i političku budalu?“. A ne da ličim – pljunuti! Izlazak na ulice... Postoje dva osnovna značenja ovog pojma. Onaj dnevni, obični, ne’erojski, predstavlja svakodnevnu rutinu uličarki, pandura, uličnih svirača, skupljača đubreta, uličnih čistača, vozača gradskog prevoza, uličnih pasa, taksista, ajmoženegaća, prosjaka i ostale bratije koja „leba sa asfalta jede“.
U onom drugu značenju, onom o kome se ovde radi , u kome se ulice pretvaraju u „politički korzo“, „revolucionarnu scenu na kojoj se vlast valja ulicama“ i „laboratoriju za instant pravljenje Ostrva sunca“, izlazak na ulice predstavlja povremenu političku aktivnost Srba sa uvek istim – katastrofalnim ishodom.
Puno buke, besa, polomljenih ruku, nogu, pokradenih patika i jeftinih patetika, razlomljenih izloga i zgaženih iliuzija. I to je tako, neće se Srbija ‘leba najesti sa ulice nego sa njive... Ali ne vredi, Srbinu je evolucija smorena, pali ga revolucija, voli Srbin da se čegevariše. Posle kuka kada naograiše.
Džabe je Bog Srbinu u poverenju rek'o, sedmog dana geneze, kad kod Srbina zasedoše da odmore od stvaranja sveta: „Vidi, opravismo ga ovako kako ga opravismo, nemoj ga prepravljaš, ljubim te ko Boga. Drag si mi Srbine, ali sidi di si, za ulice nisi...“.
Ma, nema bre šanse da više izađem... Kvota da opet izađem na ulicu da se borim za neki palackurac ne postoji, n-e p-o-s-t-o-j-i. Sigurica, imaš dojavu od mene, imam pravo bar svoj život da namestim.
Što, da neću opet da šetam k’o ludak protestvujući što mi jebu kevu, a da sutra gledam kako mi oni iza kojih sam se šetao na redaljku, tovare onu iz čije sam se pičke u ovoj pizdi materinoj rodio. Oću, ali znaš kad. Ma nikad bre, nikad bre više, niiiiiiiiiiiiiikad. Evo mi kurac ovaj moj izjebani i razočarani!
Izlazili smo i 27.marta i bolje grob i bolje rat, i dobismo oboje, a sve ustvari bilo da ga Hitler manje trpa u Englesku bulju i da što više pretovari nama. I Trst je naš, pa na ulicu, a posle mi bratu od strica u trbuh Janezi poslali metak zahvalnosti, dok je na stražarskom mestu jeo suvi jebeni dnevni obrok. I Tita na ulicama dočekivali svaki put kad se ovaj od nekog ljudoždera nepojeden vrati i novu autonomnu pokrajinu u Srbiji napravi.
Za Slobu tek ludnica. Svaki dan na ulicama hiljade, odjeci i reagovanja. Niko ne sme da vas bije. Do devetog marta, a tada nam stiglo i pojačanje na ulici. Tenkovi. JNA. A ona lisica od Vuka, nije on tada na ulici bio. Na ulici ostala sama ona riba sa tri prsta, a pička se sakrio u rekvizitu Narodnog pozorišta.
A tek Čeda, čuvar vatre, kupac Fidelinke, dramski pisac i europejac, više mu vredi guma jednog džipa od mog života, a ja k’o mladi dresirani majmun, danima za njim. „Mlado je dete, vidi kako mu sijaju oči, ovaj ne ume da izda.“ O Bože, kakva sam ja budala bio.
Za peti oktobar bi danas strelj'o. Ne amnestiram nikog. Ni sebe. Osim ono dvoje što su poginuli. I Džoa bageristu. I on je, da se razumemo, idiot kao i mi, ali ne mogu mu zaboraviti kada roknu viljuškom od bagera u RTS. Sreo ga jednom, svratih ga u Paun kod Štajge, opasno se ubismo. Do jutra nismo politiku pomenuli.
Kažem ti, za 5. oktobar bi strelj'o. Da opet gutam suzavac da Marović kupi još jedno ostrvo, da Otpor izvesti USAID u Budimpešti o "uspešno realizovanom projektu", da dobijam batine, a da me danas Dačić u svet vodi. Beograd je svet, ma je li Boga ti, Beograd je svetska budala - koga je sve na vlast dovodio.
Ma, muka mi kad se svega setim. Život mi prođe čekajući izlazak govnjave motke na ulicu, a svaka iza koje sam stao u dupe mi na kraju uđe, a ne njima po leđima. Zato više na ulicu ne izlazim ni kad sportiste dočekuju. Kad kažem dosta, onda je dosta. Mada, mamu mu jebem, nekad mi neka čudna jeza krene niz kičmu kad prođem kroz Kolarčevu. Kao da opet čujem pištaljke, pričini mi se pokojni patrijarh Paja kako vodi moleban, a mi da svršimo od sreće kad se njihov kordon sklonio...
I neću, nikad više neću, ma da nas pozovu i povedu zajedno Štulić izjebani Džoni i Obilić jebeni Miloš. Ni da je Princip Gavra portparol protesta!
Jedino ako ova generacija naše dece ne krene. U njih još verujem. Ako oni krenu eto i mene trećepozivca. Još čuvam pištaljku. Pored čuvarkuće, u čaši što sam je iz Skupštine uzeo petog oktobra.
Srpska old skul seoska slengara za ljudska prava. Izgovara se uz uzdah pomirenja sa tim da je neko, pa, u najmanju ruku, čudan. I pored toga što neko bira popa, a ne popadiju, sa par kilograma viška i izgledom kao u renesansne lepotice, Panteru umesto Žareta i Gocija, Renoa umesto Golfa dvojke, ne treba mu suditi. Svakako, nećeš mu poveriti himen ćerke jedinice, ako je dobar momak, šta te se tiče. Ako sa njim možeš da popiješ gajbaru 'ladnog, najedeš se mezetluka i pocepaš drva, nema brige.
Nije on pička od čoveka, može i on muški da podnese poraz. Samo dok je bio dete, odrastao je u okruženju gde su ljudi više voleli Legolasa nego Gimlija. I za razliku od dvocolaša, nebrušenog dijamanta brđanske genetike, ovaj više podseća na flafičastog Francuza. Druga strana novčića kompetitivno-ambicioznog lika. I njemu je otac penzionisano vojno lice, pokušao da spartanski vaspita sina. Samo što je to u ovom slučaju dovelo do bunta.
Umesto holesterolke, preferira anoreksične spinerke. Ne traži ženu koja će da rađa, nego ženu koja će da bude muško u kući. Voli popit', al' ne voli zagalamit. Pije đus votku i kvalitetna kupovna vina. Ne briše slince o rukav. Daleko je od mrče i preldžije, al' dobro, nije loš momak. Uvek se javlja komšijama. Kad se oseti usamljeno, plače uz pesme Eltona Džona.
Naravno, ne možeš suditi čoveku koji je puk'o k'o fosna. Jebiga izbacila mu sklopka. Nema svrhe da budeš moralista i da ga mrziš zbog toga. On nije ziceraš, može se reći i da je mehk k'o duša. Ali dobro, imao je mogućnost izbora i izabrao je kako je hteo. Sa druge srane, to mu omogućava i da se bolje upakuje. Zna on da u Srbiji nema šta da traži, zato i najčešće ode preko grane, šljaka u struci za solidnu kintu i jebiga, kupi Renoa.
Uglavnom ima neko zajebano ime, jer je trebalo da bude tatin lovac, vojnik, junačina. Ali ovo čeljade, je ipak, na kraju krajeva ispalo naopako. Nije sklon hedonizmu. Sve u svemu, čudno živinče. Mušterija svog života.
Primeri izveštačenih podela koje za cilj imaju da se problematični faktori grupišu u jedan skup.
- Kad je moj deda išao u školu, učio je da smo mi u Evropi, ćale je učio da smo u Južnoj Evropi, ja sam učio da smo u Jugoistočnoj Evropi a moj sin je učio da smo na Zapadnom Balkanu... - A unuk? - On uči da je u Kanadi.
- Kume, čuo sam da razmišljaš da prodaš onaj tvoj voćnjak na Jugoistoku. - Da, ali kad bi nekako moglo da ne prodam sve nego samo onaj deo pod šljivom, od nje nikad ništa. Ne znam šta sve nisam probao ali to mi uvek istruli, a ostalo voće lepo napreduje kad ga prskam nekim američkim špekcijama.
Izraz koji se koristi kada biješ izgubljenu bitku ali ne želiš samo da se predaš, nego ako već moraš da izgubiš, potrudićeš se da protivnik što teže dođe do pobede.
- Dragi gledala sam u seriji sex i grad da je obrezivanje sada in i ne želim da mi se drugarice smeju što imaš tu bljak kožicu. - Pa reci im da nemam. - Ja ne lažem svoje drugarice. - Pa izdepilirao sam se šta još hoćeš? - Pa još da odstraniš kožicu i ja zadovoljna. - Dobro, ali moraćeš da mi godinu dana ideš po pivo kada god hoću i da radiš koju god perverziju poželim, a veruj mi poželeću razne bolesne stvari, i moraćeš narednih godinu dana da radiš sve kućne poslove sama. Ne dam ja moju kožu tako lako. Skupo ću je prodati.
Jezik koji ima triput više deminutiva nego normalnih imenica.
Stanom čestite češke porodice odjekuje gromoglasan prdež. Majka iz kuhinje pita: - Kto to je pustil prdečko? - Mamičko, to je tatička pustil prdečko! - Tomaško, jedj govnječka! Za co moraš bić tužibabičko?
Kad ništa drugo ne pomaže, tuci gde je najslabija. Udri zmiju u glavudžu. Dovedi u sumnju njenu najsvetiju dužnost: materinstvo. Siguran recept za višenedeljni konflikt bez naznaka primirja.
- Opet obuven u kuću, isti si skot kao i tvoj otac! - Ti da si neka majka, znala bi da su detetu cipele ugrađene u proteze i da ako se izuje ispred stana, mora da baulja do dnevne sobe. ----------------------------------------------------------------------------------------------------- - Ti da si neki zet, uplatio bi tašti 10 dana u Grčkoj da i ja malo osolim dupe. - Vi da ste neka majka, znali bi ste da sve pare dadoh na privatne detektive koji prate ovu vašu drolju od 'ćerke.
