- Zdravo, Varise.
- Zdravo, Tirione.
- Volim uvek da te vidim, ali zašto si došao na orgije?
- Čuo sam orgulje kad su mi šapnuli, jbg.

Stisni pesnice obe ruke svakodnevno deset puta na sat vremena i vaše sise će biti veće.

Pre spavanja lezite na leđa i podižite čitav minut stopala ka kolenima u ritmu prvog bita iz Seven Nations Army i vaši pektoralisi će biti za dve nedelje dostojni postavljanja selfi slika pred ogledalom na forumu sajta zabavnog sadržaja.

Bilo šta, samo da jebeno nikad ne trčite i zaista vežbate.

- Striče, znam da umireš, ali evo, na vezi na čekanju mi je hitna pomoć, samo da se neko smiluje i javi mi se u narednih pola sata, ništa ne brini.

- Zaklopi laparalo, picopevac!

- Halo, izvinite, da li možete da mi objasnite stavku održavanje kartice za debitnu koju uopšte ne koristim?
- Zamislite, niko nas to do sada nije pitao.
- To mi kaži, hvala, doviđenja.

Ašik tetka: Ooo komšija, s posla, hm? ... sad viđoh ovu tvoju, ode sa Mirom u grad. Aj na hurmašicu, da vidiš što je meka i vlažna!
Komšija: U jebem ti ratluk. Otvaraj!

- Netfliks i bleja kod tebe večeras, može?
- Što da ne, povedi i sestru, znam da voli filmove.
- Mislio sam da slušamo ploče, ako me razumeš.
- Može i to, ćaleta taman da iscimam da bude sa nama, oduševiće se.

Sedimo u tom klubu i gledamo film Ray o čuvenom slepom pevaču Ray Charles-u, pušten sa DVD-a. Na samom početku filma ima scena kada Ray Charles želi da se ukrca na autobus za Seatlle kako bi prisustvovao audiciji. Policajac okleva da ga pusti pošto ne želi da preuzme odgovornost za slepog crnca koji putuje toliko daleko sam. U tom trenutku Ray Charles složi priču kako je izgubio vid pri iskrcavanju na Normandiju na šta policajac odluči da ga pusti kao zaslužnog ratnog veterana. U tom trenutku jedan od gostiju pita vlasnika kluba da li je to stvarno ili je fora. Na sta će ovaj:

- Fora bre, zajebo ga, vidiš da je ovaj pandur glup ko bojler!

- Sestro mila, pošto pička?
- Jesi li normalan da tako počneš konverzaciju, niko na svetu ne govori na taj način!
- Oh, gde su moji maniri? Poštovana, jebeš li se za pare?
- Da.
--------------------------------------------------
- Oprostite, moram vam reći dok traje reklamni blok da vi uopšte ne odgovarate na moja pitanja, već neprestano pričate svoju priču.
- Pa?
- Pa... ipak sam ja respektabilan novinar, izgubiću svoju reputaciju, a vi se ljutite ako pokušam da vas prekinem.
- U pravu ste, gde su moji maniri... izvolite spisak pitanja i da rešimo to.

- Moj motiv za ovaj deveti po redu ulazak u rijaliti je novac, a pošto novca svakako imam i nije mi problem da ga poštenim radom zaradim, onda ipak želim da ovaj put ljudi vide moje pravo lice.

- I tako, priča ti on meni o nekom fudbaleru što svaki čas menja ribe. Te je sa zubarkom nekom, te sa sudinicom, te sa baletankom... Čekaj bre, pitam ja njega, ko mu je ta zadnja? Baletanka, znaš, kaže, igra balet. Još on zbunjen što ga pitam, izgleda misli ne znam šta je balet.
- Piješ vala i ti sa svakim.

- Јели брате, што ти сестра вришти тамо?
- Ма пусти, позајмио сам телефон од ње и пореметио њен мали свет на 5 минута.

- Jesi čuo da je Bob Dylan dobio Nobelovu nagradu za književnost ali se niije pojavio na dodeli iste?
- Sekta bate.