Izraz se koristi da se objasni mentalni status osobe i njene inteligencije kod ljudi koji su nekim čudom, vezom ili ko zna kako uspeli da završe neke škole, a u svakodnevnom kontaktu sa njima uviđate da je neko negde ozbiljno podbacio u svom poslu i da je čudo trebalo da završi neku specijalnu školu za mentalno insuficijentne.
Pedagog ga je testirao na brzinu, misleći o teme kako mu se spava jer nije popio kafu. Učiteljica je bila kuma pedagogu pa nije htela da joj pravi problem i izdržala je nekako te četri krvave godine. Razredna je neki rod pa je to nekako provukla onom čuvenom: Ma daj mu dva i nemoj se sekrati! Zanat učio od sličnog sebi. A i mati je nosila piliće, jaja....
Naručilac radova (crta - poprilično uspešno ono što govori na papiru): Slušaj izvođač radova, oću ovako, ovako, onako...
Izvođač Radova: Ne razumem... Kako?
Naručilac Radova: Šta ne razumeš? Ovaj zid da se ruši i tu prikolicu što ste zazidali unutar kuće da nosite u pičku materinu. Drugo, na terasu da se stave osim prozora i vrata. I konju jedan svaka kuća mora da ima i ulazna vrata. E sad slušaj, ta ulazna vrata da gledaju na ulicu, a ne na komšijski zid! Razumeš sad?
Izvođač radova: Gde da budu vrata? Ali taj zid će se rušiti?Nakon sat - dva...
Naručilac Radova (na ivici nervnog sloma): Razumeš sad?
Izvođač Radova: Ne.
Radnik - Fizikalac (IQ -28, njega je pedagog testirao nakon kafe, pa je ulovljen): Kako ne shvataš već jednom?
Naručilac Radova: Jel ti shvataš?
Radnik - Fizikalac: Aham.
Naručilac Radova: Dođi ovamo! Od sad si ti šef! Jesi ti završio onu školu za retardirane? Jesi! Ma, nema veze! I ovaj tvoj je trebao da bude stobom u klupi! Al prošo čovek nekako kroz sistem. Aj sad. Gde su vrata? Prikolica? Na terasi? Bravo čovek! U razdeljak te ljubim!
Pripadnice ofanzivne andergraund subkulture, obožavateljke panterametalike i zvuka viskofrekventnog urlikanja, konzumenti kozmetičkih preparata drečavih nijansi plave i ljubičaste, kao i odevnih predmeta sličnih dezena i neobičnog kroja. Danju spavaju, noću puše, piju, mrču i stvaraju nove polne bolesti. Kod običnih penzionera izazivaju strah, paniku i insomniju, kod bivših vojnih lica i pripadnika db-a prezir, agresiju i povišen pritisak.
NENJ TEKST MESSAGE
-Roki, otključaj vrata, dolazim s nekim ribama za deset minuta-...klik-klak...
- De si, kume! Ovo je moj drug Marko, ovo je Tina, ovo je njena drugarica... Kako beše?
- Orhideja.
- Drago mi je, ja sam Marko, mada me možeš zvati Fikus, čini mi se da ti to više odgovara.
:Orhidejin nemi pogled:
- Okej, drugari, cepajte vi, šalite se, volite se, Tina i ja idemo ovamo da joj pokažem modele demokratije po Lajphartu.
- Aj, živi bili.- Orhidejo, oćeš popiti nešto, da te pita čovek?
- Apsint. Može i votka.
- Apsint? De apsint da ti nađem? Imam tu neku domaću, ima vops... Vinjak ima.
- Može vinjak.
- Uuu, svaka čast. Vinja koladu ili finjak? U stvari, nemam fantu, tako da nem...
- A?
- Kažem, nemam fantu, samo koka kolu.
- Ma ja ću vinjak, ako imaš.
- Čist?
- Pa da.
- U, sestro, ne bih ti ja to preporučio... Izvolte.
- Stavi tu.
...
- Znači Orhid...
- Je l' imaš soma?
- Kakvog soma?
- Soma dinara.
- A, to. Imam, što?
- Daj.
- Šta da dam?
- Šta, oćeš da ti pušim?
- ???
- Ćeš da ti drkam? Može i u pičku, ali samo s kondomom, imam osip, mora da je neka bolest opet.
- Šta koj kur...
- Ajde, posle možemo da nabavimo krek, znam gde ima za soma i po.
Jeste. To su tvoje komšije. On, vazda nasmejan, sa blještavo belim osmehom. Njegova žena je prvoklasna bičarka bez ijedne bore. Kako bi ih i imala, kad lice svako veče kupa u kremi. Oni imaju čopor klinaca, sa impresivnom sposobnošću da se usvinje gde god da odu. Nema veze što im je dvorište komplet zatravljeno a sunce piči ko blesavo danima, deca će naći i baru i blato. Ah, koga to još brine, mamica će to da oriba. Oće kurac, tutnuće sve djuture u mašinu, bez kamenca. Kakvi da se boje pomešaju tokom pranja, ne. Oni nose isključivo vedre boje, deca belu. Žena kupa lobanju šamponima od kojih joj se kosa sjaji ko pseće mudo. Muž, pak, otplaćuje šurnaest kredita, ali ga boli tuki. Čak ga i savršeno vezan čvor na kravati nimalo ne steže, iako je napolju +40. Hasaju isključivo integralna leba s margarinom koji sadrži abecedu vitamina. Karbinje su im nepoznat pojam. U njihovoj kući pas se ne linja, a grinje smorene odlaze iz kreveta. Kupatilo se cakli, žena se jednom okliznula na pločice i nabila trticu, ali sva sreća tu su ponovo kreme i masti. Oni kafu ne piju, oni je mirišu zatvorenih očiju. Njihov automobil ne dimi iz auspuha. Muž nije tolerantan na laktozu.
-Zdravo da si, komšo! Vidi, uzeo sam novi auto na lizing.
-I ja bih tvoju ženu uzeo, sa sve lizingom, temeljnim! Šta se kezečiš tu, koji kurac, ko da si iz reklame ispao?
-Naš život je više kao film, srećan film...
-E kad ti počne švedski akcioni deo, zovi me da gledam!
Epohalno otkriće do koga su došli domaći sportski reporteri i njime objasnili 90 % pojava u fudbalu. Zamisli bokte, lopta okrugla!
Otkriće je nastalo vjerovatno pod uticajem saznanja da bi baratanje fudbalera nečim kockastim igru učinilo znatno manje zanimljivom što je, opet, i naš najznačajniji doprinos civilizaciji posle ajvara, Tesle i činjenice da smo dali ime onim spodobama što navodno vole srkati krv tako što ljudima zaprcaju zube u vrat, a da se pritom se uopšte ne interesuju za krvnu grupu žtve.
- Sinoć me opet sjeba jedan par za 140 maraka.
- Hehe, pa jebi ga, znaš kako kažu "lopta je..."
- Znam. Pao sam na hokeju, majstore.
Teoretski, čin koji će u svakom aspektu života doneti boljitak veći nego formula profesora Milojevića. Promenom sredine banke praštaju dugove, lokalni uterivači dugova naglo gube zainteresovanost za tvoje bubrege.
Ljudi pozamašnih dimenzija dobijaju proporcionalnu želju da pomere prokletu guzicu sa autobuskih vrata, a pritom ti ne iščaše minimum jedno rebro uz par hardkor psovki.
Ne dobijaš više korpe, ma kakvi, počinješ da ih deliš, ti, koji si popio pedalu onomad i od najvećeg skrnedlja u prčvarnici, 'de si ionako bio pozvan samo da popuniš broj.
Promenom sredine Sinan ti vraća tvoju odavno sprženu jetru i ponovo možeš da se uroljaš ko čovek, a da ne osećaš posledice danima.
Promenom sredine Đovak plaća porez.
Praktično...
- Šta ima, batice? Što ne javljaš da si se odselio?!
- Ma, bilo odjednom, ćale nas samo spakovao pod izgovorom da moram da promenim sredinu, da ne propadnem skroz!
- I, kako je?
- Do jaja! Tri puta više narkosa nego u starom kraju, pare se kote ko maloletna ciganka.
Batine koje se doživotno pamte.
Ako ti se kojim slučajem desi da čoveka koji je po prirodi flegmatik iznerviraš, sleduje ti minimum 10 dana na urgentnom pod aparatima.
Pitanje koje uglavnom inicira brakorazvodnu parnicu. Ne postavlja se u klinačkoj ili neobaveznoj vezi. Ne, ovo je pitanje koje stavlja prst na čelo i podstiče razmišljanja tipa: ''Šta radim ja u ovom braku?'' i ''Kako smo uopšte stigli do ovde?''. Pazi, dao si sve od sebe da bi bio dobar muž i stub porodice: nisi izlazio sa ortacima, prljave čarape si uredno odlagao u veš za pranje, dizao si dasku pri mokrenju kad god si imao vremena, izuvao si se već ispred ulaznih vrata, ne pamtiš kad si se zadnji put pošteno napio, majstor ti nije ušao u kuću godinama jer sve sam popravljaš, kusao si njene obroke koji su više ličili na pomije, radio domaći sa decom i razvozio ih po treninzima i probama, uspevao da celu porodicu odvedeš na more, a klince pošalješ sa školom na Kopaonik svake godine, trpeo njene roditelje i rođake iako 'dva ste sveta različita'... Ortaci te javno prozivaju da si papučar, dok se ti mud(r)o smeškaš i govoriš da je brak odricanje, fleksibilnost, ravnopravnost, prilagođavanje i razumevanje na više nivoa, alo!
A za sve to vreme si slušao jedno te isto: kako ona nije ničiji rob da samo pere, pegla, kuva i čisti, ako ti nešto ne valja da se obratiš mami, pa ne može ti ona biti i majka, i žena, i domaćica, i kurva, i prijatelj, i roditelj tvoje dece u isto vreme! Kad si mislio da popraviš onaj šteker u špajzu, zašto samo vi vozite poluraspadnut auto i znaš li ti da se njoj plače kad otvori orman i pogleda njenu garderobu? I da li vidiš svoj pivski stomak, i kako možeš da spavaš popodne, i kako ti ne dosade tolike utakmice, i znaš li koliko hrčeš i kakve gasove ispuštaš noću, pa njoj treba dati benificirani bračni staž!
I sećaš li se da je ona ostavila perspektivnog tipa, danas primarijusa i direktora Ortopedske klinike na Banjici, zbog tebe, klošara sa Mašinstva? I kako su njoj lepo govorili i majka i otac, da ti nisi prilika za nju, i da su deca povukla velike uši na tvoju familiju, i kako postaješ isti svoj otac, zadrigli, flegmatični starac bez igde ičega. I kako ona ne može više, ne zna kako je ni do sada izdržavala, kad su joj sve drugarice godinama govorile da treba da ostavi skota i počne svoj život ispočetka, pa nije ona toliko matora, samo da se malo dotegne i dotera, izgledaće bolje nego većina tinejdžerki, pa ona već ima važeći indeks i data 2 i po ispita na Ekonomskom, kada si se pojavio ti i uništio njenu svetlu budućnost. Ali neka, nije sve gotovo, ona to može, samo da nije dece, ali šta fali, nije kasno ni za karijeru, pa onaj tatin mladi kolega prosto traži nekoga sa njenim karakteristikama, poslovnim naravno...
"You can have anything you want
You can drift, you can dream, even walk on water
Anything you wantYou can own everything you see
Sell your soul for complete control
Is that really what you needYou can lose yourself this night
See inside there is nothing to hide
Turn and face the lightWhat do you want from me???"
Ljudi koji imaju težak život. Imaju tonu iskustva, koje ih je nateralo da budu obazrivi. Žive socijalno i nestabilno, zavise od mnogih faktora. Poseduju izuzetnu količinu upakovanog straha, ponekad sasvim neopravdanog. To su osobe koje će se pre nasmejati nego one koje je život mazio, koje su site, ali taj smeh neće biti od srca. Taj smeh će skrivati sivilo, prekrivati tugu. Neće dati vihoru zla da odvuče i preostalu snagu kojom te osobe raspolažu. A te snage je malo.
Gledaju da nikoga ne uvrede, da se ne mešaju u tuđe živote. I svoj im je veoma komplikovan i nimalo lak. Predstavlja nerešivu enigmu. Ne nameću se, zatvorene su u sebe, izjedaju se iznutra. Ne žele nikome da govore svoju muku. Niko i ne zna šta ih muči. Mada se mogu prepoznati na prvi pogled kao osobe koje imaju određene nedostatke za sreću, niko ih neće gledati sa razumevanjem, neće nuditi pomoć. Sklanjaće se od njih kao od neke bolesti. Želeće da ih što pre prođu, preskoče, da ne stupe u kontakt s njima.
Mnogo brige obuzima takve ljude, ali se ipak oni zadovolje i najmanjim stvarčicama. Nisu halapljive, štaviše, sasvim malo im treba za sreću. Ali to malo, nikada ne dobiju. Brižljivo čuvaju ono što imaju, ne želeći da izgube ni delić onoga što poseduju. A poseduju veoma malo. Zbog toga su i obazrivi.
Kupuju crni hleb, gledaju po radnjama gde je šećer najjeftiniji, preračunavajući se koliko im je ostalo, ne bi li deci kupili bar litru mleka. Uvek jedu posle dece, i to ono što ostane. Nekada su bili zadovoljni svojim životom, a danas se sa velikom dozom sete sećaju tih dana, kada su umesto sebi pomagali drugima. Kada su imali mnogo više nego danas. Kada su bili srećni.
Danas, krišom kupe novčić na ulici, zgazeći ga i gledajući da ih niko ne vidi. Pre se tako odlučuju da skrpe za život, nego tražeći milostinju od drugih.
Ljudi koji rado pomognu, bar koliko je u njihovoj moći.
- Ali, tata, zašto dvaput okrećeš ključ na bravi. Isti efekat ima i kad jednom okreneš.
-E, sine, što je sigurno - sigurno je...
Skup šablonskih rečenica koje mladi navijači i pajvani pokupe jedni od drugih nakon bilo kakve muljaže u administraciji voljenog sportskog kluba, te spemuju ostatak narodnih masa istim. Iako su na početku imale rezona, postaju razvodnjene i klišeizirane svaki put kad ih proizvoljni osnovac na pauzi između dve epizode pokemona pejstuje u spoljni svet. Šištanje.
-Sine, zvao teča da mu namestiš internet, Nenad otišo u Herceg Novi sa društvom, a i lepo je vreme, što ne sedneš lagano na bicikl...
-NE BRINI KEVO, NAMESTIĆE TOLE LOLOLOLOL
-Bravo, sine, oči majkine, evo ti parice pa si kupi šišarku.
___________________________________________________________________________
-I evo nas ispred pozorištanceta "Puž" gde smo nepuna dva sata uživali u igrarijama lazarevačke glumačke trupe "Tojota". Kako se tebi, nasumični mladiću, spoljašnjosti adekvatne za televizijski prenos, dopala predstava?
-UPRAVA NAPOLJE! ZEKA NAPLATIO METLU TETKICI ĆANI RETROAKTIVNO!
Drvo od igrača. Fudbalske sposobnosti su mu ravne apsolutnoj nuli. Toleriše mu se i to što ima jedan i po dribling (polubiciklicu - pre neki trotinet), i što je brz kao Čava kad se zagreva pored leve aut linije, i što ima centaršut malo bolji od Mileta drvoseče koji nabaci loptu na školu bez da se zaleti, al' majku mu poljubim prijem valjda može da se nauči. Jebote, nisi talentovan, gura te neko, al' ako mogu Moša i Tirke jaje (ne levo, ne desno - kuvano) da žongliraju, mogao bi i ti da naučiš da ne plasiraš loptu trin'est jardi dalje nakon dodira sa njom.
Šut je posebna priča. Obrnuto srazmeran je jačini kojom dotični demonstrira umeće, poput Pinokijevog, prijema. Dovoljno je da se pogledaju napadači ovih naših dunstera, i sve će vam biti jasno. Poznavajući sposobnosti srpskih centarfora ali i golmana, pomislio bi čovek da su tereni u našoj zemlji namerno u lošem stanju, da bi se pojavila koja džomba ispred gola, a samim tim bile i efikasnije utakmice.
Sjajan pas! Međutim lopta beži Dejanu Lekiću, koji se nalazio na ivici šesn'esterca, u gol aut. Ovo će se voditi kao naš prvi šut, koji je ipak završio van okvira gola.
Izraz koji je rezervisan samo za najveće šmekere, samo za ležernije i moćnije od ostalih. Univerzalni odjeb. Govore ga prava gospoda koja u društvu žele da ispadnu još veća muda nego što jesu.
Kako i nad šefom ima šef, tako se i ovaj izraz svuda koristi i u svim klasama društva, jer svako može da nađe nekog za koga je klasa i galantan. Služi i kao odgovor ortaku na njegovu preteranu zainteresovanost o nekoj osobi, a tebe boli tukson da mu sada objašnjavaš šta i kako, pa kažeš da mu se jednostavno, može. Najbolji osećaj je kada ti se može, ti si ta osoba koja odlučuje, viša sila, nema moćnijih od tebe.
Može se sinu bivšeg dilera nafte da privlači vruće vagine, može se šmekeru koji je obrnuo krug da kaže curi da neće biti jebana, može se fudbaleru sa inteligencijom pračoveka da ima 893 puta veću platu od tebe, iako je bežao iz škole i igrao fudbal sa ortacima, dok si ti učio.
Može se devojci da ne daje pičnu membranu svom dečku po par meseci i da ga kažnjava za svaku grešku koju je napravio, jer je paćenik koji ne zna šta je pička. Može joj se i da ga vara sa najboljim ortakom.
Može se i Seki Aleksić da bude snob. Može se Jenifer Aniston da snima očajne filmove i zarađuje milione, kad joj je otac režiser. Može se i Viniju Džonsu da glumi ludake u svakom filmu, kad ima najjezivu facu ikad viđenu.
Može se i mom ćalcu da mrzi Federera i budi se u četiri ujutru da gleda njegov meč i pljuje ga. Može se Stefani Majer da posle tri odlične knjige napiše neku sramotu od knjige i nama Srbima prodaje za 1500 dinara. Doduše, može se i meni da sa sestrinom karticom dignem tu knjigu iz biblioteke i iz principa je nikad ne vratim.
- Brate, kako bre ova Mira menja momke? I to svi voze BMW!
- Može joj se.
- Što je nismo jebali u srednjoj, mogli smo?
- Moglo nam se.
------ Što bre nećeš da mi daš? Šest meseci smo zajedno! Sagoreo sam.
- Može mi se. Ćuti tu i peglaj veš.
------ Ali, gospodine Miškoviću, zašto ne date malo para narodu? Koliko vam je milijardi dovoljno, hoćete li živeti 700 godina, recite? Zašto?
- Može mi se.
------ Što si tukao svoju sestru, tako je dobra i mirna, stoko nevaspitana?!
- Može mi se.
- E, pa sad će i meni da se može. 'Odi 'vamo.
Gramatički savršeno neispravna kovanica nastala u nameri da se istovremeno izgovori "ne znam" i "nemam pojma". Oslikava potpunu odsutnost i nezainteresovanost onog ko je izgovara.
Takođe i moćna odjeb replika.
Po snazi i uticaju na sagovornike u ravni sa "nemam blage veze" i "jebi me ako znam".
Baba A: "Izvin'te sine, jel' na ovi' peron staje eskpres za Lajkovac?"
Adolescent B: "Ne znam pojma, baba. Eto ti šalter, pa pitaj."
Mera koja će prema mišljenju vlasti postaviti oko lekara/novinara/taksiste Tesline zrake smrti, i onda im potencijalne ubice neće moći ništa.
Taksista: U redu, to Vam je 956 dinara.
Putnik: Au... Ok, ruke u vis!
Taksista: Šta je bre ovo!?
Putnik: To je duga devetka, jebo ti pas mater, otvaraj kasu!
Taksista: Ali gospodine...
Putnik: NEMA ALI!
Taksista: Niste čuli za odluku vlade? Ja sam od danas službeno lice
(dramska tišina)
Putnik: Ah, pa što tako ne kažete, plemeniti šoferu. Izvolite, da zaokružimo na hiljadu i po.
*
Lekar: Dakle, gospodine Lazo, Vi imate rak jetre koji preti da metastazira. Ukoliko se ne tretira, ostaje Vam oko pet meseci života...
Laza: Može li da se tretira?
Lekar: Pa teorijski da... Sada, znate... Teška je materijalna situacija ovde... Mi smo ipak siromašna bolnica... Tako da iskreno, bez 5000 evra, ja ne bih smeo ni da Vas uzmem u rad...
Laza (vadi karabin i nabija ga doktoru u usta): Izvinite, možete li reći u mikrofon nisam Vas dobro čuo!
Lekar: VAVAVUVEVOVIVE!
(Laza vadi karabin iz usta)
Lekar: Ja sam službeno lice! Ne možete tek tako da me ubijete!
Laza: A, da, u pravu ste, izvinite. Ništa, prodaću ženu u belo roblje, pa da me uzmete u rad!
