Vrhunac konspirativnosti. Maska ispod koje se boriš za svoje ideale, za svoje stavove na beskrajnom prostranstvu svetske globalne mreže.
Mislim, naravno da nećeš staviti svoje pravo ime! Šta treba, da te nađe sutra BIA, CIA, Vatikan? Vanzemaljci? A ti si bre od presudne važnosti za ovu planetu i novi svetski poredak! A isto ne bi bilo zgodno ni da Sara_97_nusnkwpvksnamb sazna da se zapravo dopisuje sa onim čudakom sa 6. sprata, mislim da bi 20 godina razlike moglo da se ispreči vašoj neobuzdanoj ljubavi. Niti bi bilo lepo da bilo ko skonta da voliš Elton Džona... Ne razumeju oni tu umetnos', posumnjaće nešto bre!
- Ime i prezime?
- enemiofthefreenjorld!
- Dečko, jesi dobro ti? Ne možeš da se učlaniš u biblioteku sa nadimkom!
- Nije to nadimak, to je moje umetničko ime, sad piši kurvo!
- U bre, što si nezgodan. Adresa?
- mišafudbaler96@jahoo.com
- Jesu tebe ispustili na glavu ili na dupe kad si bio mali? Jer ni jednim ni drugim ne umeš da razmišljaš.
- Oćeš pravu adresu pa da me nađeš, da me prijaviš? Da dođeš da me pokradeš? Da mi murija visi na gajbi 24 sata, da me prisluškuje Vatikan? E pa neš' kolega! Paljba!
- Aj napusti lokal šabane, možda jesam bibliotekarka al' ću da te nalupam ko ove pečate, 'ti jasno?
- A nemoj teto molim te, moram da pročitam Hajduke za lektiru.
Neverovatan marketinški izum deterdžent kompanija.
Znajući da je ciljna grupa kojoj bi proizvod najviše trebao da se dopadne jeste ona u koju spadaju žene i to uglavnom sredovečne domaćice, oni su logičkim putem došli do zaključka.
Šta treba jednoj ženi u četrdesetim godinama koja po ceo dan bleji po kući gde pere, pegla, čisti, sprema? Pa svakako neko ko bi je dobro izjeb`o i dao joj oduška od celodnevnog rmbanja.
Kao vešti psiholozi uvideli su da će se žena radije odlučiti za prizvod na kome dominira neki alfa mužjak, nego za neki na kome je na primer nekakva patka, cvetići i slično. Napadnuta je ženska podsvest.
Krajnji rezultat je nagruvani mačo jebač od otprilike četrdesetpet godina, sa minđušom da naglasi njegov mladalački duh, ćelom da naglasi to da nije baš ni napaljeni klinac, prijatnim osmehom i plavim očima, čovek uvek spreman da pomogne dami u nevolji.
Ovo su zapazili i ljudi iz porno industije pa su napravili i pornić sa mister Properom.
Lisa Ann bespomoćno pokušava da očisti neki haos u kuhinji, a onda baš kada je pomislila da nema nikakve šanse protiv tih tvrdokornih mrlja, dosetila se da pozove nekog ko bi joj rado pomogao. Zviždi dobro nam poznatu melodiju i u kujni se pojavljuje niko drugi do mister Proper. Kreće skrnavljenje.
Zagrađena konstrukcija u tekstu, koja se po pravilu nalazi iza nepravilno napisane vlastite imenice. Autor njom naglašava da pravopisna anomalija nije plod njegovog sukoba sa gramatikom, niti, ne daj Bože, lipsavanja shift-a, već da jednostavno oseća prezir prema čoveku čije je ime napisao.
Ti musava ćeranićka (namerno malim slovom) ako ovo čitaš, a čitaš...
Sleng za bilo koju radnju koja se vrši jako dugo.
- Uf, a sinoć kad sam dohvatio Viki, cepao sam je do zore!
---------------------------------------------------------------------------------------------------------
- Krv ti jebem, šta ti je sa očima?
- Ma cepali poker do sedam jutros, jedva gledam...
Prekid memorije posle žestoke pijanke.
Slikao si celo veče ribice po separeu, đuskao, provodio se. I tamo negde posle petnaestog rubinštajna otvorio ti se poklopac u glavi I sve što si slikao osvetlilo se bespovratno kao stari Kodakov film u Lajka fotoaparatu.
Nema reklamacije, sam si kriv.
♫♪Dodir leđa o leđa, ruka led ledenaaaa, o kako bol…♫♪
klik
-Mrhjhahlj…. Mhhhhalo?
-BRATE! DOBRO JE ŽIV SI! GDE SI TI, ZOVEM TE OD 6 UJUTRU JEBOTE?!
-Pfuuu… Čekaj malo da vidim. Vidim prozor… veliki…I Vidim drveće kako prolazi….
-KAKVO DRVEĆE?!
-Zimzeleno valjda, tako liči da ga jebem…
-ŠTA JOŠ VIDIŠ!? JEL PREPOZNAJEŠ JOŠ NEŠTO?!
-Auh, stani da se okrenem… Vidim tri stolice prekoputa, sede neki ljudi.
-KAKVI LJUDI BOKTEJEBO! JESU OPASNI? KAKO IZGLEDAJU!?
-Normalno manje više. Jedan čiča, I dve starije gospođe. Aj budi na vezi da ih pitam.
Gospodine izvinite, gde se ja nalazim?
-Mi a fene ez a fickó akar tőlünk?
-Aha, hvala. Brate ovo su đarme, a kad malo bolje pogledam ja sam u vozu za Budimpeštu.
-KAKVA BUDIMPEŠTA MAJMUNE JEDAN! DO PRE 4 SATA SI BIO SA MNOM!
-Matori živ nisam. Osvetlio mi se film, zadnje što se sećam je da sam popio deseti vinjak, posle toga ništa.
-Jegyek a felülvizsgálat! Karte na pregled!
-E matori mora palim.
Iskazivanje zahvalnosti osobi koja vam je učinila neku dobru stvar ili vam uputila kompliment, bilo šta što je vama bilo pomalo iznenađujuće.
"Hvala" je tako passé.
Mirko: Ćao lijepa neznanko, želim da ti iskažem svoju veliku zahvalnost što si došla u ovaj lokal večeras, dok ti nisi došla meni je ovaj izlazak proticao u lošoj atmosferi ali kada sam tebe vidio sve mi se proljepšalo, nabacila si mi osmjeh na lice samom svojom pojavom, dozvoli mi da se predstavim...
Zagorka: Maro, Maro, čuješ li ga, čuješ šta mi govori a? Momak štaš popit? More l' konjak? Nemoj me sad razočarati! Odera vam....
Mirko: ...ja sam Mirko...
Zagorka: Ma neka si, i ja sam Zagorka, de spucaj na eks pa da zaigramo.
Mirko (u sebi): E konačno da sam i ja potrefio kada treba da ošišam mačora, biće spavanja...
Konobar daj meni dupli, pitaj cure šta tuku.
Biće ovo dobar teferić.
Sto slabije cujemo nekoga, to se mi vise deremo.
- Alo Milutn ovde, snajka, mogu li da cujem Zivotu?
- ALO!!!! KO JE TO!!!???
- MILUTIN!!! Ne moras da vices...
- ALO MILUTINE!! PA SVE SE NESTO SLABIJE CUJES!!!
- Snajka, ne moras da vices...
- AAAA?
- ...JA TEBE DOBRO CUJEM!
- EVO, EVO SAD CE ZIVOTA!!!
- :sklanja slusalicu: Id' u picku materinu...
Pokazna zamenica koju kod nas najčešće koriste roditelji prilikom spominjanja svog sina koji je nesto debelo zasrao.
Sin, 3 keca, 35 neopravdanih, prekršaj pred isključenje. Ćale Milorad se vraća kući sa roditeljskog, trazi nesretnika radi "informativnog" razgovora.
Milorad: Ženo, 'de je ONAJ?
Žena: Koji onaj Milorade? Imamo dva...
Milorad: ONAJ stariji, sto će od skoro da radi sa mnom, taman mi je falio jedan na mešalicU, da ne trčim tamo-vamo, kad d'uči neće...Od slučaja do slučaja:
-Zovi ONOG alkoholicara da jede.
-Je l' ide ONAJ konj?
-Podji sa ONIM neradnikom.
Bila to gola istina ili čista otrcana izmišljotina, uglavnom je najjebozovniji način da predmetu svojih želja kažeš kako i šta bi joj sve radio, a da to ipak možeš da pripišeš nevoljnoj reakciji svojih moždanih vijuga, ukoliko dotična ne pristane na igrariju.
Bez brige, uglavnom pristane. Sanjala je i ona tebe.
Prema predanju, mnogi narodi privrženi konjima imali su običaj da na dugim putovanjima stavljaju pod sedlo trake mesa kako bi ono omekšalo i upilo začine, nakon toga se sušilo na vazduhu i kroz nekoliko dana bilo bi spremno za upotrebu.
Danas, sedlovina se tradicionalno sprema po kasarnama, vojnim akademijama, naftnim platformama i prekookeanskim brodovima. Jelo se najčešće sprema u osami i priprema je jednostavna, uzme se komad džigerice ili kakvog nežnijeg mesa i po želji namasti biljnim uljem ili guščjom mašću. Zatim se komad trlja kobasicom ritmičkim pokretima kako bi se razvila temperatura i meso omekšalo a kobasica eventualno postala tvrđa. Ukoliko je potrebno može se koristiti nekoliko različitih kobasica ali taj metod nije popularan. Kada se završi s trljanjem, meso se spremi na uobičajen način i po tradiciji servira starešinama, najčešće u sosu od belih bubrega.
Posmatrati veoma privlačnu i oskudno obučenu devojku, a pri tome biti svestan da ne postoje nikakve teorijske šanse za osvajanje iste.
Peca (uspaljeno): Jao, javio mi se burazer iz Majamija... E, na plaži sve super ribe, sevaju toplesi, na sve strane bujna poprsja i okrugle guze, ma ludilo! Treba i mi da zapalimo!
Moki (smoreno): Ma beži bre, baš će takve ribe mene da gledaju... Koji ću đavo tamo? Samo da parim oči i sekiram kurac...
Sistem nastao kada si prvi put nešto gadno zasrao i od tada svako tvoje sranje izlazi pred ovaj sud i ne prolazi nekažnjeno. Pored tog jednog oni ti natovare i 19 drugih sranja koje nisi uradio, ali za svaki slučaj, da se nađe. Članovi su: majka sudija, otac porota, sestra tužilac, baba javni tužilac i deda svedok odbrane. Naravno, ti uvek predstavljaš optuženog i nužno krivog. Može se desiti da te nekad deda izvuče, ako mu tada njegov prijatelj iz Nemačke nije u poseti.
Sestra: Mama, mama, on je opet pio pivo.
Optuženi: Pa imam 19 godina, može mi se.
Majka: Šta ja to čujem ? Pio si pivo, pušio i drogirao se ?
Optuženi: Ma samo sam...
Majka: I opet si bio u onoj kući gde se svašta radi ?
Optuženi: Nisam bre, majke mi.
Majka: U mene se kuneš delikventu ? Neće ovo proći tako lako.
Baba: Ja sam čula od komšinice Mice da ti valjaš drogu i sipaš drugima tu istu drogu u heroin. I to sam ispričala Jeci i ona je potvrdila. Zar smo te tako vaspitavali ?
Optuženi: Ajde još recite i da švercujem Kineze iz Japana u Češku.
Majka: Ju sine, zar i to ? Milorade, šta ti misliš o ovome ?
Otac: Pa, ja... Znaš, mislim...
Majka: Znači kazna bar godinu dana.
Optuženi: Da li ste vi normalni bre pička vama materina ? Evo pitajte dedu, sa njim sam pio pivo. Jel tako deda ?
Deda: Jeste, sećam se ja 41. u rovu sa 3 nemca, a ja četnik i tako ti mi...
Optuženi: Aj deda u pizdu materinu...
Spuštanje pogleda sa očiju potencijalne žrtve, preko usta, sisa, struka i kukova, pa sve do nogu.
Ukoliko ste zadovoljni onim što ste videli, vraćate se na vrh strane i počinjete sa čatom.
Nema tvrđeg od vojničkoga 'leba.
Ako nije bio dete nekog napaćenog pukovnika koji je stavio jaram sinu i k'o vola ga upreg'o da bude vojnik pa makar ga kovao od mat'rijala za fegeta profila Džordž Majkla, ali isto tako i imao sve moguće veze i vezice da postane neki furundžijski oficirčić, u vojsku je došao na samo jedan način - POBEG'O JE! Od bede i sirotinje je utek'o, spasio se. Vojska mu je bila spas - spas od neplodne njive, spas od trošne kuće i gužve sa još šesnaestoro braće i sestara, spas od pijanog oca koji ga je zadnji put udario ono jutro kad je seo u voz i poš'o da se javi u kasarnu.
U vojsci je zapeo k'o sivonja jer drugačije nije ni znao, nije ni smeo. Morao je da se bori, da radi za kolege, ali i da gazi preko istih kad je hteo da napreduje u službi. Morao je tako jer bi na kraju, žalostan, išao kući i gledao onu bedu sa velikom mogućnošću da i on krene sa nekom svojom. Na kraju, USPEO JE. Vojska je prepoznala to požrtvovanje i ostavila ga u svojim redovima.
Oženio je se i napredovao u službi. Upoznao ju je pijan na autobuskoj prvi put kad je krenuo na odsustvo. Ubrzo posle svadbe je dobio svoju prvu otkomandu. Morao je da ide. Znao je to. Ubedio je i ženu da je tako najbolje. Tad mu se rodio Jugoslav. Snašao se.
Ipak, brzo je dobio novu otkomandu. Žena je bila ljuta, a nekako u preseljenju se rodio Damir. Treća otkomanda je bila sporna. Deca su bila već velika. Žena se već odavno propila. Pričalo se da ju jebe pola kasarne. Nije mu bilo lako. I on je već lagano počeo da se opija. Preselili su se u novi grad u novu kasarnu ali to nije bilo to. Nije znao šta da radi...
Nema tvrđeg od vojničkoga 'leba.
Vani je bilo barem 35 stepeni. Vetra nije bilo danima. Sedio je mokar od znoja na trošnoj fotelji u svojoj kancelariji. Iz dvorišta kasarne dopirao je zvuk rasprave guštera koji su igrali fudbal. Na radiju je išla neka pesma od Silvane Armenulić. Idilu je prekidala povremena zvrka prašnjavog ventilatora. Na stolu je bila flaša lozovače iz koje je naginjao. Gledao je u zid na kome nije bilo ništa sem pauka koji se njihao na svojoj mreži. Osećao je svrabež i bol u gaćama od tripera. Dobio ga je od svoje žene jer on drugu nije imao. Ni tamnoputi Damir nije ličio na njega. Mrzio je sistem, mrzio je porodicu, mrzio je sebe. Stalno se pitao šta bi bilo da nije prihvatio onu prvu otkomandu i zajedno sa svojom ženom krenuo drugim stopama.
Lagano je iz fioke uzeo svoj CZ - 75, za trenutak zastao, a sve kao da je utihnulo. Nije bilo više ni žamora, ni Silvane, ni ventilatora. Ostali su samo on, pištolj i tišina. Potegao je još jednu lozovaču i povukao. Sobom se kotrljala čaura i kovitlao miris baruta, dok je on odlazio na svoju poslednju NEBESKU OTKOMANDU.
Jakna koja ima isto dugmića kao i harmonika. Dok je obučeš, ko da si 2 puta odsvirao "Bio mi je dobar drug" Maje Marijane.
1. Kaciga
2. Padobran
3. Pare (da ima čime čovek da plati taksi do kuće)
Onima što lete u okolini Beograda stavka 3 nije potrebna.
Oni idu GSP-om.
Zaboravio si ti mene, praunuče. A pritislo te sa sviju strana, vidim ja, pa reko' aj' da ti se bar u snovima javim. Nije ti lako. Gor' visoko, a dol' tvrdo. Da ti pripovedam kako je meni bilo, možda ti bude lasnije:
Bea novembar 1915., u Peći. Jedemo ti mi neki klot pasulj, sumorna je slika, kiša neka, bljuzgavica, blata na sve strane, kusa vojska u tišini, samo goveda gladna riču. Jede sa nama i Vojvoda Stepa, reč ne progovara. Dobar sam ja sa njim bio još od '12-te, kad'no rasterasmo Turke kod Kumanova. Priupitam, čisto da prekinem muk:
- Je l' mora, Vojvodo, baš preko albanskih gudura? Arbanasi će nam glave doći, a ako nam oni ne doakaju, bez 'leba i po mrazu, sami ćemo skapati.
- Ama, je l' se to ti bojiš, Janićije? - upita on.
- Nije mene stra', Vojvodo, no mi se klizaju opanci - velim ja njemu.
Zasmeja se ona golobrada dečurlija iz ''1300 Kaplara'', nasmeja se i Stepa, a nije mu do smejanja. 'De si ti još vid'o da Kralj, Vlada, Vrhovna Komanda, sva skupština, 'teligencija i vojska jednog naroda napušta svoju Otadžbinu đuture? Dabome da nisi vid'o, nećeš ni da vidiš. I sad se često upitam, da l' je moralo tako? Da l' je to bila hrabros' ili ludos'?
A pritis'o Švaburina ozgo od Beograda, pritis'o Bugarin od Niša, pa nema se kud. I ako pređemo te planinčuge, šta ćemo posle? U tuđoj zemlji?
Ne pitaj me kako sam preš'o Albaniju, ni kol'ko smo u Skadru čekali na ''saveznike''. Ne pitaj me kol'ko sam kila im'o kad stigosmo na Krf. Ne pitaj me ni kol'ko sam boraca sahranio usput.
Al' me pitaj kako uzesmo Kajmakčalan i probismo Solunski front. U neka doba, kol'ko smo brzo prodirali, stigne ti moja pešadijska četa Vrhovnu Komandu na čelu. Prepoznam još s leđa sedu glavu Vojvode Stepe, na konju.
- Pomaže Bog, Vojvodo! - javim se ja, a vidim i njemu milo.
- Šta je, veli, Janićije? Ne klizaju ti više opanci?
- Poznaju teren, odgovorim ja k'o iz topa. Za ovu su zemlju opanci i pravljeni!
Znam ja da ni tebi danas nije lako, i tebe opkolili sa sviju strana, pa još i ozgo pritiskaju. Zapamti samo jedno, praunuče: nema Vaskrsa bez Golgote. Sloboda košta, mili moj.
Aj', u zdravlje, pa se seti Janićija tvoga, makar o Zadušnicama...
