Moralni Mont Everest. Čovjek sa predstavom svijeta kao utopije, gdje svako zna svoju ulogu i mjesto. Naivan k'o šiparica , jeb'o bi ga dvadeset puta dok bi on konto da mu vršiš pregled prostate. Dobar kao drug, još bolji kao neprijatelj.
- Znaš onog Marka iz IV-3? Zakin'o sam ga za tri glave. Uvalio mu neki fon bez baterije. Koji bolid, brate. Ošo ja kod njega da mu dam i on se još ponudi da me odbaci kući, moš misliti?
- Pa što njega jebote? Pa taj zavrće vodu dok pere zube, neiskvaren momak do zla Boga.
- E, jeb' ga. Otkud sam znao da je jebeni Mendela?
Stepen jebozovnosti kojom određena ženska osoba zrači.
- Ne razumem šta se svi lože na ovu Enu Popov. Ništa posebno...
- Sine, pa ja kad bih se zavukao među one guzičetine morali bi vojsku i narodnu miliciju da zovu da me skidaju sa nje. Izvlačili bi me ko onaj mač iz kamena, njih trijes! Na kraju bi morali bobingera da mi poprskaju sredstvom za odvijanje korodiranih metalnih delova pa da popustim.
Skinuti nekome čin, samleti mu konja u kobasice i ponuditi neosedlanog magarca.
- Gojko, od sutra ti ideš po pivo.
- Ne serite, što ja? Šta fali čmeljavom Peri?!
- Nema Pere više, preselio se u blokove. Morali smo da ti skinemo čin, jebiga, neko mora po pivo, a to sigurno nismo Laki, Steva, Šone i ja.
Ne, neću da pljujem juga. Dosta bre više, bemmumater. Red je da se kaže i neka lepa reč.
Dobro, možda nije najbolje napravljen. I od kad je napravljen, nije bilo poboljšanja. I možda ga mnogi sa pravom nazivaju kantom,cimentom... I možda mu grejači na zadnjem staklu stvarno služi da ti se ruke ne zalede dok guraš zimi. A ni leti neće da upali svaki put iz prve. I od opreme ima samo rezervni točak. I možda ljudi koji voze juga stvarno idu u raj jer su pakao već prošli...
Ali...
Jedina stvar za koju sam sto posto siguran je da jugo stvarno ima dušu. Jer, svaki jugić je priča za sebe. Ima nešto svoje, nešto posebno. Ima caku pri paljenju. Ima luft u volanu. Ima loš menjač. Ima dobar menjač. Ima menjač. Ima ručnu. Ima neki poseban detalj koji ga čini baš takvim: posebnim. I svi vozači ga pljuju dok ga voze, a onda, kad ode, gledaju ga sa bolom u duši. I sve to zbog toga što i on ima dušu. Jer duše uvek nadju način da se vežu jedna za drugu.
Moj jugiša je rodjen iste godine kad i ja, 1990-te. Četres'petica, crvene boje. Keva ga kupila kao polovnog nekih godinu dana pre nego što sam dobio dozvolu.
U vreme kada sam ga ja vozio, maksimalna brzina mu je bila 80. Nizbrdo. Ručnu nije imao, ali je zato imao luft u volanu od pola kruga. Prednji levi far mu je ispadao pri naglom kočenju, tako da sam na semaforima stalno istrčavao da ga vratim, pre nego što krenem dalje. Prilikom ubacivanja u treću je ispuštao zvuk zbog kog su se svi ljudi okretali na ulici.Jednom prilikom sam sa njim umalo ušao u Gružansko jezero. Iz Stragara, za vreme neke velike kiše, vratio me je kući sa jednim brisačem. Na vozačevoj strani. Koji je iskakao sa šoferke na svakih 10-ak minuta, pa sam, po onom kijametu morao da istrčavam da ga namestim. Jednom sam kroz Glavnu ulicu provezao 7 riba na zadnjem sedistu. Legao bio jadnik do crne zemlje. Jedva je išao. U Guču sam sa njim, pod policijskom pratnjom ušao u sam centar. K'o gospodin čovek.
Pre dve godine sam kupio drugi auto. Keva ga još uvek vozi.
Danas, kada prodjem pored njega, kroz glavu mi prolaze slike svih zezanja i putovanja. A količina osmeha i sećanja nadoknadjuje sve njegove nedostatke.
Nikad me nigde nije ostavio. On nije bio auto. Taj Jugiša mi je bio drug.Živeo Jugiša!
Omiljeni performans istripovanih mužjaka. Iako je bežični prenos izumljen još onomad, ima i dalje onih koji smatraju da je zaključavanje kola na daljinu oblik poltergeista, fenomen zbog kojeg će ostali mužjaci zanemeti i prestati da proizvode testosteron, a ženske publikovati svoju za tren ovlaženu stidnu regiju. Nije čak ni naročito bitno kakav je auto u pitanju, samo da može da ispusti kul-zvuk i sevne sva četiri. Svakako, nije poželjno da bude modovani varburg-karavan iz 1987.
Elem, tačka ide ovako:
Lik izlazi iz auta, zatvara vrata, lagano skenira prolaznike, isteže levom rukom donji deo šnira na farmerkama, raskomoćujući zver dakako, dok desnom nehajno plasira pikavac u žardinjeru. Zatim pravi seksi namrštenu grimasu a la devet-dana-opstipacije i korača. Posle nekoliko metara ležerno podiže desnu šaku do visine ramena, odvaja podlakticu od tela i palcem teatralno pritiska dugme na privesku. Kola odgovaraju reskim zvukom, a na licu našeg junaka zaigra osmejak nepatvorene dominacije. Šajebilo, a, matori, šta bleneš, ščuo za daljinsko zaključavanje mahine, a? Prtina, bre, 'nači mađija je to, nema to u selo...
- Šefe, skratila nam produkcija budžet, ne možemo da radimo onaj završni deo po scenariju. Ono kad Brus nonšalantno aktivira tovar S4 iza sebe i ide ka kameri dok u pozadini suklja ogroman plamen, a Megan mu skače u zagrljaj u onom pocepanom trikou...
- Je l'? Ma jebiga, nema veze, stavi neka samo izlazi iz kola i zaključa ih onako, zajebano.
- A Megan?
- Nju još malo cepni.. Rez!!!
- Da, to je taj humor.
Ortak iz kraja koji nema pojma da igra fudbal ali je maksimalno spreman i može da trči dve utakmice napred-nazad.
Šut mu je nikakav, pas igra ne postoji, osim ako ne dodaje nekom igraču na metar od sebe ali jednostavno ga ne možeš proći. Može lopta, ali ti nećeš.
Uvek koristan igrač u ekipi lelemuda koji su dobri tehnički ali ih mrzi da trče.
Gatuzo je uglavnom mali, nabijen i izuzetno prgav. Voli da se svađa a ponekad i da se pobije na terenu.
Kada Gatuza usere neki dobar potez on je srećan kao malo dete i svi na terenu mu tapšu a kada uradi neki potez koji je van pameti i potpuno retardiran, opet svi tapšu i smeju se jer on jednostavno ne zna.
Žargonski izraz (koristi se u Banjaluci i šire) za nešto ili mnogo dobro ili mnogo loše. Kad će imati koje značenje zavisi od konteksta i intonacije.
1.
- Kakva je bila žurka?
- Ma upali ti mi tamo kod onog Deje u stan, znači aj zdravo - nema nikakve muzike, pivo mlako, žohari neki u kući...2.
- Joj da vidiš one Nataše, riba aj zdravo, znaš kakve sise ima!!!
Inteligentna, prelepa, otresita devojka, pritom i dobar lik. Savršena. Nit' ljulja - nit' žulja. Tip devojke koju biste sa popriličnom sigurnošću želeli da oženite. Ništa joj ne fali! Ili ipak...
- Je l' moguće da je Tanja sa onim pajserom?
- E moj brate, valjda si dovoljno mator da znaš da su se najbolje devojke uvek šetale sa degenericima.
- Ma znam, tužno. Al' kakva je ona...vrhunska! Sve joj Bog dao osim mene.
Šovinistička fraza koja treba da predstavlja alibi za švrljanje. Potiče iz grupe - "ker ne nasrće dok kuja ne mahne repom" - po kojoj muškarac uvek ima opravdanje, dok je žena dežurni krivac.
Komšinica: Jao jesi video one Petroviće,on svaku noć po splavovima, kao da nije porodični čovek?
Komšija: Ma da ti ja kažem, ona njegova je kriva! Sit ker ne beži od kuće.
Kada odeš nespreman na ispit i zaokružiš odgovore koji ti zvuče najtačnije.
Prolaznost je slična onoj kada odigraš egzibicioni tiket od 16 parova u kladionici.
Lik 1: Tebra kako prošao ispit s'obzirom da opet nisi učio?
Lik 2: Ma otišao odigrao tiket i izašao, standardno.
Lik 1: Lud si brate, daj nauči jednom pa da bude sigurica
Vremenski period koji počinje onog momenta kada Bog zaustavi alatku Kosca u punom zamahu i silaznoj putanji. Fudbalskim rečnikom rečeno to je sudijska nadoknada vremena, ali zna da traje i znatno duže od tričavih par minuta.
Gospođa: (vidno uzrujana) „Doktore, moj otac je juče preminuo, a ja sam došla samo da vam kažem da uskoro očekujete tužbu za nesavesno lečenje ... “
Doktor: „Samo malo, gospođo. Molim vas, prvo mi recite koliko je vama godina ? “
Gospođa: „Kakve to sad veze ima sa smrću moga oca? I otkad se dama pita za godine ? ... To je nečuveno !“
Doktor: (smireno) „Videćete da ima ... Dakle ?“
Gospođa: (nabusito) „Četrdesetčetiri ... I šta s tim ?“
Doktor: „Sad je 2008. To znači da ste vi rođeni 1964. A prema medicinskoj dokumentaciji, vašem ocu, rođenom 1938., je još 1968. na klinici za neurohirurgiju dijagnostikovan tumor mozga koji nije mogao biti operisan, pa mu je alternativno ugrađena Pudencova sonda za šantovanje viška moždane tečnosti. Znači , za ovih četrdeset godina, sve vreme živeći na božju veresiju, vaš otac je uspeo i vas da odgaji, odškoluje , uda i unuke da dočeka ... I sad, kad je vreme te božje veresije isteklo, vi hoćete mene da tužite. Samo izvolite gospođo, ja sam samo lekar, nisam sveti Makarije čudotvorac. Doviđenja. “
Ništa ti to ne valja, sinak. Jesi ti završio posao, ali si ga odradio samo da ti što prije ispadne iz ruku, takoreći - preko one stvari. Drži vodu, dok majstori odu.
- Si ti kršten?
- Jesam!
- Očigledno da nisi kako treba. Pop je to izgleda odradio samo onako, tandara-mandara. Hitno te treba dokrstiti!
- Ne može! Kaže pop da se to radi samo jednom.
- E, to im je velika greška! Ja bih to ponavljao k'o vještačku oplodnju, sve dok se ne primi. SILAZI SA TE BANDERE, IDIOTE!!!#
- Doktore, o vama sam čuo sve najbolje. Inače tvrdim da svi oni koji polože Hipokratovu zakletvu ne mogu biti loši ljudi. Ipak je to obična operacija slijepog crijeva, a vi ste takav stručnjak...
- Dobro, dobro... Nego, recite mi, prije nego što počnemo, hoćete li da to uradimo profi ili tandara-mandara?
- U čemu je razlika?
- U cijeni.#
- Kukuuuu, šta si mi ovo uradio s kuće?!? Pa, majstore, ostavim te samog da ti ne smetam i ti mi napraviš OVO? Pa, ovo je bilo samo tandara-mandara! Ima da se sruši čim dune prvi povjetarac!
- Šta je koji kurac!? Fino sam te pit'o - 'oćemo li kako treba ili po projektu? Eto ti sad projekat, jeb'o te projekat!
