Dobrovoljno pristajanje na gašenje razuma, iz samilosti prema samom sebi, da bi se postigao lakši i bezbolniji život. Ne sprovodi se ni jednostavno ni brzo kao ona fizička, ali evo nekoliko putokaza: slušanje odgovarajuće (neka svako ubaci žanr po svom nahođenju) muzike u cilju srozavanja i aj kjua i svih moralnih standarda, druženje u kognitivnom plićaku sa dvodimenzionalnim ljudima, gudranje, osvejednavljanje, parazitiranje na roditeljskoj/prijateljskoj/društvenoj grbači i na tuđim parolama, apgrejdovanje ignorancije u ignorizaciju, zatvaranje očiju, ušiju i usta pred svim onim stvarima koje nekako ne štimaju ali neka ih neko drugi uštimava, kasapljenje emocionalnih i socijalnih obzira, sve do potpunog obogaljenja sposobnosti za promišljanje o bilo čemu.
Pretop je suštinski ostatak svinje, jagnjeta ili ne daj bože pileta. To je masa koja se pri pečenju odvaja od pečenja, a samo Užicani su se potrudili da je skupe. U Beogradu i Novom Sadu, u pečenjarama kažu da to ne skupljaju i da im od toga bolje gori vatra. Na ovo se Užicani mahom krste i zgranjavaju jer je to nama kao kad bi neko bacao i benzin i sve ostale naftne derivate a zadrzao parafin.
Neupućeni pretop poistovećuju sa mocom , ali to nije isto. Pretop kad se ohladi postaje cvrsta masa , razdvojena na crno i belo, poput eurokrema. Belo je masno, a crno je masa želatinskog karaktera u kojoj je sadržana esencija pečenja.
dedicated to Ivana_sanjalica
Gledajući Užičanina kao slasno jede pretop, jedna Vojvođanka se zapitala:
"Ne razumem šta to ima između vas Užičana i tih jadnih svinja"
Užičanin je samo zamočio svoj hleb u pretop i setno se nasmešio.
Onaj zajeb od osjećaja koji nam se javlja u teškim trenucima i samoći, kada oko nas vlada apatija ili ludilo, izmješano sa našim unutrašnjim melanholičnim stanjem . Bijedan pokušaj da se uzdignemo iznad svakodnevnice i ljudi koji nas okružuju, iznad svih sitnih i tako nevažnih situacija koje nam se dešavaju. Misao koja nam pruža onaj sladak osjećaj samoljublja i samovažnosti, da makar na trenutak, za sebe, pomislimo da smo centar univerzuma...
Dugo je pokušavao da joj se svidi, trčao za njom, pisao joj pjesme, ali nikad nije imao hrabrosti ni samopouzdanja da joj priđe i kaže šta misli...Na sve njegove moleće, skrivene, periferne, poglede ona je samo sklanjala glavu, kao da ga osjeća kao teret. Tek ponekad, kada bi se malo napio, oslobodio i počeo da je smara svojim nepovezanim pijanskim riječnikom, ona mu je govorila da je on poseban, drugačiji i da joj je nekako drag, ali na svoj način...
To veče kada ju je vidio sa lokalnim šmekerom, samo se napio do bezumlja, i ponavljao sebi rečenicu:"šta me briga, možda sam ja zaista poseban"...Kažu da je najveći uzrok smrti u ratu sam osjećaj koji se pojavi kod vojnika, da je on poseban, i da mu ne može biti ništa. Tako je i on, već pijan od neke rakiještine, od mirisa baruta i praskanja bombi, na komandantovu naredbu "juriš!" krenuo prvi, jurnuo kao bik, s podignutom puškom, spreman da pobjedi. Imao je onaj čudan osjećaj blaženstva, da sve može, da ga nešto štiti, da je poseban... I onda čudan osjećaj u grudima, i topla tečnost razlivena po stomaku...
Bih vrlo rado, al' mi žena ne da.
- Idemo večeras u štetu matoriiiii?
- Ček samo trenutak, izvinjavam se.
:Odlazi na drugi kraj prostorije:
:mumla nešto u telefon:
:Vraća se:
Pa znate momci, javljaju mi iz režije da mi dolazi tašta i da mi je život izrežiran u maniru najgorih holivudskih horora u narednih sedam dana.
Popularan strip u Brazilu, o srpskom heroju koji ima sliku Đokovića u WC-u.
Slično junaku iz brazilskog grada Manausa, učestvovao je u ratu, ali ovom našem početkom devedesetih, prekinuvši perspektivnu fudbalsku karijeru, kako bi pomogao raznim činovnicima da se nakradu tuđe imovine, dok su njegovi suveniri bila svega tri šrapnela u guzici.
Danas ne leti Pajperom iznad Amazonije kao ovaj prvi, ali dobro ide i Golf Dvojka kroz ovu gradsku džunglu, mada je trenutno na servisu, neće dupali. Takođe poseduje zavidne zavodničke sposobnosti uz pomoć kojih uvek zamalo šarmira lepši pol, pa po pravilu petkom nakon posla pijan završi sa radodajkom iz kafane na Starom sajmištu, onom toliko brkatom da kasirke u prodavnicama za socijalno ugrožene strepe za posao kad ova dođe u nabavku.
Zbog ona tri šrapnela iz rata, ne može da radi posao ekonomiste u udobnoj fotelji, za šta se i školovao, ali je ipak stalno zaposlen u Delta Holdingu i to u Maksijevoj mesari u Leštanima. Uspeo je tako da digne neku pišljivu kredu za stan, pa sada otplaćuje garsonjeru u kojoj po ceo dan leži i sa setom gleda u poster Bari '91. zalepljen na plafonu, bez volje i bez love da krene bilo kuda i bude u situaciji dostojnoj bilo kakvog stripskog izdanja, osim prve epizode, zbog čega je stekao kultni, nebeski status.
- Gospodine, izvinite, evo vraćam vam vaša dokumenta.
- Vraćaš mi... šta?!? Čekaj, jesi li ti mene upravo odžepario?!?
- Ma da, ali ste jebeni Mister Dno, žao mi vas je. Šupalj vam je novčanik, a na mestu za kreditne stoje tri nepersonalizovane busplus kartice. I to, cenim, prazne.
Kanali koji nas prosvetljuju sa najraznovrsnijim temama...
Jutarnja šema :
5.00 - 6.00 : Jutro sa đubretarima
6.00 - 8.00 : Plivanje sa ajkulama
8.00 - 8.30 : Istorijski najvažnije ličnosti
8.30 - 10.00 : Kratak istorijat napada svih ajkula
10.30 - 11.00 : Istorijski važni svetski događaji
11.00 - 12.00 : Ajkule, sve što niste znali o njima
Podnevna šema :
12.00 - 14.00 : Život građevinaca i đubretara
14.00 - 15.00 : Ajkule protiv krokodila, kako ajkule uvek pobeđuju
15.00 - 15.30 : Autobiografija od Mene - sve o jednoj istorijski važnoj osobi
15.30 - 17.00 : Ajkule, specijalan omnibus
17.00 - 19.00 : Građevinci protiv đubretara, specijalan omnibus
Večernja šema :
19.00 - 20.00 : Horor ajkulinog napada
20.00 - 20.30 : Sve o cveću, kako ga uzgajati
20.30 - 21.00 : Građevinci, kako u slobodno vreme hvataju ajkule
21.00 - 22.00 : Ajkule, zašto su one najmoćnije
22.00 - 00.00 : Đubretari, sve o tome kako se svađaju sa građevincima dok love ajkule
Posle ponoći šema :
00.00 - 01.00 : Seksualni život ajkula, sve što niste znali
01.00 - 02.00 : Kratak uvid u seksualni život radničke klase - đubretaraca i građevinara
2.00 - 4.00 : Ja Ron Džeremi, sva moja dizanja i padanja
4.00 - 5.00 : Ajkule, sve o fenomenu njihovog života
Prostorija u kojoj broj pikavaca premašuje broj kvadrata.
- Dobar dan, predsednik skupštine stanara, mogu li znati ko je Hitler..ovaj, pardon, vlasnik ove gasonjere?
-Ja, izvolite?
- Zamoljen sam na jučerašnjem sastanku skupštine stanara da vam saopštim da odnos pikavaca i kvadrata na dnevnoj bazi održavate u korist kvadrata, jer sami znate da kad seče komšinica luka, svi na četvrtom plačemo, tj da su nam zidovi permeabilni za sve vrste impulsa koja čula mogu da registruju. Ili će nam u suprotnom biti crnje od kurca, svi ćemo morati da nabavimo gas maske, a i maglejke kako bi locirali jedni druge. Hvala!
Ovo obično kažu osobe koje rade neke stvari na koje ih niko nije naterao, a za koje misle da su krucijalne za opstanak univerzuma.
-Cimeru,pa kakvi su ono posteri u mojoj sobi?
-Primetio sam da ti je soba malo beživotna, a i ti si mi nešto ufitiljio. Pa ja ne budem lenj, iskopam tu nešto i zalepim!
-Pa da brate, ali poster Borusije Dortmund sezona 97-98 i originalne postavke serije 'Zvono kao spas'...I otkud Jelena sa dva L i Đorđe David na istom posteru?-Zdravo,komšo! Znaš onaj novi što se uselio u sedmicu? Na prvi pogled fin. Meni malo mrčkav. Ne budem lenj,raspitam se kod Bože u SUP-u...ispostavi se da je bio 20 dana u Maroku. Šta on tamo traži...Ili prodaje naše tajne Marokancima, ili švercuje neke opijate!
-Pa konsultuj Vikiliks, garant ga spominju.-Znaš onu što smo vid'li u klubu, a nisam smeo da joj priđem. Ne budem ti ja lenj, učlanim se u grupu 'Tarzanija klub' gde smo bili. Pogledam slike za datum taj i taj. Vidim sliku njenu s drugaricama, drugarica tagovana, ona nije. Udjem na profil drugarice...3450 prijatelja. I jedan po jedan, nađem ti je ja tu oko 2h...Jebi ga preziva se Žariprčić.
- ...
Omiljeni srpski hobi.
Nema te stvari koju Srbi više vole nego da napiju nekog stranca koji se igrom slučaja obreo u zemlji Srbiji. Bilo da je u pitanju srpski zet ili prijatelj prijatelja, ili rođak rođaka, ako je stranac i zadesio se u nekom društvu, u kafani, na ručku, proslavi ili svadbi, na bilo kakvom okupljanju, prvo što će ga dočekati je ispijanje čašica rakije dok ovi oko njega nazdravljaju sa njim ali - na smenu... ne bi li ga što pre napili i zezali ga onako pijanog.
Čak nije potrebno ni da se unapred dogovaraju da ga napiju, to sve nekako dođe sponatano i podrazumeva se...
- Ajde kume, živeli!
- Živeli!
- Šta je to? Ovde u Srbiji se ne nazdravlja sa praznom čašicom, daj ovamo da ti sipam još... Pa nisi ti pola čoveka... Šta ne možeš? Ajde još jednu, ovu sam ja pek'o, tera voz...
Složićeš se sa mnom zar ne, jer ovo što ću upravo reći je ekstremno smisleno, neosporivo i edukativno. Ipak, ja sam čovek širokih shvatanja i ostaviću prostor za verovatnoću da ono što sam rekao možda i nije 100% tačno. Iako jeste.
„Ispravi me ako grešim, ali tvoju sestru iz našeg društva jedino ti nisi jebo.“
Nedoumica koji od ova dva izraza koristiti da bi izvukli koji dinar od babe.
Baba: Kako u školi sine?
Ja: Baba, položio sam amfiteatar.
Baba: E, svaka ti čast sinko, sad će baba da da neki dinar.
Sabotaža namjere budućih roditelja da djetetu daju predugačko ime.
- Ne, Sebastij..... Pu!
Prosečno vreme raspada sive moždane mase.
Neke od posledica:
Blago teleći izraz lica na svaku rečenicu registrovanu u vašem čulnom polju
Naginjanje glave na jednu stranu dok vam se neko obraća
Ako ste neoženjeni, javlja se potreba boravka pored obdaništa radi pikiranja buduće supruge i čuvanja dok ne stasa (znači, oblik pedofilije)
Kod ženskih osoba - posle koitusa bez korišćenja zaštite, sumnju u ostanak u drugom stanju, kao rukom odnešenu otklanja doktor mereći samo temperaturu i pritisak
* Kod muškaraca - postajete otporni na metkove ispaljene u stomak jer u slučaju da budete ranjeni, doktor dolazi na kućnu adresu i svojim moćima usporava krvotok, smanjuje krvarenje i rana zaceljuje.
Ko bi rek'o čuda da se dese, al' ovaj baja je zaslužan što svaku veče mogu s ortacima na pivce, a da ne moram ženi da se javim. Što se mene tiče, baš je veličanstven.
Ustaneš oko 11. Odeš i skuvaš kafu. Sam, dakako, jer su svi drugi ukućani na poslu.
Ti nemaš posao, jer ne možeš da radiš tek bilo šta, a za ono za šta jesi kvalifikovan treba veza ili pare. Kad nemaš matore koji imaju veze ko tvoj drug Stanko. Kreteni jedni! Ceo život se nešto kao bakću, a jedan pišljivi posao ne mogu da ti srede, da radiš ko čovek, da budeš svoj.
Srčeš kafu i polako se budiš. Razmišljaš da bi stvarno trebalo da sedneš već jednom da kreneš da učiš za taj ispit. Ipak imaš 28 godina, a ostalo ti je šest ispita do kraja fakulteta, treba i to dati, kad si već ovo do sada.
"Jeste, stvarno bi trebalo, i imam i volje da učim, ali meni nije dobro!"
Naravno da nije. Gledao si onaj sajt sa simptomima i dijagnozama, i, sudeći po svemu, imaš ili loše srce ili ti je kondicija slaba. Mogla bi da bude i kondicija kad po ceo dan sediš u kući, ali šta ako je srce? Kad malo brže hodaš ili kad malo duže hodaš, počinješ da gubiš dah i moraš da staneš, nije se sa tim zezati. Ipak ne bi trebalo da se naprežeš previše. Tebi je najteže.
Telefon zvoni, drug te zove. Našao je sezonski posao. Kaže da se rmbači, ali zato za par dana možeš da zaradiš stotinak evra.
"Pa jesi ti normalan?! Znaš da me kičma zeza bre! I ti me zezaš sa takvim stvarima, ko da ja ne bih voleo sto evra da imam sad u džepu! Ajde zdravo bre!"
Nerazumni skot! Kao da mu nisi pričao sto puta dok ste pili pivo po parkovima kako, sudeći po svemu što si video na Internetu, imaš kičmu koja je u procesu degenerativnih promena. A otkad je Đinđić naredio doktorima da stegnu zdravstveni fond, tebi neće da konstatuju da si bolestan. Svuda idu pare, političari imaju po petsto hiljada platu, al kad treba za nekoga ko je stvarno bolestan, onda nema, nek crkne.
Samo kada bi mogao da odeš iz ove smrdljive zemlje! Svi su korumpirani, niko se ne brine o tvojoj dobrobiti! A morao bi neko nešto da uradi, i da gleda tebe, ipak si ti građanin ove zemlje. Dužni su da se brinu o tebi, zato su tamo gde su. Stoka jedna!
Zove te majka, pita da li si seo da učiš. Izdereš se na nju. Dabome. Ko da ne zna da ti nije dobro. Ko da joj nisi sto puta objašnjavao koji posao treba da ti nađe. Ko da ti voliš da sediš u kući po ceo dan, da te oni maltretiraju po ceo dan i nipodaštavaju te. Ko da ti sad ne bi voleo da imaš platu od jedno četrdeset hiljada, pa da ti je sve potaman.
"Uhhh, što nemam neku šemu da odem iz ove smrdljive zemlje, da nađem neki dobar posao tamo gde će znati da me cene!"
Pališ TV. NA RTS stota repriza serije "Vruć Vetar".
Epizoda u kojoj Borivoje Šurdilović, lenji hipohondor u ranim tridesetim, koga od penzije izdržavaju baba i ujak, u potrazi za boljim i normalnijim poslom, gde će da poštuju i njega i njegovu ličnost i prava, ode u Nemačku gde mu se od poslova nudi da šiša kučiće ili da masira babe. Ili da jebe babe.
Smeješ se po stoti put, jer je serija odrađena fenomenalno, ne shvatajući suptilnu ironiju.
Robi: Šefe zakaj mi se ne javljate? Nisam primio plaću pet mjeseci!
Lukić: Biće, Robi, biće.
Robi: Ta u majčinu kad će bit'? Oću odma da se isplate sve zaostale plaće i meni i igraćima!Ta ne možemo ovako više funkcionirat!
Lukić: Rikošet momak!
