Začiniti priču pikantnim detaljima radi boljeg utiska.
-Vidim, napisali ste da se služite srpskim, crnskim, gorskim, palanačkim dijalektom, a poznajete i japanski... あなたのお名前は何ですか？
Hidetoši Nakata, Gudjira Gudjira.
-Dobro, vidim veliko radno iskustvo. Šta konkretno znači pomoćnik glavnog manipulatora aluminijumskim alatima valjkastog oblika?
Dodavo sam kante Merdžanu u zelenilu.
- Vidim ja, malko ste vi ovo udrobili. Zvaćemo vas.
-------------------------------------------------Za stoku kakva si ti ne postoji izraz u srpskom jeziku!!! Takva nemarnost pored malog deteta, ne mogu da verujem. Da li si svestan da nas sve izlažeš zdravstvenim rizicima, da ne pominjem mogućnost iseljenja iz stana i mogućih zakonskih posledica?
Ne drobi, usro sam se pored wc šolje i šta sad. Vataj metlu ili čime već planiraš sanaciju.
Svim snagama. Sva čula su uključena da bi se došlo do željenog cilja.
- Ej, ljudi, jeste gledali novu emisiju Ivana Ivanovića?
- Nismo tebra. Da imamo sreće slušali bismo ga uživo i rukama i nogama.
Jedno od poslednjih zadovoljstava gmaza što po zemljici dragoj mili a čovjekom se zove. Ono što, na kraju, u stadiju vegetacije nalik fotosintezi, ostaje; na putu naniže od toplokrvne zveri ka hladnokrvnom memljivcu običnome, rod starac, potklasa starkelja, familija kupusa: nikom potreban. Pa onda, šta će, u jesen, kad su dani sve kraći i približava se ono hladno, a što nije zima, u inače hladovitom dvorištu naći ugao gde još sunce dopire. Tu klimavu klupicu, tu hromi stočić, tu grku kaficu i sladak ratluk, i da se ogreje na sunašcu još jednom dok zlatni lijepi pauk na rame se spušta s mreže vedrih oblaka. A dal će tamo da bude svetlo ili mrak, tko to zna, daj da štrpne grešna duša od ovoga još malo kad se već ovako besplatno deli, dok još ima. Dok svijetla lopta ne zađe iza ružnih, novih, zgrada, samo si kamen koji skuplja toplotu i ništa više, utrnule svesti, i dosta je i dovoljno je, jer davno su grozni vinogradi života digli slatko grojze, tebi, više, van dohvata, ruke. Život prođe kao kratak san, reče Dučić il Hanka Paldum jebem li ga, il beše ljubav, a to mu isto, pa ostade samo privid ovaj slatki, sunčan, slab, kao zlaćana rakija što ugreje i zgusne na čas raštrkanu dušu, pa se brzo sve rasprši u oblake il otkorlja niz donju ulicu sa ostalim jesenjim listovima i prljavštinom prošlih leta. Malo li je na ovu skupoću, jeftinoću života? Šta te sad boli kurac za sve ono što je bilo, što te jelo, što te boli i bolelo, Sunce, ionako, sve, izmiri.
- De si komšija greješ muda malo na toj klupi?
- Hah ma eto izašo malo da uvatim ovo sunce dok je lepo...
- Ma šta on ima da greje nema tu ništa!
- Ahah e nemoj Javorka da ti dođem!
- Kolko beše ti dotera ima sedamdes?
- Sedamdes i treća moj ti.
- Uuu bre pa tu smo mi negde ooo evo ti ga i unuk, de si ti?
- Ma evo me čika Ljubo odo da se drogiram.
- Ako sine, nemoj samo da se drogiraš... Nego el završi tu školu, te fakultete više?
- Pa jesam bre este pili onomad za čast izlapotine jedne... a šta vas dvojica radite grejete muda na tom suncu? Zabole vas, uživate...
- Ma šta ste svi zapeli od jutros za ta muda koj moj više... Javorka!
- Oće te ženimo više da ti zaigramo kolce ja i deda još jednom pa na onaj svet?
- A jes nismo mi te sreće još vi imate piva da poločete i rakije da poližete!
- Eeee meni i tvom dedi ostaje još samo da se grejemo na suncu i da na saranama pričamo bolje on nego ja...(uzdah) Nego ajde bre Mikane de sipaj onu tvoju po jednu, sad ne pijem lekove, šta si se stiso tu...
Kao što kod nas valja zaliti i za najmanju sitnicu, tako je i običaj da se i prezalogaji kad se desi neki manje ili više značajan događaj. Što više, to bolje, jer što bi rekli naši stari, valja tako, protiv uroka i dušmana, a sve to zarad sopstvenog i tuđeg boljitka.
Ne zamaste se tanjiri samo za svadbe, ispraćaje u vojsku, slave, krštenja, rođendane, veridbe... nego i za kupovinu nameštaja, ugradnju đakuzija, odlazak tašte u banju i sl. Zamaste se tanjiri obilato i za sahrane, da se ispoštuje pokojnik, da se slučajno ne povampiri, da se ne koči napredak pokojnikove kuće, da se ta kuća ne zatre.
Zato sedi, zamasti malo tanjir, valja se.
- Dođi, kume, sutra kod mene. Pečem prase i jagnje. Milijana, tvoje kumče, položila vožnju. Jes' da je polagala osam puta, al' bolje ikad nego nikad.
- U, bre, kume! Pa zar na ovu skupoću da se trošiš za jednu dozvolu?
- Valja se, kume. Valja da se malo zamaste tanjiri, da nas ne bije maler.
Nije za kriv kurac.
Stvar lišena svih pogodosti svog vremena, pa tako zakržljala potencira svoje organsko poreklo zanemarujući svoju zaostalost.
Glavni argument organskih stvari, dok pokušavaju da te ubede da su mnogo dobre, je da su hranjene čistim organskim govnima, a ne naprimer Lincerovim n/p/k tri petnestice. Ponose se stvarima koje bi normalni sakrivali u zakopani bunar.
-brt, imam ludilo šemu neka organska vutra malo skuplja i slabije radi, al zato neprskana, neukrstana, djubrena balegom autohtonih goveda...
-Ubij se.
-----------------------------------------------------
-opa, kad ce castis? Cujem postao si tata.
-ma sta, bre, da castim ova mi rodila neko organsko dete, nema ga ni tri kila. Ja, bre, kad sam se rodio skoro pet sam imao. Sve sam kevi picku pocepao, jos ima posledice.
Izraz koji se koristi za osobu koja je istripovala da je u'vatila Boga za muda.
Nekada jedan običan i normalan čovek koji je spletom okolnosti dobio unapređenje ili mu se trenutno popravila životna situacija u nekom drugom smislu, pa je sada u gasu da je neko veliko jajo koje može da pametuje svima, kao i da ih muštra.
Klasičan ljaljanin istripovani koji kasno shvati onu staru, ko visoko leti nisko pada.
- Dobar dan, ja sam vaš novi direktor sektora.
- Piconi, aj ne seri, nego smotaj papire da se najzad dokaže ko je bolji u kancelarijskom basketu.
- Da bre, evo igramo nas troje, odo ja samo po pivo.
- Khm gospodo. Kao prvo, nisam ja PIconi, nego Direktor Petrović. Kao drugo, alkohol je zabranjen na radnom mestu, a kao treće papir košta i samim tim kada izračunam kolike su vaše dnevne potrebe za istim, svako prekoračenje toga donosi smanjenje vaše plate.
- Džonsone, daj heftalicu, ronaldinja i upali rešo. Saćemo da mu jebemo mamu.
Dođe tako, ničim izazvan, u momentu kad si najranjiviji, dok balansiraš na ivici jave i sna, taj strašni momenat spoznaje. Budi siguran da psiholozi za to imaju i stručni naziv, ali, ko jebe psihologe, ionako nijedan nije tu pri ruci, na noćnom stočiću, kad kao iz praćke izbačen, doskočiš u javu sa teretom razumevanja većim od one kugle za rušenje zgrada. Ovu nejednačinu ćeš morati sam da rešiš.
Uz užasnu tahikardiju, shvatio si da je Deni iskočio iz aviona i da mu se padobran nije otvorio, da je gledao kako mu se zemlja približava brzinom za čije izračunavanje formula u tom momentu nije bila bitna i da je poginuo, ej, poginuo, nema više, ćao zdravo, gotovo. Ko bi rekao da on, onako neodgovoran i neozbiljan, može da uradi nešto tako ozbiljno kao što je umiranje.
Skoro kriknuvši, razumeo si do kraja strašnu istinu da Katarina nikada nije udahnula vazduh, da ove godine neće krenuti u peti razred.
Nisi shvatao šta znači ostariti. Još se nadaš da te tek čeka milion mogućnosti, sportova u kojima se treba oprobati, dubina do kojih treba zaroniti, veština koje treba naučiti... Neće da može, prošao voz. Evo ti na!!! Sad znaš. Budi se!!! (budan sam)
Stani. Udahni. To je samo muzika. Hvata te nespremnog. Laže te, tu u mraku, jer zna da u senkama ne vidiš detalje. Ne vidiš veličinu. Ne vidiš drugu stranu. Osvrni se, tu, sa desne strane... To je to, to je kontraritam. Tu je ženska pevnica, odgovor na napev. On povede, ona odgovara. Skoro pa harmonija. To je to... Diši. Spavaj. U redu je. Sve je u redu.
- Tata, hoću na tvoja ramena.
- `Ajde penji se. Šta radiš gore?
- Pokušavam da dohvatim zvezde!
- I, kako ti ide?
- Ne mogu da ih dohvatim, još su previsoko.
- Nema veze, nastavi da pokušavaš.
Biti spreman na sve. Za svaki slučaj. Možeš da se nadaš da nikad nećeš doći u situaciju da ti zatreba. Ali ako već dođe do kurcšlusa, biće ti drago što si na vreme mislio.
- Nemoj da brineš, pa i zatvor je za ljude. Izaći ćeš ti brzo.
- Ma ne brinem, nego kaži šta si mi sve doneo.
- Sve što ti je neophodno - malo hrane, presvlaku, četr' boksa cigara, sapune, peškire, knjige, karte i vazelin.
- Hvala ti, bra... Čekaj, jesi li rekao vazelin?! Šta će mi to?!
- Znaš kako komšija Pera od prošle Nove Godine nosi pelene uvek kad planira da se opija?
- Aha, ali kakve to ima veze sa...
- Isto vam je to - ako se već desi neprijatna situacija, barem si sebi malo olakšao.
Patike za 800 dindži, tri para čarapa za 100, raspali Jugo, gajba u podrumu za 85 evra...
- Brate što si našao gajbu, ubija, oćeš da se ženiš, a?!
- Ma puši ga bre, ovo mi je samo za prvo vreme, dok se ne snađem!
Pogrdan naziv za djecu uzrasta od 13-18 godina koje u civilizovanim proevropskim društvima nazivaju tinejdžeri (teenagers).
domaća baba sa trećeg sprata: - komšinice! ona tvoja balavurdija mi je sinoć oborila saksiju sa pištikom niz stepenište i svu su zemlju rasuli po mom otiraču, moraš bogami malo bolje da ih vaspitavaš!!
proevropski orjentisana mama prestupnika: - iju! pa izvinite komšinice Maro, znate, oni su sad tinejdžeri, to je vrlo delikatan period u njihovim životima, nastojim da na što mirniji i demokratskiji način od njih napravim civilizovane evropska građane.
domaća baba sa trećeg sprata: - slušaj ti snajka!! nemoj ti tu meni da migoljiš, kakvi najdžeri, balavurdija obična!! ako ih ja još jednom uhvatim, ima da od njih odmah napravim evropljane motkom preko leđa!!
Paketić gudre za soma dinara. Nastao fuzijom dva sleng izraza, dakle slengara na kvadrat- MIć (hiljadarka ili gram) i TKE (ket, paket neke psihoaktivne supstance na šatrovačkom).
- Je l' ima?
- Za izvoz. Ćeš da zablejimo?
- Može. Aj povedi i Mitketa, za lapo čuke na ćošku kod Krleta.
Tocilo, preispoljna budala i pre svega kreten. Kada liku(ši) možeš prodati bajat lebac isečen na tanke šnite, zamisli šta mu tek možeš plasirati ako se zapravo trudiš. Isto važi i za razne brusketije, maretije, ostale -etije, dok čipikaoi i slično predstavljaju varijaciju na temu.
Knez Lazar: Vojvodo Vratko, za ruku Vaše očaravajuće kćeri nudim vam 2000 perpera, niz imanja u okolini Novog Brda, 200 zubrova, 100 tura, 50 jelena, jednu visokointeligentnu kamilu i 2 roba Šiptara.
kmet Pribivoj: Vojvodo, nudim Vam bejk rols. Tanko sečeni komadići 'leba, prženi na obe strane...
Vojvoda Vratko: Ček ček ček, je l' ti to meni nudiš jebeni bajati lebac za moju ćerku?
Pribivoj: A-ali ima sa ukusom origana...
Vratko: Straža! Vodite ovog mravojeda iz moje kule i odsecite mu uši i nos, pa ih okačite na kolac ispred vrata, da se vidi kako prolazi ko zajebava Vratka!
Pribivoj: Ali čak ni ovi smešni robovi nisu pitali ima li s ukusom pice!
Vratko: Daj mi to koplje ovamo sam ću da mu jebem kevu debilnu!
Devojka od 50 godina. Teret u rangu Rudarskog basena Bor ili Fap-a. Gleda ona da se skloni, da ne smeta. Pegla neke stvari u sobi, čita knjigu, ali svejedno se ne uklapa.
Matori dokle će tetka spavati u kadi?
Mali stan, šta ja mogu. Šta će kad nema gde. Jedino da je ubijemo.
Zahvaljujući jednoj od dosta upečatljivih scena iz istoimenog filma (Trainspotting, da budemo precizniji), sinonim za najodvratniji WC koji možete zamisliti. Klonjara najužasnije kategorije gde čak ni najalkoholisaniji primerak muškog roda u trenutku pomračenja svesti ne bi ni preko praga kročio u ribarskim čizmama, i to male nužde radi.
Inače, antipod aleksinačkog klozeta.
- E, gde si već poš'o, mali? Pa, ni piće nisi dovršio?!
- Opušteno, bre, idem da šoram.
- Uf... Nemoj u klonju, bolje se drugačije snađi...
- Tol'ko gadno?
- Pa ono... Nije baš trejnspoting, ali opasno blizu. Sećam se da ćopavi Mitke pričao da klonju zadnji put renovirali '78 ili '79, a otad teško da je i oprana.
- Ništa, odo' onda pozadi, pa kod kontejnera...
- Možeš. U principu, manje tamo smrdi, samo povedi računa da ti neki gladni džukac lutalica ne ćapi kobaju...
Zamrla džedaj veština iskusnih majstora. Mejnstrim mačo pristup koji forsiraju svi je prikrio pravu istinu...da žene vole smotane šeprtlje koji često pričaju sa detetom u sebi. Naravno, sve ovo što sam rekao nema veze sa životom. Riba će uvek pre izabrati mišićavog lika koji se sa Indijana Džons šeširom bori protiv najezde zombija, pije tekilu, ima istetovirano 'Man gotta do what man gotta do' nego li lika koji nosi kariran džemperić, naočare, muca, pije borovnicu i vrti jo-jo. Ali nesputani dečački šarm može proći u pojedinim situacijama. Ako ga koristiš na pravi način matora pekarka će tebi dati najtopliju rol picu, bake će misliti da si fino dete za njihove unuke, nadrkana profesorka će da ti da potpis. Samo se smeši 'slavkoštimački', iznosi djubre, budi fini...I ne zaboravi...Ti si nesigurni dečkić kome treba topline.
-Teta Nado, upao onaj zmaj što smo pravili pre petnaestak godina kod vas u dvorište, nije li problem da ga uzmem. Malo sam se prisećao detinjstva.
-Jao, zlato , naravno!!! Ajde uđi na lenju pitu taman da te upoznam s unukom, evo diplomirala!
(Man gotta do what man gotta do)
Baba je osoba koja odiše iskustvom. Više nema zube, pa teško grize. Ona zna šta je bitno i od suštinske važnosti za srećan, udoban i život ispunjen zadovoljstvom. Ona je proživela. U najgoru ruku, rećiće ti „Mrš svinjo!“ ako si debelo zagovnao. A ako si glavu udario, uvek će da se nađe da rečenicom „kam baba da vidi“ prebaje da ne boli. Ti nikada nećeš razumeti babu, jer to iskustvo nemaš, nisi složio svoje prioritete, „bitni su ti Britni i Fifti“, a ima još soli da jedeš dok ta mudrost do tebe dođe.
Ona je imala prioritete, slagala ih red poredak, kućila se, uspela je u svom životu da se snađe, i danas, kad iz nje progovara iskustvo, uspela je da složi svoje prioritete pod stare dane na dva najbitnija:
Tvrd kurac i meko sirenje.
Unuka: Baba, šta bi mi ti preporučila da ja uradim za ovog mog? Dal valja, šta ti misliš, lep na oko, al kilav mi malo, a i posao nema? Da mu porađujem na crevu il da bataljujem?
Baba: E moja ćerko, da ti kaže baba: ako možeš da si u moje godine priuštiš tvrd kurac i meko sirenje, završila si posao.
Unuka: U pravu si baba, sve mu noge o parket proklizavaju kad zapinje, ništa od toga.
Univerzalan odgovor starih i tvrodglavih ljudi kada im se nešto zameri u pripremi jela ili pića.
-Aj živeli kume!
-Pffffft, grglj, auuuhhhhh...
-Jebem ti deda, šta si ovo peko, želudac mi se skamenio, a Kumu se iskrenuo očni živac koliko se iskolačio. Jel si i nitrać dodavao untra? Od ovoga bi i Rus crko, ovo se ne gradira nego ima oktansku vrednost... DEDA! Jel čuješ ti mene?
-Čujem...Kilosteri, nemoj da pijete ako vam ne valja, ja to tako volim...-Kume Ćale ispekao jarence mlado, prste da poližeš, saću da ti secnem...
-Aaaaaa, kume kakva to krv curi, bljak odvratno...Da nemaš neke viršle, nisam ti ja za jaretinu...
-Dobro bre Živomire, jel možeš jednom da ispečeš nešto do kraja, stoput smo pričali, kad se donja vilica izvali onda je gotovo...
-Šta balaviš mali, jaretina se i peče tako, daj da vidim, njam, mljac , šta oćeš odlično je...
-Jeste ako si vukodlak, a mi...
-E mali , ja to tako volim, peci sam sledeći put.-Nije loša pita , a Kume?
-Ahijaoj kume zub, aaaaaa, a samo što sam ga popravio, boli jebem ti!
-Pa dobro bre kevo, dokle ćeš da stavljaš višnje sa sve košticom u pitu. Osakatih kuma.
-Ja to tako volim , šta fali, pa pljuješ koštice ko kad jedeš višnje...-E sad će ženče da skuva kaficu...
-Fala kume, ali na sve ovo ne bih mogao još i sodu bikarbonu. Aj zdravo!
-I to ti je Kum...Neke ljude ne možeš ugostiti...
Ripčić koji nenamerno sevne ispod kratke suknje zbog nesnosnih letnjih vrućina.
- Ao, maco, ala sevaju butke, ljubim ti aljinče kratko....auu, sevnula i mala! Dođi, srećo, da se ižljubimo, aj!
-Ljubiš mi sevalicu, pohotniče matori!
