Trostruko veća investicija od jedne ludare kojom bi se mogli rješiti isti problemi.
Umjesto da se napravi jedna ludara u koju bi se smjestili nasilnici, prave se tri sigurne kuće za, u prosjeku, majku i dvoje djece, a siledžija ostaje da se sam baškari u stanu.
Uprkos smatranju da se radi o nekoj zgodnoj devojci koja se popela na tarabu, ovo je izraz koji se koristi za dočaravanje netačnosti nekog napisanog teksta sagovorniku.
-Ali, ovde piše da odmah uklanja perut..
-Sinovac, i na tarabi piše PIČKA, pa se ne mož' jebat'... Ili može, ko zna, živimo u 21. veku.
Iznenadno uručiti korpu.
Svečano dati šut-kartu jednom od dva činioca emotivne, ili poslovne veze u trenutku kada je sve naizgled u redu, ali samo iz perspektive nogiranog. Još jedan izraz za krajnje bolno raskidanje, kada se ovaj drugi najmanje nada.
- Šta je, Šomi, što si se sprčio?
- Ma nogirala me Slavica, bedak.
- Sto mu gromova... Šljiva?
- Može.
Jedini, ili krajnji način da dođete do nečega.
Ja: Ćale, trebaju mi nove patike...
Moj ćale: Ja jedino da ih rodim...nemam ni dinara...Ortak 1: Zgazio si mi cigaru!!! Daj drugu sad!
Ortak 2: Otkud mi, znaš da ne pušim?!
Ortak 1: Ne zanima me, rodi ako treba!
Prizor, koji zahvaljujući veteranskoj radnoj snazi iz bivšeg "Centroproizvoda", i novopridošlim mlađim regrutima Miškovićeve imperije, najviše podseća na žurku u anarhističkoj četvrti Kopenhagena. Kako se radno vreme privodi kraju, u samoposluzi pazare samo pogrbljena babetina koja je došla da ubije vreme do početka kviza na RTS-u, i klinac koji došao po boks crvenog Vinstona "za ćaleta", a zvuk "maksi, ajde, kupi, ceo dan" umnoispiračkih pesmuljaka, zamenjuju hitovi Bobana Zdravkovića. Nivo bezvlašća i haosa se iz minuta u minut, penje na sve viši nivo.
Dok musavi mesari za dupe štipaju masne sredovečne tetke koje po rafovima slažu suncokretovo ulje, što one ispraćaju pohotnim "ju,ju" uzvicima, k'o da ih je Dragan Nikolić iz mlađih dana lično opalio po dupetu, mlađane kasirke razmenjuju poruke sa vlasnicima lokalnih pekara i menjačnica, ne primećujući da umesto Tesle vraćaju Vajferta. Batica sa mlečnih proizvoda je još pre pola sata zapalio na pljugu, i nema nameru da se vraća, a tvoj sir će po svemu sudeći zapakovati Fredi Merkjuri, koji će specijalno za tu priliku ustati iz groba, i u crvenim gaćama sa krunom i plaštom baciti robu na vagu. Šef smene zanesen revolucionarnim žarom, u treger majici sa zagrebačeke univerzijade 87, prodornim glasom nordijskog gorštaka raspravlja sa magacionerima o Ibrahimovićevom golu iz ofsajda.
Šef smene: Liljooo, otišla ova stoka iz uprave, gasi ova govna i pušataj ono naše.
Bolje da sam i siroma', nego da sam star...EEEEE, moji drugoviii...
Opa, ju, ju!
Nesavitljiva i nepopustljiva. Otporna na tuđe udarce i uticaje. Imuna na unutrašnje, njoj suprotstavljene, podražaje, ukoliko se ikad jave.
Nositeljica (kroz život) i uspravljačica (iz blata zabluda) svoga ponosnog vlasnika, koji ne gubi bitke, ili ne priznaje poraze.
Oblikovana jednom zasvagda, uglavnom u mladosti, i to na jedini mogući i, naravno, najbolji način. Rok trajanja – doživotan, često i duže.
Dominantna, ako ne i jedina, karakterna crta bića kojeg je izbavila od zle i primitivne sudbine beskičmenjaka. Oslonac i spasilac njegov u svim pitanjima trivijalnog i egzistencijalnog, sa gvozdenim pršljenovima – kanonima, i toliko razvijenom moždinom, da je funkcija mozga („onog gore, navodno“) rudimentirala do atavizma.
Kičma koju drže ideali. Ima ih svakakvih.
Selo koje je toliko izolovano od ostatka sveta da je i Svevišnji prestao da vodi računa o njemu. Zbog zlih sila koje se usled toga tamo množe pravo ime sela se s vremena na vreme može pročitati u crnoj hronici.
Finiji izraz za pizdu materinu.
-Dragi putnici, zbog radovi na put autobus će saobraća preko Gornji Barbeš.
-Au, kakvi su sad to Boguleđinci?
Najslađa reč koju svi pamte iz detinjstva. Deminutiv eurokrema. Bilo da je u pitanju Takovo, Cipiripi, Nutela ili Fineti, sve zajedno ih je krasila ova prekrasna reč koja je govorila mnogo toga. Kremče.
Za kremče su se mnoge suze prolile, sa čime su pogotovo upoznati oni koji imaju stariju braću i sestre ili pak oni koji su muku mučili sa bar jednim halapljivim roditeljem, da ne kažem alom. Najslađe je nekako bilo ono malo pakovanje od sto grama, ono što baka kupi kada ujutru ode po hleb, kao iznenađenje za sanjivo dobro jutro. Da l' što je bilo maleno, ko će ga znati, ali imalo je neku draž pa je tako i najviše boleo nestanak istog.
Što se tiče vedrije strane, o tome ne treba mnogo trošiti reči. Kremče je bilo glavni faktor podmićivanja od strane te iste braće i sestara. Momentalno zaboravljaš koga si video sa pljugom, ko gde krije "Pan erotiku" i ko se kad iskrao kroz prozor za u grad posle zabrane roditelja koji su ovaj magični proizvod koristili kako bi te motivisali da pojedeš i najomraženije jelo. Ti si jeo, zaboravljao na odvratan ukus neke smrdljive čorbice i ko zna čega još, a jeo si jer si znao da te čeka negde, u nekoj fioci, samo tebe da ga malom plastičnom, nazovi kašičicom koja je išla uz njega, pojedeš i doživiš trenutak koji ćeš da prepričavaš i svojim unucima.
Sinonim za sreću i radost, ukus koji se ne zaboravlja, reč koja se zauvek pamti, antidepresiv koji i dan danas deluje. Jednom rečju - Kremče.
Neizostavni deo svakog seoskog kupatila, a tek nešto ređe i gradskog. Pronašao je svoju primenu u brojnim sferama, pa ga tako deda koristi za brijanje brade, baba njime povremeno obrije noge, unuk je njime obavio prvo brijanje, otac ga koristi za sređivanje brade, mama brije pazuh, a sestra povremeno sredi međunožje. Deda ga koristi još i da izvuče prasetu finese oko ušiju i njuške.
Pitanje useravanja motke i upotrebe iste kao govnjive skoro da je doseglo enigmatiku sofističkih klasika. Na sreću, sofistički zaplet je uspešno izbegnut logičkim manevrom da niko nije mogao biti tretiran govnjivom motkom a da je on ili neko drugi ili čak više njih nisu prethodno usrali.
Da bi se dobila dobra i kvalitetna govnjiva motka sa svim lekovitim, isceliteljskim i psiho-socijalno-terapeutskim efektima neophodno je poznavati tehniku useravanja motke, i to nam Bogu hvala dobro ide od ruke, da ne kažem od guzice. Po logici stvari govnjiva motka je namenjena onome ko ju je i usrao, mada se neretko njome dejstvuje i po trećim licima, ili čak neselektivno po masi lica koja su zasigurno negde i nekada usrala neke svoje motke. Postoji i obrnuta situacija, a to je kada više lica kolektivno usere jednu motku. E takvom motkom se ređe dejstvuje po kolektivu, već je ona iz vaspitnih ali i praktičnih razloga rezervisana skoro isključivo za pojednice i masu pojedinaca.
Neretko se kolektivno usrana motka slika za novine i prikazuje kao zlatno vladarsko žezlo. Naravno figurativno. Međutim, mnogo je onih koji nisu sisali motku, a uz to imaju iskustva sa useravanjem sopstvenih motki, pa odmah u novinama prepoznaju da to nije umetnička kreacija već da je neko zaista usrao motku. Tada, ovi što su usrali motku, najčešće pozovu nekog priznatog poetu da pod zakletvom potvrdi da je lepota istinita, a istina lepa, te da motka nije motka a još ponajmanje usrana, već da se radi o kreacija zavojitih staza sudbine sublimiranoj u beznačajnosti kratkoće ljudskih života poput trepavičnih čekinjica na svevremenoj liniji beskraja trajanja. U prevodu, usrali smo motku, ali ko zna zbog čega je to dobro.
- Ćale ja ću sutra na ispitu najverovatnije da userem motku.
- More ja ću tebe večeras, ali sigurno, govnjivom motkom. Celog leta ladiš jajca, mogao si da sjebeš te grčke klasike.
- Čekaj, otkud ti govnjiva motka kada je još nisam ni usrao? Mislim, po Sokratu, teoretski ...
- Keva iz kuhinje: Ima on dosta tih motki. I on je studirao, firma mu je u stečaju, a juče mi je spalio mikser.
Krajnji stepen indiferentnosti prema nekoj pojavi ili osobi. Tolika svejednoća da čak ni ne zaslužuje titulu kurcobolje, odnosno brige.
- Je li, kako to kad te ja zovem u grad ti nećeš da ideš, a posle te vidim u gradu s Dekijem i Maretom? Šta ja sad treba da mislim?
- Znaš, osetim blago peckanje u predelu genitalija svaki put kad se zapitam šta ćeš ti misliti o meni. Dosadan si k'o proliv jebote, nikad ne zaklapaš, a kad se uroljaš praviš budalu od sebe više nego obično! Prošli put si se onako pijan pokačio sa nekim likovima pa brisn'o, a mene ostavio da vadim fleke! I pitaš se što neću s tobom u grad?! MRŠ!
Suptilna zamena za ''Alo majmune glupi pa to znaju i vrapci na granama''. Učtiviji način da se izađe na kraj sa pronalazačima rupe na saksiji. Naravno, dokle živci posluže.
- E brate, znaš da je Sima iz Srećnih Ljudi zapravo stvarno Vukašinov pas u stvarnom životu?
- Ozbiljno? E, znaš da je ubijen Đinđić?
- Ozbiljno? Kad?
Ne mora biti u pitanju baš kraljevski klub, ali sama poenta je jasna. Radi se o nadaleko čuvenom balkanskom mentalitetu, koji prouzrokuje nekontrolisani nalet adrenalina, ali i same neobjektivnosti, nakon učinjenog podviga. Umesto da se proslavljeni pojedinac ili naglo afirmisani tim, drži postrance i rezervisano u izjavama, malo parčence prisvojene slave im naprasno udara u glavu, i prouzrokuje nepopravljivu štetu.
-Jebi, jebi Galatu, Galatu, Galatu!!!
-Dajte nam Boston, da i njih karamo!!!
Ujedinjena grla
-Možeš da nam pušiš Klintone, Klintone, Klintone!!!
Imbecilizam upućivan devojkama od strane radoznale rodbine, ili vickastih osvajača, kojima su fazoni iz Lajanja na zvezde vrhunac kreativnosti i nepresušan izvor inspiracije.
Mlađi brat "koga više voliš", izaziva jarku želju da pomiluješ onoga ko ti je ovo pitanje uputio. Mavaši geri bi bio primeren.
Al' tetke se ne daju zbuniti. Na svaki odgovor imaju spremno pitanje i obrnuto.
Ni ćutanje nije odbrana, jer će izazvati promaju od vratolomija prisutnih glava u iščekivanju odgovora, koja može da se meri sa napetošću momenta kada penzos očekuje poslednji broj na Bingu.
Podrazumeva se da lepota ovde nema presudnu ulogu, pa iako ste skrndelj, nećete se izvući.
- Sine, koliko si porasla otkad sam te zanji put videla, jesi završila srednju školu?
- Imam dva'es pet godina, tetka.
- Ijuu, kako vreme leti, sećam se kao da je juče bilo kad si mi bljucnula na ramenu, hihihi. Kaži teti, imaš li dečka?
- Ne. (Svesni ste da sve što sledi i dalje je bolje od deljenja intime sa brkatom gospođom)
- Pa kako tako lepa devojka da nema dečka?!
- ...
- A i jesi se osušila otkad te baba Ranka ne 'rani, jedi bre nešto dete, d'ima čovek za šta da te uhvati, hihihi. Mene je moj Milomir tako, kad mi priđe straga...
- DOSTA!
----------------
- Je li, mače, kako tako lepa, a nemaš dečka?
- Imam devojku, šta ćeš, 21. vek je.
- Nije problem, imam i ja dva komada, za svaku po jedno, ako me razumeš, hnjo hnjo hnjo.
Objašnjenje za totalno nasumičnu posetu nekoj od susednih nam zemalja.
Jeb'ga, dobili smo taj šengenski režim, izvadio si čak i putne ispave. Bila promocija, ko dočeka živ jutro ispred MUP-a, bez kasnijeg FT1P incidenta dobija i pasoš po ceni lične karte. I što sad, kad si ga tako snalažljiv i umešan, ljubi ga majka, da prostiš, izvadio, da stoji i skuplja prašinu?
- Kude ćeš koju pizdu materinu?
- Ma idem malo do Rumunije.
- Šta ćeš tamo koji kurac? Ako ti se gledaju cigani eno ti onolka Marinkova Bara. A i tebra, skinuli nam sankcije, nema šta da se švercuje više...
- Ma idem da mi pasoš malo vidi pečata. 'Teo ćale neki dan d'obriše dupe njim, nestalo mu tariguza, a onda i novina, a SAT+ je svetinja, kaže, tebi ionako nikad neće trebati.
Neuništiva. Nesalomiva. Nenadjebiva. Klasik. Oblikovano parče gume najčešće sa ponekim crnim petouglom ili deformisanim trouglom što bi trebalo da pretstavlja fudbalsku loptu. Šare su od najsocijalnije farbe na bazi katrana, garant. One daju čar ovom sportskom rekvizitu. Inače, iz jednog je dela tako da nikako ne može da se sjebe ili rašije, pošto i nema šavove. Ima neograničen vek trajanja, neskladno sa cenom. Kad te njom neko spiči u go' batak ostaju traume, a i fleke do kraja života. Ne d'o bog nikom. Ima primena i po kući.
- Aj na mali fudbal.
- Gde si ti čuo za mali fudbal, tijebemamu, a šta je onda ono na livadi, veliki fudbal, a? Futsal se kaže.
- Dobro, aj na fucu.
- Imaš loptu?
- Svratićemo do mene da je izvučem ispod komode, pa ćemo neke cigle umesto lopte metuti.Nekoliko sati kasnije
- Aj šutaj.
- Ček' samo da prospem krv iz patike.
