Poslednji ekser u kovčegu ljubavnog života jednog papučara.
-Jesi video šta vozi Mare Tocilo, nekog fiću iz '83, kaže rešio da se bavi oldtajmerima.
-Aha, i bavi se humanitarnim radom, čujem da prodaje bubreg da otplati neku bundu od polarnog medveda devca...upropastila ga ona njegova k'o cigu kružni tok
Kukati. Žaliti se na lošu sreću, besparicu i tragičan ljubavni život.
Miroljub Brzaković - Brzi je pevač, koji je hitovima Neće me, pa neće, Prevari me život i Podigla me iz pepela stekao enormnu popularnost. U ovim pesmama je Brzi pevao o socijalnoj problematici tadašnjeg društva, koja je i danas veoma prisutna na našim prostorima. Te njegove pesme, koje su mešavina novokomponovane muzike i književnog realizma, uz Bolji život Siniše Pavića, predstavljaju umetnička ostvarenja, koja i posle 20 godina pokazuju da se malo toga ili čak ništa nije promenilo.
Kada se Brzi polako povlačio sa scene, nije se pojavio niko da preuzme taj trend i da ga popularizuje, što je Saši Popoviću omogućilo da sprovede svoju reformu novokomponovane muzike i odvede je na neku skroz drugu stranu.
Ministar Đorđe Genčić: Vaše veličanstvo, vaš otac, Njegovo veličanstvo Kralj Milan je prokockao svu kintu za unapređenje vojske i zapalio za Bukurešt. Nema nameru da se vraća. Načelnik štaba tvrdi da ćemo morati da raspustimo veliki broj vojnika, jer nema para za njihove najosnovnije potrebe.
Kralj Aleksandar Obrenović: Nemojte sad, gospodine Genčiću, da mi prepričavate pesme Brzog. Taman sam nameravao da popijem pivce i opustim se s jednom dvorskom damom, ako me razumete, a vi mi kvarite raspoloženje.
Iskaz velikog zaprepašćenja. Komentar, po ostvarenju malo verovatnog događaja. Pretpostavlja se da je izraz izvorno nastao u centralnoj Africi gde je bar donedavno postojala mala verovatnoća da padne sneg.
-Maćori, otkud ti ovako rano u busu, vraćaš se iz izlaska?
-C, idem na šljaku. Zaposlio sam se ima već 2 nedelje.
-Ti si se zaposlio? Pašće sneg.-----------------------------------------------------------------------------------------
-Brate, nećeš verovati koga sam juče video u pandurskoj uniformi, Voju.
-Voja panker, postao ker? Pašće sneg.------------------------------------------------------------------------------------------
-Tebreks, jesi čuo da se Neša ženi u subotu?
-Ne seri? Pašće sneg!
-Hehehehe, pa ‘ladno stvarno i hoće. Ščuo prognozu za vikend?-------------------------------------------------------------------------------------------
-Sinak, provali – neko je definisao sleng na Vuki!
-Pašće sneg!
Odličan naziv za one male muške torbice koje se nose o rame pa te udaraju u kuk, a tu držiš ono što ti kao "savremenom muškarcu" "treba".
Liče na zobnice koje se stave konjima na usta kako bi u miru zobali neku žitaricu..
- Brate, kolko si kupio ovu zobnicu? Treba i meni slična jedna, za alat, a i za ova tri mobilna što su u stvari prenosni lap topovi.
Pomalo arhaičan izraz za čoveka koji nije baš sasvim svoj.
- A bre, Bobane, što mi ofarba Šarulju u roze, bog te ne ubio?!
- Pa da bude lepša...
- E, šušumigo jedna!
- Šta si reko da sam ja?
- Šušumiga!
- Ma, puši mi ga!
Bila to gola istina ili čista otrcana izmišljotina, uglavnom je najjebozovniji način da predmetu svojih želja kažeš kako i šta bi joj sve radio, a da to ipak možeš da pripišeš nevoljnoj reakciji svojih moždanih vijuga, ukoliko dotična ne pristane na igrariju.
Bez brige, uglavnom pristane. Sanjala je i ona tebe.
Vučić Spasitelj.
- Ženo, gasi te Turke i prebacuj na B92, gostuje Vučitelj u Utisku nedelje!
Simfonija pucanja kurca. Bolenje uva. Pandan američkom ''zero fucks were given that day''. Poseban efekat ima ako se koristi dugouzlazni akcenat na ''e'' u reči ''jebe''.
- A jesi čuo da Cukenberg planira neku veliku promenu interfejsa na FB-u, to već 7 godina najavljuju.
- Jebe mi se tačno.- Dolazi ''Hladno pivo'' u Niiiš, oni su superiškaaaa.
- Sve što ja čujem od tog benda je groktanje onog malog Kekina ''hnjo, hnjo, nije sve tako hnjoooo, upoznaj svoje pravo hnjooo''.
- Karta samo 200 dinara.
- Jebe mi se tačno.- Kolega, uzmi ovaj pamflet, ja sam brucoš i tebe apsolventa ću da ubedim ga glasaš za Uniju Saveza Asocijacije studenata našeg fakulteta.
- A što ti nosiš košulju ispod džempera, pa preko svega toga majcu stranke, a napolju 20 stepeni.
- Ali, ali... ovo je ''Zara''.
- Jebe mi se tačno.
Životni vek. Tren, ako uzmeš u obzir da se Veliki Prasak desio pre 13 i kusur milijardi godina, u nekoj već postojećoj formi i dimenziji svemira. I da je ova naša loptica pretrpela gomile vulkanskih erupcija, kisele kiše, ledeno doba, kolizije sa asteroidima i kometama, nastanke i nestanke žive materije, evoluciju i istrebljenje. Bezbroj rođenja i isto toliko smrti (minus mi, koji jesmo).
Dakle, onog momenta kad počneš da se nerviraš što si niko i ništa, kad sitnim uspehom podstakneš svoju bolesnu ambiciju i još bolesniji ego, kad zarad malog, ličnog ćara ispadneš nečovek i prevariš bližnjeg svoga; seti se da tvoj životni vek traje minornih 80 godina, i to ako si živeo smerno i zdravo (čitaj: kao pičkica i papučar, a svi znamo da nisi).
E, sad, sa tih tvojih majušnih 80 godinica, koje predstavljaju zrnce peska u Sahari, naspram milijardi godina sveta i veka, pokušaj da zamisliš (mada nećeš uspeti) svoju ultra-piko-nano-egzistenciju u zaseoku zvanom Mlečni Put u ruralnom, zabitom delu nepreglednog prostranstva ovog Univerzuma. A bilo bi apsurdno da je jedini...
- Jedan himen, više-manje? Daj, zar stvarno misliš da je toliko bitno? Daš?
Univerzalan odgovor na sva pitanja.
Prečest, i odveć izlizan odgovor uglavnom onih kojima je ili mrsko odgovoriti na pitanje ili ne znaju (bolji) odgovor na isto. Sve više uzima maha u konverzaciji, čak i onda kada zaista nema potrebe za istim, i kada je bolje reći: „Ne znam ba, popusti me!“.
Češće ga koriste starije osobe od kojih većina smatra da im je država kriva što im je lisica obezglavila piliće ili što im boranija te godine i nije baš rodila, ili uopšte ne razmišljaju o tome pa koriste taj izraz tek tako jer ga svi drugi koriste i jer je postalo sasvim normalno misliti da se u državi stvarno sve može; sve više ovaj izraz koriste i mladi ljudi koji time vjerno prate svoje prethodnike, i koji postaju sve više ogorčeni na to da im nema svijetle budućnosti u državi u kojoj su. Valjda misle da će se ako dovoljno budu ponavljali tu, sada već narodnu izreku, popraviti stanje.
Kada je mrsko objašnjavati:
Dijete: „Tata, kako to da je sutra u jednom dijelu države neradni, a u drugom radni dan?“
Otac: „U ovoj državi sve može...“Kada se ne zna odgovor na pitanje:
Student 1: „Joj ja ove godine imam iz pet predmeta usmeni, jebote, imam brigu kako ću!“
Student 2: „Kod nas samo ako hoćeš veću ocjenu.“
Student 1: „A jebem im ja mater, zar nije po Bolonji da nema usmenog?“
Student 2: „Ma u ovoj državi sve može.“Obrazovani a nezaposleni:
(u zgradi Zavoda za zapošljavanje)
Nezaposlen lik: „Đe si Muki, šta ima?“
Muki: „Ooo pa gdje si brate, dugo te nisam vidio... E'o, doš'o da se prijavim na ovo čudo, treba mi za zdravstveno... šta ima kod tebe, šta radiš?“
Nezaposlen lik: „Ma et' i ja doš'o isto da se prijavim... ne radim ništa, da bogdom radim, hehe, nema posla.“
Muki: „Jebiga brate... šta si ti ono završio, Historiju?“
Nezaposlen lik: „Nije, to sam htjeo ali sam se odlučio za Egipatksomađarski jezik i književnost... brate u roku završio, nigdje posla, sjedim 9 mjeseci kod kuće, ne znam da ovo igdje ima 'vako.“
Muki: „Jebiga brate, u ovoj državi sve može... biće bolje...“Random situacije:
1.
Osoba 1.: „Čitam jučer u Avazu, krava otelila dvoglavo tele u Travniku.“
Osoba 2.: „Bože sačuvaj, u ovoj državi sve može...“2.
Kasirka: „Gospodine, vrećica se naplaćuje 00,05 feninga u cilju očuvanja okoline.“
Lik: „Šta ba, vrećicu da mi naplatiš?! Daj to 'vamo, potrpaću u džepove... našli sad i vrećice naplaćivat' k'o da narod ima para za bacanje, e Bože sačuvaj...“
Žena iza lika: „Ništa čudno, u ovoj državi sve može.“Neuki, stariji ljudi koji možda i imaju opravdanje da koriste taj izraz:
Nena 1.: „Đi si ti Hano, kako ti je noga?“
Nena 2.: „Ma et' draga kako kad, bila sam kod doktura sad pa mi dao njaku mazu opet da se mažem, pa ako ne bude bolje da se iđem naruči' na snimanje za mjesec...“
Nena1.: „Heee draga, pa što tako dugo da čekaš, šta je njima?“
Nena2.: „Eeee moja ti, u 'voj državi sve more.“
Nena 1.: „Ja draga...“
Sranje u najavi. Reč koju vole da koriste svi koji su nadmoćni u odnosu na nas.
Policija, roditelji, (naročito dok smo mlađi) šefovi, direktori.
Kao, ''hajde sad da popričamo, da ti dam šansu da se opravdaš. Dobre sam volje, pa ti pružam priliku, ali verovatno ćeš biti sankcionisan. Jer tako sam u mogućnosti''.
-Brate jesi kući?
-Jesam. Što?
-Matori me sad zvao. Vratio se sa roditeljskog. Kaže da dođem kući da popričamo.
-Au! Pa šta ti ja tu mogu pomoći? Ja sa mojim kad sam zadnji put pričao, nisam išao u školu dva dana...
-Mislio sam da svratim da mi daš neke tvoje farke da obučem ispod mojih. Da pojačam zaštitu.
-Ajd, daću ti i sekine helanke.
-To!
/sutradan/
-Halo tebra? Kako je prošao razgovor? Jel pomogla zaštita?
-Jes kurac! Bolje da si mi dao kacigu za skuter...
Kao po nekom običaju, sedeo je tako na drvenoj klupici ispod starog oraha i ispijao rakiju. Brk mu se zadovoljno smešio jer je tog dana poorao više nego što je planirao, te je sad spokojno uživao u toplom avgustovskom predvečerju. Dok je užarena lopta polako nestajala na horizontu, tonući u zeleno more krošnji, hrapavim dlanom obrisa znoj sa čela, te eksira ljuto zadovoljstvo. Pogled mu se zadrža na krošnji oraha.Tu je bio od kad zna za sebe. U njegovom hladu je prohodao i progovorio. Setio se pokojne majke koja je plela na toj istoj klupici na kojoj je on sedeo. Oca je izgubio kad je imao 10 godina i sećao mu se samo lika.
Ženski glas odagna tišinu šumadijskog sutona i prekide ga u razmišljanju:
- Milija, hoćeš li ti da jedeš nešto?
Samo je odmahnuo glavom. Seda starica podiže ruke u vis, promrmlja nešto sebi u bradu i udje u kuću.
Počeo je da se priseća svoje svadbe. Nije Milija bio neka prilika. Parče zemlje, malo stoke, i dve trošne kućice sa zemljanim podovima. Bilo mu je 20-ak godina kad je načuo priču o siromašnoj jedinici iz susednog sela, lepoj, vrednoj i poštenoj devojci. Ali više od svega, privuklo ga je ime: Nada.
Nadini roditelji, majka i par komšija su činili svatove. Uz skroman ručak i tihu pesmu, proslavili su taj dan. I onda proveli 40 godina zajedno,zajedničkim snagama pružajući otpor vetrovima života koji su ih lomili svakim danom sve silnije. Osetio je komešanje u duši.
40 godina je bila uz njega živeći u siromaštvu, a da se nikad nije požalila. Trpela ga je i kad nije trebalo, brinula se o njemu, dirinčila i vukla, rame uz rame sa njim. I nikad nije tražila ništa već je samo pružala. Da nije bilo nje, bilo bi mu mnogo teže. Po prvi put u životu oseti oštar bol u grudima. Suza mu zaiskri u oku. U trenutku se naljuti na sebe što joj nije više pružio. Što nije uradio više za nju. Što joj nikad nije rekao koliko mu znači.
Iskapi čašicu gorke utehe, te nasu još jednu. Sunce je već bilo zašlo, i mrak u potpunosti prekri zelene livade. I dalje je nepomično sedeo. Iz mraka se začu Nadin glas.
- Hoćeš li ti da spavaš, pobogu?
- Nado... Dodji, sedi pored mene.
- Šta ti je, jel ti zlo?
- Jesi li se ikad pokajala što si pošla za mene?
- Šta ti to sad pade na pamet?
- Vek smo proveli zajedno... Osedeli jedno pored drugog... Voleo bih da znam.
- Eh, moj Milija... Da nisam pošla za tebe, onda bih se pokajala. Nismo živeli bogato, ali smo živeli vredno i pošteno. Da je Bog hteo da nam bude bolje, bilo bi nam bolje... Jedino...
- Jedino?
- Žalim što ti decu nisam rodila. To me muči i tišti godinama. Oprosti mi.Milija zausti da kaže nešto ali nije mogao. Samo ju je jako zagrlio...
Onaj fini, ponizni, ljubazni, nadasve skrušeni kmet u koga se pretvara svaka osoba, od bodibildera do profesora pred šalterskim službenikom koji treba da mu overi papire.
-Gospodine, morate da potpišete još ovde, ovde, ovde i ovde, a onda da se okrenete da vas malo jebem u dupe, pa ću da vam overim sve za tri dana.
-Naravno, naravno, poneo sam i vazelin.
Sa tačke gledišta potencijalnog zeta, ukopanog u mestu kao mladi los kojeg je presreo čopor gladnih kurjaka, svesnog na čijoj se teritoriji nalazi, stvar koja je u rangu crnog humora.
Obećao je tata svojoj mezimici da će biti prijatan prema tebi, te će se suzdržati od klasičnih i pomalo arhaičnih "Koje su tvoje namere?" tipa pitanja. Ali nije matori lisac sisao vesla, zna on koga ti natežeš kad god ti se štrokavi miško digne, pa će ti zato oružjem u vidu podjebavanja vratiti milo za drago, sladeći se dok od tebe, naizgled opuštenog lika, trema pravi običnu sojku.
Ona: Tata, mama, ovo je moj dečko.
On: Drago mi je gospodine, gospođo...
Tašta: Dobrodošao! Možeš slobodno da me oslovljavaš po imenu.
Tast: Mene možeš slobodno da oslovljavaš "Gospodine".
Ona: Tata!
Tašta: 'Ajde idite vas dvojica u sobu dok mi postavimo večeru.- Znači ti si taj zbog kojeg sam ja morao danas da propustim lov.
- Žao mi je ako ste zbog mene...
- Pa što si došao ako ti je žao?
- Pa ja...
- Hahahah... Šalim se bre, ionako mi se nije ustajalo jutros. Sinoć sam se zapio sa nekim prijateljima.
- Hahah...
- Šta je smešno?
- Ništa.
- Pa šta se smeješ onda? Je l' ti smešno to što mi se sad ceo dan povraća ili što neću biti u prilici da skinem kapitalca?
- Ništa, ništa.
- Zezam se bre, šta si se ukrutio? Nego, je l' čuvaš ti ovu moju malu? Da je čuvaš sad, kasnije kad ostarite i kad tebi dođe iz guzice i glavu možda bude kasno pa ti ode kod komšije. Hahahahaha...
- Nadam se da neće.
- Što si tako ozbiljan, nisu ti smešne moje šale?
- Pa jesu, nego...
- Što se ne smeješ onda? Šta, ti samo voliš da se smeješ drugima, je li?
- Pa ne, ja samo...
- Opusti se bre, momak, ne ujedam ja. Idemo da jedemo.
