Vidi vako... Nemaš ti pojma šiljokuran... To ti je bila jedna zemlja gde je bilo svega i sve je bilo najbolje.
Niko ništa nije radio, a svi su sve imali. I kad nemaš, uzmeš od preduzeća, il neki od oni kredita što se nikad ne vraćaju, sve se to lepo rasporedi na društvo, i super svima! Svi nas voleli, svi nam zavideli, a tek pasoš što nam bio crven i lep! Na more ideš kad oćeš i de oćeš i pišaš po domorocima, nako gospocki.
Vojska ko zemlja - sve na nivou, sve najbolje, pričalo se da smo bili četvrta sila u Evropi, al ja iskreno mislim da smo bili i prva, ako u Evropu ne računamo i Eseseser. I svi vole vojnika, čudo jedno! Odeš u Srbiju, odeš u najgore ustaško mesto u Rvackoj - prosto se utrkuju ko će pivo da ti plati!
A tek Tito! Da viš kad ON nekom kaže "Ne!"! Pa sve se bre trese, ceo se svet treso od nas, svi nas znali ko smo i de smo, svi nas bre voleli! Crnci te vole, Englezi te vole, Amerikanci te vole, Sovjeti te vole, čudo jedno! Svi pitaju kolko ti para treba, samo da bi i ti njih volo, tolko im stalo bilo do nas i naše Jugoslavije! Pa kad gledaš one sletove na stadionima... Voleli smo ga bre, EJ! I mrtvom smo mu nosili štafetu! Ej, Drug Stari, da je još poživeo, sve bi danas drugo bilo, znao bi on kako sa ovim barabama...
Svi bili jebači, svi unakazili od jebanja svaku zemlju u koju odu, strankinje jedva čekale Srbe i Rvate da se sa njima plode, jer su svi Jugosloveni bili pravi ploditelji, takvih na planeti nije bilo. Tolko smo plodili da su ove naše ostale suve, pa počo se smanjuje natalitet, to je krenulo otad, jer smo bili jebači.
A tek bracvo i jedinsvo... Pa kad zapevamo himnu, Hej Sloveni, pa Brena, pa Bijelo Dugme, pa Kraš čokolade, pa Gorenje... Nismo bre ni gledali ko je Srbin, ko Hrvat, sve nam jedno bilo. Svi smo se zajedno provodili i zezali, pravo Titovo bracvo i jedinsvo! Eeeej, to je bre bila zemlja bre!
Vi sad pojma nemate! Da vam čovek da jednu ovcu nacrtanu, ne biste znali da je sačuvate! Vi ste bre nule svi do jednog!
- A što se raspala onda ta vaša Jugoslavija?
- Što... Zbog vas nezahvalnih, mamu vam balavu! Sve ste hteli, OVOLKA vam usta, al da ne radite ništa i da ne doprinosite, niste navikli ni na muku ni na rad, samo biste se zajebavali po ceo dan i da gledate one vaše porniće i da putujete, samo vas to interesuje! I da kradete! Zinuli u one vaše vođe ko da su bogovi! Ne znate ni ko ste, ni šta ste, ni odakle ste, boli vas uvo za sve, samo da se zajebavate! Mamu vam balavu hohštaplersku!
Kada od svoje mase ne možete da kažete da imate ljepšu polovinu.
-Viđe li Caneta sa onom malom?
-Viđo'.
-Kaže, to mu ljepša polovina.
-A jes' vidio koliki je on? To mu nikako ne može biti polovina. Možda neki manji razlomak, recimo, petina.
-He he... I to što kažeš.
Završila se još jedna radna nedelja. Otišao si kao i toliko puta do sada sa drugom u kafanu na po jednu.
Halapljivo navrćeš prvu rakiju. Ipak je radna nedelja gotova, valja se dezinfikovati. Malo ti se prospe i po bradi. Dok spuštaš čašicu i brišeš svoju bradu, vidiš jednu malu kapljicu rakije kako, poput suze, klizi niz spoljnu ivicu čašice. Ne znajući zbog čega, zagledaš se u tu suzu.
Navrnu i prva sećanja, ko zna odakle i zbog čega. Setiš se slike sa bukvarom i bojicama, dok si još maštao da postaneš pilot, drugara iz osnovne sa kojima si odavno izgubio kontakt, prve dečije žurke na kojoj si mešao crni i žuti sok, sve do prijemnog ispita. Onda srednja škola - prvo pravo zaljubljivanje, batine, prvo teško alkoholisanje, eksperimentisanje sa raznim stvarima, prvi prijatelji za ceo život.
Fakultet je bio najlepši period tvog života. Studentske žurke, zezanja, spavanje po ko zna čijim kućama, i prvi ukus slobode. Čini ti se da nije bilo memljivog podruma ili ćumeza u kom nisi stanovao. Posle izvesnog vremena, kada kupuješ stvari, više ne gledaš šta je najlepše, nego šta ćeš lakše preneti dalje u svom nomadskom životu. Osetio si po prvi put i šta znači biti gladan. I šta znači raditi, kada ti je kičma pukla preko studentske zadruge, ali si imao prvih par zarađenih crvendaća u životu. Saznanje koliko se teško dolazi do para te je i nateralo da se zabarikadiraš, ostaviš sve po strani i završiš fakultet.
Setio si se i NJE. Ko zna zbog čega i odakle se sad ona pojavila. Kao duh iz prošlosti, koji ti više apsolutno ništa ne znači, čak i ne možeš da veruješ da si sa NJOM ikada i bio. Ali ti je iz nekog razloga drago sećanje na NJU. I koliko god da ih je prošlo između NJE i ove sadašnje, TVOJE, opet ti je nekako draga i pomisao na NJU, i pored svih neprospavanih noći, muka, šetnji po zabitim uličicama samo da se izduvaš, sumnji, strahova, tuge... Shvataš da te je i to očvrslo, i da si zahvaljujući i NJOJ postao čovek. Čovek koji zna šta hoće, koji zna i da pati, da guta, drži u sebi, da bude strpljiv, ali i da uzme ono što želi.
I dođe ti teško kad se setiš onog malog i neiskvarenog klinca koji se slikao sa bukvarom i koji je maštao da postane pilot. Da je znao šta ga sve čeka i kakav će usput da postane, da li bi verovao? I da li bi danas umesto tog klinca plakala rakija kad mu dođe teško, ili bi taj klinac ipak smogao snage i zaplakao da je danas tu, samo da je znao šta ga sve čeka i čega sve da se sačuva usput?
Drugar te prene iz misli. Stigla i druga tura, a ti se zagledao u prvu čašicu.
Žurno brišeš suzu sa čašice dok je neko nije primetio, i nazdravljaš za kraj još jedne radne nedelje.
Neizostavni deo svakog seoskog kupatila, a tek nešto ređe i gradskog. Pronašao je svoju primenu u brojnim sferama, pa ga tako deda koristi za brijanje brade, baba njime povremeno obrije noge, unuk je njime obavio prvo brijanje, otac ga koristi za sređivanje brade, mama brije pazuh, a sestra povremeno sredi međunožje. Deda ga koristi još i da izvuče prasetu finese oko ušiju i njuške.
Naziv osobe, patentiran od strane Nenada Čanka. Sa njime pokazujemo koliko obrazovanje/pozicija te osobe nema veze sa njegovim kvalitetima i koliko nas zabole kurac za njegov uspeh.
- Koštunica doktor Vojislav.
- Ilić magistar Velimir.
Na basketu:
- Ljudi pauza, crkošmo žedni. Ajmo do česme da se naločemo vode, pa da nastavimo.
- Nećete valjda piti tu vodu, pa puna je sedimentirajućih materija i hlora...a tek da vidite kolika joj je biološka potrošnja kiseonika.
- Ma ko je ponovo zvao ovog Mutivodu diplomiranog ekologa Slavka, ne mogu ni vodu ko čovek popiti da mi se ne popne na kičmu.
Ne, neću da pljujem juga. Dosta bre više, bemmumater. Red je da se kaže i neka lepa reč.
Dobro, možda nije najbolje napravljen. I od kad je napravljen, nije bilo poboljšanja. I možda ga mnogi sa pravom nazivaju kantom,cimentom... I možda mu grejači na zadnjem staklu stvarno služi da ti se ruke ne zalede dok guraš zimi. A ni leti neće da upali svaki put iz prve. I od opreme ima samo rezervni točak. I možda ljudi koji voze juga stvarno idu u raj jer su pakao već prošli...
Ali...
Jedina stvar za koju sam sto posto siguran je da jugo stvarno ima dušu. Jer, svaki jugić je priča za sebe. Ima nešto svoje, nešto posebno. Ima caku pri paljenju. Ima luft u volanu. Ima loš menjač. Ima dobar menjač. Ima menjač. Ima ručnu. Ima neki poseban detalj koji ga čini baš takvim: posebnim. I svi vozači ga pljuju dok ga voze, a onda, kad ode, gledaju ga sa bolom u duši. I sve to zbog toga što i on ima dušu. Jer duše uvek nadju način da se vežu jedna za drugu.
Moj jugiša je rodjen iste godine kad i ja, 1990-te. Četres'petica, crvene boje. Keva ga kupila kao polovnog nekih godinu dana pre nego što sam dobio dozvolu.
U vreme kada sam ga ja vozio, maksimalna brzina mu je bila 80. Nizbrdo. Ručnu nije imao, ali je zato imao luft u volanu od pola kruga. Prednji levi far mu je ispadao pri naglom kočenju, tako da sam na semaforima stalno istrčavao da ga vratim, pre nego što krenem dalje. Prilikom ubacivanja u treću je ispuštao zvuk zbog kog su se svi ljudi okretali na ulici.Jednom prilikom sam sa njim umalo ušao u Gružansko jezero. Iz Stragara, za vreme neke velike kiše, vratio me je kući sa jednim brisačem. Na vozačevoj strani. Koji je iskakao sa šoferke na svakih 10-ak minuta, pa sam, po onom kijametu morao da istrčavam da ga namestim. Jednom sam kroz Glavnu ulicu provezao 7 riba na zadnjem sedistu. Legao bio jadnik do crne zemlje. Jedva je išao. U Guču sam sa njim, pod policijskom pratnjom ušao u sam centar. K'o gospodin čovek.
Pre dve godine sam kupio drugi auto. Keva ga još uvek vozi.
Danas, kada prodjem pored njega, kroz glavu mi prolaze slike svih zezanja i putovanja. A količina osmeha i sećanja nadoknadjuje sve njegove nedostatke.
Nikad me nigde nije ostavio. On nije bio auto. Taj Jugiša mi je bio drug.Živeo Jugiša!
Sve popularnija pljuga usled poskupljenja cigareta.
- Daj pljugu da malo plaknem pluća, znam da pušiš one najskuplje.
- Kurac! Motam ove zavijuše, ima već mesec dana. Na! :pljuje duvan i nudi mu zavijušu iz tabakere: Uštedeo sam šes' somića a i manje trošim, samo još one filtere da kupim, ima se nađu za 200 dindži...
Najmlađe dete u porodici, obično treće po redu, čija je jedina svrha postojanja da ide starijim roditeljima u prodavnicu.
- Bogme Snežo, ne znam da li da rodim treće?
- Zašto da ne!? Bar ti i Mlađa imate uslova za još jedno.
- Hvala Bogu! Ali, malo je velika razlika u godinama. Veljko ima 14 a Marija 12 godina.
- Ma, boli te ripče. Kad ti ovo dvoje odu u Beograd da studiraju, ko će ti ići u prodavnicu?
Opušteniji od dedinih muda u obliku trešnjica blizankinja u službi pirsinga na babinoj desnoj sisi. Jebeni šaman kuliranja. On oblake ne smatra stazom, nego im daje priliku da uživaju u njegovom hodu.
Na stejdžu je bogotac. Dok frontmen mora da zavodi spikom, dok bubnjar od svog znoja polako stvara jezero ispod sebe, on uživa. Glava gitare je usmjerena ka zvijezdama, pokazujući gdje se trenutno nalazi onaj što njene žice miluje prstima poput ljubavnika koji je zanat ispekao tako dobro da će ga genetskim putem prenijeti na svoje sinove.
Suprotno od alfa mužjaka. Štreber bledog tena, neretko sa đozlucima. Svuda ih nosi sa sobom. Po svoj prilici je edipovac. “Biće kako mama kaže”, misli on u sebi. Ne skida se s neta; on je hodajuća vikipedija. Uglavnom sluša new wave, indie. Nekako obožava Dorijana Greja. Kada ga vidiš u izlasku, poželiš da mu zapevaš onu od Idola: “Retko teee viđam sa devojkamaaa”. Jer, on sa ribama jednostavno ne ume. Prezire sve mediokritete, a gotivi samo ono “kvalitetno”. Dakle, kvalitetna muzika, kvalitetne knjige, kvalitetni filmovi. Idealista je i zato često upotrebljava glagol “iskristalisati se”. Pastelne boje su mu omiljene.
Bangavi narcis… Ne treba ti.
Obično umesto željene princeze dobije ružno pače.
Patriotski odgovor srpskih turista kada prave sranja u inostranstvu i pitaju ih odakle su.
Svakako enigma za savremenog fizičara, prosečnog mislioca, čak i za neobrazovanog mudrog čoveka, jer razgovor koji se odvija na frizerskoj stolici je zagarantovani deja-vu, iz razloga što redosled razmene rečenica iz posete u posetu ima tendenciju da bude gotovo identičan. Naravno sa ovim fenomenom će biti upoznate samo one osobe koje svoje poverenje pružaju pričljivim bricama. Čak je i sam Stiven Hoking počeo sa ritualom, novo šišanje - nov frizer, jer nije mogao dati validno objašnjenje.
2009, frizerski salon ''Hemfri Bogart''.
-O, 'de si ti mali, je l' beše dvojka sa strane?
-Aha.
-Gore kako ja procenim je l'?
-Aha.
-Jebeš li nešto?
-Ne.
-Šta ti radi ćale, je l' prodao ona kola?
-Ništa, nije još njih vozi.
-Pa, sad će tebi da ih da, koliko ono imaš godina?
-20.
-A, pa ti si pravi jebivetar.
.........................................
2010, frizerski salon ''Hemfri Bogart''.-O, 'de si ti mali, je l' beše dvojka sa strane?
-Da.
-Gore kako ja procenim je l'?
-Može.
-Jebeš li nešto?
-Ništa.
-Šta ti radi ćale, je l' prodao ona kola?
-Ništa, nije još njih vozi.
-Pa, sad će tebi da ih da, koliko ono imaš godina?
-21.
-A, pa ti si pravi delija.
.......................................
2011, frizerski salon ''Hemfri Bogart''.-O, 'de si ti mali, je l' beše dvojka sa strane?
-Nego.
-Gore kako ja procenim je l'?
-Hm, a, možda malo...hm, ma hajd kako ti kažeš.
-Jebeš li nešto?
-Jok.
-Šta ti radi ćale, je l' prodao ona kola?
-Ništa, nije još njih vozi.
-Pa, sad će tebi da ih da, koliko ono imaš godina?
-22.
-A, pa ti si pravi gilipter.
...........................................
2012, frizerski salon ''Mistik Renome'' (ime promenjeno usled modernizacije lokala)-O, 'de si ti mali, je l' beše dvojka sa strane?
-Nego.
-Gore kako ja procenim je l'?
-Hajd', kako ti kažeš.
-Jebeš li nešto?
-Kako kad.
-Šta ti radi ćale, je l' prodao ona kola?
-Ništa, nije još njih vozi.
-Pa, sad će tebi da ih da, koliko ono imaš godina.
-23.
-U, jebote, kako vreme prolazi, stvari se menjaju, ti svake godine, godinu dana stariji...
Poklič kojim stavljamo na znanje da je neko neviđena mraka i da barata određenim područjem k'o pravi. Radnje koje uključuje ovaj izraz su iz svih socijalnih segmenata, uključujući tarabljenje, rasturanje PES-a, pričanje o monetarnom deficitu Portugala ili razvoju neuronskih mreža za korištenje robota koji će ogaziti sijeno oko stožine. Jednostavno, njemu sve ide, u društvu je omiljen, pije antifriz i voda kroz grad samo najrasnije cavulje.
Pošto se radi o sastavima skupljenim s koca i konopca, koji dolaze radi zajebancije, a ne da bi igrali fudbal, sve ekipe se trude da ponude kreativno ime koje će zasmijati gledaoce. Ime ekipe obično nastaje brejnstormingom oko jedne do dvije gajbe zidarca. Čak ni na ovim turnirima nije dozvoljeno pominjanje KPGS (što 'no reče Pušić Antonije), ali aluzije na to su dozvoljene.
Glas sa razglasa:
- Dobro došli na četvrti po redu turnir u malom fudbalu koji organizuje naša mjesna zajednica. Ove godine se prijavilo osam ekipa koje će biti raspoređene u dvije grupe.
Prva grupa:
1. Prošlogodišnji pobjednici, ekipa "Mala, daj bobu"
2. Ekipa klaonice i prerade mesa "Pet kobaja bez jaja"
3. Ekipa fabrike trikotaže "Čipkina šiška" i
4. Ekipa vatrogasnog doma "Okupatori"
Druga grupa:
1. Prošlogodišnji finalisti, ekipa "O'š li je'nu krkamelu, Lelo"
2. Mašinska škola sa ekipom "Odma' navoj urezuje"
3. Iz udruženja fudbalskih veterana, ekipa "Nazor" i
4. Udruženje drvoprerađivača šalje ekipu "Triput sam ga kratio na brenti".
U grupama se igra po principu svako sa svakim, pa svi sa sudijinom majkom.
Sponzor turnira je, kao i prošle godine, fabrika konditorskih proizvoda.
Neka igre počnu!
Bijedan, vickasti pokušaj da se cjepidlačenjem izvučemo iz govana. Obično prouzrokuje kontraefekat i još veći bijes i otpor kod sagovornika. Nikakvo čudo. I treba.
- Je li mangupe, u ova doba se dolazi kući? Šta si radio, đe si bio?
- U jee... A to si ti, tajo. Ništa, bio malo kod Marka, vježbali fiziku.
- Ma neka, a što onda bazdiš na cigare i rakiju? Sram te bilo, mene da lažeš, mene koji sam te rodio!
- Tehnički gledano, nijesi me rodio ti, već majka.
- More jebem li ti...! :TRAS: :TRAS: :TRAS:-----------------------------------------------
- Majstore! Dolazi vamo, smjesta!
- Šta je bilo?
- Jesam li ja tebi tražio, ne tražio, PLATIO da mi ugradiš ovu tuš kabinu?
- Jesi, u čemu je stvar?
- Serem ti se u rad, eno mi se komšija ispod žali da mu Nijagari teku odozgo!
- Pa tehnički gledano, ja ti i jesam ugradio tuš kabinu hehe.
- Popravljaj to odma', hohštapleru, e ću ti grkljan iščupati, ščuo!------------------------------------------------
- Ah... ah... a? Već?!
- Tehnički gledano, posao je obavljen.
- Pi, jado, smlatino, mrcino nijedna. Sram te bilo!
- Što se mene tiče, ti si jebana, tako da, ono...
- Tako da će se pročuti kakav je moćni Ivan ženskaroš na djelu, budi siguran!
- :guta knedlu:
