Latinska reč koja označava zaprepašćenje, zbunjenost, preneraženost a koja je postala popularna zahvaljujući Aleksandru Vučiću i njegovoj izjavi. Može se koristiti u situacijama kada želite da delujete elokventno i načitano.
- Jao maco, kako je bilo sa onim frajerom sinoć?
- Ma super, nego draga moja kad skide gaće i izvadi onu golemu kurčinu sva sam se konsternirala.
Bog rakije, srpski pandan Dionisu. Ne postoji sekundarna sirovina koju ne može pretvoriti u alkohol. Čovek se prosto drži stava da dobro vrenje iz svake materije može izvući dragi nam C2 H5 OH.
- Matori, šta ćemo večeras za bleju, ja sam dekintiran?
- I ja, ali sam kontao da odemo do Mikeca, znaš da njegov ćale ima dunjevače, kajsijevače, malinovače, kupinovače, travarice, gljivovice, paukovače...
- Tačno, jebote, ja zaboravio da čovek pravi radžu i od starih novina! Idemo sadodmasad! Spremi se, spremi, jetrice!
Preći start znači dobiti platu, jer se u Monopolu kad se pređe start dobija 20.000 dinara, što je ekvivalent prosečne srpske plate.
Otac :Evo, sine, 200 dinara za užinu.
Sin :Opa, ćale, preš'o start, a!
Smrtni greh koji se najčešće primenjuje na srpskim slavama.
- Alo kume je l' dolaziš?
- Dolazim kume, dolazim, jedva čekam da stignem.
- Gde si trenutno?
- Negde kod Inđije, nemoj ništa da brineš, kod tebe sam za manje od sata. Šta si dobro spremio kume?
- Ispek'o sam prase, jagnje, kuvao juneći gulaš, naručio ćevapa i malo ribe, čisto da ispoštujem tu par gostiju. Ima šunke, vešalica i kobacica, sira par vrsti a salate da i ne brojim.
- A piće?
- Pa zna se kume. Dunja, kajsija, šljiva, kruška, i lav i jelen pivo. Znaš kakav sam ti ja, neću da se zamerim ljudima, nek pije ko šta hoće ipak je slava. Slušaj dalje. Vino i domaće i kupovno, i crno i belo. Po koji sokić za klince i ove ženturače što će da prave koktele. Braca mi poslao neki viski iz Škotske i njega ima da otvorim, pa kad ide koza nek ide i jare.
- Auu kume ljudino! Šta kaže kuma?
- Ništa, od jutros su joj ruke u testu. Samo mesi. Par vrsti kolača, tri torte a kolač koji ćemo ti i ja da presečemo, naš popa ga je jutros tri puta svetio. Ima da bude sve pod konac.
- Kume kralju, bale su mi krenule. Sada ću bre da dodam gas, pa ako će policija da me kazni, nek me kazni. Greota da se sve to o'ladi.
- Greota kume, greota, zato te ja i zovem. A da ti ostavim malo od jagnjeće krtine da ga deca ne uzmu?
- Ostavi kume, ostavi, znaš da to najviše volim. Evo stižem. Ma šta stižem? Stigao sam.
Murakami je opcionalan, može biti i neki drugo precenjeno smeće.
Poenta su te ribe. One čitaju u tramvaju, i to Murakamija. One nisu kao ostala needukovana marva koja jebe majku kontrolorima i čita Kurir. One tiho pričaju, uvek lepo mirišu i ne grbe se dok sede. Ne prde i ne pišaju kao druga ljudska bića, toksine izbacuju kroz kožu jer je to više romantično. Ne prave nagle pokrete, ne nose cegere sa paradajzom i kese iz maksija i višnjice. Ne osećaju smrad baba koje sede do njih u busu. Pišu dnevnik i maštaju da ih plodi asistent Srednjovekovne književnosti. Gledaju kroz prozor kad pada sneg sa snuždenom "ko je ubio sve male kuce" facom. Uživaju u nekim dalekim predelima okružene aurom pačulija i veltšmerca. Voliš ih iako ih ne znaš, a želiš da ih znaš. Želiš da znaš o čemu čitaju, o kome sanjaju, o čemu ta krhka bića misle dok čekaju tramvaj dvojku.
"Jebote, iskenjaću govno težine novorođenčeta kada stignem kući"
Srpski old skul test ljubavi, definitivan i kapitalan korak dalje u romantičnoj vezi i ozbiljan znak da bi dve familije mogle uskoro da se oprijatelje. Gest junoše koji devojku odvaja od svih drugih šema i kombinacija i stavlja je u centar bar onog što je iole ostalo sveto nama Srbima, a sa njene strane znak istinske zainteresovanosti i hrabrosti - ko bi zbog drugog razloga izdržao snajperisanje izvršnog konzilijuma tetki i ujni, babino nazivanje snajom i štipkanje za obraz, lukava strikova pitanja o lozi prezimena u okviru interne udbaške provere je l' iz dobre kuće i kako stoje s imetkom, i đedovo pitanje jesu njeni onomad bili za Đujića ili za onu črvenu gamad.
Ako prođe test srpske slave, to je već materijal za ženidbu: prvo, jer te familija voli, tvoji su iako su daleko od savršenih, i žele ti sve najbolje, jer, jebiga upremili su rakiju za tu svadbu već iste godine kad si se rodio, a drugo - bogami, to je onda žena mnogo jakih živaca i neviđenog strpljenja kakva čoveku kroz život može biti i ljubavnica, i prijatelj, a bome i jatak.
Što se ne smuvaš sa Marijom gotičarkom, prelepa je cura, pametna, slatka, a neko reče da su te gotičarke uragan u krevetu, naravno ako ti ritualno ne odseku kurac i stave u teglu s krastavcima...
Sve je to tačno, ali.... Kako ja to na slavu da dovedem?!
Uvođenje u svijet odraslih. U mom selu, muškarac si tek kad nešto prikolješ, a s obzirom na kultni status krmadi u našem narodu izbor je jednostavan. U Americi npr. ponosni otac svom sinu plati kurvu kad vrši inicijaciju u svijet odraslih. Jebi ga, kod nas su teška vremena, pa ako platiš da jebeš, nećeš da jedeš, a ti vidi jel' ti milije da ga umačeš koliko god, ili da cijelu zimu tvoji bližnji ršću čvarke i tove se slaninom.
Došao sam iz grada oko pola 6 ujutro, pomalo i pod saugom, tiho, i da nisam srušio fiksni telefon, gotovo nečujno sam se ušunjao u svoju sobu. Svukao lagano odjeću i taman kad sam se , onako, u gaćama spremio da uskočim u krevet, iza leđa sam čuo riječi: „Dobro je da si ustao na vrijeme, voda vri idemo klati, 'ajde!“
Okrenuo sam se, i vidio sjenku kako drži sablju dimiskiju, a grč na mom licu govorio je: „Nemoj mene matere ti!“. Malo sam razabrao u polumraku i prepozao ćaću koji je opet prepoznao da sam ja pijan k'o letva: „A jebem ti sunce alkoholičarsko, pa jesi makar danas mogao trijezan doći, polazi ako ne želiš da tebe vješam na čengele. MRŠ!“
Krmak je bio neobično jak. Čak je i moj otac, prirodno jak čovjek, morao nekoliko puta da ga ošine dok napokon nije ukrstio očima i pao. Dao mi je nož u ruke i znak očima, te uhvatio krmka za zadnje noge. Znao sam šta mi valja činiti, samo objektivna situacija mi nije išla na ruku. Svinja me bacala na sve strane kad sam počeo da je koljem, ko da sam na rodeu...
-„A JEBEM TI NED'LJU NE KOLJEŠ POLARNOG MEĐEDA, DAJ NOŽ I 'VATAJ ZA ZADNJE NOGE!“
Nažalost ni ova kombinacija nije urodila plodom pa je stari zab'o kolac i za njega sapeo zadnje noge krmka i tek tada ga likvidirao.
Svalili smo ga u korito i počeli da ga šurimo. Ćutke. Razočarani mojom brukom. Vidjevši mene kako se prenemažem dok šurim svinju stari je rezignirano konstatovao: „E moj sine, krmak je i sad življi od tebe. Ma , tačno mi dođe da sad i tebe ošurim sa njim.“ Podigli smo ga na čengele, što je malo odobrovoljilo ćaću kad je vidio veličinu krmka pa je zadovoljno, spenkujući ga po butkicama, izjavio: “ Vide ga sine, k'o Nađa Komaneči!“.
Zapao me je nezahvalan zadatak da izvadim drob. Sunce ti jebem pa u njemu je bilo više govana nego u kompletnom nevladinom sektoru. Kilometar crijeva. Dok sam slušao didovo pripovjedanje kako su oni kao klinci naduvavali mijur pa se loptali, malo sam nožem prokin'o drob. Na skali od 1 do 10, smrdilo je kao Bebi Dol. Sanirao sam to nekako i saprao izmet.
Poslije toga nije bilo više delikatnih poslova, čvarci, ladetina... Dodouše malo je bilo rizično sa čvarcima jer sam bio pijan pa je mati oblijetala oko mene bojeci se da se ne skram u kazan.
Eto sad sam propustio priliku ali već iduće sedmice mi je popravni, kod rođaka koljemo. Valjda ću učiniti ćaću ponosnim.
Kartica za mobilni telefon, koja sadrži minimalni iznos kredita dovoljan samo za cimanje.
- E, pa što se ne javiš, je l’ ti radi fon? Zovem te već pet puta od jutros!
- Misliš cimaš? Uplati kredit jednom u životu, pa nazovi ko čovek.
- Ma nemam bre, spuc’o sam 700 jura na novi Galaksi, švorc sam.
Rizikovao si - izgubio si. Video si privlačnu žensku osobu kako sedi sama i okarakterisao je kao potencijalni ulov. Ali svaki atak, u bilo kojoj sferi života, od vojske do kupovine subotom ujutru na pijaci, zahteva razradu strategije. Da li joj prići kao školovan, šarmantan i pristojan čovek u stilu engleskog gospodina, ili u stilu raskalašnog urbanog šmekera ograničenog rečnika i još ograničenije pristojnosti.
Naravno, kao i neretko u životu, mračniji deo ličnosti pobedi i šarmantni gospodin ostane kod kuće. Mlada dama sedi sama u moru pretencioznih pogleda i maštarija čekajući nekakvog princa. Ali, zajebao si se. Rekao si joj, direktno i indirektno, šta bi joj činio, a nisi znao da je devojka iz, što se kaže, poštene kuće i da čeka onog pravog.
Prosuo si niz masnih epiteta i u klinču si. Povoljan način da se izvučeš je da se izvadiš na dobrog starog Bukovskog. Ekscentrični i dosta čitani ali nedovoljno shvaćeni američki pisac, čiji je stil pisanja ispunjen širokom paletom vulgariteta, nažalost, shvaćen kao primarni cilj poslužiće kao dokaz pogrešne procene talasnih amplituda koja je dovela do nezavidne situacije. Uglavnom fina deca ne čitaju Bukovskog, jer, kako vele, propagira alkohol i promiskuitetan način života, ali ono sa čime su upoznati je njegov književni opus ispunjen opisima telesnih ispupčenja i udubljenja. Kad je teško - Bukovski!
A sledeći put povedi finog gospodina, barem kao pratnju ovom drugom.
I tako kažeš, nemaš dečka...
- Pa, da, šta da ti kažem... obaveze oko faksa, ne izlazim, baš sam se zapustila!
I osećaš se usamljeno?
- Moram ti reći da je tako, lepa reč i znanje da se neko s tobom budi uvek ispuni svakog čoveka!
Ma, vidim ja na tebi da si usamljena...
- A, kako to?
Vidim da si nervozna, ideš stalno rukom u kosu, treseš se, nokte si izjela... a dobro bi ti došla jedna opaka jebačina, pazi šta ti kažem! A kak...
- Molim?!
A kako bih sad u tebi bio, vrištala bi!
- Kakva si prostačka stoka! Nisam ni trebala doći ovamo, idiote!
'Ej, Jelena, he-he, izvini, nisam tako mislio, mislio sam da čitaš Bukovskog, pa ćeš znati...
Muti nešto ispod radara. Ubeđen si u to, ali ne možeš da dokažeš.
Opšte je poznato da cigankesav svoj 'plen' trpaju po ko zna kakvim džepovima, prišivcima i štekovima ispod odeće, naravno, sve u nadi da ih niko neće pretresati ispod standardne uniforme od 'svega' par slojeva letnje odeće. Odevni insepšn fazon. A i ko bi zdrave pameti radio tako nešto, osim možda nekog cige. I ponekog pandura koji siroma', mora da radi svoj posao...reci njet rasizmu!
- Dobro veče momci. Jel, šta radite tu s tim bonsekom ispred trafike u 2 sata, m?
- Ništa čika policajac, eto drugar izgubio ključeve od bajsa, pa haj da mu pomognemo da vrati bajs kući, da mu ćale ne bi kenjao. Mnogo mu zajeban ćale, alkoholičar i kockar, juuuuu, nedobog nikome!
- Ma baš ste zlatni dečaci, nema šta. Nego, sumnjivi ste mi vi ko ciganska podsuknja, ajde lične karte na videlo bre! Kolega, mislim da smo izgleda konačno uhvatili onu bandu zvanu Gudački Kvartet, valjda će nam šef sada uvažiti molbu za službenog Punta a?
- Dažbog kolega!
Kokoške koje odbijaju da jedu kukuruz i ostalu hranu koja je nastala iskorištavanjem čoveka i njegovog rada. One smatraju da su i ljudi živa bića i da imaju pravo na život i slobodu, a ne da, zarad njih, budu robovi svakodnevnog rada na njivi. Njima je jasno da i čovek ima centralni nervni sistem te da i on oseća bol, patnju i umor. Primećuju takođe da ljudi, od teškog rada na njivi, postaju malaksali i grbavi i zaključuju da nije u redu da oni prolaze kroz sve to samo da bi kokoškama bilo lepo. One nikako ne mogu da shvate druge kokoške koje, samo zarad dobrog ukusa kukuruza, mogu da gledaju kako se druga bića muče i pate.
