Osoba niskog rasta i skučenog karaktera koja se utrpava ne bi li napravila karijeru od bitisanja.
Veća govna brabonjcima ne pridaju značaj i tako kroz sva sranja prođu bez oštećenja.
Brabonjci čekaju da ugrabe priliku i pokažu svoju pravu velićinu i smrad.
- Vide li ti Jocu?! Postao je pomoćnik direktora.
- Ko, bre? Brabonjak? Šta mu vredi - nije mako dalje od govneta.
- Jeste, do sad je smrdeo u kancelariji, sad širi smrad po kabinetu.
Roditi se u periodu između 23. novembra i 21. decembra.
- Kad ti je termin?
- Negde 19. decembra, tad bi mali trebao da se upiše u listu strelaca.
- Lepo. Samo da ne zakasni malo pa ispadne jarac k'o tata.
- Ju! Valjda neće.
"Nemam sutra obaveza" na filozofski način.
- Odo' na spavanje.
- Pa ponesi telefon, što ga ostavljaš ovde?
- Neka ga, sutra je nedelja, nije mi potreban alarm, ima da spavam dok se ne probudim.
Poslati na spavanje. Pre vremena. Zatvoriti nekom oba oka jednim udarcem. Ubiti Srđana Todorovića i Uroša Đurića u nekoj osobi.
A: Kako bilo sinoć?
B: Bilo fino do jednog momenta, onda se Lesa zakačio s' nekim likom... izašli oni napolje, posle dva minuta Lesa ispred diskoteke spava k'o malo dete.
A: Znači lik mu pročit'o bajku.
Odraz vremena početaka. Nemi i crno - beli film. Kada se govorilo onda kada se imalo nešto za reći. Kada su misli bile čitljive iz oka, iz pokreta, mimike ili gega i kada su iste zaista bile crne ili bele, lako razabrate, lako proniknute. Ljudi su se dijelili na dobre i loše, umesto današnjih sivih.
Čaplin je ideal. On je onaj koji ne želi da prianja svetu, da se povinuje. Stvaralac skitnice, po sopstvenom liku. Sitan čovek, velikih pantalona, uzanog tukseda, ogromnih cipela, i opet malog šešira, uz štap i brkove čini gomilu kontradiktornosti koje on čini skladnim do savršenstva! Perfekcionsta zna da savršenstvo ne postoji, ali proglasiće Čarlija limesom.
"Sjajan komedijaš! Obožavam Čaplina, plačem od smeha", reći ćete. Čarli je klovn, komedijan, lakrdijaš ako hoćete, ispuniće vam vreme i približiti usne ušima i sada, toliko godina otkako ga nema, da i vi nekad čujete iskren i nekontrolisan zvuk sebe ne brinući kako će odjeknuti.
Ljude je najteže nasmejati. Njemu je uspevalo da čitavoj planeti zagreje srca. Postojao je kao suprotnost drugom čoveku sličnih brčića, sa kim je delio popularnost. Crno - beli svet, zaista.
Danas, kako vreme prolazi a ja starim i bolje spoznajem svet, shvatam Čaplinovu tragičnost. Njegov osmeh, to je razigrani, nesvakidašnji, skoro neprirodni osmeh klovna čiji je cirkus svet, a audijencija sav narod. Njegove oči su bistre, plačne, njegovo srce osećam u sopstvenom dlanu pri svakom pokretu tog malog tela, nezaštićenog, nesviknutog na svet i na ljude...
A pokreti su poezija. On svakog udostoji podizanja šešira. Krivog štapa, bušnih cipela, pohabanog kaputa i pocepanog cilindra, sa limenom tabakerom punom opušaka od cigareta, sa podsmehom iz očiju prolaznika, on ne odustaje od sebe, od svog puta i načina. Čarli ne pokušava da bude kao oni, on je takav kakav je, i svesan sebe, skitnice i propalice koji je nedostojan ljubavi i poštovanja! I pored toga, on će dati poslednji peni slepoj devojci za cvet. Dostojanstveno će odbijati da mu drugi plate večeru iako mu prete batine...
Pravoj ljubavi nije važno da li je uzvraćena. Zato je i prava. Bistra i nehajna. On zavoli brzo i lako, a opet jako i zauvek. Zauzvrat, ne očekuje ništa... Jer zna, ljudima je ljubav mala, a on sem nje, nema šta mnogo da ponudi. Novac dođe i ode. Potreban je samo da čovek preživi. Da, samo. Jer ono što čini čoveka nisu bezvredni papiri koji danas ni krivi ni dužni znače sve ono što u čoveku postoji ili ne postoji samo po sebi.
Maniri i šarm, gegovi i humor, iskrenost i poštenje, nadasve ljubav, sve upakovano u skromnost, dakle sve ono od čega je satkan taj tužni pajac velikog srca, koji je bio previše svesan lošeg u ljudima, ali koji im je ipak dao celog sebe.
Čaplin je smešan samo u slučaju kada nisi on... Čaplin i pored zakrpe na srcu koja je veća od neranjenog dela, hrabro ide napred. Život je kratak, što čini svaki trenutak dugim. On se tuče sa jačima od sebe da bi odbranio slabijeg, dete, psa ili ma kog...
Zagledaj se nekad u njegov osmeh i oči, u njegove cipele i štap, u linije na njegovom licu. U ljubav bez stražnjeg izlaza i plana, i očekivanja. U njegov sopstveni svet radijusa njegovog koraka... Onda zagledaj u sebe. Ako pronađeš nešto od toga, pa ma kako sićušan trag to bio, ti si dobar čovek.
Nije komplikovano, nego si ti previše glup da shvatiš, a ja ne želim tek tako da trošim svoje dragoceno vreme na tebe.
- E, aj' mi objasni onaj zadatak iz matiša, molim te.
- Ajoj, ma komplikovano je, neka ti neko drugi objasni, ne znam ja.
Onaj koji ti se najebe mile majke pred svima, a ti i dalje misliš da pričate o tumačenju "Malog princa".
Krajnji stepen posvećene zabrinutosti i posesivnog čuvanja dragocenosti koje je homo sapiens u stanju da ispolji. Briga vođena instinktivnom gadošću pri pomisli o ulasku štrokavih kurčeva nadničara međ' bedra jedre osamnaestogodišnje kćerke jedinice, alabaster belog tena, sa par kilograma viška kao u renesansne lepotice, čuvane kao krunski dragulj u posedu umiruće engleske grofice, u strahu skrivane k'o novčanica od 100 maraka 1993. godine, i pored toga što je ta ista kćerka pretumbavajući kurčeve istestirala više amortizera Golfa dvojke nego omanja agencija za tehnički pregled vozila, stekla veći radni staž u jahanju nego čitava Družina prstena u pohodu na Mordor, i vlaženjem na rumene momke sa lokalne pilane prosula više ulja na platnu svojih skupocenih pamučnih gaćica nego svi majstori italijanske renesansne škole slikanja.
Možeš ti preldžiju odvesti u VIP ložu milanske opere, on će na slušalicama svoje Nokije pustiti Žareta i Gocija, umesto tragičnog prizora kad Romeo umire na operskoj sceni, on će gledati u njemu najbliže dekoltirane sise buržujske milfače. Od ljudi i mesta se može pobeći, ali od onog što je čoveku u krvi niko nije uspeo.
Etalon, pramera za količinu, najčešće rakije u staklenoj flaši.
Manje mere su :
- S' prsta.
- Podlanica.
Još uvek nije uveden u svetski SI sistem mera, jer dlan varira od 0.33l do 0,75l u zavisnosti od mernog instrumenta ( osobe koja vrši merenje).
U zemlji Srbiji ima svoju upotrebnu vrednost od vajkada.
Žena : - Opet si se naždero!
Muž : - Ko pijan? Jel' ja?
Žena : - Jok, ja sam. Sve se zanosiš. Pa, jel' ni po badnjak ne znaš otići u šumu, a da se ne naliješ?
Muž : - Od čega, pitam ja tebe? Raša i ja podelili po dlan rakije iz pljoske, nije bilo više...
Žena : - Čiji dlan? Tvoj il' Čugljev?
Muž : - Njegov dlan, njegova i rakija bila.
Žena : - Sve mi je jasno. Ništa više ne govori. To je po litre po njušci. Onaj drvoseča ima ruke ko lopate.
Patolog koji se usuđuje da slaže čak i kad svi dokazi govore suprotno.
(Horejšio ulazi u laboratoriju)
-Je li, mala, :skida naočare: je l' ti to svrš na licu?
-Mmm, ne.
Visokoobrazovani mladi čovek, u RL se bavi veb dizajnom. Poznat u "svojoj okolini i šire" samo sebi i eventualno najboljem drugu. Pošto je čitavog života bio štreber, ostao je bez drugova, pa sada to nadoknađuje praćenjem poznatih političara, TV lica i čitanijih online magazina. Redovno izbacuje statistiku onih koji su ga "zapratili" i velikodušno vodi na pivo svakog 'iljaditog pratioca.
Tviteraš: Danas sam zaradio 5k evrova radeći web design za poznatu političku partiju. Svog 25000-tog folowera častim pivom ... jeeeee !
Follower: Ma jedi bre govna, ja imam 10 godina ! Slučajno sam te kliknuo. Btw kako se koristi ovo čudo?
Građevinski objekat u kome stanuju ljudi na Kosovu, i to isključivo Srbi. Van Kosova, isti objekat se zove ''kuća''. Nakon '99, ognjište je neretko ujedno i zgarište.
Božić je porodični praznik i hiljade vernika ga danas slavi u svojim kućama.
---------
Patrijarh je na ovaj veliki praznik poručio Srbima na Kosovu da istraju i ostanu na svojim ognjištima.
3 čašice rakije diskonektovače dovode do bunila, 5 do slepila.
Rakija koja je jeftinija od same flaše, otrov.
"Sinoć Banjo i ja pili neku diskonektovaču znaš kako smo se ubili, ju! "
Pre jedno 5-6 godina, kada je tehnologija pojeftinila i postala dostupna širokim narodnim masama i time im, kao što uvek biva, pružila mogućnost da ispolje svog unutražnjeg jašara na jedan potpuno novi način, na ulice Beograda, zamazane šlajmom iz koječijih usta, po prvi put je zakoračio predstavnik nove i dotad nepoznate vrste - slušač muzike na mobu bez sluški, čovek koji širokogrudo deli svoju muziku sa svojim voljenim sugrađanima, odbacujući koncept slušalica kao isuviše sebičan. Bez obzira gde se nalazio, na ulici, u prevozu, u školi, u kraju, kod kuće, na njegovom satu je uvek vreme za puštanje zike na mobilnom. Površni posmatrač bi zaključio da on toliko voli muziku da jednostavno nije u stanju da iskontroliše svoju želju za puštanjem i slušanjem iste bez obzira na to što od didžej opreme ima samo telefon, ali površni posmatrač bi pogrešio, kao što uvek greši jer je površan, a pravo stanje stvari se nikada ne može sagledati tek tako, površina se uvek mora zagrebati da bi se došlo do srži problematike, inače se ne izvučeš.
Slušač muzike na mobu bez sluški ne voli muziku. Ne da ne voli muziku, on zapravo ne voli ništa, on ne oseća strast ni prema čemu, životu pristupa krajnje površno, nikada ne oseća duševnu glad i želju za nečim novim, nikada ne oseća ništa sem jebenog životinjskog nagona ka jelu, piću, spavanju, kenjanju, pišanju, jebanju i slušanju lakih nota u pozadini, lakih nota koje predstavljaju tako prikladan saundtrek njegovom plitkom, protraćenom životu čije bede nikada neće biti ni svestan, jer nikada ga ništa neće nagnati na neko iole ozbiljnije razmišljanje. On će uvek biti zadovoljan sobom, tako sit nahranjen mrvicama, ispunjen neispunjenošću, bez ikakve naznake onog proganjajućeg osećanja da je nešto propušteno, da nešto tu ne štima. To je čovek koji na matursku ekskurziju u inostranstvo kreće ne da bi video čega sve ima tamo i šta će sve proći usput, nego da bi se sa srpskom zastavom slikao ispred Koloseuma. To je čovek koji kad uzme da drka kurac, on ne da ne pusti normalan pornić, makar preskočio uvod i predigru i, ne ubacivši se u celu tu priču, odgledao poslednjih pet minuta tokom kojih izblajhana pornićara uz široki, lažni kez prima par snopova svrša na dva plastična balona prikačena na svoj grudni koš, slušač zike na mobu gleda jebene kamšot kompilacije sastavljene od snimaka u trajanju od po minut-dva, i ceo posao obavi već tu negde na sredini drugog, dok rava stenje u fazonu „Oh yeah baby, right there, right on the titties, hnnnnnggg!!!1”, brzopotezno, mehanički, bez trunke pravog uživanja, vođen ničim drugim do težnjom za udovoljavanjem svojim telesnim nagonima. To je čovek koji kad ogladni, uzme i obari viršle, iako bi uz desetak odsto više truda mogao da ih isprži u tiganju i pojede nešto što za promenu nema ukus kao jebena plastika. To je čovek koji skida najnoviji deo „Paklenih ulica” sa neta, i to ono sranje snimano DV kamerom u nekom bioskopu u Kataru, odgleda ga i biva oduševljen onim što je video, jer mislim brate „Paklene ulice 6”, do jaja film, kako nisi gledao batice, Vin Dizel, besna kola, drift, spojleri, sve! On na volpejperu moba drži sliku zajebanog hromiranog zmaja koji se uvija oko jin-janga, u folderu „slike” ima podfolder „motori” u kojem se obavezno nalazi slika drečavo zelenog japanca sa „agresivnim repom” na čijem sedištu sedi riba sa jeftinim kvarcovanim tenom i cignaskom trajbal tetovažom iznad ogromne mlitave bulje, zatim podfolder „ribe” gde su obavezne raskrečena Sandra Afrika, Megan Foks i Pamela, i naravno neizbežni podfolder „Srbija” odakle na njegovo duhovno zdravlje motre ispikselizovani Draža, Ratko, Lazar i neki rendom manastir kojeg ni sam bi umeo da prepozna. Kada traži ribu, njemu nije bitno da li ona miriše na čistotu, diskretno i nenapadno, ali istovremeno ženstveno i omamljujuće ako dovoljno obratiš pažnju, ili pak na kakofoniju kvantaške pijace samlevene u konzervu jeftinog spreja, pomešanu sa ustajalim smradom cigara i piva. Bitno mu je da ima sisu.
Muzika koju slušač zike na mobu sluša bez sluški mora biti prilagođena jeftinom kineskom zvučniku od 0.2 vata u njegovoj novoj Nokiji koja ima „tako dobar zvuk” koji košta više od čitave garderobe njegove keve koja šljaka u propaloj državnoj firmi, a to svakako nisu progresiv rok ili stoner dum. On sluša samo komercijalni krš haus koji je čuo na radiju, mutiranog hibrida hip hopa i RnB-a sa ovonedeljne MTV-jeve top liste, zatim isto to ali u sobnoj produkciji njegovog ortaka iz Vrčina, i naravno turkoidno treš zavijanje uz zurlu i šargiju, ali ipak ne toliko turkoidno da mu ekipe u istočnim pregrađima Istanbula ne bi skinule jaknu. Tu se najbolje ogleda njegova ispraznost i njegov besmisao, jer on u prvi plan stavlja svoj odnos prema muzici o kojoj zapravo pojma nema jer mu nikada nije palo na pamet da je istraži malo na svoju ruku, van okvira koje su mu nametnuli mediji i bliža okolina, makar u granicama tih žanrova na koje se ograničio. On nije tru rejver, nije tru reper, nije tru šaban, on je od svega pomalo a istovremeno ništa do kraja. Audio fajlovi u njegovom telefonu imaju naslove u formatu „nikola-rokvic-2011-NOVO-exyump3-ba-muzika-horoskop-vicevi-o-muji-i-hasi.mp3”, a za ID3 tagove nije ni čuo, jer on ne voli muziku dovoljno da bi je uredno organizovao, ne zanima ga baš toliko. On ripuje pesme sa Jutub klipova u niskim bitrejtima, baca ih na mob, na ekvilajzeru svaku frekvenciju budži do maksimuma jer mu je ortak rekao da se tako jače čuje, stiska plej, a mob stavlja u džep ako je napolju isuviše hladno ili ako mu trebaju slobodne ruke. Muzika mu je samo neophodni bekgraund nojz, jer kad je tišina, ume mozak da se poigra sa čovekom, ume da dâ sebi slobode i odluta tamo gde ne bi trebalo da odluta.
STAVI JEBENE SLUŠKE I IZVUCI SE!
Bogotac je njegov sin. On jebe mame. Za njega ne postoji nemoguće. Sve je video i čuo. I ono što se još nije desilo. On zna šta predstavlja baba u dnu autobusa porodice Krstić. Pored njega si običan nemač pojma.
Ribe puštaju suzu niz butinu kada ga namirišu. Pogledom skida brus i otvara teglu sa kiselim krastavcima. S njim u ekipi na fudbalu se osećaš kao slepi vrabac bez noge. Upoznat je sa Da Vinčijevim kodom. Takođe zna svrhu postojanja judeomasonskih svedoka uličnih prodavaca. Bolje od profesora je upućen u pitanja koja će doći na ispitu. Simpatične dame iza šaltera studentske službe ne mogu sa njim da izađu na kraj. Sveznajuće biće čije je cilj da ti se u svakoj mogućoj situaciji popiša na sneška, kog je prethodno išutirao.
Mudra izreka naroda koji je oduvek znao da je za srećan brak dovoljno samo dobro peglanje.
