Zaboravio gde je parkirao auto.
- E ljudi, Steva je došao autom. Idemo sa njim kući
- Idemo kurac sa Stevom
- Što?
- Opet je parkirao u Alchajmerovoj
Lajtmotiv pripadnika romske populacije za vreme zadušnica.
- Živislav: „Pitije?“
- Sebastijan: „Ček!“
- Živislav: „Sitni kolači?“
- Sebastijan: „Ček!“
- Živislav: „Jajo z groba?“
- Sebastijan: „Ček!“
- Živislav: „U bre kume, ovako ni rokfedereri ne živu!“
- Sebastijan:„Samo bahato kume, samo bahato!“
Odjeb jednog blek metalca upućen drugom koji je nedostojan martinke da mu maže imalinom s usana, a kamoli da uradi nešto drugo, recimo da ga pogleda u oči.
Lord Glodbrc: Des', Šagrš'kak, brate, 'oćemo na neki vops, a?
Grof Šagrš'kak: Ne bratimi me, balavanderu, nismo mi zajedno crkve palili! Za tebe sam... (dubok, hrapav glas od kog se hvata inje po prozorima) GROF ŠAGRŠ'KAK!
Očajnički potez skupštine grada koja nema para za otrov za komarce, pa nadleće nisko praznim avionima, čisto da ih zastraši.
Car. Bogotac i roditelj u isto vreme. Ludak. Mudonja. Može mu se. Nije normalan.
-Tebreks, znaš da je Šomi banuo u kladžu, pokr'o ih za sve pare, jure ga tarzani da ga ubiju!
-Ma, on brije muda žiletom, mogu samo da mu prdnu pod nos, ništa više!
________________________________________________________________-Daćete mi jedan Gillete Fusion Power ''OO'' za brijanje muda!
Kasirka: Jebi me!
Opis jako visokog fudbalera kojeg nijedna lopta ne može da preleti. Bilo da igra u odbrani ili napadu, neminovan je njegov dodir sa loptom kod svake akcije njegovog ili protivničkog tima. Vrlo iritantne osobe koje svojom pojavom podsećaju na gromadu, a pokretima na kineski zid. Obično im igra nogom ne uliva neki veliki potencijal, a golovi su delo gore već pomenutog dela tela.
-Mile: E u kurac! Kako ovako mlitavo šutira, a ostalo još 2 minuta do kraja!?
-Đole: Čekaj, imamo korner.
-Mile: Ma nema ništa od toga. Tu je Mertesaker, njega nema šanse da preleti!
-Đole: Pa možda sad krene nogom.
-Mile: Ma nema šanse...taj bi i penal glavom pucao.
Što rukama, što nogama, objašnjavati nemaču pojma ono što je trebalo shvatiti i verbalnim putem već nakon izgovorene prve rečenice, posle koje je ovaj, tupavim i zabezeknutim pogledom ipak samo blenuo u tebe.
- Mare, video sam tvoju "ne mogu bolesna da ustanem iz kreveta" Danicu maločas kako kod tržnjaka ulazi u Šomijevu Bembaru.
- Ne razumem?
- Šta ne razumeš, je l' treba da ti crtam?
--------------------------------------------------
- Savan neka se izvuče bočno na trojku, Novica će mu napraviti blok pod košem, Tripko će da drži poziciju, a ti Kosta, igraj najpre pik end rol sa Tepićem.
- Um, je l' to znači da treba da mu izađem u blok?
- Naravno da ideš u blok! Jebeni pik end rol, Kosta! Treba li da ti crtam?!?
- Pa ako može, Dudo, značilo bi mi.
Ćelave i gotovo neupotrebljive gume na kolima.
A - Ćale, kako uspevaš da po suvom voziš kao po ledu?
B - Eeee sine, tajna je u specijalnim dotrayal gumama.
Grljenje djevojke ili, bolje reći, kačenje ruke oko vrata djevojke prilikom šetnje, uživanja u koncertu, bioskopu, izlasku i sličnim aktivnostima koje se odvijaju na javnom mjestu, čisto da se zna kome njena šija pripada, a sa šijom i ostatak žene.
- I stara kako je bilo na koncertu? Jesi l' se napila? Jesi l' se isplesala?
- Ma jesam kurac. Onaj moj mi uzeo sokić od breskve, stao kraj mene, kragnir'o me i rež'o na svako ko me pogleda. K'o da će neko da me ukrade jbt. A meni gor'li tabani koliko mi se plesalo, duša mi vapila za hladnim pivom... Al jok, ne da zmaj da se maknem od njega.
Udaraj nisko da niže ne možeš. Spust epskih razmera. Zakucaj seljobera da mu ne ostane ništa drugo sem da iskopa grob i legne u njega.
1- Mačke,slušajte šta mi se desilo danas. Srela ja Mareta, onog što me spavao u dupe kod Kize na žurci, i lik mi ladno ni ćao nije rekao. Koji seljak, ne mogu da verujem.
2-Pa mora da te nije prepoznao obučenu.
3- Auu, odoše zglobovi. Uzimaj motiku i kopaj sebi parcelu.
___________________________________________________________________________1.Joj, žene, kako me bole noge, 'oću d' umrem.
2- Pa to je zato što ih prekrstiš i onda ih zbuniš načisto, nisu navikle jedna na drugu.
3- Kakav spust, ovo je po zglobovima bilo. Ajde Majo, lezi, odmori malo.
Nezadovoljni penzos koga zvuči čudno ali, leđa još uvek bole. Iznerviran neefikasnošću proizvoda koji je pazario kao i nedostatkom slatkog na njegovom stolu, penzos je rešio da baci svoj kosmodisk.
Devojka koja možda nema dečka, ali zasigurno ima pojačanu proizvodnju estradiola, koja dovodi do lučenja vlage i želje za oslobađanjem oksitocina. U narodu poznata i pod imenom rukometašica.
Za razliku od Trojeručice, svojeručica čini dobra dela isključivo sebi.
Retorička karakteristika bivših konzumatora nikotinskih štapića koji smernim rečima i likom Majke Tereze pokušavaju da izmene fetiško opredeljenje svojih bivših saboraca. U njihovim dinamičnim politiziranjima nazire se osećaj dobroćudne superiornosti zbog toga što su izabrali da ne budu srećni, već zdravi, jer je strašno bitno imati svest o tome da je rak pluća jedina bolest na svetu, te ako ukinu mogućnost dobijanja iste, astralno će se projektovati u bogolika bića.
Stoga redovno, u svakoj pušačkoj zoni, odlučuju da pokrenu svoje propovedanje glasom aktiviste za zaštitu kengura i Aboridžina od masakra poplava kada vide nekog ugnjetavača pluća i nemača zdravlja o tome koliko je „pušenje štetno“. Ma koliko odbijani bili, oni kao tragični junaci uporno istrajavaju u soljenju pameti, jer „pokazali su karakter“, „okanili su se ružne navike“, iako su se do juče tresli k'o Muhamed Ali posle dva sata bez katranskog fiksa...
Situacija 1:
Ispušena lula: „Daj, šta mi duvaš taj otrov u lice, bre...?!“
Po pakle Drine: „Ne seri, juče si uz'o poslednju pljugu, a danas mi već kenjariš... Plivaj...“Situacija 2:
Ispušena lula: „Jesi li svestan da ćeš, ako tako nastaviš, definitivno dobiti rak pluća?!“
Po pakle Drine: „Jesi li ti svestan da ću ja najverovatnije umreti od obrušavanja rudnika u kojem radim pre nego što me pluća prikolju?!“Situacija 3:
Ispušena lula: „Vidi, sad si preš'o na ove jače... Pa ti nisi normalan!
Po pakle Drine: „Hm?“, (izduvavanje dima u lice Ispušene lule)
Ispušena lula: „Znaš li da su istraživanja pokazala da godišnje u svetu...?“
Po pakle Drine: „ŠUPIČKU MATERINU!!!“
Znaš da nisi za bolje pa ćutiš i uživaš.
Čekao si sneg, pala je kiša. Platio si kiflu, dali su ti slani štapić. Trebalo je da dobiješ po pičci, a dobio si samo po ušima.
Prošao si ko u Fila papučama po trnju. Bleja.
- Kako ti bilo s onom malom sinoć?
- Skin'la je gaće, rekla je daće... Al' na kraju ništa nije bilo.
- Kurva!
- Što bre? Ja zadovoljan! Obećala je da neće da me tuži.
- Šiki bgate, imaš neko duvanje matori?
- Nemam matori, odrali me bosovi, izbili mi bubrege.
- U bre Šiki, pa jesi dobro?
- Ma super, ja zadovoljan! Mislio sam da će da mi izbiju zidove i od njih naprave nadgrobni spomenik, koliko sam ih ojadio.
Lagana šetnjica kroz blokove numeracije bliske brojevima 40 i 60. Odjednom se kroz vazduh promoli zajednička himna samostalnih preduzetnika i Kineza u tuđini. Začuše se alarmi plastičnih četvrtastih budilnika poređanih po obodu novobeogradskog buvljaka.
Ako si imao (ne)sreću da se obreš na toj glomaznoj pijačnoj strukturi – buvljaku - znaš da je jedini instinski indikator njegove blizine zvuk budilnika rasprostrtih po plastičnim mušemama i kartonskim kutijama, uz diskretno brkatu prodavačicu koja se nadvija nad takvom improvizovanom tezgom. Periodično pištanje krajnje jednolične i iritantne frekvencije jeste nepogrešivi putokaz ka tom svetom mestu gde možeš kupiti zvonce za bicikl, dihtung za frižider, minobacač korejske proizvodnje ili neobjavljeni doktorat iz genetskog inženjeringa. Međutim, alarmi su samo mamac i imaju za cilj da mušteriju prizovu do prave premije tezge, a to je kamen za pete. Da, uređaj kojim krvnički trljaš suve otvrdnele tabane je primarni artikal najveće beogradske pijace. Manji kamen, veći kamen, manje rapav, više rapav, mirišljav poput rumunskog kuma ili neutralnog mirisa, ako misliš da možeš da izabereš, zajebao si se. U ponudi je jedan jedini model kamena, veličine i oblika sapuna, bele boje. Na tebi je samo da kažeš koliko ti komada treba. Ako nosiš tašti u poklon, da ispadneš džek, uzećeš makar još jedan. Pa nek ide život, samo jedan imaš. Kupovina kamena je uvertira u sve ostale, ozbiljnije kupovine koje će uslediti. Kao što je pljeskavica u tortilji završni pečat buvljačnog bivstvovanja, tako je kamen inicijator uspešnog cenjkanja i probiranja.
Da se vrši istraživanje tržišta na potezu buvljak-Piramida, došlo bi se do zaključka da su budilnici i kamenje za pete najneophodnije potrepštine urbanog čoveka, tik pored hleba i vode. Da l’ su Beograđani baš toliko predani higijeni donjih ekstremiteta, ili gaje latentan fut-fetiš, jebati ga, ne znam. Ali činjenica je da se kult kamena za pete usadio duboko u temporalni režanj žitelja. Novi zakoni, komunalna policija i slični dušmani polako prečišćavaju predvorje buvljaka. Sve je manje kamenja i budilnika, pa nauči da ceniš napore one šačice Romulanaca koji ti omogućavaju da svako jutro ustaneš na vreme, lepih i sastruganih peta.
-Godina je 2450. Kamenje za pete je evoluiralo u inteligentan oblik života i preti da iskoreni ljudsku rasu. Naši junaci, Zoran-Zoran i Milo, s puškama u nedrima, kriju se, nesvesni da im je kamen za petama.
