Ovo je vreme dobrog marketinga i lepih pakovanja. Ne moraš da imaš ni dve čuke ni da budeš neki baja, dovoljno je samo da zaradiš nešto malo keša i na prvom ćošku kupiš ''licemerje za poneti'' paket. Za poneti, dabome. Jer ''licemerje koje može da se ponese'' bi već iziskivalo izvesni trud. Instant gospodin čovek.
Kupiš u apoteci one suplemente i pičke materine što ti napumpaju mišićnu masu očas posla, pa si baja iako se danima razvlačiš po krevetu i tripuješ da se razvijaš igrajući counter strike i puneći pepeljaru dok mož' da stane. Uzmeš odelce sa instant kravatom, onom što ne mož se obesiš pošto se ič ne vrzuje neg samo ima zakačaljku, poradiš malo na tom seljačkom dijalektu da te ne podjebavaju kvazi-obrazovane feministkinje kako si ti iz selo izaš'o, al' selo iz tebe neće. I, naravno, kupiš žvake, što da pereš zube kad će orbit sve da reši? I, obavezno, ali obavezno, onaj antiperspirant sa petodnevnim dejstvom, krećeš u potragu ze dobrom pičetinom i nema vremena da se banjaš. Pošto ona tvoja koja pravi vratolomije u krevetu i kuva najslađi ručak i nije baš za pokazivanje, moraš da nađeš neku lepu, finu, zgodnu, skockanu da možeš da je pokazuješ i vodiš po ljudi.
Tako možete lepo da šetate i ćutite ko na pisti, svi da se dzveru vašim divnim linijama, dok se ona hrani zdravo pijući koka kolu ziro i jedući plastično povrće u Mc-u, a ti ''bilduješ'' ispred kompa.Sve instant, bato. Spolja gladac, a za iznutra ionako davno nikog ne boli kurac! Niko ne zna kako se tako promeni odjednom! Još i mozgove da krenu da pakuju sa mašnicom i na konju smo!
Čest razlog za redovnu depilaciju kod devojaka. Pobija protivargumente u vidu nemanja dečka i zime.
- Što sad bacaš pare na celu depilaciju? K'o da te sad neko vidi - dečko ti je u vojsci, plus što je januar, toplije ti je...
- Si luda? A šta ako me udari auto, a? Odnesu me u hitnu, tamo neki jebozovan mlad doktor, a meni u međunožju bleji merino ovca, a po nogama Amazonija i Srbija šume.
Kod ljudi koji ga nisu pročitali, glavni likovi istoimenog romana.
Profesorka: 'Ajde Petroviću, prepričaj nam roman "Zločin i Kazna".
Petrović: Pa, ovaj, ako moram, ali nisam baš siguran...
Profesorka: Pričaj ti, ispraviću te ja ako pogrešiš.
Petrović: Pa, dobro...(duboko udahne) Znači, Zločin i Kazna su glavni likovi istoimenog romana.
Profesorka: Čekaj, čekaj...Tebi je logično da se ljudi zovu Zločin i Kazna?
Glas iz klupe: Nije...nije...
Petrović: Nije, naravno da nije. Nisu im to imena, to su im ulični nadimci, ono poštovanje, reputacija i to...
(Glas iz klupe se hvata za glavu)
Profesorka: Aha, zanimljivo, nastavi...
Petrović: I onda njih dvojica...Ovaj...
Glas iz klupe: Konju jedan, Raskoljnikov ubije babu!
Petrović: Ovaj, ukradu konja i onda odluče da ubiju tu babu...
Profesorka: Koju babu?
Petrović: Pa tu, što im duguje pare...
Profesorka: Kakve pare?
Petrović: Pa, te od dopa...
Profesorka: Aha...Pričaj ti, pričaj...
Petrović: Pa, ništa, oni onda roknu tu babu i uzmu pare i pobegnu...Ali ih onda jure da su konjokradice..I...
Glas iz klupe: Raskoljnikov se zaljubi u devojku...
Petrović: I onda se on zaljubi u devojku...
Profesorka: Ko?
Petrović: A, pa, ovaj... Obojica ustvari, i onda oni odu na dvoboj i Zločin ubije Kaznu, znate, a onda se ova mala naljuti i ubije Zločina...
Profesorka: I šta posle bude?
Petrović: Pa, ništa, onda ta mala zaglavi ćorku, a noću je proganjaju duhovi Zločina i Kazne, i...
Glas iz klupe: U romanu se preispituje moral pojedinca...
Petrović: Ona onda preispituje svoj moral, i zato se roman i zove "Zločin i Kazna".
Profesorka: I šta posle bude sa njom?
Petrović: Pa, ništa, kad odsluži kaznu, ode u Ameriku i uda se za Vajata Erpa.
Profesorka: A, jel'te?
Petrović: Pa, da... I onda su oni živeli srećno do kraja života... to jest, do OK korala, ali to je već drugi roman...
Profesorka: Koji roman?
Glas iz klupe: Idiote!
Petrović: Pa, "Idiot", u kome se mala preispituje da li je bila idiot što se udala za Vajata.
Profesorka: Sedi, Petroviću. Ja veću glupost u životu nisam čula. Ni u jednom trenutku, tvoje trabunjanje nije bilo ni blizu racionalnom razmišljanju. Ustvari, svi koji su ovo čuli, upravo su postali gluplji. Daću ti jedinicu, i neka se Bog smiluje tvojoj nepismenoj duši...
Petrović(Glasu iz klupe): Jebaću ti mater posle...
Čarobno mesto gde se i ljubitelji kafanskog života osećaju kao u Diznilendu. Poslednja stanica životne kozije staze ako ste negde gadno promašili skretanje. Neiskusni bi to poredili da sa dnom života, a žilaviji provod tamo nazivaju zulum i veselje.
U profil gostiju spadaju sredovečni vozači autobusa, koji su sa namerom zanoćili u velikom gradu, i njihove dame noći sa masnom kosom, tigrastim dezenom koji se preliva preko struka i jarko crvenim karminom na opušcima slims cigareta. Ostalim gostima, čije rane na duši još uvek zjape od biča lokalnih vetrova i tornada, obavezno fali neki integralni deo tela- ud, red zuba ili oko. Nađe se i pokoji boem u svečanom odelu, sa crvenom ružom na stolu i setom u očima, koji uzaludno čeka svoju nikad prežaljenu ljubav iz studentskih dana i ispija rujna vina, tugaljivo i prezrivo u isto vreme.
Muzika, ako se tako nazvati može, probija bubne opne, puza kroz srednje uho, dolazi do mozga i zagađuje nervne ćelije. Nepovratno. Pevaljka, sa nezaobilaznim šiškama ispod miške i celulitom na nadlakticama, se uvija, rek'o bi čovek svakog časa će da ispljune žabu krastaču što joj se učaurila u grlu, i čita tekst iz neke knjige ručno i brižljivo prepisanih pesama. Pesma po želji petsto dinara, ali dobiješ još dve gratis. Razdragani gosti je oslovljavaju sa "koleginice", tražeći sve pesme koje sadrže naziv reke Drine. Svi su zaboravili svoje brige, makar na jedno veče. Misliće se o tome sutra.
Novajlije i slučajni prolaznici se mogu prepoznati po mladosti, telesnoj kompaktnosti i zbunjenosti. Ovi zbunjeni se najčešće mogu videti u pozi fetusa u nekom ćošku, sa izrazom strave u očima, a oni otporniji su već za nekim stolom zauzeli pozu mislioca, pod naletom udara nekog lošeg vina.
I tako celu noć. Sa svitanjem magija nestaje, a gosti odlaze kućama snuždeni, jer su se ponovo setili ko su i kakva sve sranja treba da prežive sa novim danom.
Rečenica dobila ime po čuvenom Vilijemu Šekspiru. Kao što je poznato, njegovi stihovi imaju veoma zanimljiv raspored reči kako bi se umetnički opisao neki događaj ili razgovor. Tako nešto se često može čuti i od osoba koje su zbog nečega negativno ili pozitivno uzbuđene.
- U jebote, jel ono tvoja kola odnosi pauk?
- Stani! Čekaj!
Ta kola, moja su.
Parkiranje je zabranjeno, ja nisam znao.
Da uzmem vozačku bar stani.
- Spremi par crvenih i javi se parking servisu, Hamlete.
Osoba koja trokira dok priča.
- I onda ti mi odododemo tamo i do'vatimo neneneke ribe!
- Ajde bre propeleru ćuti više, i ne pljuj okolo!
Nastaje kao posledica prevelikog pritiska u predelu debelog creva.
- Sere mi se, na oči ne vidim!
Prepoznatljiv dijalekt u južnoj Srbiji koji priznaje samo dva padeža, ostali pet su očigledno višak k'o radnici u državnoj administraciji.
(događaj sa srebrne svadbe u Leskovac)
-Slavljenik-Dragi gosti, eve ja sas moju ženu dvajespet godine...
-Kum ispravljač-Sa mojom ženom.
-Slavljenik-K'o što rek'o, dvajespet godine sas ovu moju ženu...
-Kum ispravljač(nervozno)-Sa mojom ženom bre!
-Slavljenik- Lele kume što si dosadan. Sas tvoju devet, a sas moju dvajespet...
To ti dođe k'o kvalitetno pijanstvo, znaš da je bilo do jaja, al' se ipak ne sećaš šta se sve dešavalo.
- Kako bilo na Radetovom koncertu?
- Bilo je... bilo je k'o detinjstvo.
Venerin, ali sa potpuno drugačijom frizurom od očekivane/željene, koju mužjak posmatra u neverici.
Onaj što voli obrijano: " 'Bem ti sunce, šta je ovo, tvor? "
Onaj što voli čupavo: " 'Bem ti sunce, što je ovo glatko. "
Poznati crnogorski tunel koji se gradio kao Skadar na Bojani, ali je zato jako prometan i jako velik jer skraćuje put do mora baš puno.
Naziv ovog tunela se koristi pri opisivanju djevojke sa niskim moralom ukazujući na istu prometnost tunela kao prometnost njenog polnog organa.
A: Vid' što je slatka ona mala.
B: Znam je bre, Sozina.
A: A ne bi čo'ek rek'o.
▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬
-Uuuu, viđi Maru Sozinu, viđi kako ide raščepljena, ka' da su je rovokopači jebali.
Proizvode se na parlamentarnim izborima. Baterije im traju četiri godine. Softver im se povremeno apdejtuje, ali uglavnom na četiri godine. Povremeno, opet na četiri godine, izbace i neki novi model. Konačno, svake četvrte godine posećuju stvoritelja sa molbom za poboljšanjem i produženjem života baš kao u filmu Blade Runner 1, ali sa mnogo manje dostojanstva. Doduše u filmu je kao replikant prikazan i jedan poveći reptil. Neupućeni bi pomislili da se pojavljuju na četvrtom kanalu, ali vraga, iz krajnje okultnih i verovatno masonskih razloga eto njih na kanalu broj dva.
Osnovna svrha i smisao njihovog postojanja je izvršavanje beskonačne, zatvorene programske petlje međusobnog repliciranja i pustošenje skupštinskog bifea. Feromoni su im Made in PRC.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------
Kako se boriti protiv replikanata? Grickalicom do koske oglodati silikonsko dugmence sa brojem 2 na daljinskom uprvaljaču jer su genijalni Korejanci na broju 1 čvrsto fiksirali prvi kanal, a na broju 2 drugi kanal RTS-a. Za svaki slučaj u meniju podesiti bajpasovanje drugog kanala RTS-a da se slučajno ne bi pojavio prilikom skrolovanja programa. Preostale opcije su radikalnije i uglavnom se odnose na emigriranje ili spokojno čekanje da deda i baba umru.
- Sine oči nanine, ajd` nabodi mi heklicom ovu dvojku. Onaj tvoj brat izgriz`o dugme k`o da se od cucle još nije odvojio.
- Šta će ti bre nano ti replikanti? Samo replikama repliciraju na replike replika.
- Eh zlatna usta nanina, kako mi pametno zboriš. I ti ćeš tako jednog dana na drugom, samo da mi je dočekati. Evo heklica.
