Elementarno i krucijalno pitanje koje od muško-zenske konverzacije pravi početak jednog divnog prijateljstva.
Ona: Zdravo, ja sam Ana.
On: Drago mi je, Bogdan.
Ana: I odakle ti na ovoj izlozbi slika?
Bogdan: Pa ja sam veliki ljubitelj umetnosti. Kao mlad sam slikao, a sada se divim ovim linijama.
Ana: Oh, to je tako lepo rečeno.
Bogdan: Da... Gutaš li?
Postaje univerzalno merilo muškosti kada ženska osoba zamoli nekog dečka da ga otvori. Nijedan neće odbiti, ali će svakom koji pristane prvo proći kroz glavu "Daj Bože da nije zaribao." Prodoran i tup zvuk uspešnog otvaranja šibera, osim što će da izmami poglede svih prisutnih u busu, takođe će i u muškarcu da izazove osećaj trenutno nenadjebivog alfa-mužijaka.
Žena, lik i naličje Pavla Vujisića (Tajsona takođe) u svakom pogledu.
Uglavnom je možete naći po birtijama, u službi konobarice, al' za razliku od drugih ugostiteljskih radnica nju niko ne zove Mala, jer je poslednji nesretnik koji je to izgovorio završio na urgentnom sa teškim prelomima i hematomima po glavi.
Njena uža specijalnost je naplaćivanje crta i izbacivanje pijanih mušterija iz kafane, što kroz vrata, što kroz prozor, sve u zavisnosti od pesme, dal' ju je pogodila ili nije.
Takođe, Tajsonka može da popije i do tri kile Vinjaka, pa nije preporučljivo stajati za šankom i nazdravljati sa njom, a kamoli takmičiti se u brzom ispijanju žestokih pića.
Tajsonke su do pre 60 godina bile veoma poželjne žene, jer su prema tvrdnji naroda imale jake kukove i mogle da rađaju gomilu dece. Takođe su bile sposobne da cepaju drva, žanju žito, itd.. Sa razvojem mehanizacije, televizije, pornografije i smanjivanjem obima ženskog donjeg veša, Tajsonke postaju neprivlačne i život ih baca u svoje ralje, što bi se reklo, promašile vek u kome će se roditi.
Tajsonke nemaju dece, pa je velika prednost ako se sprijateljiš sa njom, jer će te uvek gledati kao svoje čedo i dozvoljavaće ti da radiš po kafani ono što drugi niko ne sme i uvek će te braniti, što od dripaca koji hoće da te biju, što od murije kad dođe da te hapsi.
Tajsonka te nikada neće naučiti kako se peva jer ni ona sama ne zna, ali će ti u svako doba dana i noći rado pokazati kako se leti kroz šank.
Pre nego što počnem da razrađujem ovu temu, ne mogu a da ne primetim opštu decomaniju koja vlada Srbijom. Dok je do pre samo pola veka, prosečno dete, čekalo negde kod ambara, da se najedu prvo stariji, pa za njega šta ostane, danas se situacija frapantno promenila. Hvala Bogu pa se promenila, ali sada se ide u drugu krajnost, situacija postaje zabrinjavajuća! Uzrok svemu tome je valjda bela kuga, ali i psihički poremećaji mladih majki, koji se najviše ogledaju u neumerenoj potrošnji. Ovim putem apelujem i na mlade majke, da se ne ponašaju kao da nose smrtonosno oružje, dok imaju bebu naručju. Mi smo svi bili mali, pa nas majke nisu uperile nikome u glavu sa pretnjom "Pomeri se, ili će da povraća!". Takođe nema potrebe da kupujete kolica površine šest metara kvadratnih, slobodno možete da imate manja nego komšinica Lana - ipak je njen muž uspešni fudbaler u Uzbekistanu!
Da pređem na temu, nas su sve kupali Merima sapunom, sa nacrtanom čudnom bebom na omotu, Kosili šamponom, a hranili nas iz sise, pa nam ništa ne fali i vazda ovde prosipamo pamet. Kosili je zamenjen "Džonson bejbi koenzim ku deset sa retinolom i antioksidansima" šamponom. Sapun je totalno izbačen iz upotrebe. Pelene mogu da upiju mesečnu zalihu dečije mokraće, mleko se naravno kupuje u konzervi, a za onu malo stariju decu, postoji i mleko za spavanje. Da! Dobro ste čuli! Mleko za spavanje! Volela bih da priupitam izumitelja ovog proizvoda, "Jel ste izmrvili neki Bensedin unutra, ili šta?". I šta su to deca pa radila do pojave ovog mleka? Majke, bolje osmislite deci neku dnevnu aktivnost, da se umore i uveče kada ih okupate tim vašim lavandama, jednostavno utonu u san. Jedan od najblistavijih proizvoda je prašak za veš "za decu". Realno razmislite, da li je osetljivija koža jednog deteta, ili jednog tinejdžera? Ups, sada ću dati ideju marketinškim prevarantima!
Da zaključim! Čoveku je predodređeno da se razvija, živi i preživi i pod mnogo gorim uslovima nego što je nedostatak koenzimakudeset. Deca su izdržljiva, hvala Bogu, srpska verovatno još i više nego neka inostrana, jer nam je u genu upisan neki faktor opstanka. Drage majke, ne zapadajte u kredite i dugove zato što vas žulja praziluk u predelu rča i morate imati sve što zablista na reklami. Bolje vašoj deci prenesite neke intelektualne vrednosti, a ako vam primarno životno opredeljenje postane to što ste Majka, budite sigurni da će vas i muž zapostaviti. Onda sve pare odoše kod neke mlađe i bolje, pa nećete imati ni za Kosili, a kamo li za koenzime!
-1951. godina
Mali Milan, šesto dete u porodici, kod ambara se igra svojom igračkom od šaše, čekajući da stariji ručaju, ne sme reč da progovori, jer je baba popustila sa živcima, još od kad je deda poginuo na Solunskom frontu.:tras:
-Evo ti ta koska, a pošto je nedelja, ima i malo svežeg 'leba!
_________________________________________________________________________
-2011. godina
Mali Kameleon Drugi Leon u dubku sa šest brzina, krši po kući, gađajući deda Milana kašom od manga i artičoke.The Majka (obraća se mužu): Rekla sam ti da ne kupuješ od artičoke, više voli od asparagusa i indijskog oraha. Neću ni da pričam što si greškom kupio Rosu, rekla sam samo Evian dolazi u obzir i to ona plava, za dečake! Omekšivač za veš si kupio za decu stariju od godinu dana, a on ima tek jedanaest meseci...jaoj kome sam ja dete rodila, skotu bezosećajnom! Jadna duša moja mala, otac mu je neandertalac, pa i njega moram da gajim kao da je u kamenom dobu!
Prema predanju, mnogi narodi privrženi konjima imali su običaj da na dugim putovanjima stavljaju pod sedlo trake mesa kako bi ono omekšalo i upilo začine, nakon toga se sušilo na vazduhu i kroz nekoliko dana bilo bi spremno za upotrebu.
Danas, sedlovina se tradicionalno sprema po kasarnama, vojnim akademijama, naftnim platformama i prekookeanskim brodovima. Jelo se najčešće sprema u osami i priprema je jednostavna, uzme se komad džigerice ili kakvog nežnijeg mesa i po želji namasti biljnim uljem ili guščjom mašću. Zatim se komad trlja kobasicom ritmičkim pokretima kako bi se razvila temperatura i meso omekšalo a kobasica eventualno postala tvrđa. Ukoliko je potrebno može se koristiti nekoliko različitih kobasica ali taj metod nije popularan. Kada se završi s trljanjem, meso se spremi na uobičajen način i po tradiciji servira starešinama, najčešće u sosu od belih bubrega.
Radikalno promenjen izgled do neprepoznatljivosti.
U blizini salaša u malom ritu:
Peca: Iju, crni Cojle ta šta si to sa kombajnom uradio koji očin?Cojle: Došli neki Rusi i kažu mi pare nisu problem, al nam treba taj stari model kombaja za potrebe snimanja filma!
Peca: I šta si uradio?
Cojle: Očo ja do Boće da zašvajsuje ove kulumatore za lasere, pa sam ga prefarbao u rozo sa zebrastim šarama ona moja Eržika kad je vidla mal je šlog nije strefijo.
Peca: A kake su ti one šipketine na krovu!
Cojle: Kaže Ruski koreograf da treba neke Moldavke golišave da se kerebečidu odozgore, a ovi naši kosači kad ih vidu moraju da se skinu i popnu gore!
Peca: CCC pa kaki to film snimaš?
Cojle: Kaže Ruja biće neki Agro-Porno-Triler!
Nije mi hitno, morem da ostavim za kasnije, za sutra...
- Miladine, imaš ispit za 7 dana, ceo dan zveraš u taj kompijuter!?
- Kevo, nemoj da me smaraš, učiću sutra, nije mi pukao vodenjak, pusti me čoveče...- Žiiiiko! Sam ti reko da mi doneseš dvanesticu, čeka čovek ovde da mu zavrnem točak!!!
- Evo me ćale smiri se, nije čoveku pukao vodenjak da se toliko žuri, jel tako gospodine, da stavim ja vama jednu kaficu?
Komponuješ muziku za „Ko to tamo peva“, najgledaniji srpski film ikada, i za još stotine filmova, pozorišnih predstava, TV serija. Još tu ima nekoliko hiljada balada te stotinak dela ozbiljne muzike. Onda umreš, a kada tvoje ime kucaju u Guglu prvo im izađe odrednica „recepti“, pa se svi sete beskrajnih i bespredmetnih dijaloga sa kuvarom Andrašem o nivou ljutine mađarskog paprikaša.
- Kako mi do jaja ova muzika tandan dondon kad Taško Načić trči za autobusom. Živi piš.
- To je Voki Kostić komponovao.
- Šta, onaj kuvar?
-------------
- Ćao, Goksi, mogu fudbalicu sa vama?
- A ko si ti, klinac?
- Sećaš se, igrao sam celo prošlo leto sa vama, plaćao svima pivo ispred dradže i onda skočio u tuču za tebe, dobio deset šavova na vugla kada me debeli cigan Ciga zavalio zidarskim blokom.
- A, ti si mali Smare što se usro pre pet godina, pa ti baba donosila gaće i roze papir za dupe na igralište? Aj može, idi na gol.
Karakteristična za ljude koji nastanjuju zapadni Balkan. Elem, njima je sve što je od Ohrida do Blajburga Balkan, ali pazite, samo to je Balkan. Ajde što su oni ostavili jedne Bugare, jedne Turke i jedne Grke, po kojima se jednom celo ovo poluostrvo, da ne kažem poluotok nekada zvalo. Ovakva velikozapadnobalkanska politika je počela da se promanja u dobu koje se naziva mračne devedesete. Ovime se oduzima huljadugodišnja tisućljetna titula Balkanaca koju nose Bugari, Turci i Grci i kao takva je izrazito antievropska.
Letovalište u Grčkoj, pobili se Srbin, Miloje i Albanac, Riza.
- "Izvini, brate Rizo, takvi smo ljudi, Balkanci.."
- " Šum bukur, sve je mir, šoku Miloje, Balkan kj ušt! " ( "Veoma lepo, sve je dobro, druže Miloje, Balkan je to")
Jorgos gleda sa strane, krsti se i misli se: " Mili Deuse, kaj su tak nekulturni ovi Balkančeki.."
Ono što je Pluton među planetama, to je vokativ među padežima. Olako shvaćen, ismejan od strane ostalih, više upotrebljavanih i kočopernijih padeža. Izuzev slovenskih i grčkog kod većine savremenih jezika je izbačen iz upotrebe, a sve zbog toga što su ljudi suviše lenji da ga upotrebljavaju.
Lik1: Što si seo na moje mesto seljaku?
Lik2: Kaže se seljače!
Lik1: Nemoj da se pravis pametan i pomeri se indijancu.
Lik2: Kaže se indijanče.
Lik1: Dobro, dosta je više retardu...
Najčešće u Bosni, replika razočaranog domaćina kada mu u kuću dođe muško čeljade i zatraži pomenuto piće, pored pet vrsti domaće šljivke i tri vrste jabukovače - dunju i krušku da ne pominjemo. Jer, u domaćinskoj kući sok se i ne smatra za piće koje piju ljudi, a ako neko baš TO želi da popije, onda je trebalo da ode u kafanu i tamo poruči, a ne da dođe kod čestitog gazde čiji su specijaliteti iz kazana nadaleko čuveni.
Kćerka dovela deliju, svog budućeg, da ga upozna s roditeljima. Domaćin, nakon par minuta odmeravanja, pita gosta:
- Šta'š piti?
- Pa, ovaj, ja bih ako može neki sok...
- Kakav sok, jeb'o te sok, nije ti ovo kavana!
Uto se ubacuje domaćica:
- Nemoj, Simo, dijete je to...
- Kakvo dijete, jeb'lo te dijete! Vid' ga, ima devedes' kila, a 'oće sok. Drmni, bolan, ljutu, jeb'la te ona!
Ustaneš u 7 sati kako bi odgledao Viteza Koju. Boli te pače za sve, znaš da kad upališ Tv nećeš gledati Tadića kako sere, pedere kako se balave i Ivana Ivanovića kako jede govna. Baba ti isprži kajganu..uff kako je tad kajgana dobra bila. Odeš do prodavnice i za 5 dinara kupiš desetak turbo žvaki, sa kojima praviš nenormalno velike balone. Ako je subota, u 10 sati uključiš Pink i gledaš Badija, psa košarkaša. Završi se Badi, a ti odeš kod ortaka da se igraš klikerima, uzmeš mu dva staklenca, al izgubiš mermerca, al nema veze, prošle nedelje si mu uzeo naftalinca. Onda odete kod komšije i kradete mu trešnje, umažeš se kao svinja, odeš kući, keva ti opali dva tri šamara jer nisi bio kući kad je dolazila tetka koju nisi video dve godine. Uključiš RTS 1, odgledaš Srleta i Pajčeta ili Štrumfove, zavisno od toga koji je dan bio. U pola 8 odgledaš Laku noć deco, istuširaš se i legneš da spavaš.
Jebala vas Evropa i gej parade, oću svoje detinjstvo !
Stanje koje se može opisati kao mešavina manične depresije i PMS-a. Uobičajeni simptomi su mučnina, dijareja, racionalizacija, nagle promene raspoloženja koje se manifestuju u vidu bezrazložnog smejanja i plakanja. Prisutni, ukoliko se ne prepadnu, mogu da uživaju u jedinstvenom performansu, svojevrsnoj adaptaciji Pekićevog "Besnila".
Dan pred ispit.
8:00h Okej, sad popijem kafu i krećem. Treba da ponovim 400 strana. To ću opušteno završiti do 7. Taman, odgledam neki film posle, opuštencija.
14:00h O, jebem ti sunce, imam još 300 strana, ali, ajd sad ide lakši deo, to ću brže.
17:00h Još 150 strana. Super! To mi je još 3 sata posla, super. Tra la la.
19:00h - Sine, hoćeš nešto da ti donesem?
- PUSTI ME! NE DIRAJ ME! MRŠ MRŠ MRŠ!20:00h (100 strana do kraja) Proliv.
21:00h (70 strana do kraja) - Sine, evo ti jagode sveže, da se malo okrepiš.
- Jao, maaama, baš si divnaaa. Buaaaaaaaaa! Čime sam ja zaslužila da imam tako divnu maaaajku. Šmrc. Šmrc. (mama zbunjena, polako unatraške izlazi iz sobe)01:00h (5 strana do kraja, oči k'o u sove, mozak u stanju između hipoksije i ekscitacije, soba zadimljena, prazne limenke Guarane po podu, halucinacije učestale) Odoh ja da spavam, ovo ću sutra pred ispit.
Krajnji stepen poštovanja neke osobe.
Dođe slično kao skidam kapu, klanjam se i ostalo.
Čovek je toliko dobro uradio neki posao, da je stepen mogućeg odavno prevaziđen. Osoba kojoj su upućene ove reči može da se oseća kao vanzemaljac, a ne kao stanovnik ''plave planete''.
Ali ko kaže da se ovo ne sme koristiti i u bukvalnom značenju!?
Direktor ETF-a: A sad da krenemo s pohvalama i nagradama. S uspehom 9,75 diplomirao je Milo Nenadović! Svaka čast Milo, priđi da se rukujemo!
Masa:(Aplauz praćen ovacijama)
Direktor ETF-a: Možeš da se vratiš Milo... A sad, još bolji i uspešniji Petar Davidović sa uspehom 9, 91. Molim Petra da istupi! Čestitam Pero!
Masa: Eeeeeee! Bravo majstore!(Još jači aplauz, zviždanje i ovacije)
Direktor ETF-a: Sad želim posebno da istaknem ovog čoveka. Njegovo ime želim da pamtite. Čovek koji je uložio napore iz petnik žila i završio godinu kao najbolji od najboljih, Marko od Nenada Damjanović! Priđi 'ajdučino da te izljubim!
Masa: Oplodi me Mare, oplodi me!(Trans, ludnica, havarija)
--------------------------------------------------
-Oh, konačno si stigao kući! :prilazi i ljubi ga: Mogu da pogodim? Najbolji si!-Ne treba da te čudi s obzirom da smo zadnji put seks imali pre tri godine i to kad sam bio bolestan. Ostatak vremena sam provodio za knjigom. I vid mi se pokvario od onih sitnih slova. Al' zato će sad parice da padaju kad se zaposlim!
-Pre zapošljavanja imaš jedan zadatak da odradiš!
-A to je?
-Oplodi me!
Savremena verzija izraza "Psuje k'o kočijaš". Jer taksisti upravo to i jesu - kočijaši modernog doba. Tako da, ako ste se nekad zapitali kakvi su u stvari bili ti kočijaši i otkud uopšte izraz "Psuje kao kočijaš", sada vam je verovatno jasno.
-Ajde vozi, mater ti jebem u pičku! Žensko, pa da... nabijem te na kurac bre, jel znaš! A šta ti gledaš, jebem te u usta smrdljiva!? Oćeš da izađem sad da ti se najebem majke, pederčino!?
Čita se kao aj-ti sektor, ali u našim krajevima sa potpuno drugačijim značenjem.
Umesto specijalnosti u sektoru informacionih tehnologija, svoje znanje najviše pokazuju u aj ti delu.
E, dečko, aj ti da mi izvučeš papir iz štampača!
Aj ti da mi popraviš miša!
E, nešto sam sjebao komp kod kuće, aj ti da svratiš do mene posle posla...
Aj ti da zameniš sijalicu....
E, nešto sam izgubio na ekranu, aj ti da mi to vratiš.
Auuuuu, nešto pišti, aj ti dođi da to vidiš.A kao akademski građani, tako bi rado rekli - 'konju, izvuci sam papir', 'kokoško glupa, ubodi ga', 'daj mi 20EUR pa ćemo da pričamo', 'a da ti meni....', 'upali monitor, imbecilu' , 'kravo, skloni tašnu sa tastature kad pališ računar'....
ali ne, oni su fini, oni su naš 'Aj ti' sektor
Kafanska takmičarska disciplina u besomučnom akloholisanju. Zadnji koji ostane na nogama pobeđuje.
4 ujutro, mrkli mrak, dva automobila jezde prema Makarskoj kroz noć.Mnogim se čini da je jedan prokuvao koliko se dimi ali ne, jedan je za pušače i jedan za nepušače,jebi ti to, EU je EU. Zora rudi, sunce se rađa k’o da ga Jovan Perišić izvlači iza gore. Već u 6 smo pogriješili skretanje pa smo morali dužim putem.Nema veze, bar je zajebancija dobra a imamo pive, možemo do Njemačke izdržati.
Došli smo na granicu, ličnim kartama uskoro ističe rok, i ,nekada čupavi i mršavi rokeri na slikama, sada su debeli i proćelavi bećari, ponosni pitomci obližnje brente, jebi ga , povukla rodna gruda. Poslije nekoliko minuta provjeravanja ljubazni carinik nas je pustio u „Lijepu nji’ovu“.
Niko od nas nije bio na moru od rata, a i tada smo bili brabonjci pa se i ne sjecamo. Kad se ukaza plavetnilo, svetu ti nedlju, niko ne progovara. Kako se spustamo obali cuje se šapat „more, more“.Što smo bliže obali šapat polako postaje uzvik. Onda smo utrčali u vodu počeli smo da se dernjamo k’o konji i oduševljeno udaramo po površini vode „MOREEEE, MOREEEEEEE“. Sreća, rano je, oko pola 9, pa nema još nikoga. Sjeli smo da popijemo po koju, jedan nam je potrošio kremu za sunce, navik’o se kiseliom varenikom mazati. Gledamo ima li treba, al’ nista. Otišli smo i u vodu da se peremo, takmičili se ko će prvi doplivati do plute...Nije niko, kosidba je davno prošla, snaga izdade, tad sam se i uvjerio da je voda slana. Ipak iz trećeg puta došli smo do plute. Toliko smo se odmarali da je spasilac pomislio da hoćemo da krademo kanap da kolijenčimo konje po našim urvinama i otjero nas. Dopizdilo, vrućina, piva se lagano mlači, ali počinju lagano i trebe pristizati i plaža više ne liči na gerontološki centar. Kad od neka doba, jedna treba izbaci sisu i uđe u more da se pokvasi . A mi, k’o u pozorištu poredali se u plićak, oči ko fildžani, ne pretvaramo, toliko smo zagorili da voda dostiže tačku ključanja. Dobra treba, nema šta, zašiljila sisu k’o prvačić olovku, ma pokid’o bi je k’o kosibaša snajku. Skontali smo da oko nas niko ne priča srpski, pa smo slobodno bacali komentare, ma milina. Nakon nekog vremena sve je bilo preplavljeno sisama, morao sam u vodu da se rashladim, a i nije pješčana plaža da kitom izvrtim rošu pa da ga metnem đe bilo. . Iako smo bili najmanja etnička grupa, stavili smo do znanja da smo najglasniji, pa u radijusu od 30 metara nikog nije bilo.
Iznajmili smo i pedalinu. Ne znam kolika joj je nosivost ali nas osam se uspjelo popeti, žive vage tona.Nagone talasi u plićak, ma okret’o- ne okret’o isto ti je. Sunce ti jebem, odjednom, začu se tup udarac. Ja se osudio. Nesta čojek pod lađom. Izlazi, drži se za glavu, čanta nešto na stranjskom.“I mi tebi, pička ti materina, šta roniš po plićaku, k’o da ćeš Titanik naći na dubini od meter.“ Navintašmo nekako na pučinu.Kad smo odmalki, tiho propjeva kištra pive iz nas, „Morem ploviiiii“... Od silnog pedalanja smo pocrkali od gladi, izvadimo novaku, prostremo na plaži, nek’ vide ovi Česi, Poljaci i ostali evropejci kako majka sina oprema na plažu, sve je bilo ukusnije nego inace ,samo što se sir vratio u tečno stanje.
Ojela mi se guza ko malom Zoranu u kultnom filmu „Tito i ja“, valjda od soli, tek, došlo mi da plačem, a i nisam imao mlijeka da ublažim bol. Podapro sam guzu nekako, al došo vakat da se ide kućiPut je bio dosadan, iscrpljeni, umorni, od sna nas je odvajao samo novi cd JP-ja i to što svjetlimo u mraku koliko smo izgorili na suncu. Odjednom treska, lupanje, drž- ne daj, osjetismo da smo sišli sa piste na makadam. Osmijeh ozari facu bradatu i mrsku , ugledasmo natpis „Dobrodošli u Republiku Srpsku“.Lijepo je tamo, samo da nije naka žega, i onolika vodurina me plaši. Eto bili smo na moru. Čitav dan. Al što’no naš narod kaže:“Svuda prođi, ali kući dođi“.
Čovek koji život zaobilazi u širokom luku. Posmatrač. Onaj koji ne rizikuje. Kao mali je nosio naočare, pukla ga je jednom lopta u glavu i od tada se nije igrao sa drugom decom. Kod lekara je išao gotovo svakog dana posle škole, a dok su deca skupljala klikere, on je skupljao pumpice za astmu.
Pun opsesivno - kompulzivnih sindroma i tikova. Njemu je opuštanje napuniti kadu do pola, za svaki slučaj, ne u duboko. Ne izlazi, ne pije, ne puši, ne mazi životinje jer su pune bacila, radi kod kuće, vrata otvara papirnom maramicom, ne jebe, ne živi. On samo statira u prolazu i usled previše akumuliranih negacija nekad prosto poželi da pukne, da prestane da bude statista i bude bar jednom u životu glavni glumac.
:nemili dogadjaj u komšiluku, policija, ambulantna kola:
- Gospodjo, šta se ovde desilo?
- A, pa, uh, komšija, kažu da je očistio ceo treći sprat, da policija nije došla išao bi redom.
- Da li znate kako je do toga došlo, znate li dotičnog?
- Uvek je bio tako fin, povučen, kao da mrava zgazio ne bi, mica.
