Činjenica je da dok normalni muškarci razlikuju onu paletu boja koja se uči u najranijim godinama života (od bele do crne), žene razlikuju oko 934518 različitih boja i nijansi - od miš sive, boje breskve, boje kajsije pa do boje cimeta, metalik zelene, muslimanske zelene, šumske zelene, boje ametista, boje šljive, purpurne ljubičaste nijanse patlidžana ...
Muškarac koji savlada žensku kategorizaciju boja i nijansi neminovno postaje ili gej aktivista ili stilista.
ON : Video sam finu košulju u Ušću. Nisam nosio pare pa idem sutra da kupim.
ONA : Jesi siguran da će ti dobro stajati? Kakav je kroj?
ON : Stajaće mi. Ista je potpuno kao bela koju si mi ti kupila, samo što je plava.
ONA : Kako plava?
ON : Svetlo plava.
ONA : Kako svetlo plava?
ON : Pa svetlo plava, pobogu! Nije tamno plava, nije teget nego je svetla!
ONA : Znači nije šerpa plava! Dobro je!
ON : Šerpa nije boja nego kuhinjski sud a košulja je svetla!
ONA : Da nije onako zagasito plava, golubije plava?
ON : Golubovi su, ako mene pitaš, sivi a košulja je plava. Baš svetlo plava!
ONA : Znači nebo plava?
ON : Da, može se reći, boje neba!
ONA : Da nije ipak bebi plava? Slušam te! Nebo plava ili bebi plava?
ON : Jebote, otkud znam! Svetlo plava!
ONA : Pa šta si gledao kad ne znaš! Da nije Šešelj plava?
ON : Jel' tebi dobro? Šta je Šešelj plava?
ONA : Kako ne znaš? Priseti se kakve je on košulje nosio dok je bio u Srbiji ili još bolje - pogledaj na netu. Plave, na kratke rukave, pa obrati pažnju na nijansu. Znaš kad da je pričao da mu to žena bira jer mu se navodno slažu uz oči i lepo mu stoje. Mrzim tu boju, nemoj to da kupiš!
ON : Ja stvarno ne znam o čemu ti govoriš, boja je baš lepa!
ONA : Baš lepa? Da nije onda rojal plava?
ON : Predajem se! Kupiću opet belu, samo prestani!
ONA : Snežno belu, prljavo belu, cink belu ili olovo belu? A?
Pustiti u promet temu koja će zaintrigirati sagovornika i naterati ga da misli o značenju našeg govora. Najčešće, mislilac pusti mašti na volju i odluta u potpuno suprotnom smeru sa svojim tumačenjem izrečenog.
Mada, golicanje mašte se može iskoristiti i kao jeftina provokacija kojom privlačimo pažnju na sebe, raspirujemo neke bludne misli osobe sa kojom razgovaramo. Pogotovu su interesantni razgovori dve osobe ovog tipa.
1 - I šta kažeš kakav je, ako me razumeš?
2 - Hm, ko?
1 - Pa Beč. A na šta si ti mislila?
2 - Hehe, pa ovaj lep je valjda, nije toliko veliki, ali ima to nešto, ima dušu?
1 - Misliš? I je l' ti bilo lepo?
2 - Pa jeste, šta da ti kažem, ništa mi nije falilo, znaš. Nego je l' ti se diže, ovaj, jesi li krenuo da ustaneš?
1 - Jesam, jesam. Kaži šta treba.
2 - Donesi krpu, prosuh malo piva na stolicu.
1 - Važi, dobro ću ti je oribati, ništa se ne brini.
2 - Daj mi. Veštija sam.
1 - Evo ti. Ne moraš da žuriš, nema potrebe.
2 - Hm, vlažna je.
1 - Pa valjda treba takva da bude. Mislim ne znam, bolje ide nego kad je suva. Zar ne?
2 - Sigurno. Suva je grublja. Može da se ošteti. Nameštaj.
1 - Vidiš nisam o tome razmišljao. Pametno zboriš. Daj mi je.
2 - Ma jok, ja ću da je operem.
1 - Ajde važi. Samo požuri, ne čeka mi se baš mnogo.
2 - Ma dobro. Da uključim klimu?
1 - Ma jok, ne bi valjalo da se spusti. Temperatura.
2 - I to što kažeš, prijatno je ovako. Skinuću košulju.
1 - Važi. Ne smeta mi ni najmanje.
2 - Jesi voliš Boru Stankovića?
1 - Čitao sam. Dobar je. A ti Tolkinovu mitologiju, "Gospodara prstenova" i te fore?
2 - Uh nisam mogla, previše je velik.
1 - Pročitaj jednom, izdržaćeš. Mada neće ići brzo, ima puno detalja. Kvalitetno je.
2 - Hvala na savetu.
1 - Da ga upalim?
2 - Upali, samo nemoj Pink.
1 - Dogovoreno, ništa se ne brini.
2 - Nemoj previše glasno.
1 - Biću tih.
2 - Stani, stani, stani. Nemoj unutra. Napravićeš haos.
1 - Ma ne smeta meni haos, ali 'ajde neću. Au izvini, polomih slučajno ovu vazu. Platiću ti.
2 - Ma ne treba, besplatno je.
1 - O čemu mi pričamo uopšte?
2 - Nemam pojma, aj' se jebemo.
Šamaranje mačora na suvo . Ništa pornjave na internetu, telefonu, DVD-iju, pa ni na VHS-u. Čak i korišćenje časopisa kao stimulansa nije dozvoljeno. Dovoljno je sjećanje na gole noge učiteljice u školi, ili na dekolte radnice na trafici. Kad je mogao đed' Mitar prije po' vijeka, možeš i ti! Za tradiciju!
Iliti: "Kako je do jaja da živiš sa cimerima, ideš svaki drugi dan na žurke, praviš ludnicu sa cimerom po stanu, radiš neki prosečan posao, ali se zato zajebavaš do jaja i uživaš maksimalno u životu" fazon serije/filma.
Svako ko je bar jednom bacio oko na serije tipa "Prijatelji", "Vesele sedamdesete" ili "Stažisti" pomislio je na tu bolnu činjenicu da ne živi u zemlji tipa SAD i da nema šanse da unajmi ni stan od 70 evra koji deli sa udovicom ratnog veterana, kamo li jednu od one dve stančuge koje dele junaci iz "Prijatelja". Da, realnost je prilično zajebana, pa osim toga što ne možeš da priuštiš stan u kome lagano može da se opiči fudbal 5 na 5, tvoji prijatelji verovatno nisu superopičene kopije Džoija, Rejčel, Rosa, Čendlera i Fibi. Daleko su veće šanse da ti inače treba sat vremena da ih nateraš da odu s tobom do grada na pivo.
Kul muzika iz sedamdesetih isto otpada. Jedini podrum koji možeš da nađeš je onaj u zgradi u kojoj živiš gde bi ti se šetali pacovi po glavi dok pokušavaš da duvaš sa ortacima.
Realnost nastavlja da ubija finanskijski. Ako živiš u Srbiji, a pritom imaš tu sreću da živiš sam u svom stanu (a nisi oženjen/udata), pare ti sigurno ne ispadaju iz guzice. Tako da, o putovanju na lađenje jaja do Las Vegasa možeš samo da maštaš. Čak teško da i finanskijski možeš da izdržiš da svaki dan piješ kafu u najgorem kafiću u gradu, kamo li da nađeš neki domaći "Central Perk" i da tamo blejiš ceo dan.
Generalno, teško da sve to i u "obećanoj" Americi možeš da priuštiš bez 10 sati dnevno na poslu. Tako da, morala bi guzica da ti bude uključena u struju i da se konstantno biješ nekim energetskim pićima da bi imao život interesantan kao oni. Teško da imaš najinteresantniji posao na svetu kao junaci iz "Stažista", pa da se zezaš po bolnici ceo dan sa najboljim ortakom. Ako živiš u majci Serbiji, a u tim si godinama, verovatno tegliš gajbe kod privatnika ili kelnerišeš u kafiću da bi napokon ušteteo 80000, da platiš jebenu školarinu i napokon upišeš tu treću godinu.
Nadaj se da ti je život dovoljno kul, pošto njihov možeš da živiš samo dve epizode dnevno na TV-u. Osim ako ne skineš seriju sa neta, al' džabe, nema ništa od kul gajbe, zaboravi.
Omiljeni prevoznik studenata u Srbiji
Mile: "Brate, kako idemo za Kragujevac sutra?"
Raja: "Sine, Ljubin mali nas vozi trktorEm do pumpe, na pumpi popijemo kaficu i hvatamo na magistrali palac ekspres za Kragujevac, neko mora da nam stane majku mu"
Grupno razmatranje lenje studentarije, kako nadomestiti nedostatak bodova nelegalnim metodama, uz alkoholno osokoljenje.
Dugogodišnji samofinansirajući Sun Cu: Oćemo bubicu! Ko je za?
Brucoši: Za! Može! Odlično!
Sun Cu na budžetu: Ja nisam! Pa gluperde, jesmo li sada sve pare dali za pivo?
D. s. Sun Cu: A jes majku mu. Oćemo li Old skul prepisivanje?
Brucoši: Odlično! To! Hajde!
Sun Cu na budžetu: O mili Bože, idiota! Oktobar 2, svi normalni su položili! I ja bih, da ovi normalni piju.
D. s. Sun Cu: Oćemo li još po jedno?
Sun Cu na budžetu: Bravo vispreni strategu, prva pametna danas!
Brucoši: Za! Odlično! To!
Kaže se kada je nešto urađeno dobro, bez greške. Najčešće se koristi u sportovima.
Naše odbojkašice su odigrale muški, i savladale Brazilke sa 3:2.
Tradicionalna radnja u toku polaganja ispita za koji ste učili taman koliko je vaša baba učila nuklearnu fiziku.
Cilj ovog akta je da slova budu što ljepša na kraju, jer jelte imate samo sat vremena da ih uljepšate.
Bilo koji majstor koji stenje dok radi.
-Alo, Šarapova, je l' može to malo tiše, ja bi' da gledam seriju?!
Ono što bi Karađorđe Petrović danas rekao, da se pojavi u modernoj Srbiji.
Kojekude.
Školsko. Kratko i jasno, bez odugovlačenja. U stvari, ono jeste dvorište, ali je i mnogo više od toga, pa je dodavanje ove reči suvišno. Ušuškano, u centru grada, a kao da je izolovano od njega. I ljudi u njemu su takvi. Jednostavno drugačiji, izolovani od današnjeg nakaradnog sveta. Neko je skoro u šali rekao da ispod njega prolaze čudne podzemne vode, pa je zbog toga sve tako posebno. Nisam od rođenja bio u tom kraju, sudbina me je tamo dovela, preselio sam se. Iako sam išao u drugu školu, Školsko je za mene uvek bilo samo jedno.
Pored njega u hladovini ušuškana prodavnica, koja je deci na odmoru, omiljena destinacija. Pošto je drže stariji gospodin i gospođa, dosta klinaca tu vežba svoje prve krađe, drpe po neku žvaku, čokoladicu ili sličice, ništa strašno. Prodavnica je i omiljena destinacija starijih ljudi, filozofa, i onima kojima je alkohol ostao, kao jedina uteha. Blizu prodavnice Stevina hamburgerija, takođe prepuna za vreme velikih odmora, jedno toplo mesto, gde bez ustezanja možete staviti sve dodatke u pljeskavicu. Inače Steva dobro igra i fudbal.
Ulazim u školsko, Šaban uči decu da igraju fudbal. Dečko od nekih tridesetak godina, kojem je fudbalska karijera propala, ali je ostalo veliko srce. Ispred prodavnice Mujta, njegov vršnjak, priča o svom životu i planovima za budućnost. Šeino se vraća sa posla i kaže da će im se pridružiti. Bala i Toro idu da napumpaju loptu za basket, dok Nikola siđe iz solitera. Era, čovek koji je nekada bio legenda KK Napredka šutira njegov dobro poznati horog. Povreda mu je prekinula karijeru, pre njegovog puta za Beograd. Stariji kažu da bi igrao u reprezentaciji sigurno. Danas je kondukter. Mile, njegov vršnjak, ga čeka da se izigra, pa da igraju karte na tribini. Piroman opet crta neki grafit, ali dečko je neverovatno energičan, tako da time sve pravda. Postoji tu i jedan stariji čovek koji ima problem sa krstima, pa ih sunča na tribini. Uvek ide sa šorcem na pola dupeta, i flašom vode koja mu služi za rashlađivanje. Deci je posebno interesantan. U Školskom imam nadimak, po kome me samo tamo zovu! Kada u gradu čujem: Če! ,znam da je neko iz Školskog. Nadimak je nastao sasvim slučajno. Kao klincu svideo mi se lik Če Gevare i kupim majicu, a nisam znao skoro ništa o njemu. Mnogo sam voleo tu majicu, mnogo sam je nosio. Šaban jednog dana provalio: Če! I to je ostalo! Morao sam posle da naučim nešto o tom čoveku! I brat mi je sada mali Če! Tradicija se nastavlja.
U Školskom postoje tereni za fudbal, basket i odbojku. Fudbal se igra po sistemu pobednik ostaje, kao i basket, samo što ekipa koja izgubi ide po vodu. Neko lokalno pravilo. Odbojku smo igrali kada nam dosade basket i fudbal, ali sada se na tom terenu igra tenis. Između stubova se zategne neki kanap i onda deca prebacuju lopticu. Nekad ni stariji ne mogu da odole. Igrala se i Viktorija, 10-9. Pamtim jedne trtke, kada nisam mogao da sedim dva dana. Ali nisam bio jedini. Od svih sportova imamo jedan za koji slobodno možemo da kažemo da je naš. Frizbi na golove. Igra se 5 na 5. Dve ekipe, tri koraka, baciš frizbi, cilj je da daš gol. Koliko ih je samo popucalo. Vrhunska zabava, pogotovo u tri noću, jer postoje reflektori. Sećam se kada mi je Bilijev brat, probušio lotpu za basket, bio sam neutešan danima, sve dok Bili jedan dan nije pozvonio na vrata i doneo mi novu loptu. Takvi su ljudi tamo.
Imamo i dva hendikepirana drugara. Imaju Daunov sindrom, ali su miljenici školskog. Posebno Ujka, on je duže tu. Prati sport, uvek zna kad igraju Napredak, Zvezda, Partizan, Reprezentacije u svim sportovima. Uvek nas obraduje medaljama koje donosi sa raznih takmičenja. Tu je i Ajo, nadimak dobio po svom glavnom uzviku. On je kasnije došao, pa još uvek ne može da nam uđe u srce kao Ujka. Dok prvog zanima sport, ovaj drugi juri ženske. Trči po parku za njima, gleda, ispituje. Ali hoće i da posluša. Ide do prodavnice kada ga neko iz školskog pošalje po pivo, i sebi obavezno uzme tokić! Nekad je pio tokić na slamčicu, sad se malo izbezobrazio pa pije koktu. Ali dobri su to momci. Odlični!
Da li ste čuli za neko slično mesto na svetu, znači školsko dvorište, u kojem se organizuje kampovanje? Razapet šator na tri dana, roštiljanje, ludnica. Niste naravno. Eto i toga je bilo, dok direktorka škole nije popizdela. Kamperima su članovi porodica donosili sendviče, bilo je to jedno fenomenalno iskustvo. Takođe i gledanje utakmica ispred zgrade je jedna posebna stvar. Nas dvadesetak, roštilj i pivo, spuštanje kabla od antene sa Šeinove terase, razjebavanje tog kabla od strane svake babe koja prođe. Taman nađemo prvi, drugo poluvreme bude na drugom. Ludilo. Donosili smo i pojačalo i pravili žurku, ali uvek je u soliteru postojala baba kojoj je sve to smetalo, pa su nam plavci zaplenili zvučnik i oterali nas kućama. Ali smo se po njihovom odlasku vratili. U školskom je moguće da zajedno sede metalac i grandovac a da pored njih skejter izvodi trikove. Nema mržnje. Osim možda one, koju smo osećali prema stanovnicima Bivolja, Simitarima. Sa tim se rađaš, niko ne zna zašto ih mrziš, ali ih mrziš! Jedino oni nisu bili popularni u Školskom. A dolazili su ljudi sa strane, bilo je tu lepih devojaka, kojima se ovo mesto jako svidelo, pa su se ponovo vraćale. Razgovori o komšinicama su isto bili fenomenalni. "Vidi onu malu, što je porasla, dobra je!" uključuje se stariji glas: "Kako da ne bude dobra, znaš ti kakava joj je keva bila bomba, i danas je!"
Ako želite da radite sve ove stvari koje sam opisao, samo kažete jednu magičnu rečenicu: "Idem u Školsko!"
Više epizoda serije prikazivane radnim danima, ponovljenih za vikend.
U slengu, zbirka zvocajućih primedbi ispucana odjednom.
Ponedeljak: Usisaj sobu.
Utorak: Diži se i skloni ove čarape, će nas potepaju.
Sreda: Uzmi uči.
Četvrtak: Ili pojedi ovo ili baci, pušta ti korenje na stolu.
Petak: Ko te rodi da mi je znati, ne ulazi mi patikama u kuću.Nedelja, ustaješ mamuran dok ti u glavi odzvanja.
-Sad ću da ti nabijem ove čarape u dupe u tandemu sa pomijama što ih nisi sklonio, zatim da te išamaram sa patikama sa sve ovim govnima na njima. Usisaj sobu i uzmi uči nešto, antihriste što mi džigericu pojede.
On je dlakav. On je visok 220cm i verovatno ima kitu dugu pola metra. On je Roberto Duenjas.
Bivši košarkaš Barselone, sinonim maljavosti. Čovek koji je bio inspiracija Džejmsu Valeu kada je snimao Frankenštajna. Dokaz da vukodlaci postoje i da im nije problem da izađu u javnost. Na leđima ima više dlaka nego što Bora Čorba ima kose, samo što njegove dlake nisu bele, farba ih, jer za sebe kaže da je vrlo pedantan. Kakav paradoks! Jedino mesto na svom telu koje je morao da obrije, bili su dlanovi i to samo zbog toga što su mu dlake smetale pri izvođenju slobodnih bacanja.
Poznati o Duenjasu :
“Hvala Bogu što nikad nije igrao u NBA-u. Pored njega nikad ne bih bio poznat” – Majkl Džordan
“Jeste, on je moj mlađi brat” – King Kong
“Vrlo ga je teško čuvati. Jednom sam greškom dodirnuo njegov pazuh. Sutradan su mi se pojavile neke tačkice na ruci koje su izazivale neverovatan bol, zbog kojih i dan danas ne mogu da se samozadovoljavam” – Dejan Bodiroga
Krvnički start defanzivca u trećoj okružnoj kuruz ligi u noge protivničkog igrača pod parolom "Đe si poš'o, nedilju ti svetu!"
Izvodi se sa dvije noge i cilja se isključivo u cjevanicu.
- Kakva je bila tekma juče?
- Ma fenomenalna, 3:0, Mare ispitivao cjevanice onim nabijeđenim zvijezdama, sabili smo ih u odbrani.
- Haha, znači Mare opet tuk'o?
-Ma, burazeru, k'o Jusuf Katunić, Župić i Najdoski zajedno. Otkos, brate, otkos.
Nekada su naši fudbalski klubovi igrali u evropskim takmičenjima tokom sva 4 godišnja doba, a danas "poznaju" samo leto.
