Derbi večitih u zajedničkom domaćinstvu, snajke i svekrve, u kome nema pobednika, a najebe treća strana, muž, odnosno sin dotične dve prvoligašice.
Snajka: "Ufff, danas je moj red da kuvam ručak ... koji kurac da spremim jebote ... sve mi dosadilo ... a moram i onu harpiju da zadovoljim ... znam, skuvaću supu, a musake ima od juče što je maaamica spremala ... !"#$%&/ joj mamicu " :stavlja meso u lonac sa vodom na šporet: " E još da posolim " : dodaje tri frita soli u supu :
(malo kasnije)
Svekrva: "Hmmmm, da zirnem malo šta to ova kuva danas ... aaaa, supica ... lepo ... al' garant nije posolila, a moj Ivan voli slano " :dodaje još tri frita soli u supu:
(još kasnije)
Snajka: "Auuu, jebote, dal' sam ja ovo posolila ... ma dodaću još malo, meso je ionako neslano, upiće ... " : još dva frita soli :
(još još kasnije)
Svekrva: "Vidi ti nje ... samo supu sprema ... računa na moju musaku od juče ... aaaa, curo draga, pa ne'š ti na moju musaku pojene 'vatati ... Razbiće te ovaj moj kad proba ... " : dodaje još četiri frita soli :
(za ručkom)
Muž: "Mmmmm, supica ... fino miriše .... srrrrrrkkk, BLAAAAAAARRRGHHH, ženo Bog te jeb'o jes' to kupila solanu na tenderu !!! ... "
Snajka : "...." : ubilački pogled ka svekrvi koja se zadovoljno ceri :
Pitanje koje je najviše korišćeno od strane osoba ženskog pola, većinom supruga ili majki, sa kojim se pokušavaju izvući iz izgubljene bitke. Naravno uvek im to i pođe za rukom pošto ostave sagovornika bez ikakvog asa u rukavu.
- Stara, zašto nisi oprala veš? Šta ću ja obući?
- A zašto ti nisi pospremio sobu pre 23 dana?
- ŠKK!?
___________________________________________________________________________- Što nisi kupila kruh?
- A što ti uvek ostavljaš odeću nasred sobe?
- E jebiga.
Destinacija: Konjarnik.
Pravac: kretanje Ustaničkom prema kulama. (istočna kapija Beograda)
Pretpostavljate o čemu se radi?
To je semafor koji je praktično nemoguće promašiti kada se vozite gradskim prevozom. To je semafor na kom čak i kad je -10, autobus bude pun ljudi (verovatno samo zato što je u pitanju taj semafor) i temperatura dostigne bar jedno 30 stepeni, a usled nemogućnosti našeg gradskog prevoza da izgura tu uzbrdicu brže, temperatura se kao magijom povećava, jer odavno oplakani motor autobusa pravi toliku vrućinu, pa i buku koja uzrokuje pucanje bubnih opni. Međutim na to se niko ne obazire u nadi da će barem po cenu gubljenja sluha proći kroz taj semafor i raskrsnicu!
Ali kao i uvek u realnom životu, van svih filmskih scena, ne prolazimo dalje u ključnom trenutku i nastavljamo da se kuvamo i psujemo semafor, koji kako se čini traje čitavu večnost.
O letu ne vredi ni govoriti, dovoljno je reći: ispričano x 5 + sve to začine sočne arome mirisa ljudi koji se ne kupaju u proseku nedelju dana, miris je takav da ga gotovo možeš i okusiti. I tako prilepljen na vrata autobusa, čas gledaš u sat čas direktno u "Jamburger", shvataš koliko si gladan i da bi mogao vola da pojedeš, ali automatski gubiš apetit kada osetiš pomenute arome.
Oni koji slučajno i prežive semafor, prepričavaju to svojim unucima, i slave taj dan kao drugi rođendan.
Legendarni španski golman sa kraja devedesetih (generacija Butragenja i Mićela), poznat kod nas najviše po tome što mu je Piksi dao dva retko lepa gola, ali i po simpatičnom prezimenu koje je kod nas ušlo u žargon (a nešto kasnije i izašlo) za ljude sa isturenim prednjim zubima.
Nekako je mnogo lakše bilo reći samo ZUBIZARETA, nego ono uobičajeno za takve likove, Ljubiša Zec, recimo...
- Zubizareta, kad već ništa ne radiš dođi da mi otvoriš sardinu, nemam otvarač. Ionako nećeš jebati s takvom gornjom vilicom, pa bar da je iskoristiš u humane svrhe...
Izraz koji nema apsolutno nikakvu potporu u realnom svetu, jer nolajferizam iziskuje jako nizag prag higijenske tolerancije, ali ima jaku primenu u virtuelnom svetu.
Naime koristi se za opis osobe koja sebe ne štedi u opisu pozitivne ili negativne kritike drugih arčitelja svetske internet mreže, razbijajući im iluzije o tome da poseduju dovoljnu količinu sive materije ili nagoveštavajući im način kako da se poprave.
-Fergus Daglason: Dečko definicija ti je sranje, ja znam da je sranje, ti znaš da je sranje, svi mi znamo da je sranje, tvoja cela familija do šestog stepena zna da je sranje, čak bi ti i ono pleme u Amazonu što još nije ni televizor videlo reklo da je sranje, dok bi im se preci u grobu prevrtali.
:puštanje suze, odjava, vraćanje aktivnostima u vrtiću:
.........................
-Tajfun: Bilo bi ti lepo da si napisao definiciju umesto ovoga.
:neverica, pokušaj hejta, odustajanje:
.........................
-Kikinđanin: Ispovest jednog jadnika, da to si ti momče, puštio bi' te ja u kavez sa napaljenim pandanom da kartate šaha, ololo.
:munjevita odjava sa osećajem krivice:
.........................
-Bez milosti: Ovo nije moja voćka rakije, mada ideja je kul, pokušaj da promeniš to malo, od mene minus ali se potrudi za ubuduće, biće nešto.
:šarolike reakcije od pokušaja hejta do prihvatanja kritike:
Najprodavanija vrednost lažnih moralista. Godinama poštenje prodaju lopovi, lažovi i prevaranti, a cenu uvek trostruko plaća crna, poštena ovca.
Lik 1: Eee Lazo care kako napreduješ sa Snežom? Jel bilo nešto da se omrsi, a?
Lik 2: Ma nije, ona je fina, poštena devojka, rekla mi je da ako je volim, moram da sačekam da bude spremna.
Lik 1: Ona da bude spremna. Pa bre, preko nje je prošla čitava flota. Ona ti je kao bilijarski sto, gde god da ubodeš ne možeš da promašiš rupu. Naišla na tebe naivka, pa prodaje poštenje.
Zanimljiva pojava i sve češći primerak pripadnica ženske populacije zaposlenih u marketing i PR agencijama, kao i istoimenim sektorima velikih kompanija. Svakoj je zajednička gotovo ista životna priča, sa sitnijim varijacijama… najčešće u izboru cipelica.
Od rođenja su predodređene i vaspitane da budu uspešne, te se odlikuju egzotičnim imenima poput Ekaterina, Stela, Marta, Darija… Kao male su obavezno svirale klavir, a omiljena reč im je bila solfeđo. U pubertetu su se šepurile konstantno podignitim nosićima, pod omiljenom parolom da devojčice sazrevaju znatno brže od muškaraca.
Nakon gimnazije, po pravilu postaju uber-moderne cice studirajući na FON-u, ili Megatrendu, a svoj marketing i lični PR grade na tome da vole pripadnice istog pola, jer je to tako in i urbano. Velika je istina u pitanju, jer su se sigurno pijane stidljivo poljubile sa koleginicom na brucošijadi i momenat ovekovečile fotografijom.
Zapošljavaju se u kreativnim sektorima cenjenih agencija i ponosno forsiraju svoj novi specifični stajling protkan kontrastima, koji čini obavezno barem jedan uštogljeni komad odeće, koji bi odavao utisak ozbiljnosti, ali i niz šarenih, neozbiljnih. Obavezne su ljubičanstvene tašnice, ili ciklamica minđušice veličine omanjeg lustera. Štaviše, šareni HP "Seks i grad" laptop pod miškom se negde podrazumeva. Bile su jednom radnik meseca.
Njihov novi život postaje baršunast, a njihov novi dečko flafičast.
Na žalost, sve to je maska. One obitavaju u konstantnoj borbi za napretkom i boljom funkcijom. One grizu u borbi za nekom višom pozicijom, menadžerskom titulom, ili makar pišljivim igzekjutiv zvanjem. Uglavnom ne ide kako su planirale. Mrze sekretaricu koja je previše prisna sa direktorom, a rado bi mu i same poblajvale zarad napredovanja.
Udaju se iz nezadovoljstva, a obavezno zadržavaju i svoje prezime, kao da su neke tamo doktorke. Nemaju zbog posla vremena ni da naprave decu, mada i statistika kaže da se inteligentniji ljudi kasnije odlučuju na ovaj korak. A ona je pametna, jelte. Nesrećne su, svaki dan im se ponavlja. Ujedaju i histerišu samo na one sebi bliske, iako strancima i pored svega toga deluju srećno i nasmejano.
Na posletku, život im se svodi na to da sve njihove frustracije trpi onaj flafičasti jadničak, neki ženski frizer, il' šta ti ja znam čime se bavi... Mukica.
Zvanje koje na kraju studija nosi većina bivših mladih entuzijasta koji su poneti iluzijama o sebi i svetu upisavali fakultete za diplomirane kurčeve naivno verujući da će postati nešto drugo. Zajednički imenitelj za sve one koji su upisali razne književnosti, antropologije, fagote, konzervacije, filozofije, vajarstva, etnologije i istorije umetnosti u Srbiji. Mladom entuzijasti, budućem diplomiranom kurcu sa gomilama nepraktičnog i beskorisnog znanja, već na sredini školovanja postane jasno da nema ništa od iluzije da je on izabrani i da će pomerati svetske okvire svojim nadzemaljskim idejama i talentima i da se čovečanstvo neće usrati od sreće što se baš on rodio. Nakon ove spoznaje, postepeno i gradacijski, entuzijazam naivnog junoše počinje da se kruni, a najniži nivo dostiže u trenutku u kom na papiru ugleda sopstveno, krasnopisom ispisano, ime. Ovo je idealan trenutak da mali veseljak nauči i drugu najvažniju lekciju o starom govedu životu-nešto mora i da se jede. Jebiga. Svestan neupotrebljivosti talenata i znanja koje poseduje, konačno mu se, nakon godina potiskivanja, jasno javlja pitanje: I? Šta sad? U tom, presudnom trenutku, nekolicina srećnika uspe da ostvari srpski vekovni ideal: plata iz budžeta-osmica-sindikat-topli obrok. Drugi deo se najčešće odlučuje za prekvalifikaciju i postaje, šta god: radnik na trafici, menadžer, majka, monter PVC stolarije ili Srbin na kruzeru na primer. Treći se odluče za kompromis: uzmi Klimte štafelaj u ruke, put pod noge pa lepo u Buljaricama crtaj portrete debele dece ili pejzaže sa ovcama pokraj Morave pored tezge sa američkim krofnicama i kostimiranog Sunđer Boba koji ti je možda i kolega samo ga ne prepoznaješ. A oni četvrti, najžilaviji, ostaju beskompromisni i dosledni velikom Sebi pa hrabro odlučuju da nastave da žive kod roditelja, sede u zaprloženoj sobi sa krdžom među prstima, veltšmercom u guzici i šalju sonete na pesničke konkurse gde nagradu neće osvojiti oni nego Matija Bećković. Ponovo.
-Ohoho i diplomirani kurac među kandidatima. Baš lepo. Vidim piše: engleski-služim se. Znate li još neki jezik možda?
-Da. Staroslovenski i sve njegove redakcije. Na crkvenoslovenskom umem i da pevam!
-Heh. Imate li neki hobi možda?
-Da. Pišem pripovetke i crtice.
-Uuu. Baš lepo.
-I pravim lampe od papira!
-Njaaao kako kreativno. A da li biste vi, onako, rekli za sebe da ste komunikativni?
-Pa, znate kako, ako ljudsku komunikaciju shvatite kao dodir dve čestice u praznini koje će samo preko tog dodira osetiti bilo onoga što su Stari zvali večna vatra, onda svakako.
-Mmh, mmh, vrlo zanimljiva priča. Vrlo. Nego mislila sam više ’nako da l’ možda ne ćutite u društvu... Al dobro sad . A sigurno volite da radite sa ljudima čim ste se prijavili na ovaj konkurs. M?
-U kom smislu sa ljudima? Čovek kao deo celine ili pojedinac kao svet za sebe?
-Pa kako ću misliti?! Čovek, ko čovek, brate!
-Eh moja gospođo, šta je čovjek, a mora bit čovjek, t
-Sledeći!
-Čьto?
Gol u koji lopta ne može da uđe ni pod tačkom razno. Objekat na koji kao da su bačene čini jače od vlaške magije koje ni najveći čarobnjaci sporta ne mogu da razbiju i postignu gol. Kakvi Ronaldo, Mesi i ostali smrtnici, Ol Star kvidič tim Hogvortsa da juriša odjednom sa tri lopte, ispušili bi ga. Sep Blater i Mišel Platini da dignu dupe iz fotelje i lično dođu da uguraju loptu u gol, ne bi uspeli. Nema gola. Jebiga, neka viša sila. Paranormalno. Neće lopta u gol pa da je jebeš.
-Šta je bre ovo, Brazil - Mauritanija 0:0? ŠKK? Ja igrao 15+, pa Džanki imao dojavu za deset najmanje, on nikad ne maši. Šta se ovo dešava?
-Jebaga, ne ide, ovi divljaci začarali mrežu. Ovaj golman valjda vrač u nekom plemenu pa bacio magiju, samo mumla nešto i pljucka, a papagaj mu sedi na prečki i sikće na protivnike. A ovi kao vezane vreće, prstom u dupe ne bi mogli da pogode. Nisu ovde čista posla, ovo ni Gandalf ne bi mogao da razmađija.
Komentar iskusnog travaroša svežem početniku u poslu uzgajanja konoplje.
Negde oko ponoći na železničkoj stanici, auto sa zatamljenim staklima, izbačene ruke kroz prozor i čuje se neki gegsta rep.
-Motika brate aj promeni pesmu keve ti, dobiću sifilis mozga od ovih indijanaca.
-Gađiglo bre Električar, mojne ti isečem fazu pa da kevi ideš razrok.
-E ako si mi reko, kalamunjo naduvana, kad vidim drotove ima da te prodam u naduvano roblje! I gde je ovaj Džankan, čekamo ga već lapo čuke, ako nam dođu spajdermeni jebaću ga u rč!.U tom trenutku iz raspalog obrenovačkog busa izlazi legenda srpskog slenga i nosi karton vinjaka u rukama.
-Ne seri da je poneo i nešto za cirku?! Ovaj je puko, keve mi Nevenke! Ajde bem te pijana, kao da si krenuo na svoju saranu!
-Alo mojne vičeš na mene, morao sam neke Moldavke da ukrcam na bus za Budimpeštu.
-Ma boli tebe patka ti si jebo ceo dan, a ja sa ovim pajdomanom obilazim sve lerdije od Žarkova do Žagubice, travu sam zadnji put vido na Marakani kad je Zvezda ušla u Ligu Šampiona!
-Ne seri nego šibaj pozadi i drži ovaj vinjau!
-Oću kako da ne, oćeš i da ti popušim usput...I dok su se banderaš i Džankan svađali ko dva klinca oko korneta, Motika je pripalio džokavac i dao mu ga po gasu. Dok si reko buksna eto naših putnika na Pančevcu. Kad ja tamo ono međutim... Neka baba se u busu pošibala sa vozačem, jer je u cegeru nosila mrtve četnke pa je bus napravio kolonu od mosta do granice sa Albanijom. Posle pola sata Džankan završava sa poslednjom flašom vinjaka i pali skajp da se čuje sa Frenkijem i Tulumom, jer su ugovorili neke rave za vikend kod Frenkija u stanu. Znači nemam pojma gde nađe net na sred Pančevca, ali znam da je Motika posle treće buksne počeo da priča sa jelkicom na retrovizoru o uticaju globalnog zagrevanja na parenje člankovitih glista. Električar je naravno izašao iz zadimljenih kola i krenuo prema pandurima da vidi šta se dešava. Ha prepoznao je pandura, neki Džemalov ortak koji ga je dovozio kući posle bančenja preko mosta.
-Jel bre Palica kakav je ovo krkljanac?
-Ma stoka bre, potukli se oko kila smrdljivog luka. Gde si ti pošao?
-Ma mi pošli preko kod baba Radojke, ali izgleda da ćemo morati na skelu.
-E aj prođite vi, reći ću ovima pajvanima da ste iz Crvenog krsta.
-Tebra imaš vops za ovo, samo ako mi je šofer još na zemlji...-Motinjo pali taj krš i pravac Borča plantaže!
-Fala kurcu, nestalo mi rizle pa sam počeo da rolam u ove tvoje novine.
-Šipu Rac to mi je diplomski džankosu jedan! Šta sad da nosim pred komisiju, gajbu vinjaka i Evertonov dres jebem vas falične!Diže se rampa ko Mandingov palamar kad vidi sitnu Azijatkinju sa tetovažom na leđima i pičkom ispoliranom Fa proizvodima na bazi meda i kavurme od Patagonijskog jazavca.
Pred kapijom deda puši neki skank i razgovara sa komšijom, nije nas ni izvalio kad smo ušli. Na vratima baba Radojka kuka na sav glas kako se gudra nije primila i kako je Džemal otišao u blokove da traži novi zeleniš. Pošto smo se mi smorili kao turski šofer na Labudovom jezeru, seli smo u kola i pravac blokovi. Kako smo prešli Pančevac ja i dalje ne znam, ali onaj skank što smo našli pod sedištem je bio TAMAN.
Osobina koja krasi sve Dejane Cukiće ovoga sveta. Koriste je komšije kad opisuju novog komšiju koji im se javlja u prolazu. Koriste i roditelji i ostala rodbina da vam opišu idealnog potencijalnog supružnika. A najviše se koristi kada se opisuje politički istomišljenik sa televizora, a da se u isto vreme iz ovog ili onog razloga sakrije sopstvena politička pripadnost.
- ...kada su te pare mogle da se preusmere nekome kome su potrebne. Nemam ja ništa protiv toga, ali treba da se znaju prioriteti u ovoj državi. Toliko dece je u ovoj zemlji danas gladno...
- Ovaj čovek je potpuno na mestu! Ja nisam ni u jednoj stranci!------------------------------------------------
- Opet zevzečiš, volino jedna! Kad si došao jutros? Što ne izvedeš ovu komšinicu Mašu u varoš? Vidi kakva je! Ceo dan uči, nigde ne izlazi, sve desetke ima na faksu, sama sebi sprema da jede! Devojka na mestu, bre!
Gojazna riba koja preskače doručak i večeru radi dijete.
-Dušo, jedem samo jednom dnevno, a vidi kolika sam, uzeću flaster za mršavljenje!
-Uzmi ljubavi, al' na usta ga turi!
Tip devojke koja u mladosti zna samo za ludovanje i izlaske do zore.
Dobije takav nadimak upravo zbog činjenice što se ne skrasi sve dok je godine ne nateraju na to, kao i crna osmica koja zadnja upada u bilijarsku rupu.
Međutim postoje i slučajevi gde se takve devojke skrase u mladosti, kada zatrudne sa nekim, a tada je za njih igra gotova, baš kao i za igrača koji prerano ubaci ovu kuglu u rupu.
Arhaični izraz za deo tela karakterističan samo za žene. Može se naći isključivo u starim udžbenicima medicine, gde zamenjuje latinski izraz vulva. Nije u upotrebi otkad je stid umro u Srbiji.
Prvo što vam padne na pamet kada upoznate lika koji živi u svojoj dimenziji stvarnosti, gde su pojmovi smisao za humor i socijalne veštine totalno izvrnuti, tako da ono što je nama prihvatljivo, njemu nije. I obrnuto.
On hoda na Ge po pločniku, kao konj. On hoda bos po travi. On hoda bos po lokalnom potoku u koji se izliva kanalizacija. On prilazi besnim kučićima da ih mazi. On izlazi na minus deset u gaćama i bade mantilu u prodavnicu.
On fura svoj stil, njemu nije stalo do tvog mišljenja!
A možda se samo nagruvao, pa mu je sad svejedno.
Ne, to nije onaj bradati, masni lik sa zarđalom satarom koji živi u jednoj šupi u Kaluđerici iz koje izlazi samo kada se igraju utakmice i kada treba da se piša protivničkom navijaču u levu nozdrvu. Nije taj huligan.
Ovo je sasvim druga, nova vrsta. On ne lomi glave i izloge već sportski duh igrača na terenu. Bezobarzno. Glasno i često se dere, ua i bu, zviždi i diše između poena. Još se pritom ne obuče kao za svadbu, nego obično, za grad. Sramota. Ponekad se, na zaprepašćenje svih, prodere i na sudiju. Hrani se zabezeknutim pogledima fine i uglađene snobovske publike. Jasno se izdvaja od vidi-onu-šta-je-obukla, koji-je-ovo-sport i do-jaja-snimila-me-kamera navijača, koji su verni pratioci ovog sporta.
Šampion u ukrštenim rečima.
-I upravo je završeno prvo prvenstvo Srbije u enigmatici, sa nama je prvak u skandinavkama Svetolik Skandi. Gospodine Skandi, kako se osećate kao šampion?
-Hm, prvak, šampion? Vodoravno AS!
Bensedin koji se pije ujutru pre jela, kada vidiš pored kakvog si se skota probudio.
